Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić (po Poslovniku).

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ne bih li reklamirao povredu Poslovnika. Naime, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije često koristi mesto predsedavajućeg za odgovore, odnosno za repliku narodnim poslanicima SRS. Nije ovo malopre bio prvi put, u pitanju je član 90. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ako me pitate za taj član.       
Želeo bih na nešto da vam ukažem u nekoliko rečenica, i da, čini mi se, učinimo jedan napor da se u ovoj Narodnoj skupštini ubuduće radi drugačije. Naime, reći ću vam nekoliko stvari koje su potpuno neverovatne, a o kojima novine ne pišu. Danas, na naslovnim stranama, centralni stranama nekih novina, kažu - dr Vojislav Šešelj isključen zbog verske mržnje. Izađite, pa mi kažite koja je to reč, nijednom rečju nijednu veru ni naciju juče nije uvredio, nijednom rečju, ali ću vam reći nešto drugo. Svi drugi su to činili, niste reagovali, gospodine predsedniče, čak ste mene, kad sam vam ukazivao na to, opominjali zbog toga što vam na to ukazujem.
A molio bih vas da insistirate, kao što ja sada insistiram, da izađe poslanik DOS-a, Meho Omerović, i da kaže Narodnoj skupštini šta je rekao dr Vojislavu Šešelju. To što mu je rekao, to nikada, garantujem vam, svi poslanicima koji ne znaju, nikada niko nikome, nigde, van zgrade Skupštine nije izgovorio, nikada niko, nikome i nigde. Takve reči, takve rečenice, takve zastrašujuće uvrede, koje ne možete da sanjate da je neko bio u stanju da izgovori, i sa takvim pretnjama, koje su potpuno neverovatne.
Zato bih vas molio, meni ne smeta, gospodine predsedniče, možete i da psujete majku, nije to na verskoj i nacionalnoj osnovi, nećemo tražiti vaše udaljenje zbog toga, niti mi možemo, već to možete vi da učinite, i možete to svim poslanicima da činite, a ne samo poslanicima DOS-a, i nećemo reći da je to bilo na verskoj osnovi, nećemo tražiti od medija da vas hapse zbog toga ili da sprovode najgoru moguću hajku i harangu na vas, ali ono što tražim od vas, kao ljudi, ne kao naših političkih protivnika, već kao ljudi, da čujete, ako ne znate, a tvrdim da ne znate, a može se videti na televizijskom video snimku, šta je to izgovoreno i šta je to rečeno predsedniku SRS.
Garantujem vam da takve reči nikada i ni od koga ni na jednom mestu niste čuli, toliko su zastrašujuće, da ne mogu da ih izgovorim uopšte. Hvala vam.

Samo da raspravimo još jednom ovo pitanje, ista uvodna napomena kao kod gospodina Nikolića. Vi znate da ne govorite istinu, i to je najžalosnije pri svemu, vi znate da u Poslovniku piše da ste vi prigovorili da zloupotrebljavam ovo mesto, ne izlazeći za repliku pred govornicu.
Još jednom vas podsećam, a to sam već činio u više navrata, da u članu 95. (vi ste se javili po Poslovniku) piše da je predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga da objašnjenje. Apsolutno, ako ste vi argument o tome šta je gospodin Šešelj juče govorio, izneli kao argument u prilog tvrdnje da sam prekršio član 90. Poslovnika, imam pravo i na to da odgovorim. Naravno, neću, svi su to čuli i videli, ali nemojte tvrditi ono što je neistina i što znate da je neistina.
Ne zloupotrebljavam ovu govornicu, odgovaram na vašu primedbu o kršenju Poslovnika i ništa više od toga. Kada budem imao potrebu da vam repliciram, a retko ću tu potrebu prema vama imati, izaći ću za ovu govornicu.
(Mirčić traži repliku.)
Kome? (Mirčić, sa mesta: Jovanoviću.)
Pa to je bila replika, a replika na repliku gde stoji? Nema replike na repliku, šta vam je. To je bila replika, gospodine Mirčiću, nema replike na repliku. Nema, ne dajem vam reč.
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, dosta dugo smo raspravljali o zakonu o dopunama Zakona o radnim odnosima, toliko dugo da smo imali priliku da čujemo svašta i od predlagača ovog zakona, eksperata iz Vlade DOS-a, čak i od poslanika DOS-a, koje bih mogao da podelim u tri grupe - na poslanike koji pripadaju nekoj asocijaciji nezavisnih sindikata, na poslanike Demokratske stranke Srbije, i na ostatak DOS-a.
Što se tiče Asocijacije nezavisnih sindikada, ne znam da li je ona bila na listi za izbore u decembru 1994. godine i koga ti ljudi predstavljaju? Da li predstavljaju DOS ili Asocijaciju nezavisnih sindikata? Isto tako mi nije jasno šta je gospodin ministar tražio u ovoj vladi, kao sindikalac, jer do sada se bunio protiv državnih sindikata, koje je država koristila, i pričao da oni ne rade u interesu radnika i raničke klase.
E, sada je gospodin, dosadašnji predsednik jednog sindikata, ministar, i mene to navodi na sledeće - sjašio kurta da uzjaši murta. Baš tako. Asocijacija nezavisnih sindikata je karikatura DOS-a, koja je stvorena za to da u slučaju da DOS dođe na vlast, smiruje socijalne nemire, a u slučaju da izgubi vlast, i kao opozicija, raspiruje socijalne nemire. To je bio plan vašeg sindikata, gospodine ministre.
Mislim da vrlo loše prolazite, pogotovo u Braničevskom okrugu, gde sam ja, gde ste u pojedinim organizacijama morali da bežite od radnika, kada ste vodili svoje kandidate za narodne poslanike, da predstavljaju vaše sindikate.
Što se tiče poslanika DSS-a, ne znam da li je DSS bila na listi, bio je DOS. Mora da vam bude jasno da ste i vi poslanici DOS-a. Prema tome, nemojte da izlazite za ovu govornicu i da kažete, mi iz DSS-a. To imamo pravo mi iz SRS-a. A, vi iz DSS-a ste poslanici DOS-a, a kao takvi....

        Molim vas da posle 2,5 minuta pređete na ono zbog čega ste se javili, a to je Zakon i da počnete raspravu o zakonskom predlogu. Ako ne, izreći ću vam opomenu.

Svako izlaganje ima uvod, razradu i zaključak. Završavam sa svojim uvodom. Možda je malo duži, pa pričam  o onome što se slušalo ovih dana. Što se tiče poslanika DSS-a, čini mi se da brod koji se zove DOS, počinje polako da tone. Po tom pitanju, podsetiću vas na jednu narodnu poslovicu, ko prvi beži sa broda koji tone. Da se vratim na temu, da ne bih bio u situaciji da  budem isključivan, na Predlog ovog zakona koji je sačinio gospodin ministar, ekspert. Najviše bih se obratio na član 15, a to u delu stav 6, koji se tiče mera prilikom utvrđivanja da li je poslodavac mogao da isplati zaradu ili ne. Pročitaću taj stav, znači - "ako inspektor rada u postupku kontrole utvrdi da poslodavac nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, kao i ako je isplatio zaradu suprotnu odredbama člana 64. stav 2. ovog zakona,a raspolagao je sredstvima za isplatu na računu, zabraniće obavljanje delatnosti poslodavcu".
Taj stav je gospodin šef poslaničke grupe DOS-a pokušao da opravda, znači da će inspektor rada utvrditi da li je imao poslodavac sredstava na žiro računu ili nije. Verujem da su inspektori rada školovani ljudi. Mislim da imaju neki određen uslov da bi to postali, da završe neku školu. Ne kao pojedini ministri. Sada mi nije jasno da li oni moraju da znaju finansijsko poslovanje jednog preduzeća. Sa kojim to materijalnim sredstvima preduzeće raspolaže, sa kojim obrtom sredstava raspolaže, sa kojim koeficijentom obrta raspolaže i kako će on to sve da zna, da bi mogao da utvrdi da li je poslodavac bio u situaciji ili nije. Znači ovim stavom i ovim članom zakona ostavlja se firma na milost i nemilost tržišnoj inspekciji ili inspekciji rada, kako će ona da sprovodi ovaj zakon. Bukvalno na milost i nemilost.
Koliko je gospodin ministar ekseprt, to se vidi iz stava 5. ovog zakona, kaže - obaveštenje stava 4. ovog člana dostavlja se inspektoru rada prema sedištu poslodavca. U tom delu meni ovaj član i ovaj stav nikako ne mogu biti jasni. Prvo, kome se dostavlja? A gospodinu ministru mora da bude jasno, da se prijava dostavlja inspekciji rada. Ne inspektoru rada. Morao bi da zna, pošto je ta inspekcija rada u njegovoj nadležnosti, da ona postoji u svakom sedištu okruga i da se zove odeljenje ministarstva tog i tog, inspekcija rada ta i ta. Znači, po teritorijalnoj pripadnosti. Po ovome kako je ovaj zakon formulisan, znači prijave ćemo da dostavljamo jednom jedinom inspektoru, iako ih ima 10, pa će taj jedan jedini da obavlja taj posao. Gospodine ministre, to ste morali da znate, to je vaše odeljenje, koje je pod vašom direktnom upravom. Inspekcije rada su kod organa, državnih organa uprave.
Dalje, u stavu 4. - organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je da, najkasnije do kraja tekućeg meseca, obavesti nadležnog ministra rada o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade, odnosno minimalne zarade za prethodni mesec. Koje su to organizacije nadležne za platni promet? Mislim da postoji u Jugoslaviji samo jedna i ako se to poveže sa ovim stavom 5, ovaj zakon u suštini ništa ne valja i vrlo ga je teško i široko moguće tumačiti. Nije ni čudo što je ovakav zakon gospodin ministar napravio jer je on ekspert koji je upisao fakultet kada sam se ja rodio.

Reč ima narodni poslanik Emilija Krstić, a posle nje narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući učešće u načelnoj raspravi o ovom predlogu, o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, želim sa ove govornice i građanima Srbije, odnosno zaposlenima i svima ostalima koji će to ubuduće biti, da prezentiram ono što ovaj predlog zakona nosi sa sobom, a što će naravno zaštiti i sve njih,  kako u smislu same definicije onoga što im sleduje kao zarada, tako i po pitanju svih prava koje imaju u tom smislu.
Naime, ovaj predlog jasno definiše bruto zaradu, a koja je izazvala velike polemike i kritike od strane poslanika opozicije. Moram reći neargumentovano, rekla bih pomalo ishitreno. Koncept bruto zarade kao i ovaj Predlog zakona, primenjivaće se tek od 1.6. 2001. godine, pa on podrazumeva proširenje osnovice oporezivanja i definiciju zarade i šta se sve pod zaradom podrazumeva. U tom smislu, treba građanima Srbije i zaposlenima reći da je bruto zarada najpouzdaniji način da će im onog momenta kada budu ostvarili pravo na penziju, osnovica za obračun penzije biti veća.
Sve ono što do sada nije ulazilo u zaradu, a radnici su primali, misli se na regres, na topli obrok i sva ostala primanja, koja nisu oporezivana do sada, ona će po ovom sistemu bruto zarade ući u osnovicu oporezivanja i samim tim omogućiti veći osnov za obračun penzija. Dalj e, otpremnine, oko kojih je isto bilo velikih kritika od strane poslanika opozicije za ovom govornicom, i broj zarada koje će se prilikom otpremnina isplaćivati, ovog se puta po ovom predlogu smanjuju. Naime, smanjuju se zbog toga što je sada osnovica za isplatu otpremnine bruto zarada, koja je nominalno veća i koja će i povećati iznos otpremnine, bez obzira što će se brojno smanjiti. Svih ovih godina unazad imali smo specifičnu situaciju, odnosno pojavu u privatnom, a i u društvenom sektoru, gde je masa zaposlenih naime ili bila neprijavljivana, odnosno imala tretman zaposlenih na crno, ili je bila prijavljivana, a isplaćivana im je i obračunavana osnovica za penziju po garantovanoj zaradi.
Ovim predlogom zakona jasno je definisano da će se poslodavcu zabraniti rad, odnosno obavljanje delantosti, ukoliko sa zaposlenim nije zaključio ugovor i nije ga prijavio, odnosno najmanje dva zaposlena nije prijavio. Tako da će u privatnom sektoru to dovesti do poboljšanja tretmana zaposlenih. Da, govorim da je to bilo do sada. Što se društvenog sektora tiče, poslodavci će biti u obavezi da isplaćuju minimalnu zaradu. Ukoliko je ne isplaćuju, snosiće naravno, po članu 140. konsekvence zbog toga.
Minimalna zarada koja je definisana ovim predlogom u iznosu od 35% proseka u Republici Srbiji, koja u ovom momentu, kako smo čuli ovih dana, iznosi negde oko 1.800 dinara, 1.6. 2001. godine očekujem da će biti, odnosno svi očekujemo da će biti veća. Ako je oktobra meseca prosečna plata u Srbiji bila 80 maraka, a danas je 130 maraka, znači da će minimalna zarada i juna meseca, kada se budu isplaćivale plate, odnosno zarade zaposlenima po bruto zaradama, biti veća. Sve ovo ukazuje na nameru predlagača da na sve moguće načine zaštiti zaposlene i sva njegova prava i da mu u isto vreme obezbedi kako sadašnjost, tako i budućnost u smislu ostvarivanja svog prava na penziju.
Želim i da demantujem tvrdnje da će svi ovi zakonski projekti koje smo do sada donosili u ovom parlamentu, blokirati svaku privrednu aktivnost. Svi ovi prethodni sistemski zakoni, pa i ovaj, su baza za ono čemu Srbija i svi građani Srbije idu u susret, a to su investicije, pokretanje privredne aktivnosti, krediti. Zbog svega ovoga, kao predstavnik Demokratske stranke Srbije u ovom parlamentu, mislim da treba podržati ovaj predlog.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih zamolio predsednika da malo regulišemo ovu klimu, zaista sa ove strane mnogo duva. Sve je to nameštaljka, sa neke strane. Mislim da sam u interesu svih poslanika sa leve strane rekao i nema potrebe dalje da komentarišem.
Dozvolite mi da se u kratkim crtama osvrnem na Predlog zakona koji već duži vremenski period i duže vremena razmatramo. Naš narod kaže - gde ima dima, biće i vatre. Mislim da ima još stvari o kojima bi trebalo ozbiljnije da razmislimo i razgovaramo. Zbog toga bih odmah rekao gospodinu predsedniku i zamolio ga da mi nakon ove moje diskusije dozvoli još par minuta da se zaista založi za jedno hitno razmatranje i zahtev Vladi, koji ću izneti na kraju mog izlaganja.
Prvo, moram da kažem da u samom obrazloženju stoji da se fiskalni sistem u Republici Srbiji postavlja na nove osnove, polazeći od fiskalnog sistema utvrđenog u evropskom zakonodavstvu. Novine, koje se uvode u oblasti plaćanja poreza i doprinosa i zarada, zahtevaju odgovarajuće izmene i dopune Zakona o radnim odnosima u delu kojim se uređuje sistem zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih. Ako menjamo samo 10 članova u odnosu na 150, koliko je dosadašnji Zakon o radnim odnosima imao, zaista mogu da kažem da su i postojeći sistemski zakoni, koji su regulisali ovu oblasti, bili dobri i da je ovo samo jedno prilagođavanje zakonskog propisa, kao i ono što smo u prethodnom periodu imali, imajući u vidu da najveći deo zakonskih propisa i osnova je bio dobar.
Jedino što u ovom trenutku uvedenim novinama narod više ne zna koliko i šta će plaćati, što će biti posledica i primene ovih zakonskih propisa. Mogu da kažem da zaista ne mogu da shvatim da nema jednog jedinstva u predlaganju poreskih zakona i zakona koji će kasnije regulisati zahvatanja po osnovu socijalnog i penzijskog i invalidskog osiguranja. To je onaj problem na koji sam i prošli put ukazao. Ako imamo osnovicu za plaćanje, nemamo stopu. Ako imamo stopu, nemamo osnovicu za plaćanje. Prošli put smo poreskim zakonima utvrđivali stope, a nigde nema osnovice.
Ostavljanje osnovice poreskim upravama i Vladi Republike Srbije, građani Srbije ne znaju šta ih očekuje u pogledu plaćanja, što je rezultat vidljiv i ovih dana, gde nigde u zakonskim propisima nema da uprave prihoda mogu, na osnovu rasta cena, da povećaju iznos poreza, konkretno poreza na imovinu. Tek od 1. juna doći će do utvrđivanja novih akontacija, odnosno novih iznosa poreza na imovinu.
Nešto slično je i sa ovim zakonom. Utvrđene su osnovice na koje će se obračunavati i plaćati doprinos za zdravstveno i za penzijsko osiguranje, a stope nema nigde. Samo se kaže da će stope biti nešto manje zbog povećanja bruto osnovice. Nigde nema, ni u jednom predlogu zakona, da se kaže kolike su to stope. Želim da podsetim da je već ova skupština svojim zakonskim propisima utvrdila 14% porez na bruto zaradu i 3,5% naknadu, odnosno bruto naknadu za opštinske budžete, što je već 17,5%. Koliko je to što će biti za penzijsko i invalidsko osiguranje? Pogotovo, imajući u vidu da ove osnovice koje ste predložili u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nisu te osnovice. Te osnovice će u junu mesecu biti usklađene sa rastom neto zarada u periodu februar - april mesec, što znači da i te osnovice koje sad usvajamo i predlozima ovih zakona, nisu relevantne, za utvrđivanje bruto zarade koja će se primenjivati od 1. juna.
Takođe, želim da kažem da kroz deo ovih propisa socijalu izvlačimo iz preduzeća, a politiku vraćamo u preduzeća. To smo počeli od 5. oktobra. Ovo što ste izneli i pre neki dan ste ovde pozdravljali, oko "Zastave", šta je to drugo nego politika. Mislim da politika u preduzećima nikome nije donela nikakvo dobro. Takođe, i ovi vaši sindikati više vode računa o vraćanju samoupravljanja u preduzeća i više misle na udar na poslodavce, nego što štite prava radnika koja ste im ovde uskratili i smanjili.
Moram da kažem da pored uništenja fabrika, dozvolite mi, gospodine predsedniče, još jedna fabrika pod vedrim nebom u Kolubarskom okrugu je ništena. U zadnje dve godine, ne znam koja je ovo prirodna nepogoda koja je zadesila Kolubarski okrug, i zaista ova naša vlada kao da nije u ovoj našoj državi. Nigde nema gospodina ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kolubarski okrug su zadesile izuzetno velike i katastrofalne poplave, sneg preko 20-25 sm, koji je nezapamćen u brdsko- planinskom području, velike štete, katastrofalne štete.
Bila je Komisija za poljoprivredu Skupštine, gospodin Živko Selaković i, čini mi se da sam primetio gospodina Mićovića, a ja sam i juče i prekjuče boravio na terenu, i oni su obišli samo deo opština. Znači, opštinu Ljig, Lajkovac i, čini mi se, prema Obrenovcu. Ostalo je još šest opština Kolubarskog okruga i dalje, opštine prema Podrinjskom delu u Mačvanskom okrugu.
Zaista, mogu da kažem da narod Kolubarskog kraja više nema ni čiste vode, odnosno pijaće vode, da se snalazi kako ko zna i ume. (Predsednik: Gospodine Muciću, malo sam ipak tolerisao.) Završavam. Zato bih predložio da Vlada odmah preduzme mere, imajući u vidu da poljoprivredni proizvođači ponovo moraju zasejati ono što su već jednom zasejali, da je pšenica dobrim delom povaljana, a da je voće uništeno. Predložio bih da odmah uputimo apel Vladi da izađe konkretno sa programom hitnih mera za sanaciju ovog područja. Hvala vam.