Reč ima gospodin Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.

Javio sam se da bi iskoristio ovo kršenje Poslovnika, pa da se i ja ovajdim od tog kršenja. Ako može Čedomir Jovanović dva puta da govori kao šef poslaničke grupe, računam da mogu i ja. (Čedomir Jovanović, sa mesta - po drugom amandmanu.)
Ne, ne, isti je amandman. Ista rasprava, nije bilo nikakvog glasanja u međuvremenu.
Nikakve obaveze nema bilo koja opština u Srbiji da izdvaja bilo koji iznos novca za solidarnu stambenu izgradnju. Ako ta obaveza postoji ona mora da piše u zakonu, a ne u vašim praznim verbalnim obećanjima. Vi možete za ovom govornicom da kažete sve što vam padne na pamet, ali to ne obavezuje ni jednu opštinu u Srbiji.
Ako treba svaka opština 10% svog budžeta da izdvaja za solidarnu stambenu izgradnju, onda da se to propiše. Ali, uopšte joj nije propisano da i jedan dinar mora da izdvaja. Znači, ostavlja joj se potupno na volju. Lako je Arilju da izdvaja 10%. Arilje je jedna provincijska opština, gde ljudi uglavnom žive u svojim privatnim kućama. Vrlo se malo stanova gradi.
Ne može Arilje da bude pelcer za celu Srbiju ili bilo koji veliki grad. Nemojte da se pozivate na Arilje. Šta vi radite ovom poreskom reformom? Vi suviše osamostaljujete lokalne samouprave po pitanju sticanja novca, umesto da ih osamostalite u trošenju novca i raspodeli tog novca tako što ćete im povećati nadležnosti u zdravstvu, školstvu, kulturi itd.
Vi ćete sada bitino povećati materijalne razlike među opštinama. Sada će bogate opštine, na osnovu vaših promenjenih zakona biti još mnogo bogatije, a opštine koje su siromašne tonuće dalje u siromaštvo. Vi ostavljate slobodu naplate izvesnih stavki koje su ranije bile pod kontrolom Vlade upravo zato da bi na jedan, što vi kažete, transaparentan način bile raspodeljivane.
Pa su jake opštine dobijale manji procenat, a slabe veći procenat, kako bi se nekako nivelisale do izvesne mere u svojoj finansijskoj snazi.
Ovakvim reformama vi ćete potpuno uništiti finansijski male i slabe opštine. O Crnoj Travi da ne govorim. Crna Trava neće imati ništa. Ili, opštine koje nemaju razvijen turizam, opštine koje nemaju veliku industriju, opštine koje nemaju razvijen privatni sektor, one neće moći ništa da finansiraju. Umesto da se i tu jedan princip solidarnosti sprovede kroz ove zakone ili onda ukinite te opštine. Ne možete vi ostaviti opštinu bez ikakvih prihoda na ovaj način, i ona posle da egzistira od vazduha ili od vode. Vi tu ništa niste preduzeli.
A ovamo, drugim opštinama omogućujete da ubiru nove prihode. Evo sada, da i opština ima porez na autorska prava. Uvodite i opštinski porez na katastarski prihod. I sada, porez na katastarski prihod, koji je bio 20%, koliko je bio, sada još povećavate za 3,5%. Onaj porez na autorske honorare, koji je bio 20%, sada povećavate na 23,5%. Ima li tome kraja?

Dajem reč narodnom poslaniku, gospodinu Nenadu Bogdanoviću, kao izvestiocu Odbora.

Nažalost, vrlo je teško više polemisati sa neistinama, jer koliko god da koristite argumente, oni očigledno ne važe. A kad je u pitanju lokalna samouprava, potpuno je obrnuto od onoga što smo u prethodnom izlaganju slušali.
Naime, vašim kombinacijama oko raznih vrsta prihoda opštinskim samoupravama, obezbeđeno je da i one samouprave, koje praktično nijedan ljudski prihod ne mogu da ostvare na svojoj teritoriji, dobiju ogromne prihode iz poreza na promet i nekih drugih osnova, da bi mogle da funkcionišu.
U tome i jeste suština ovog sistema. Razgovarao sam sa nekim novinarima i oni pitaju oko lokalne samouprave, o čemu se radi. Strašno je da niste čuli do sada nijednog predstavnika lokalne samouprave, bilo čiji da je, da se bunio protiv novog načina prihoda lokalne samouprave. A znate zašto se nije bunio - zato što svi znaju da će imati više para nego što su imali. I, ko to hoće, neka izračuna. Ko to hoće, neka vidi kako je. A kako će dobiti pare - zato što se Republika odrekla nekih prihoda. I to je objašnjeno. Negde je bilo 25% lokalnoj samoupravi, 75% Republici. Sada je 100% lokalnoj samoupravi. I onim najsiromašnijima, ko njih finansira - njih finansiraju oni koji imaju najveći porez na promet, a koji po osnovu poreza na promet procentualno najmanje uzimaju, da bi mogle najsiromašnije opštine da imaju sredstava.
Čak postoji i zaštitni mehanizam dalje - ako te lokalne samouprave iz svega toga ne mogu da funkcionišu, a verovatno postoji desetak-petnaest onih najsiromašnijih, da im ostavite 100% njihov lokalni prihod, da im ostavite i 100% i njihov porez na promet, one nemaju dovoljno novca, čak ni za elementarno finansiranje. To su 10-15 najsiromašnijih. Ako pogledate strukturu svake te opštine, kako dobija sredstva, postoje sredstva koja su tačno predviđena, da bi one mogle da funkcionišu. Prema tome, to je tako.
Naravno, oko fonda solidarnosti, pa zna se da se do sada, sa svim onim što je bilo predviđeno, skoro polovina opština u Srbiji nije mogla da isfinansira stanove solidarnosti, zato što je taj prihod bio mali. Oko toga treba razmisliti. Prvo treba napraviti analizu jedno 70-tak opština. Treba napraviti analizu - da li je u njihovim sredinama takva vrsta stanova neophodna, iako treba da udružuju sredstva, što je potpuno prirodno.
Što se tiče Beograda, navešću samo jedan podatak - Beograd je sa taksom 3% imao prošle godine oko 220 miliona maraka budžeta grada. Naravno, za dva miliona stanovnika, to je katastrofa. Kada vi saopštite stranim delegacijama da je to budžet grada Beograda, oni pitaju - da li je to mesečni, jer je nemoguće da je to tako. Naravno, moramo da pričamo o tome, jer imamo neke druge zahteve, koje smo ostavljali.
Od tih 220 miliona, skoro 60 miliona je otela Republika. Ni do današnjeg dana ne možemo da utvrdimo gde su potrošena sredstva. Nadam se da će nam Ministarstvo finansija najzad pokazati šta je sa 10 miliona maraka koje je prošle godine Republika utrošila iz gradskog budžeta Beograda? Ove godine, bez takse od 3%, je preko 300 miliona maraka. Mi smo potpuno zadovoljni. Zašt? Naravno, nismo zadovoljni zato što za Beograd treba mnogo više para, ali s obzirom da Beograđani ne plaćaju više ekstra taksu, a imaju veći budžet, mi moramo biti zadovoljni.
Prema tome, to je iz onoga što je nekada odlazilo, a verovatno ćemo utvrditi gde je odlazilo, to su oni tzv. fondovi, takse, specijalni računi itd. Pošto je to sve danas u budžetu, ljudi mogu da vide, Beograđani će tačno uvek da vide, i Beograd će odvojiti za stanove solidarnosti sigurno bar na nivou koliko je odvojio prethodne godine, ako ne i više.

Da li se još neko prijavljuje za diskusiju na član 1, u kome su amandmane u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici: Božidar Vučurović, Miroljub Veljković, Božidar Vujić i Slobodan Janjić?
Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodin Šešelj je povredio član 96. Poslovnika o radu Skupštine, i to u onom njegovom delu u kome se govori o pogrešnom tumačenju izlaganja poslanika.
Ne tražim od Skupštine da glasa o tome, ali želim da podsetim one koji nas kritikuju da prouče amandmane koje je Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije usvojio na sednici održanoj 12. aprila, a koji idu u prilog našem uveravanju da će sredstva iz poreza na fond zarada upravo biti trošena za solidarnu stambenu izgradnju. Radi se o amandmanu na član 4. stav 2.
Što se tiče primera Arilja, mi možemo ići i dalje u obrazlaganju tih navoda. Čuli ste primer Beograda. Ja sam za one koji nas kritikuju pripremio primer Kragujevca. Slažem se da je to grad koji se nalazi u veoma teškom socijalnom stanju i na osnovu ovih poreskih reformi iz budžeta grada biće izdvojeno 43 miliona dinara za stambenu solidarnu izgradnju, ili 7% budžeta. Taj iznos je za 53% veći od onoga što se do sada izdvajalo. To je jedan od konkretnih efekata ovakvog poreza i ovakvog predloga, sa kojim smo mi izašli pred vas.

Ima reč gospodin Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čedomir Jovanović bi prvo trebalo da nauči da se Poslovnik ne može prekršiti pogrešnim tumačenjem bilo čega. Onaj ko greši u tumačenju, ne krši ništa, on samo greši i izaziva eventualnu repliku, i ništa više.
Pogrešnim tumačenjem ne može ništa da se prekrši i svaki narodni poslanik ima pravo na pogrešno tumačenje, i to mu pravo niko ne može uzeti u ovoj Narodnoj skupštini. To bi gospodin Jovanović trebalo da nauči, pošto je već dugo narodni poslanik, toliko dugo da je mogao da pročita bar 5-6 knjiga i da te stvari nauči.
Drugo, što se tiče lokalne samouprave, stvari postavljate na pogrešan način. Umesto da jačate nadležnosti i odgovornosti, vi joj dajete nezavisnost, relativnu nezavisnost u prikupljanju prihoda otimanjem od građana. Tu je ministar Đelić otvoreno saopštio šta je vaša namera. Vi vršite decentralizaciju poreskog sistema i to je u suprotnosti sa vašim ranijim zaklinjanjem da ćete pojednostaviti poreski sistem. Nema pojednostavljivanja tamo gde se vrši njegova decentralizacija.
Poreski sistem mora da bude jedinstven za celu Srbiju. Ako nije jedinstven, onda ostavljate isuviše na volju lokalnim moćnicima, lokalnoj birokratiji, pa će doći, ili do takmičenja u smanjivanju poreskih opterećenja, što je veoma malo verovatno, što je nemoguće, ili do takmičenja u maksimalizaciji poreskih opterećenja, što će biti pogubno.
Svi naučnici koji su izučavali birokratiju, ustanovljavali su da birokratija za ljubav svoje finansijske moći zapostavlja potrebe društva i građana. Najopasnije je što može jedno društvo zahvatiti je multiplikacija relativno osamostaljene birokratije. Birokratiju treba najviše kontrolisati po pitanju raspolaganja finansijama. A vi puštate da bujaju lokalne birokratije na slobodi propisivanja poreskih opterećenja, odnosno stopa poreskog opterećenja i ostavljate slobodu raspisivanja samodoprinosa, što smo videli iz prethodnog zakona, a koji je u direktnoj vezi sa ovim. To je pogrešno, jer će izazvati katastrofalne posledice.
Vi ovde predviđate i oporezivanje po ovom osnovu i katastarskog prihoda, kažete planirate te pare za stanove. Zašto otimate od poljoprivrednih proizvođača koji ne žive u stanovima, nego žive u svojim kućama, što po tom osnovu od njih otimate novac? Zašto otimate novac od onih koji stiču taj novac na osnovu autorskih honorara? To ćete uzimati od književnika, od naučnika, od pesnika, pa zar je dotle došlo, da i od te njihove crkavice, koja je i tako bedna, minimalna retko se isplaćuje, pa i kada se isplati, još 3% da daju po ovom osnovu opštini gde žive. Već im je propisan porez od 20%.

Da li se još neko prijavljuje za diskusiju o ovim amandmanima? Izvolite, narodni poslanik gospodin Slobodan Janjić.

Podneo sam amandman da se član 1. ovog zakona briše. Ovim zakonom uređuje se obaveza plaćanja poreza na fond zarada, na isplaćene zarade i druge prihode, utvrđene ovim zakonom, po stopi koja ne može biti veća od 3,5%. Ako znamo kako se lokalna samouprava uvek prema privrednicima ponašala, znamo da će to biti maksimalno 3,5%. Niko od njih neće sigurno reći 0,5, 0,8 ili 1%. Porez na fond zarada uplaćuje se u korist računa opština, odnosno grada prema prebivalištu  posebnog odnosno drugog lica koje ostvaruje prihod na koji se ovaj porez plaća.
Ovim amandmanom smatram da ne treba uvoditi porez na fond zarada iz razloga što će još jedan dodatni porez dodatno opeteretiti preduzeća, s obzirom da se Zakonom o porezu na dohodak građana, zarada opterećuje po stoji od 14%. Dodatno opterećenje od 3,5% se ne uklapa u najavljenu reformu rasterećenja privrede. A za šta se deklarativno, transparentno zalagao DOS, a sada više nije demokratska opozicija, jedan lider reče opcija, šta ćete biti sledeći put, videćemo. U predizbornoj kampanji obećavali ste sve i svašta. Da je neko znao šta sve namećete građanima, ni oni iz kuće za vas ne bi glasali.