Dame i gospodo, uvaženi poslanici, slušajući predstavnike opozicije, čini mi se kao da smo mi do sada živeli u raju. Kao da su radnici ove zemlje živeli u jednom blagostanju, pa sada ova vlada hoće da im ukine sve ono što su imali i ono što čak i nisu imali.
Vi očigledno zaboravljate da je, dok DOS nije došao na vlast, prosečna plata u ovoj zemlji bila 70 nemačkih maraka i da se nije isplaćivala redovno, da je kasnila 6, 7, 8, ili više meseci. Kada je DOS došao na vlast, ta plata je povećana za skoro 100% i sada je otprilike oko 140 maraka. To vi zaboravljate. Normalno, kao opozicija pokušavate da sebe prikažete u jednom svetlu kako ste divni, kako ste pošteni, kako ste vi, eto, dušebrižnici za prava radnika u ovoj zemlji. Gde ste bili, draga gospodo, u proteklih 10 godina, kako to da se niste brinuli onda kada su radnici u ovoj zemlji primali jednu marku kao platu. Gde ste bili vi gospodo iz Radikalne stranke, gde ste bili i vi gospodo iz Socijalističke partije? Nije DOS, draga gospodo, doveo privredu Srbije u ovakav položaj, nego vi. Vi pričate o velikim sistemima, a ti veliki sistemi su ruinirani, uništeni, a radnici su dovedeni na prosjački štap.
Da li vi, draga gospodo, znate kako su radnici živeli u proteklih 10 godina pod vašom vladavinom, da li znate koliko je radnika umrlo zbog toga što nisu primali plate, da li ste vi gospodo socijalisti ikada odlazili u fabrike i gledali table sa umrlicama radnika koji su umrli zato što nisu imali ni taj topli obrok na koji se sada pozivate? Niste dolazili, onda ste išli na neka druga mesta. Vi mi pričate o nekom moralu, vi koji ste krali čak i dnevnice solidarnosti.
