Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Prelaskom na metodologiju bruto dohotka i bruto budžeta, Vlada predlaže prve zakone iz oblasti rada, odnosno socijalne politike, kako to saopštiše ovde predstavnici ili pojedinci, bolje rečeno iz ove korporacije DOS. Ovo je rezultat onoga što oni zagovaraju - tržišno ćemo se ponašati, a pametno sprovoditi ili voditi socijalnu politiku. U prvom delu tržišnog ponašanja, pokazali su da će poštovati to svoje pravilo, jer kada su u pitanju poreska politika, uzimanje na ime poreza, tu se stvarno tržišno ponašaju. Tu ne gledaju ni ko kakve tržišne uslove ima, ni da li su svi pod istim, ili približno istim uslovima u kojima posluju, oni jednako od svih uzimaju i stavljaju u budžet, odnosno kako narod kaže - uzimaju iz tuđeg džepa, stavljaju u svoj džep.
Što se tiče pametne socijalne politike, upravo se vidi na prvom predlogu zakona. Ovaj zakon reguliše dva dela. Deo koji se odnosi na radne odnose i deo koji se odnosi na sprovođenje socijalne politike, unutar radnih organizacija. Za deo koji reguliše radne odnose, terminološki je napravljena zamena, umesto - garantovane zarade, sada se govori o - minimalnoj zaradi. Garantovana zarada je nešto što je ranije funkcionisalo, garantovana zarada je bila procentualni deo od proseka primanja u Republici, odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tu prosečnu zaradu ili prosečni iznos objavljivala je Vlada Srbije ili Vlada Jugoslavije, prosto rečeno država. Na taj način što je koristila podatke od zvaničnih kuća koje su zadužene za praćenje statističkih podataka. Kada je ova vlada predložila ove izmene, izbrisala je svoju ulogu u svemu ovome.
Nema više da prosečnu zaradu objavljuje Vlada ili država. Sada prosečnu zaradu objavljuju institucije koje su ovlašćene za praćenje statistike, a minimalnu zaradu utvrđuju direktor i sindikat. Direktor i sindikat, ako nema upravnog odbora. Nameće se pitanje koji sindikat će pregovarati sa direktorom. Naravno, odgovor je uvek isti, ili približno sličan - većinski. Koji je to gospodo, od kada ste vi došli na vlast - većinski sindikat? Jedino što može da se tvrdi to je onaj gde su smešteni vaši krizni štabovi. Samo te sindikate uzimate kao relevantne, njih uzimate kao prave predstavnike radnika. Bezbroj primera je u privredi, u radnim organizacijama gde ste to uradili. Onaj sindikat koji je većinski po članstvu, vi ga proglašavate preko svojih direktora da je sindikat režimski, bivšeg režima, neprevaziđen. Sada možete misliti, kako će biti zaštićena prava radnika kada pregovaraju i utvrđuju cenu minimalnog rada, odnosno zaradu minimalnu, vaš direktor i vaš sindikat. Teško tim radnicima koje vi na ovaj način štitite.
Drugo, gospodo vi ste ovaj zakon predložili, odnosno izmenu i dopunu zakona, kako bi izvršili dobre bazične pripreme za vašu privatizaciju po modelu - strateški partner. U onom delu gde određujete minimalnu zaradu, a pogotovu u onom delu gde predlažete minimum otpremnine za one za čijim je radom prestala potreba, to je dobra osnova sutra za vaše strateške partnere da za tepsiju ribe otpuste većinu radnika iz firme. Šta je vašem strateškom partneru problem da radniku koji je radio od 25 do 30 godina, izbroje na ruke 750 maraka. Nikakav problem nije. Na taj način rešava se tog tereta, radne snage, jednog po jednog će proglašavati kao tehnološki višak, davati mu tu otpremninu, zahvaljujući upravo predlogu, odnosno izmenama i dopunama ovog zakona. Vi ste ustanovili koji su to kriterijumi i koja je to visina zarade, od dva do pet meseci prosečne zarade.
Gospodo, tvrdite da je nominalno povećan iznos radnicima. Jeste, tačno je. Osnovna elementarna predznanja iz matematike, govore da je ovo nominalno veće, a da vidimo šta je to poboljšalo, realno, položaj radnika.
Minimalna zarada izražena u markama na osnovu sada objavljenog proseka od 150 maraka je 55 maraka, pošto je u privredi procentualno 35% od prosečne zarade. Dakle 60 maraka, hteli vi to ili ne, morate se složiti, to je na ivici između onoga što je socijalna pomoć i onoga što je ekonomska kategorija koja bi trebalo da bude naknada za uloženi rad ili kako se to zove, zarada. To je ta ivica egzistencije. Šta se može za 60 maraka? Šta to može radnik da kupi za 60 maraka? Privreda će vašim poreskim zakonima koje ste usvojili biti prinuđena da u većini slučajeva zadovoljava taj zakonski minimum, da isplaćuje minimalnu zaradu, znači 60 maraka i za 60 maraka radnik ne može ni hranu da kupi. Možda bi i mogao da ste zadržali cene, da ste tu poštovali tržišne zakonitosti, ali ako bi i tu poštovali. Gospodo, vi ste doneli odluku o poskupljenju struje, vi ste doneli odluku o poskupljenju telefonskih usluga i faktički još u veću bedu ste uvalili radničku klasu.
Brinete za radničku klasu, to se vidi. Stavili ste bivšeg predsednika Sindikata za ministra, a sadašnji je poslanik. Možete misliti, kada vlast razmišlja i brani i štiti interese radnika, kako će biti odbranjeni ti interesi, kako će biti ostvareni ti interesi. Ima jedna druga strana, gospodo, a to je kada je ministar za finansije sa ove govornice izgovorio marketinški dobro opremljenu rečenicu, da se vlada usprotivila Evropskoj ekonomskoj zajednici kada je Evropska unija predložila da prosek bude 80 maraka. Onda je Vlada odbacila taj predlog Evropske unije. Mi radikali smo se, verovali ili ne, uplašili. Nije valjda da se ova nova vlast drznula tako da kaže Evropskoj uniji, da kaže svojim nalogodavcima da nisu u pravu, pa bar u ovome kada je u pitanju zaštita standarda stanovništva.
Međutim, kroz predlog ovih zakona se vidi kako vi to radite. Evropska unija je vama gospodo dala okvirno budžet, ali vam je jasno naložila da se fiskalnom politikom, da politikom koja se odnosi na rad i radne odnose u socijalnoj sferi morate prilagoditi onome što vam je ona zadala. Vi možete da pravite različite modele, možete preko svojih dosovizija da tumačite narodu. Najmanji vam je problem opozicija u ovoj skupštini, pogotovo Srpska radikalna stranka. Taj problem možete da rešite, lako nas možete ubediti, onako kako ste do sada pokazivali, ubacite kartice, većinom izglasate. Možete nas sve izbaciti iz ove skupštine, možete nas sve hapsiti. Uhapsili ste 11 radikala, izbacili ste predsednika Srpske radikalne stranke, uhapsili ste predsednika Gradskog odbora Srpske radikalne stranke zato što je lepio nalepnice gde piše - DOS je najgori. Šta vi mislite, da možete toliko da hapsite koliko je rasprostranjena ideja srpskog radikalizma. Zar vi mislite da vam je policija i vaša snaga toliko jaka koliko su velike vaše greške?
Izađite, gospodo, objasnite to narodu. Nemojte kada ulazite u ovu skupštinu da pretrčavate ulicu, da bežite od onih koji su vas do juče izabrali. Obratite se tom narodu. Meni je zadovoljstvo kao srpskom radikalu da slušam kako vas pozdravlja narod na ulicama, psuje vam porodicu, ali čoveku, moram da kažem, nije baš svejedno da priča sa ove govornice. Ipak sa ove govornice, mi, srpski radikali, pričamo pod pritiskom. Ne znamo koji sve žbirovi i doušnici sede u ovim klupama, pa će istrčati za ovu govornicu da ocinkare.

Gospodine Mirčiću, vreme je isteklo i ja Vas molim vas da govorite o temi, ukoliko već ne možete da završite, a ne da držite politički govor.
Reč ima narodni poslanik gospodin Jovanović, zatim Veroljub Arsić.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, javio sam se u skladu sa članom 96. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine, u kojem se kaže da imam pravo na repliku kao predsednik poslaničke grupe, ukoliko se za govornicom izreknu uvrede na račun poslaničke grupe koju predstavljam. Mislim da zaslužujem pravo da iskoristim takvu slobodu.
Ne bih komentarisao primedbe svog prethodnika koje se odnose na stav parlamenta i poslanika prema stranci koju on predstavlja. Mislim da su činjenice same za sebe dovoljno već govorile. Mislim da je potrebno na vreme otkloniti onaj deo uvreda koji se odnosi na zlonamerno tumačenje nastojanja Vlade i poslaničke grupe DOS-a da u ovom parlamentu kroz ovakav predlog zakona dodatno reguliše odnose u veoma bitnom segmentu našeg društva, dakle radne odnose.
Što se tiče minimalne zarade, pravilno ste primetili veliku razliku između minimalne zarade i garantovane zarade, između 60 i 7 maraka. Dramatična je razlika, mada se ni sa 60 maraka ne može pristojno živeti, kao ni sa 150. Naša želja je da se ti odnosi menjaju tako brzo kao što su promenjeni odnosi između 7 i 60 maraka. Mislim da vam je potrebno pojašnjenje uloge sindikata u procesu definisanja minimalne zarade. Minimalnu zaradu ne definiše sindikat, niti minimalnu zaradu definiše direktor. Minimalna zarada je definisana standardom našeg društva i stanjem u kojem se nalazi privreda.
Stručni državni organ, dakle, Republički statistički zavod proceniće kolika je prosečna zarada u Republici i definisati u skladu sa tim prosekom i nivo minimalne zarade. Uloga sindikata, ne jednog, već svih koji postoje u preduzećima, se sastoji pre svega u onom delu u kojem poslodavac, dakle direktor ili upravni odbor donose odluku o isplati minimalne zarade. Naime, bilo bi veoma loše kada bi sva preduzeća, koristeći ovakvu zakonsku regulativu, definisala plate na nivou minimalne zarade. Kad bi rekla - ne postoje uslovi da mi vama isplaćujemo zaradu u skladu sa poslovanjem preduzeća, već mi moramo vama isplatiti minimalnu zaradu i izvolite 60, a ne 150 maraka i to vam je to. Tu je važna uloga sindikata i ne jednog, već svih sindikata koji postoje u okviru preduzeća. Da li je to Savez samostalnih sindikata, da li je to Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ili je to Sindikat "Nezavisnost", nije na parlamentu da o tome razmišlja. O tome moraju razmišljati radnici koji se udruživanjem, stvaranjem lobi grupa, praktično štite pokušavajući na takav način da afirmišu sopstvena prava i da ih prošire. Dakle, uloga sindikata nije svakako u onom delu u kojem ste vi govorili i stoga mislim da je potrebno na vreme ukazati na takvu vrstu nepravilnog tumačenja ovog predloga kako ne bi došlo do dezinformisanja javnosti.

Izvolite po Poslovniku.

Po Poslovniku, član 96. stav 2. Vidite, gospodine predsedniče, vaša je krivica što je poslanička grupa DOS-a stvorila mučnu atmosferu u ovoj skupštini i ne delujete mi, bar većina od vas, preterano radosni i veseli zbog toga. Istina, dve grupe poslanika DOS-a deluju radosno i to iskazuju manifestacijama iz klupe. To su jedni koji ništa ne znaju, ništa ne razumeju i oni drugi koji su prodali dušu đavolu i za novac bi ovde pozdravili i obaveštenje da je neko ubijen na ulici. To je vaša mana zato što kada ste opozicija ili ne idete uopšte na izbore ili kada izađete na izbore ne idete dalje od blagajne zgrade Narodne skupštine. U sali vas vlast nikad ne viđa da sa vama ovde podeli priču o argumentima i zato ne umete da se ponašate kada ste vlast i zato ne znate šta je opozicija.

Gospodine Nikoliću, nemojte pričati priču o drugim poslaničkim grupama, nego po Poslovniku.

Sada bih vas zamolio da ćutite, kao što ste ćutali, gospodine predsedniče, dok je gospodine Čedomir Jovanović pozivom na ovaj isti član govorio o sasvim drugoj tački.
Molim vas, pružite mi bar priliku da budem ravnopravan kao zamenik predsednika poslaničke grupe sa predsednikom poslaničke grupe DOS-a.

Bićete ravnopravni ukoliko ne vodite političke govore, nego ukoliko iznesete ono zbog čega ste se javili, a to je - prigovor na kršenje poslovnika. I recite, molim vas, šta i kako.

Naravno, gospodin Jovanović je govorio o stavovima poslaničke grupe sa kojima se nije složio i onda je okrenuo da obrazlaže zakon. A, ja se sad ne slažem sa tim...