DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.04.2001.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

25.04.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 17:15

OBRAĆANJA

Branislav Ivković

Nije replika, proverite svoju evidenciju, ovo je moj treći izlazak povodom ovog zakona zbog dužine.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dobro.

Branislav Ivković

Zahvaljujem se gospodinu Čedomiru Jovanoviću na njegovom iscrpnom izlaganju i što mi je dao prostor u suštini da još dodanto objasnim činjenice onakim kakve jesu. Da se vratim na ono što nije tema ovog dnevnog reda, najavio sam i ja, a gospodin Jovanović je prihvatio zakon o ekstraprofitu. Ponavljam, sve ono što je predloženo u zakonu o ekstraprofitu, ekstra oporezivanju onih koji su imali pravo da kupuju devize po nižem kursu, to sve podržavam. Mi ćemo glasati za to, ali ćemo dati amandmane koji će iskazati jednu realnost koja je bila u ovoj zemlji u poslednjih 10 godina. Realnost tragične sive ekonomije, koja je bila namerno izazvana od međunarodne zajednice, koja je bila nametnula ovoj državi embargo i koja je ovu državu uništavala. Taj isti Kragujevac, ta ista "Zastava", nije valjda Sloba Tomović, narodni poslanik iz Kragujevca, kriv što je bombardovana "Zastava" kragujevačka, uništavana je.
Prema tome, zbog embarga bila je izuzetno razvijena siva ekonomija, zbog embarga deo društva, krupni kapital ovog društva, koji je finansijski moćan, a neki u ovoj sali to jako dobro znaju stvorio je ogroman kapital sivom ekonomijom. Mi ćemo socijalisti tražiti, ako treba i socijalna karta, ima i Bane Ivković i svako da dokaže odakle im sve što imaju. Ima tu da se plati ekstraprofit, draga gospodo. Ne samo na one koji su budžetska sredstva usmeravali ili plaćali 6,00 dinara umesto 30,00 dinara marku, nego na one koji su stekli dobra i pet stanova u Beogradu i apartmane na Zlatiboru i apartmane u Petrovcu na moru, ima da objasne odakle im. Neka im ta dobra ostanu, ali ima da plate ekstraprofit.
U ovoj zemlji je najmanje 50%, a nekada u nevoljama embarga i 2/3 kapitala je išlo nelegalnim tokovima. To su ti krupni finansijeri, koji i te kako sada imaju interes da svojim kapitalom kupe preduzeća. Što se tiče društvene svojine, ako smo nešto grešili, a ja se slažem tu, mi smo grešili što nismo ubrzali proces privatizacije. Međutim, oponenti meni u redovima partije kojoj pripadam su bili oni koji su tvrdili da ne sme da se rasproda društvena svojina u vreme embarga. To morate priznati, u vreme kada nije bilo lakog uvoza repromaterijala, kada nije bilo lakog izvoza, kada ste preko trećih i četvrtih i petih lica morali izvoziti, morali otvarati privatne račune da bi uopšte mogli kapital da prihvatite na te račune i kupujete repromaterijal. U to vreme, molim vas, u to vreme društvena svojina apsolutno nije mogla da ima onu vrednost realnu, koju treba da ima. Zato socijalisti nisu žurili sa privatizacijom u vreme embarga, a pogotovo nakon bombardovanja, zato što je bilo obezvređeno.
Molim vas gospodine predsedavajući, imam dobar glas, ali molim vas, vrlo dobar glas gospodine ministre. Da li primećujete šta radi ministar jedne Vlade Republike Srbije?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nisam čuo, ali ako je dobacio...

Branislav Ivković

Gospodin ministar misli da je u Uniji nezavisnih i slobodnih sindikata, a da nije u Vladi Republike Srbije i dobacuje govorniku iz klupe. Tek toliko da se zna šta rade ministri u Vladi Republike Srbije.
Prema tome, proces svojinske transformacije smo mogli ubrzati, ali prelazna Vlada Republike Srbije u kojoj je bio i DOS i SPO i SPS donela je onu logičnu odluku koja je bila neophodna za ubrzanje procesa svojinske transformacije. Izvršila je revalorizaciju vrednosti odnosa dinar marka sa 6,00 dinara na neku sumu koja je tada bila, da li 25,00 ili 30,00 dinara. Od tog trenutka gospodine Jovanoviću, jeste došlo stotine zahteva za proces privatizacije, jer ste sada imali realno vrednovanu imovinu, a ne šest puta gore vrednovanu imovinu. Zato jeste ubrzan proces svojinske transformacije. Šta se događa? Sada kada imate realno vrednovanu društvnu imovinu, umesto da im omogućite da radnici sami imovinu koju su stvarali, mahom je takav slučaj da znate, mnogi nisu primali plate, jer su ulagali u proširenu reprodukciju, umesto njima da omogućite da nastve autonomnu svojinsku transformaciju, gospodine Jovanoviću, vi donosite zakon kojim to sprečavate. Onemogućavate radnike da izvrše svojinsku transformaciju i pripremate zakon kojim ćete radnicima, na sreću, ne samo 10%, kako stoje stvari, ali dopustiti samo 30% kapitala da se privatizuje unutar kolektiva ove države, a 70% jednokratno u jednom trenutku imate nameru da date u prodaju.
Moram reći rasprodaju, jer 5.000 tona čokolade vas ne raduje, a jednoj čokoladi se radujete. Kada se mnogo imovina ove države pojavi na tom veb sajtu Svetske banke, neće biti postignuta ni blizu cena koja bi bila da ide jednim usporenijim ritmom i da se omogući privredi, bez ovakvih zakonskih projekata, da stane na noge, da se istimari taj konj, pa da se dobro proda.
Što se tiče "Zastave" Kragujevac, jako dobro znam da je "Pežo" odavno prisutan i da je hteo to da radi, ali je imao sprečavanje dela međunarodne zajednice. Želim, zbog radnika Kragujevca, zbog ove države, da pregovori sa "Pežoom" uspeju, jer to sigurno jeste put da ulaganjem stranog kapitala, ulaganjem novih tehnologija sve ova zemlja stavi na noge.
Radi istine, gospodine Jovanoviću, samo jedan primer - ako imate član 1, kaže: do 10 godina staža osiguranja, najmanje u visini dvostruke zarade. To je bruto zarada. Toliko znam matematiku, kao što reče jedan poslanik. A, ranije je bilo do 10 godina staž osiguranja najmanje u visini šestostruke zarade. Ako uzmemo primer da je prosečna neto zarada 4.000 dinara, ako ćemo činjenice, 6 h 4 = 24. Ako uzmemo da je ta neto zarada od 4.000, bruto 9.000, 2 h 9 = 18. Na najblažem primeru za vas, vi ste je umanjili radnicima 6.000 dinara. A, kad bi tek uzeo primer za 30 godina i uporedio dvanaestostruku neto platu i petostruku bruto platu, onda bi došli do toga da se dva puta manje dobija, eto, činjenice radi. Hvala lepo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, molim vas da utvrdite da li imam pravo na repliku gospodinu Ivkoviću, koji me je pomenuo i lično, a pomenuo je i zakonske projekte koje ovde branim u ime Vlade i poslaničke grupe DOS-a, a da je on dobio reč kao šef poslaničke grupe SPS-a, po pravu koje mu pripada Poslovnikom.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Naravno, samo izvolite.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Zainsta ne stoji ono što ste vi ovde naveli kao činjenicu kojom se osporava ovakav predlog zakona. U prelasku između neto i bruto plate, javila se potreba za promenom tog odnosa pri otpremnini. Ne može se primeniti bruto princip i zadržati broj otpremnina koji je bio propisan Zakonom o radnim odnosima iz 1996. godine. U tome je razlika i u tome je nužnost umanjenja broja otpremnina, pri čemu se ne govori o iznosu svake od tih otpremnina.
Kada se primene postojeća poreska opterećenja, kada se primeni pretpostavljena prosečna zarada, kada se definiše minimalna zarada, kada se utvrde olakšice do kojih je došlo kroz umanjenja koja su učinjena ukidanjem dažbina, taksi, kroz poresku reformu, od 13 do 25%, u zavisnosti od modela, prednosti su ovog zakona u odnosu na onaj postojeći. Ne može biti manje, pri čemu možemo istovremeno ući u analizu otpremnina i nivoa otpremnina koje su isplaćivane radnicima koji su ostali bez posla ili radnicima koji su zatražili nešto tako.
Konačno, ima je još jedna komponenta socijalne pravde, s obzirom da se nama često zamera da ne vodimo računa o interesima radnika. Činjenica je da će neki radnici u procesu privatizacije ostati bez posla, jer nije realno graditi budućnost Srbije na kolektivima preduzeća koja smo nasledili iz socijalističkog perioda, koja su po pravilu funkcionisala na kompenzaciji socijalne pravde za proizvodnju koja sama po sebi nije bila onakva kakve su bile zarade i plate, pri čemu mi danas moramo razmišljati i o milionskom dugu koji imamo prema svetu, bilo da je reč o londonskom ili pariskom klubu. Ova zemlja je dužna milijarde dolara, upravo zbog toga što je komunistički režim i socijalističko društvo kupovalo socijalnu pravdu kreditima koje su uzimali u inostranstvu.
Dakle, svaki radnik će u periodu od 24 meseca biti zbrinut otpremninom, za svakog radnika koji ostane bez posla su obezbeđena budžetska sredstva za prekvalifikaciju. Konačno, mi računamo da će procesom privatizacije biti otvorena nova radna mesta, jer nema primera zemlje u svetu u kojoj se izvršila privatizacija, a da je ona za posledicu dobila manje radnih mesta u svom konačnom izrazu. Privatizacija je korak koji i mi i vi želimo da povučemo i korak koji će ovo društvo pomeriti unapred, pa tako i radnike, otvarajući prostor za nova radna mesta, za kompanije koje će doći iz inostranstva, privučene ovakvim zakonom, zbog toga što imaju status strateškog investitora. Neće ući "Pežo" u "Zastavu" ako vi podelite 80, 90 ili 100% akcija radnicima "Zastave", a onda očekujete da izvršite neku dokapitalizaciju. (Predsednik: Vreme.) To nije realnost i tako nešto nigde u svetu ne funkcioniše.
Naša stvarnost je surova i mi se sa njom moramo suočiti. Verujem da će ovo društvo imati snage i da će pobediti te probleme, jer smo po pravilu, uvek kada smo radili, mi bili ti koji na kraju nemaju razloga da se stide svoje zarade, osim u situacijama u kojima su bili sputavani ili lošim zakonima ili nesposobnim menadžmentom ili nerazumnim odnosom sveta prema nama.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.