Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, kao i oni zakoni koji će tek doći na dnevni red, a to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, restriktivni su po korisnike odnosno po zaposlene.
Dosadašnjim zakonom radniku sa 30 godina staža osiguranja garantovala se isplata novčane naknade sve do njegovog ponovnog zaposlenja ili ispunjenja uslova za starosnu penziju. Primetili ste da svi ovo pominjemo ali smatram da je to ono na čemu treba potencirati, da je to ono što predlagač zakona nikako nije smeo da uradi, odnosno nije smeo ovu kategoriju zaposlenih koji će najverovatnije i najbrže ostajati bez posla ostaviti bez nadoknade za slučaj nezaposlenosti a nisu u situaciji da se ponovo zaposle.
Visina novčane naknade smanjuje se dalje sa 70% na 60% od prosečne zarade nezaposlenog ostvareno u poslednja tri meseca, a ranije je to bilo u odnosu na zaradu u prethodnom mesecu. Znači, i tu je umanjenje, tako da praktično prima polovinu svoje zarade koju je ostvario u prethodnom mesecu. S tim što mu se za dva procenta uvećava naknada za svaku godinu staža osiguranja ali opet ograničenje ne više od 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u privredi Republike.
Ranije nismo imali ovo ograničenje. Znači, kako sada stvari stoje, ne može imati manju nadoknadu od 1.800 dinara niti više od 3.600 dinara. Pretpostavimo da je neko pre nego što je ostao bez posla imao platu 6.000 dinara. Ima i takvih, DOS-ovi direktori i krizni štabovi otpuštaju sve koji nisu moralno politički podobni bez obzira na stručnu spremu. Svedoci smo da je samo u Narodnoj banci otpušteno preko 250 radnika sa visokom stručnom spremom. Oni su verovatno imali i visoke plate a sada će biti na birou i primaće ove nadoknade, ovako kako predlagač predlaže.
Zavladao je strah u narodu, jer svi znaju da će otpuštanja tek biti ali se istovremeno svako nada - neću valjda baš ja ostati bez posla. Dakle, taj radnik koji je imao 6.000 platu i ostao bez posla imaće nadoknadu 3.600 dinara, što je 60% od njegove zarade a nije opet više od 80%, ono što je maksimum od prosečne zarade u privredi Republike.
Svi oni čija je prosečna zarada bila ispod 6.000 dinara, mogu da računaju da će primati nadoknadu u rasponu od 1.800 do 3.600, a najviše će, naravno, biti onako kakvo je stanje u privredi, oni koji će primati 1.800 dinara, i to tri meseca, šest meseci, devet, dvanaest, 24, već u zavisnosti od toga koliko staža osiguranja imaju. Koliko su oni socijalno obezbeđeni, nema potrebe ni da objašnjavamo, znamo šta možemo za 1.800, a šta možemo za 3.600 dinara da platimo, koliko samo osnovne životne namirnice koštaju, a da ne pričamo o svim ostalim troškovima za struju, komunalije i ostalo.
To je ono što radnik dobija za slučaj da ostane bez posla. A šta je ono što mu se uzima, odnosno što se poslodavcu uzima, dok je radnik još zaposlen? Te osnovice idu od 3.033 dinara, za najjednostavniji rad, za koji se traži prvi stepen stručne spreme, ili drugi stepen stručne spreme, pa sve do 12.724 dinara, za one sa osmim stepenom stručne spreme, i bez obzira da li je poslodavac zarade isplatio, što je svojevrstan nonsens, on mora da isplati doprinose na ove osnovice.
Ne znam da li u svetu negde postoji takvo rešenje. Ako postoji, ministar bi mogao da izađe i da nam kaže čija su to iskustva koristili, kada su ovako nešto propisali? Vladu, dakle, ne interesuje ništa drugo sem da napuni budžet. Budžet od 142 milijarde dinara mora da se napuni. Kako - ovako, na osnovu svih ovih poreskih zakona, koje je skupštinska većina donela za poslednje tri nedelje, od kako zasedamo, i na osnovu evo ovakvih zakona o kojima danas govorimo i o kojima ćemo govoriti narednih dana.
Šta će se desiti zbog ovako visokih osnovica, na osnovu kojih moraju da se plate doprinosi - poslodavac će biti prinuđen da mnoge radnike otpusti, nezaposlenost će porasti, potpuna destimulacija za zapošljavanje novih radnika, i, sve u svemu, dalje gušenje privrede, bilo da se radi o društvenom, državnom sektoru, ili se radi o samostalnim trgovinskim, zanatskim radnjama, privatnim preduzećima.
Vlada je ranije mogla da donese pojedinačni akt, kojim je, ako su ispunjeni određeni uslovi, mogla da umanji osnovice, čak za isplatu od propisanih, i to za 50%, na zahtev poslodavca, i to je učinila, ako se ja dobro sećam, bar za 300 preduzeća, ako ne i više, a šta se time htelo, mislim da je sasvim jasno - država se odricala dela doprinosa, da bi omogućila i stvorila prostor privrednim organizacijama da ta sredstva iskoriste za obnavljanje proizvodnje.
Imam utisak da vi optužujete prethodnu vlast da je bila previše humana, brišući ove odredbe iz zakona. Sada ovim predlogom zakona takva mogućnost, naravno, ne postoji, a možda je ta odredba i suvišna, ako tih obećanih 6 milijardi dolara stigne, a tih 6 milijardi dolara otprilike za četiri ova naša budžeta, koliko smo za ovu godinu usvojili budžet.
Tih 6 milijardi, naravno, samo što nisu stigle, i ako se one budu uložile u oživljavanje proizvodnje, moći ćemo da očekujemo da se i poreske stope smanjuju i da se osnovice smanjuju, i sve će biti mnogo bolje, međutim, naš narod kaže "Ne lipši magare do zelene trave", pa ja ovde izražavam bojazan da to baš tako neće biti.
Vlada i u ovom predlogu zakona predviđa da se poslodavcu može izreći mera zabrane obavljanja delatnosti, i to kumulativno, sa prekršajnom kaznom. To je gotovo neshvatljivo. Razumem da postoji prekršaj i kazna koja je adekvatno odmerena, ali ne razumem Vladu koja stalno predlaže da treba da zabranimo rad preduzeću, ili bilo kom pravnom licu, ili trgovinskoj radnji, zbog toga što je bilo koji od propusta, ili prekršaja učinila.
Jasna je namera Vlade, praktično, da preduzeća zatvori, jer znamo da je inače teško u kontinuitetu da se proizvodni proces odvija, a tek ako ga 30, 60, 90 dana na određeno vreme zatvorimo, ono nikako ne može taj proces ponovo da otpočne. Čemu sve to vodi, naravno, videćemo, ali na dobro neće iznaći. Ministar Đelić nam je, kada smo usvajali poreske zakone, rekao - socijalna politika seli se iz preduzeća, država će brinuti o radnicima. Kako će država brinuti o radnicima, evo, vidimo na osnovu predloga i ovog zakona, i Zakona o radnim odnosima, a videćemo i iz ovih drugih predloga, koji će tek doći na dnevni red.
Sve u svemu, dobro nam se ne piše.