Vi opet gospodine predsedniče kršite one odredbe Poslovnika koje se tiču vašeg rada (iz sale: koji član?), i opšte odredbe koje se tiču ponašanja narodnih poslanika. Vi nemate pravo da dajete takve kvalifikacije i da govorite čije je izlaganje bezobrazno, a čije nije. Na to nemate pravo, a ako vam je mučna atmosfera u Narodnoj skupštini, niko vas ne prisiljava da i dalje obavljate tu funkciju. Nikada vam se nije smučila atmosfera zbog ponašanja DOS-ovskih poslanika ili DOS-ovskih ministara koji sa ove govornice znaju da iznose samo laži i klevete i ništa više. Vi dajete danima izjave preko DOS-ovskih televizija, kako ćete zavesti red u Narodnoj skupštini, kao vi ste tu sada neko ko treba da zavede red, a u stvari vi niste u stanju sami sebe da dovedete u red. (Smeh u sali.) Smešni ste vi smešni. Nikada niko smešniji od vas nije bio u ovoj skupštini. Nikada nije Srbija imala smešniju vlast od DOS-ovske. Šteta samo što će ta najsmešnija vlast i najkraće trajati. To je ovako šteta.
Zato gospodine predsedniče, vodite malo o tome računa, vi ste prekršili Poslovnik kada ste stavili na glasanje isključenje sa sednice Nataše Jovanović, iako nisu bili ispunjeni poslovnički uslovi da to uradite. Poslovnik vrlo jasno reguliše u kojim uslovima se može takva mera izreći. (Iz sale: tema.) Vi dakle, kako vam koji nalog spolja stigne, vi takvu atmosferu stvarate u Narodnoj skupštini. Vi morate da se naučite da trpite kada vas kritikuju opozicioni poslanici. Predsednik parlamenta koji nije u stanju to da podnese, ne treba da bude predsednik, to je jednostavno. Uključite se u ovu masu DOS-ovaca koji znaju samo da buču ili da se smeju i niko vas neće ni zapaziti i nećete imati razloga da se žalite na svoju tužnu sudbinu.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put DOS-ovska vlast je prekršila Ustav i zakon. Savezni zakon o radnim odnosima nije izmenjen, a predlaže se republički. Kako zakoni mogu da budu u koliziji? Primer garantovane zarade imate u saveznom zakonu, a minimalnu zaradu imate u republičkom zakonu. Ministar za rad gospodin Dragan Milovanović, inače veliki sindikalni borac za radnička prava, visoko moralna osoba, pravi sindikalni funkcioner, koji je sa mesta predsednika Unije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije sada zaseo u ministarsku fotelju. Ministra očigledno više ne interesuju prava radnika. Više je zaokupljen strahom da mu ministarsko mesto ne preuzme novi predsednik Unije slobodnih i nezavisnih sindikata, za sada samo narodni poslanik Bratislav Ćurić iz Niša, koji stoji iza svih ovih zakona i bezrezervno ih podržava.
Poslanik Bratislav iz Niša traži isplatu radnika u stranoj valuti. Verovatno je kao i ministar za rad i zapošljenje (ministar Milovanović s mesta: zapošljavanje) zahvaljujući stranoj valuti postao je to što jeste. Kakav je ovo zakon, koji sadrži samo 19 članova Predloga zakona i zašto je ovaj zakon prelazno rešenje, kada se očekuje novi zakon veoma brzo. Predloženi zakon nudi restrikcije optremnine za radnike koji gube radno mesto. Nagovešten je stečaj novih preduzeća, a da vas podsetim industrijska proizvodnja u prvom tromesečju ove godine je za 11% manja u odnosu na prošlu godinu, iako nema sankcija i usputno 6 milijardi dolara koje je došlo u našu zemlju. Vlada kaže da su to do sada predlagani zakoni, koji će nas približavati Evropi i da predstavljaju smanjenje opterećivanja građana i privrede. Da li možemo govoriti o rasterećivanju građana Srbije, ako se fiskalni sistem DOS-ovske vlasti ogleda samo u novim cenama električne energije, PTT usluga, lekova, povećanju iznosa cene potrošačke korpe.
Navodno će ovim zakonom biti eliminisana siva ekonomija. Uvođenjem bruto zarada, oporezovaće se topli obrok, regres, razne naknade na koje se do sada nije plaćao uopšte porez. Zar vam je isplata toplog obroka i regresa siva ekonomija? Vas nikada niko ne sluša gospodine, tako da znate. Demokratska opozicija Srbije samo smanjuje mogućnost isplate bilo kakve zarade, DOS-ova šok terapija umesto garantovane neto zarade, utvrđuje pravo na minimalnu zaradu. Pitam DOS-ovu Vladu, šta će preduzeti da reši stanje u Jablaničkom okrugu, odnosno "Srbijanku", "IKOV", "Leteksu", Tekstilnoj industriji u Gardelici, Tekstilnoj industriji u Vučiju. Kako će njima isplatiti minimalne zarade, radnicima koji rade ili šta smera uopšte Vlada da uradi sa radnicima koje je otpustila ili tek namerava da otpusti. Može li se na ova pitanja dati odgovor, a pre svega to se odnosi na ministra za rad i zapošljavanje, a šta planira i šta kaže svojim sindikalnim kolegama i aktivistima?
Pitam ministra za rad i zapošljavanje, da li se zaista slaže da bez ikakve zaštite ostaju radnici, dakle koji rade preko 30 godina, ko će njih u tim godinama ponovo zaposliti? Predlažem da se Predlog ovog zakona ne usvoji i da ministar za rad i zapošljenje povuče ovaj zakon, a ne da nam daje neka mutava objašnjenja. Na kraju bih samo postavio pitanje, a pre svega pojedinim narodnim poslanicima kojima je smešno, dosta, kada se članovi SRS-a hapse ili se sprema atak na njih. Možda nisam kompetentna osoba, s obzirom da sam internista, ali postoje tu, dosta osoba koje su neuropsihijatri, da objasne da li je patologija u pitanju ili nešto više od toga.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Đura Lazić.

Gospodine predsedniče, kolege i koleginice poslanici, trudiću se da u svom izlaganju nemam, ne zauzmem previše vremena koje očigledno naše kolege iz DOS-a troše na neke druge stvari, pošto vrlo često dolazimo u situaciju da kvorum ne postoji zbog njihovog odsustva. Najpre da kažem da sam protiv usvajanja ovakvog zakonskog predloga iz mnogih razloga. Prevashodniji je taj što je ovakav zakonski predlog zaista u neskladu sa saveznim zakonom o osnovnim pravima iz radnog odnosa. Pitam se da li neko među nama ili među vama iz DOS-a želi na ovaj način da posredno negira postojanje savezne države, a s obzirom da se radi o usklađivanju naših zakona sa evropskim zakonodavstvom, zašto se nije pristupilo usaglašavanju saveznih zakona sa tim evorpskim zakonodavstvo, već se odmah ide na ovaj republički nivo i tako dovodi u koliziju republičko i savezno zakonodavstvo.
Dalje, protiv sam ovakvih prelaznih rešenja, pošto se pojavljuje situacija da se radi o prelaznim zakonima. Najpre smo imali najavu da će biti doneseni zakoni iz svih oblasti, u potpunosti novi. Da li je to Zakon o zdravstvenom osiguranju, o penzijsko-invalidskom, o radnim odnosima i tako dalje. Sada imamo neka prelazna rešenja koja, mislim da zaista služe za pokrivanje vremena ili za gubljenje vremena u radu ovog parlamenta, možda za nepotrebno trošenje sredstava za koja i sami kažete da ni malo nisu mala.
Takođe, mislim da se ovakvim zakonskim predlogom teži da ublaži efekat koji će set poreskih zakona, koji je već donet, imati na poslovanje naše privrede. Da bih to ilustrovao, moram da kažem da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u periodu januar-mart 2001. godine, u odnosu na isti period prošle godine, manja je za 0,8%, dok je u odnosu na prosečnu proizvodnju iz prošle godine manja za 1,2%. Uprošćenost kapaciteta je niska i u proseku iznosi tek oko 30%. U isto vreme nelikvidnost poprima opšte razmere tako da se može tvrditi da je preko 60% privrednih subjekata nelikvidno. Prema podacima iz Fonda za tržište rada prošlogodišnji, iako blagi trend opadanja broja nezaposlenih, ove godine broj nezaposlenih je već 735.877, u odnosu na prošli period, broj nezaposlenih se mesečno povećava u proseku za oko 4,5%. U narednom periodu broj nezaposlenih će biti i te kako veći što pre svega zavisi od brzine procesa privatizacije koja će najverovatnije ubrzo nastupiti kao poslednji segment rada ove vlade, jer su sve aktivnosti ove vlade uperene upravo ka tome, ka svojinskoj transformaciji.
Takođe, ovakav razvoj događaja i ovakav predlog zakona, usmeren je ka tome da amortizuje velike socijalne nemire koji se u perspektivi naziru. Naime, otpuštanje radnika je veoma izvesno usled ovakvog seta poreskih zakona. Ja sam kontaktirao predstavnike privrede iz okruga iz koga dolazim i moram da vam kažem da su privrednici iz društvenog sektora malo stidljivije najavljivali da neće biti u mogućnosti da odgovore obavezama koje su im na ovaj način nametnute, dok se privrednici iz privatnog sektora malo otvorenije izjašnjavaju i kažu da će broj zaposlenih morati da bude korigovan, naravno, na niže zbog toga što nisu ekonomski spremni da, pre svega, odgovore obavezama koje su vezane za uplaćivanje obaveznih doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje. Naravno, to će i zaposlene dovesti u vrlo negativnu i vrlo lošu situaciju, jer će morati da se snalaze. Egzistenciju će morati da obezbeđuju, moraće da prave kompromise sa svojim poslodavcima na taj način što će ili raditi na crno ili se baviti nekim dopunskim delatnostima, a toga, pravo da vam kažem, u Pirotu ima i te kako mnogo, pošto je izuzetno aktivan buvljak.
Politika Vlade, nažalost, ide protiv oživljavanja proizvodnje i zaista je vrlo izvesno da ćemo imati povećanje broja nezaposlenih. Što se tiče samih rešenja u ovom zakonskom predlogu, mogu da se složim da umesto garantovane zarade treba uvesti minimalnu zaradu. Naravno, tu se otvara pitanje da li je ta minimalna zarada na nivou od 35% od proseka u Republici ili od 40%, pošto se na jednom mestu u zakonskom tekstu pominje cifra od 35%, a u obrazloženju cifra od 40%. Ja apelujem da se to ispravi i da se razjasni narodnim poslanicima i javnosti šta je istina. Sa aspekta socijalne sigurnosti radnika, dobro je da oni imaju pravo na minimalnu zaradu. Možemo da razmišljamo da je to dobro ukoliko poslodavci imaju dovoljno para da im isplate te minimalne zarade. Međutim, dalekoročno gledano, pojaviće se situacija da ti poslodavci nemaju dovoljno sredstava ni za tu minimalnu zaradu, pa će morati da ih otpuste. Naravno, sve je to povezano sa iskorišćavanjem privredne situacije koja je stvorena skidanjem sankcija i na koju se u trenutnom rasporedu snaga zaista ne obraća dovoljno pažnje.
Takođe, moram da kažem da sam vrlo veliki skeptik što se tiče tog povećanja produktivnosti naše privrede i da, na kraju, poručim da se neki iz asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koji su ranije bili u toj asocijaciji i osećali se slobodnim i nezavisnim, verovatno sada, pošto su prešli u Vladu, osećaju neslobodnim i zavisnim, a da se neki iz te asocijacije vrlo dobro pokazuju na terenu kada treba rušiti lokalnu vlast, recimo, u Dimitrovgradu, a u ovom trenutku se ta vlast na jedan veoma loš način ophodi bez potrebne parlamentarne većine u Skupštini opštine, dok se na drugoj strani, iako se Skupština opštine dokazala i pokazala u Beloj Palanci kao legalna i kao vrlo dobra, uvode privremene mere.
Takođe, moram da poručim gospodinu Batiću da čovek može zauvek da zaćuti na dva načina. Jedan način je da zanemi, a drugi način je da umre. Ja mislim da se među vama ne nalaze oni koji misle da bi na bilo koji način trebalo zaćutati one koji su možda ranije bili na vlasti i koji će možda biti na vlasti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice poslanici, posle usvojenog paketa poreskih zakona koji dovode poslodavce u jedan izuzetno težak i odgovoran posao, odnosno, nameću im odgovornu obavezu da najpre izmiruju obaveze prema državi, a posle lične dohotke, dovodi i radnike u jedan težak položaj. Ovaj zakon o radnim odnosima, posebno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, član 1. koji se odnosi na važeći član 34. stav 1, gde je predviđena nadoknada radnicima koji ostaju bez posla, odnosno visina te nadoknade, dovodi te radnike u jedan nepovoljan položaj.
Govorim kao čovek, a verujem da bi svi mi trebalo da razmislimo kako bi se osećali kada bi se našli u poziciji tih radnika koji bi, recimo, posle 10, 20 ili 30 godina rada u jednom kolektivu, u jednom preduzeću, trebalo da ostanu bez posla. Ja ne bih ulazio u to po kojim kriterijumima i kako, ali pod pretpostavkom da ostanu bez posla, da budu otpušteni. Nadokanada je zaista mala. Ne mislim na iznos, jer se taj iznos zaračunava preko bruto ličnog dohotka, ali mesečno gledano je znatno umanjen u odnosu na važeći zakon. Moja sugestija bi bila, da iskoristim prisustvo ministra, da ipak u ovom delu ostane onaj član važećeg zakona, jer bi to dosta pomoglo radnicima. Zašto? Ovu odredbu Zakona ja bih više posmatrao u kontekstu Zakona o privatizaciji koji će uskoro uslediti. Prema najavi ministra Vlahovića i onome što sprema oko ovog zakona o privatizaciji, strani faktori i mnogi oni koji bi želeli da otkupljuju deonice i akcije u našim preduzećima, mogu po tim najavljenim zakonskim projektima da otkupljuju deonice u visini do 70%, a 30% ostaje samo za besplatnu raspodelu akcija radnicima zaposlenim u tim preduzećima.
Ako imamo u vidu činjenicu da radnici koji treba po ovom zakonu, koji mogu da ostanu bez posla posle 30 godina provedenih u radu u tim preduzećima, za to vreme oni ne samo da su zarađivali lični dohodak i od te plate hranili sebe i svoju porodicu, nego su radili, stvarali akumulaciju za proširenu reprodukciju i od tih sredstava proširivali proizvodne kapacitete, omogućavali veću proizvodnju, a samim tim i stvarali uslove za povećan broj zapošljavanja nezaposlenih mladih ljudi.
Nepravedno je i neljudski da ti ljudi koji su recimo 30 godina stvarali ulagali svoj rad u ta preduzeća, ulagali u proširenu reprodukciju, na kraju iz nekih razloga ostanu bez posla sa nadoknadom od pet ličnih dohodaka. Šta će ti ljudi sa tim sredstvima da rade, imajući u vidu rast cena i pad životnog standarda? Ako bi ostala odredba zakona koji je sada na snazi, mislim sa tom nadoknadom, mogli bi nešto i da urade, da započnu neki novi posao.
Ovako, ljudi će boreći se da opstanu morati da prionu nekim drugim poslovima, da rade kako stoji u obrazloženju ovog zakona, na crno, da na taj način pospešuju sivu ekonomiju. Mislim da bi ljudski bilo i zbog perspektive i sudbine tih ljudi koji su radili u tim preduzećima da zadržimo postojeći član zakona.
Na kraju, da iskoristim prisustvo ministra da pitam i jednu sugestiju da uputim oko radnika zaposlenih u privrednim preduzećima na Kosovu i Metohiji, koji su zbog žestoke navale šiptarskih hordi, terorista iz severne Albanije, Makedonije, iz Drenice uz pomoć takozvanih mirovnih snaga na Kosovu i Metohiji ostali bez radnih mesta, oterani iz svojih fabrika i sa svojih ognjišta, koji su ostali bez osnovnih sredstava za život, ne svojom krivicom, trebalo bi malo da povedemo računa i o tim ljudima, da ih ne ostavimo bez osnovne životne egzistencije. Vlada narodnog jedinstva je pokušala da taj problem ublaži preko isplate jednog broja zagarantovanih zarada. Na taj način ti ljudi su delili sudbinu i radnika iz cele Srbije, iz preduzeća koja su razorena u agresiji NATO pakta.
Međutim, sada je na ovoj sednici jedan zakon, odnosno odluka o ukidanju tih sredstava, te mogućnosti, pa pitam ministra šta ćemo sa tim radnicima i uz to bih dao jednu sugestiju da ministar sa svojom službom i sa drugim resornim ministarstvima iz oblasti industrije i poljoprivrede, u zavisnosti od toga u kom sektoru su preduzeća, izvrši smirivanje situacije, da se vidi koja preduzeća na Kosmetu rade, i koja su. Vlada je preko Direkcije za razvoj pomagala funkciju tih zadruga i preduzeća koji mogu tamo koliko toliko da rade, a ova koja su izmeštena sa računima da se vidi koliko je radnika uposleno koji primaju lične dohotke, a oni koji su dole, koji ne mogu da rade i koji su raseljeni, da se njima pomogne da bi opstali dok im se ne ukaže neka prilika da zasnuju radni odnos i da se vrate na Kosovo i Metohiju.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, ovde se radi o jednom vrlo važnom zakonu i prvo što želim da iznesem, a to je kad bi ga neko čitao ko ne živi u Srbiji i ne zna naše ekonomske i političke prilike ne bi verovatno pretpostavio da je ovakav predlog podnela demokratska DOS-ovska vlast.
Uvođenjem ovog zakona ako bi se doprinelo povećanje efikasnosti rada, bolja disciplina i odgovornost bilo bi dobro. Međutim, zakon u suštini u sebi krije negativnosti i loše namere DOS-ovske Vlade.
Vlada želi da se oslobodi viška radne snage, uz što manju nadoknadu radnicima i uz što manju odgovornost. Opet se pokazalo da su predizborna obećanja DOS-ovske vlasti prepuna velikih laži i prevara. Kada su uvideli da su prevareni obećanjima o raznim donacijama pomoći od 6 milijardi dolara, pristupili su drugim nelegalnim metodama prodajom fabrika i otpuštanjem radnika. Radnici se uz minimalnu nadoknadu otpuštaju s posla, tako da će postati socijalni slučajevi.
Vreme odmiče, sve ono što je stvoreno sadašnja DOS-ovska vlast razgrađuje, fabrike propadaju, radnici ostaju bez posla a, DOS-ovska vlast ih zamajava raznim obećanjima i novom prestrukturiranju i o boljitku sutra. Pitam ja vas, da li najnovija insinuacija profesora Jovana Rankovića, člana Ekonomskog odbora Demokratske stranke Srbije koji ističe, citiram "Za radnike koji su u svojim preduzećima višak, najbolje bi bilo da što pre ostanu bez zaposlenja. Što im se to što pre dogodi veće su šanse da će pre početi da žive bolje." Kakva glupost, kakva demagogija.
Takođe, Predlog ovog zakona stigao je pred narodne poslanike bez ikakvog konsultovanja sa socijalno-orijentisanim interesnim organizacijama, građanima, sindikatima. Donose se zakoni kao na panju, upravo na revolucionaran način, iza leđa onih kojih se to i te kako tiče i iako se zna ili se mora znati da će prouzrokovati socijalnu nepravdu velikih razmera. Ispade da DOS ima više obzira da ne povredi kriminalce u svojim redovima, a šta će biti sa poštenim građanima, manje je važno, oni su ionako navikli da plaćaju svačije i svakojake račune.
DOS-ovska vlast koja sebe naziva demokratskom vlašću počela je da krši tu samozvanu demokratiju još u korenima svog postojanja. Umesto ovim zakonom da se smanji siva ekonomija i postavi fiskalni sistem na novim osnovama, odnosno da bi se približili fiskalnom sistemu utvrđenom u evropskom zakonodavstvu, Vlada sa ovim zakonom zagovara sasvim suprotna predizborna obećanja, zatvaranje preduzeća. Radnik primenom ovog zakona gubi sva prava koja su mu bila zagarantovana starim Zakonom o radnim odnosima.
Dame i gospodo lična primanja koja poslodavci zaposlenima isplaćuju svakog meseca su: naknada za topli obrok, regres, terenski dodatak i naknada za troškove prevoza.
Ova naknada za topli obrok služi za sanaciju porodičnog budžeta, za ishranu, školovanje dece, odevanje, kupovinu ogreva i tako dalje. Navedena naknada predstavlja minimum prava koja se zaposlenima isplaćuje za dane provedene na radu.
Regres je nekada služio radnicima za rekreativne svrhe na ime pokrića troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, danas je ostalo to primanje sa kojim se želi sačuvati porodični budžet. Zaposlenima koji su zbog potrebe službe upućeni na rad na teren poslodavac je dužan da obezbedi nadoknadu povećanja troškova na terenu ili obezbeđenju smeštaja i ishrane, ili isplatom naknadi, koja u ceni pokriva te troškove.
Ne znam odakle vi dolazite, kao da ne vidite kako radni ljudi jadno i bedno žive. Umesto da ste povukli crtu ispod koje životni standard radnika ne sme pasti, vi mu uzimate onaj minimum koji je potreban da se preživi.
Po rečima ministra gospodina Božidara Đelića trošimo budućnost. tj. pare od regresa, od toplog obroka, terenskog dodatka, a šta ćemo za sadašnjost gospodine ministre?
U sadašnjem vremenu kada u proizvodnoj sferi nijedno preduzeće ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom, s obzirom da se zarade radnicima ne isplaćuju po kolektivnim ugovorima a negde se uopšte ne isplaćuju, gde su topli obrok, regres i naknada za troškove prevoza jedina primanja. Oporezovati naknadu za topli obrok i regres bilo bi pogubno za mnoga preduzeća i još bi više pogoršalo i onako težak materijalni i socijalni položaj radnika. Smatram da bi ovaj zakon trebalo stornirati sve dok mere Vlade ne budu funkcionisale i dok Vlada svojim merama ne poboljša životni standard radnika.
Dame i gospodo, drago mi je što je Vlada našla istorijsko rešenje sa Sindikatom "Zastava" i pet hiljada radnika, zadovoljstvo je izgleda na obadve strane, a najzadovoljniji su predstavnici Vlade. Prvi boravak ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića u "Zastavi" 22. marta ove godine završen je večerom u kragujevačkom restoranu "Rojal klub" koja je koštala 24.634 dinara ili 820 maraka. Ceh su po pola platili "Zastava" A.D. i Sindikat "Zastave". Pa dragi moji vidite sada koliko je koštala jedna večera i to 25 toplih obroka. Da li će oni oporezovati i njihove stomake?
Dame i gospodo, sada ću vam slikovito prikazati kako ovaj zakon funkcioniše i to u Metaloprerađivačkoj fabrici "Metalo-plastika" u Šapcu.
Dana 21. novembra na svetog Arhanđela sadašnji predsednik, njega nema ovde, Privredne komore Radosav Veselinović upada sa svojom grupom kriminalaca iz Niša i Novog Sada u krug ove fabrike. Razoružava obezbeđenje, direktora veže za stolicu...

Gospodine Živanoviću, 8 minuta govorite, a niste ni pomenuli zakon o kome se radi.