Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, socijalizam, pre svega, karakterišu socijalistički produkcioni odnosi. Jedan od najvažnijih principa u tim odnosima je princip socijalne pravde. Koliko god vi podsmešljivo reagovli na to, to je onaj princip koji je najvećem broju ljudi koji ovde prisustvuju omogućio decenijama iza da se normalno i redovno školuju, da postanu vlasnici velikog broja dobara, da normalno dobijaju stanove, da letuju i da se usavršavaju, da žive u državi u kojoj je živeti bilo dostojanstveno.
Sa ove govornice, čak i vaš predsednik Vlade, govorio je da se vratimo na nivo do 1989. godine. Šta to, gospodo, nije bilo dovoljno dobro 1989. godine, kad se u međuvremeno pokvarilo. Optuživati sve nas da je u decenijama iza nas sve upropašćeno je potpuno bespredmetno i neprincipijelno. Trebalo bi kao član Socijalističke partije Srbije..... (glas iz sale - da se ubiješ.)
Gospodine predsedniče, gospodin koga mogu da vam pokažem, čije ime ne znam, rekao je - da se ubiješ. Dakle, hoćemo li da radimo ili nećemo da radimo? Ako treba da ga pokažem, mogu da dođem do njega, jer samo se na lopova i golog čoveka pokazuje jednim prstom. Dakle, sedi u petom redu, ima nekakvu bubi frizuru i drži u ruci jednu knjižicu sada. Neka se sam javi da ne dođem do njega da ga ne pokažem. Dakle, nema nikakvog smisla to što radite. Gospodine dragi, ko i kada će se ubiti, o tome odlučuje neko ko ne hoda zemljom. Najmanje je u vašoj nadležnosti da licitirate moj život. Nemojte ni pokušavati, rđavo ćete se provesti. (Nenad Bogdanović, sa mesta: Baraliću, nismo mi, majke mi.) (Predsednik: Nemojte dobacivati, molim vas. Prekinite sa dobacivanjem i pustite poslanika da govori.)
Ponavljam, tamo gde me je jedan nepristojan čovek prekinuo, kao socijalista bi trebalo da se založim i da glasam za ovaj zakon zato što bi on bio negativna referenca vašoj političkoj opciji. Ali, iz kolegijalnih i političkih razloga ne mogu glasati za ovaj zakon, kao što ste ga predložili. Šef vaše poslaničke grupe, žao mi je što je on svima predsednik poslaničke grupe, jer i jedan broj ljudi među vama drugačije posmatram i imam drugačiji odnos s njima, rekao je, između ostalog, da smo mi odgovorni što je stvoren politički i društveni ambijent proteklih 10 godina i da je sve upropašćeno. Draga gospodo, u poslednjih 10 godina međunarodna zajednica je stvorila takav društveni i politički ambijent.... (Predsednik: Molim vas da se držite teme, da ne vodimo ovde opšte političke rasprave.)
Sve je apsolutno u domenu dnevnog reda. Stvorena je međunarodna zajednica, koja je neviđenim sankcijama, pritiscima, drobljenjem države, učinila sve to da dođemo u poziciju u kojoj jesmo bili i koja vam je omogućila da dođete na vlast. To jeste suština. Vi sada možete govoriti, jeste ovako ili onako, ali kada budete sami pred sobom, recite to sebi, nemojte nama.
Zakon o radnim odnosima je najsuptilniji zakon koji reguliše prava zaposlenih i obaveze poslodavaca. Vi ste, između ostalog, rekli, da će ovim zakonom biti zadovoljni i radnici i poslodavci. Nema takvog zakona na svetu. Vi stvarate uslove koji se nazivaju, pre svega liberalnim kapitalizmom. Još uvek je na sceni tzv. prvobitna akumulacija kapitala. Vi ćete biti odgovorni za socijalnu situaciju u ovoj zemlji koja je počela i koja traje. Koliko god vi danas galamili, žamorili, potpuno je jasno da ono što se dešava, ne ide u prilog opciji koja danas drži vlast u Srbiji.
Vi imate za ministra čoveka koji je bio sindikalni borac. Ja protiv toga nemam ništa, nemam ni protiv čoveka personalno ništa, apsolutno, samo je drugačije govorio na mitingu u Čačku i gostujući na televizijskim emisijama u Čačku, od onoga što danas govori ovde i za šta se ovde zalaže. No, to je njegov problem i problem onih koji ga kadruju. Samo hoću da kažem da mu politička borba nije konzistentna i da je jedno govorio, a da drugo čini. Zakon koji ćete danas usvojiti, kao i sve druge, diskvalifikovaće vas. U vremenu koje dolazi vi ćete morati da objašnjavate onim ljudima kojima su kresana prava, ali to jeste težina vršenja vlasti i to jeste prilika za one poslanike koji su u opoziciji, da vas na tim elementima kritikuju i da iz toga izvlače političke poene. Nemojte se zbog toga ljutiti, kada neki od poslanika primenjuju sva dozvoljena sredstva političke borbe. To, između ostalog, podrazumeva i ono što vi nazivate opstrukcijom. Dakle, sve što je dozvoljeno, ne može biti zabranjeno.
Nisam socijalista zbog toga što je to ranije bilo moderno, ja sam socijalista zato što mislim da socijalizam jeste sistem koji može da obezbedi svakom čoveku dostojanstven život, da se njegova deca, normalno školuju, da može normalno da se leči, i da može da za te ciljeve učini ono što su učinili Dimitrije Tucović i oni pre njega. Ali, danas biti socijalista je mnogo bolje i mnogo modernije nego pre nekoliko godina.

Gospodine Baraliću, molim vas da se vratite temi.

Doći će vreme kada ćemo svi mi pomalo biti socijalisti. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović. Molim vas da prestanete sa dobacivanjem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio za diskusiju da bih produžavao vreme rada ove skupštine, nego da bih rekao nešto što do sada nisam u prethodnoj raspravi čuo. Čitav svoj radni vek sam proveo u privredi i verujte mi da poznajem situaciju u preduzećima. Verujte mi na reč da u privredi nikada nije bilo teže nego što je danas. Utoliko zakon, odnosno Predlog o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, zvuči pomalo nestvarno kada se pogleda realna situacija u privredi.
Rekoh, radim 26 godina u privredi i ne govorim ovo zato što je moja firma u takvoj situaciji da ne uplaćuje poreze i doprinose, jer ovaj zakon neće pogoditi one firme koje su do sada uspešno radile, čak i ukoliko se ne ostvari obećanje ministra Đelića da će biti smanjene obaveze na zarade radnika. Ono što je realnost, ono što svi mi kao poslanici moramo da uočimo, to je da je najveći deo privrede u takvoj situaciji da će drastično biti pogođen, upravo ovim zakonskim rešenjima. Iz objektivnih razloga, nisam bio u mogućnosti da podnesem amandmane na ovaj zakon, ali da jesam, onda bih Vladi i vama, poslanicima DOS-a, predložio da se neka rešenja iz ovog zakona odlože, u pogledu privrede. Posebno da se odlože kada su u pitanju velika preduzeća, veliki sistemi i posebno kada su u pitanju preduzeća koja se nalaze na spisku od 75 imena naših najvećih sistema koja treba prema prethodnoj odluci Vlade da se transformišu po posebnom zakonu.
Takođe, budući zakoni na ovom dnevnom redu su u ovom kontekstu i, čini mi se, šteta je što nismo upravo na ovom pitanju sastavili diskusiju, pa razgovarali o penzionom i invalidskom osiguranju, o zaštiti nezaposlenih i o zdravstvenom osiguranju naših radnika. Zašto? Zato što je u tom kontekstu važno pomenuti da ćemo mi ubuduće, po ovom zakonu o radnim odnosima, plaćati obaveze na najnižu osnovicu od 3.033 dinara neto zarade, na najvišu osnovicu nešto preko 12 hiljada dinara, za doktore nauka, za visoku stručnu spremu na 9.400, za višu stručnu spremu sedam hiljada i nešto itd.
Sada se postavlja pitanje -kako ćemo to uraditi u uslovima kada je privreda nelikvidna, a kada smo kao poslodavci obavezni da isplatimo, ako ne te zarade, onda minimalnu zaradu, a istovremeno je ovim zakonom propisano da se te isplate moraju obaviti isključivo u novcu. Zašto pominjem tu odredbu zakona - isključivo u novcu? Zato što kao čovek iz privrede sasvim sigurno ne mogu da uočim nijedan razlog zašto se ne bi deo zarade mogao isplaćivati, često smo to pominjali, i u polutkama, ali uz obavezu poslodavca da se o tome dogovori sa sindikatom, da donese odgovarajuće odluke na upravnom odboru i da na te tako izvršene isplate, obračuna poreze i doprinose, u skladu sa zakonom. Zašto o ovome govorim? Ima mnogo firmi koje su uradile posao...
Molim vas, gospodo poslanici, bilo bi korektno sa vaše strane da me saslušate, ako ništa drugo, ne govorim niti politički, ne govorim ni kao poslanik SPS-a, već govorim kao čovek koji ima neka iskustva u tome i mislim da ćemo doći u situaciju da i ono što možemo da uradimo za naše radnike, ako primenjujemo strogo i neselektivno zakon ne uradimo. Ako je sindikat saglasan, ako je radnik saglasan, ako je upravni odbor saglasan da se isplati deo zarade u robi, u polutkama, u bilo kojim drugim stvarima i pravima, a da se pri tome obračunaju i odgovarajući porezi i doprinosi i obezbedi penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, šta je tu sporno? Sporno je što poslodavci u ovom momentu nemaju pare da isplate te pune zarade u bruto iznosima, a imaju urađene poslove koje ne mogu na tržištu da naplate. Znači, potreban je selektivan pristup toj stvari ili odredba da onaj poslodavac koji nije isplatio minimalnu zaradu, može dobiti kaznu time da će mu biti zabranjena delatnost od 30 do 90 dana. Molim vas, to jeste tačno.

Molim vas, nemojte polemisati sa mesta, javite se za reč, pa recite.

Molim vas da mi ovo vreme ne računate. Uzmite ovakvu situaciju: imam pare na računu, imam iskazanu poresku obavezu po osnovu poreza na dobit, poreza na imovinu, poreza na promet, poreza na usluge, imam milion dinara na računu, imam vreme za isplatu minimalnog ličnog dohotka. Šta ću prvo da isplatim, minimalni lični dohodak ili porez državi? Ako isplatim porez državi, inspektor utvrđuje da sam imao pare na računu, nisam isplatio minimalni lični dohodak radniku, imam potencijalnu opasnost da mi zabrani delatnost 30 do 90 dana. Šta je time država dobila?
Ili, sporazumeli se sindikat, radnici, rukovodstvo, upravni odbor, doneli smo odluku, podigli smo kredit kod poslovne banke, hoćemo da kupimo mašinu koja poboljšava produktivnost rada, obezbeđuje veće zarade radnicima. Imam pare na računu, podigao sam kredit, moram da isplatim radniku, ali moj radnik traži od mene i saglasan je sa mnom da mu ne isplatim zaradu tog meseca, nego da kupim mašinu na kojoj će sledećeg meseca zaraditi duplo veću platu. U čemu je problem? Dakle, ne možemo samo zakovati stvari i reći to je tako, ovo je naš predlog, a vi, gospodo iz opozicije, pričajte šta god hoćete. Život nameće nekakva druga rešenja.
Prema tome, nisam mogao da podnesem amandman, ali predlažem svima vama da razmislite da se ovaj zakon po predlogu Vlade, može urediti i u ovom kontekstu o kojem sam govorio. O tome se radi, gospodo poslanici.
Mi se ovde u obrazloženju izrazito pozivamo na potrebu da se zaštite prava radnika. Niko razuman od poslodavaca nije protiv tih radnika i nije protiv zaštite prava radnika. Da li mislite da postoji normalan poslodavac koji bi imao pare na računu, a da ne bi isplatio platu radnicima? Vi ne možete na izuzecima graditi pravilo. Za to postoje drugi zakoni. Vi kažnjavajte na drugi način i vi, gospodine ministre, morate znati da nisu svi poslodavci pokvareni, nisu svi poslodavci u poziciji da prave ono što vi zovete sivom ekonomijom, ali nije siva ekonomija ni topli obrok, ni regres, mnogo toga drugog što je ovde rečeno. Od svih primanja, mogu samo da prihvatim da je regres za godišnji odmor nešto što bi se moglo računati kao zarada. Topli obrok to nije. Došao sam na posao, pa moram da pojedem nešto da bih mogao da radim. Ovde se mora eksplicitno reći da one firme koje svojim radnicima obezbeđuju ishranu u toku rada, dakle, topli obrok, ne podležu obavezi obračunavanja poreza i doprinosa na visinu tog toplog obroka.
Moja firma organizuje da moj radnik kada dođe na posao ima bon, u 9 sati ide na doručak i doručkuje. Je li to plata? Treba li na to obračunavati poreze i doprinose u ovim iznosima? Ne treba. Moj radnik koji je udaljen samo 2 ili 3 km od posla, ima prevoz obezbeđen od moje firme, ali je platio prevoz. Da li je to plata da dođe na posao i da se vrati kući? Nije plata. Verujte mi, kolege poslanici, ne postoji relacija na kojoj je mesečna karta ispod 800 dinara, što jeste osnovica koja nije oporezovana.
Šta ćemo sa građevincima, gospodo? Na terenu sam, odvojen od porodice i, ako ništa drugo, tih 50 dinara dnevno moram da potrošim na toalet papir i neke slične stvari. Ne živim sa porodicom, odvojen sam, a vi mi računate da mi je to plata i zarada. Nije tačno. To nije zarada. Takva primanja jednostavno ne mogu ulaziti u osnovicu, jer nije normalno da uđu u osnovicu, ali jeste normalno da se svaki poslodavac natera da poštuje zakon u onoj meri koliko to ova situacija dozvoljava. Dakle, moramo napraviti selektivan pristup. Ne možemo odjednom dati bolesniku prejak lek, umreće. Mi sada imamo bolesnu privredu i od nje tražimo da ustane i da trči. Nemoguće je.
Još jednu stvar na samom kraju, izvinjavam se predsedniče, imamo rokove i do 1. juna moramo uskladiti kolektivne ugovore, a mi do 1. juna maltene nećemo završiti, ako ovako radimo, raspravu po ovim zakonima. Ne znamo kolika nam je stopa za penziono, ne znamo kolika je stopa za zdravstvo, ne znamo kolika je stopa za slučaj nezaposlenosti, mnogo toga ne znamo i kako ćemo uskladiti kolektivne ugovore i kako ćemo od 1. juna primeniti ove zakone? Vreme je, gospodo, da počnemo da mislimo racionalno, a ne da razmišljamo sa stanovišta svojih političkih stranaka, kako bi nešto bilo ovako ili onako. Ako već pričamo o interesu radnika, donosimo zakone koji se mogu primeniti u interesu radnika.

Nema više prijavljenih govornika. Da li se neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svodimo raspravu u načelu o ovom predlogu zakona. Bila je veoma plodna i upućuje nas, poslanike opozicije, na to da upozorimo građane Srbije i na nešto što su ovde izgovorili predstavnici vlasti, što u zakonu ne piše, a što će verovatno biti sudbina mnogih građana Srbije u narednim mesecima.
Tako nam i treba. Čuli smo da privreda zemlje više neće računati na preduzeća koja su u vreme socijalista, Miloševića, zapošljavala veliki broj radnika, u kojima je zastarela tehnologija, čiji su proizvodni programi ispod mere prihvatljive za strane partnere. Onaj ko je u životu ušao u jednu fabriku u Srbiji može sa pravom da konstatuje da Vlada Republike Srbije ne računa ni na jednu fabriku koja trenutno postoji u Republici Srbiji. To što ne računa na fabrike, neka bude, ali šta ćemo sa radnicima? Osnovni problem ovog zakona, čitave hrpe zakona koja nas posle toga čeka, je šta sa radnicima koji neminovno ostaju bez posla zato što dolazi surovi eksploatator koji više neće imati razloga o njima da razmišlja na način na koji su razmišljali prethodnici.
Zašto to govorim? Iz usta predstavnika vladajuće većine u ovoj skupštini, čuo sam dve definicije. Za opoziciju su sami rekli da smo cirkusanti, a za vladajuću većinu da su krvoloci. Pomisliće građani, evo cirkusante smenjuju krvoloci. Ako zaista dolaze krvoloci, niste valjda svi u poslaničkoj grupi takvi. Onda se loše piše radnicima, posebno ako nam zakone koji će biti strašno surovi i bolni, ovde obrazlaže šef poslaničke grupe DOS-a, Čedomir Jovanović. Onda im se loše piše ako te zakone ovde, kao jedini predstavnik Vlade, brani prisutni ministar koga sam u hodniku čuo, stajao je okružen sa pet ili šest poslanika DOS-a, ne znam o čemu je govorio, ali kada sam prolazio, on kaže - a onda se pojavi neki ludi radikal i samo pritisne dugme. Neka kaže da lažem. Neka kaže da nije tako bilo.
(Dragan Milovanović, sa mesta: Laže.)

Nemojte voditi polemiku sa mesta. Možete se javiti za reč i odgovoriti gospodinu Nikoliću.