Dakle, ni predsedavajući a verovatno ni neki drugi nisu razumeli zašto se govori i o nekim drugim bliskim, srodnim sistemskim zakonima, vezanim za Zakon o radnim odnosima, jer je ovakva otpremnina predviđena upravo zbog činjenice da se priprema drugačije sprovođenje privatizacije od one kakva je najavljena.
Tom drugačijom privatizacijom trebalo bi veliki broj ljudi da ostane bez hleba, bez posla ali ne bi trebalo poslodavac da se optereti i trebalo bi mu smanjiti izdatke što je više moguće, a šta će biti sa radnicima, sa onima koji dobiju otkaz, koji moraju da napuste svoja radna mesta, da li će za dva ili pet meseci moći da pronađu neki drugi posao, da se izvrši bilo kakva vrsta prestruktuiranja ili nešto slično - to se ostavlja radnicima, da sami svoje probleme rešavaju.
Čini nam se da to nije ni demokratski, ni reformski i da ne liči na ono što ste govorili i narodu objašnjavali.
Dalje, primetio sam i nekoliko nelogičnosti u samom tekstu predloga. Možete proveriti dobro različitost u predloženom tekstu zakona i samom obrazloženju teksta zakona. Naime, govori se u tekstu zakona u članu 6. stav 2. da je minimalna zarada 35% od prosečne zarade u privredi Republike, a u obrazloženju se kaže da minimalna zarada iznosi 40%. (Ministar, sa mesta: - Greška.)
Evo, sad ministar kaže da je to greška. Ali, to je ipak neverovatna greška i nešto što ne bi smelo da se dogodi nekom ko u Vladi na tome radi. Ne bi trebalo sa takvim predlozima ili obrazloženjima izlaziti pred narodne poslanike u ovoj skupštini.
Da pređem na meritum i suštinu.
Može li se živeti sa 35%? Reći ćete - nekada je bilo sedam maraka, a danas je 60 maraka. Ali, cene su ne udvostručene, ne utrostručene, troškovi života, potrošačka korpa, nego je najmanje upetostručena u međuvremenu. Najmanje upetostručena. Danas, samo da bi se za 1.850 dinara, koliko iznosi minimalna zarada, ili nekada garantovana zarada, kako god hoćete, ne možete da kupite dnevno hleb, mleko i litar jogurta. Samo to ne možete. A kamo li nešto drugo da neko u narodu sebi priušti.
To je suština. Dakle, ne može se govoriti o nominalnom iznosu novca, već o realnom novčanom iznosu. Ne možete reći - povećali smo platu sa 80 ili 90 maraka na 130 maraka. Jeste nominalno. Postoji u našem pravu i ekonomiji princip tzv. monetarnog nominalizma, ali se mora posmatrati da li su realno skočile plate, da li su realno skočile zarade. Ne, naprotiv.
One su realno znatno niže nego što su bile zato što su troškovi neuporedivo veći i čini mi se da to svi građani na najbolji mogući način osećaju na svojoj koži. Drugo, ne znam na koji će način sve što je sada obračunato u bruto primanja moći država da obezbedi. Čini mi se da i ovo što se moraju plaćati porezi i doprinosi na sve, ne mora se isplaćivati plata, ali se moraju plaćati porezi i doprinosi i razumem kao potrebu da se budžet napuni, ali bih voleo da je mnogo više dato prilike radnicima, onima koji će biti otpuštani, posebno u njihovim pravima za otpremninu, i da je trebalo poslodavca sa mnogo više stvari obavezati.
Na kraju, nadam se samo da mi nećete zameriti što ću reći da je potpuno neverovatno, a to smo saznali jutros, ono što se dogodilo, pa bih apelovao na vas da to zaista ne činite, da pogledate šta se dešava. Uhapšen je predsednik GO SRS Beograd, zato što je lepio nalepnicu "DOS je najgori".
