Replika gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš mladi kolega izgleda ne vidi da šefovi DOS-a odavno više ne pominju optužnice. Ta strategija na tome da ćemo optužiti, pohapsiti, pobiti, povešati, proterati očigledno da nije urodila plodom i nije više dominantna i preovlađujuća strategija koju ova vlast sme da vrši. Najlakše je izaći i reći sami pišite optužnice, međutim, ja vidim protiv vašeg političkog suparnika broj jedan Slobodana Miloševića, vi niste uspeli da sročite optužnicu koja bi meni, koji sam ratovao sa njim kada je bio najjači, koja bi meni dokazala da ga vi opravdano držite u zatvoru. Kada smo izašli iz zatvora u Gnjilanu ja sam na javnom skupu kod Kalemegdana poručio Slobodanu Miloševuću da u odnosu na muke koje je naneo srpskom narodu mojih dva meseca ne znače ništa, ali da će jednog dana i ta dva meseca da odleži, da odrobija. Znači, mogao bih da se radujem što evo drugi mesec teče, da kažem da to opravdavam i da smo sada jedan - jedan, ali ne radujem se zato što vi nemate osnov za takvu vrstu optužnice.
Vi sada ovde nama govorite o tome da je Vlada u poslednjih 10 godina upropastila, uništila, a sve to ima ime, ima odgovornost, sve ima svoj uzrok i posledice i ako kažete da je neko za 10 godina upropastio Srbiju, taj mora da bude u zatvoru i taj mora da bude u zatvoru sa optužnicom da je upropastio Srbiju i da ima dovoljno dokaza jasnih da je upropastio Srbiju.
Istovremeno kažete da ovaj zakon mora da bude donet. Tako vi o njemu razmišljate. Zato što je pre njega donet jedan osnovni loš zakon, Zakon o budžetu za 2001. godinu. Vi ste usvojili jedan izuzetno loš Zakon o budžetu koji mora da donese 140 milijardi dinara ove godine i sada vam je on opravdanje za sve novije, novije i novije namete i kada vam dokažemo uporno, sistematski se trudeći za ovom govornicom da vas ubedimo da zakon ne valja, a ostavljamo vam na savest da glasate, kada vas ubedimo da to nije dobro, vi kažete - jeste, ali nekim novim zakonom smanjićemo poreske stope. To liči na onog čiča Boru što je imao onu "INOS" banku. Ne pominje je niko, a i on je nakrao grdne pare. On je govorio - pare ću vi vrnem kad ih obrnem. Tako i vi, jeste to je sve tačno, ali zato ćemo da smanjujemo poreske stope.
Tačno je da treba ja sam o tome govorio, tačno je da treba ovde pronaći meru između radnika i poslodavca, ali vi uništavate i jednog i drugog. Vi uništavate ovog poslodavca današnjeg, da li je to državna, društvena svojina, potpuno mi je sada, ovog časa svejedno. Uništavate ga da bi došao onaj na čisto, na ledinu, na fabriku, na proizvodni program u kome možda uopšte neće imati opterećenje, možda neće imati nijednog zaposlenog. To je ono što nas boli, na šta upozoravamo. Čovek koji neisplati dva meseca plate zatvorite mu posao na tri meseca, on će da otpusti radnike, dolazi strateški partner i nema više 25.000 radnika u fabrici automobila o kojima mora da brine ako hoće fabriku, nego ima 4.000 radnika. To je ono na šta vas upozoravamo i nema u nama ostrašćenosti, nego u nama ima mnogo velikog iskustva koje vama nedostaje. Zato vas upozoravam. Došli ste na vlast mnogo lakše nego što ćete da odete. Videćete vi, kaže poslovica - nije opasna visina na koju se neko popne, nego je opasan pad sa te visine. Vas čeka taj pad.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je u nizu loših zakona koje je DOS-ovska većina ovde izglasala. Ovaj zakon koji predlaže DOS je nastavak haračenja i sa dosadašnjim donešenim zakonima, ovaj harač je samo malo drugačiji. Drugačiji je po tome što više liči na hajdučiju iz potaje.
Otimajući prava radnika koja su krvavo sticali u svom minulom radu, ovaj zakon je skarabudžen i potpuno nestručno prezentovan ovde pred Skupštinu i narodne poslanike. Prezentovan od strane ministra Milovanovića, sindikalnog ministra, inače kako je ovde bilo predstavljeno po zanimanju trenutnog studenta i njega baš briga o pravima radnika. On je sada student i njega će verovatno štititi Unija studenata kada sindikat krene kukom i motikom upravo na one koji su ovaj zakon predložili.
Možda će biti i neka kompenzacija između studentske i sindikalne orgnaizacije, pa će biti i nekih razmena. Kako može ministar sa ove govornice da pročita ovaj zakon dobar za radnike, da njime oni ostvaruju prava, da nezaposlena lica ostvaruju prava, kada u stvari ovaj zakon, odnosno ovaj predlog zakona činjenično sasvim drugačije govori.
Dakle, ovaj predlog zakona je u stvari uzimanje prava radnika u odnosu na postojeći zakon. Ovde imamo i neke demagoške istupe pojedinih poslanika iz DOS-a koji se eto pred građanima zaklinju kako će sve dobro biti, dali ste nam poverenja, mi ćemo vaše poverenje opravdati. Međutim, kada uzmemo i pročitamo i uporedimo ono što predlažu i ono što je bilo, uopšte nije tako. U članu 14. pregled odredaba koje se menjaju, jasno govori o tome šta DOS-ovska vlast predlaže, odnosno šta očekuje radnike koji su ostali bez posla.
U prethodnom zakonu stoji da se nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava za starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ovom izmenom zakona radnik treba, o kome sada govorim, dakle taj radnik koji je imao 25, 30 i više godina radnog staža, kada ostane bez posla da dobije 24 mesečne plate odnosno da se 24 meseca država brine o njemu a onda da se brine ulica.
Šta na taj način vlast čini?
Čini to da dobijemo jedan novi sloj siromašnih, još siromašnijih ljudi nego što ih inače danas imamo. Takođe ćemo imati na ulicama više ljudi koji će glave zagnjurati u kontejnere ali kontejneri i sadržaj kontejnera će biti sve siromašniji. Upravo zbog svih ovih zakona koji su prethodno donešeni a ovaj zakon ima i još jedan cilj koji u stvari govori o svemu.
To je da će ogroman broj radnika ostati bez posla, da se sprema teren za primenu Zakona o privatizaciji, odnosno radi se o spremanju terena za strateške partnere koji će za male pare kupiti preduzeća, ali bez radnika i to je u stvari suština ovog zakona i to je ono što DOS-ovska vlast mora ovde građanima da kaže - šta ih čeka, kada se prihvate, odnosno ovde izglasa zakon o privatizaciji.
Dakle, ovaj zakon o kome danas govorimo, koji treba da se prihvati i verujem da će to tako biti i učinjeno, jer svi ovi skarabudženi zakoni su tako i prihvaćeni, što je glasačka mašina jednostavno izglasala, ne računajući i ne vodeći računa niti brigu o građanima i narodu, koji su inače upravo zbog svih tih obećanja i dali poverenje na izborima, ubedili ste građane dakle da im je bilo loše. Jeste bilo loše. Svima je bilo loše.
Bilo je potrebno da dođu promene, a u promene na bolje, sa zakonima koji bi bili bolji od dosadašnjih. To upravo mi poslanici Srpske radikalne stranke ovde vama hoćemo da dokažemo, činjenicama i argumentima, da donošenjem zakona koji su lošiji od onih koji su do sada bili, vi u stvari obmanjujete ponovo građane retoričkim govorima ovde pojedinih predstavnika DOS-a i ministara koji su ovde zalutali.
Naravno, ovde nedostaje mnogo ministara. Verovatno su u egzilu, plašeći se i sami da ne pocrvene ovde pred kamerama kada se ovi zakoni budu usvajali, ali su poturili tu nekoga ko će manje zacrveneti, jer računaju da je to predstavnik naroda, predstavnik sindikata.
Postavlja se pitanje - zbog čega je radnik izdvajao doprinose za zdravstvenu i socijalnu zaštitu? Zbog čega je radnik izdvajao ako će posle 30 godina radnog staža izaći na ulicu i morati da bude prosjak. Postavlja se takođe pitanje - šta će sa 24 mesečna primanja taj radnik moći da učini. Veoma je iluzorno ako neko misli da će radnik koji je proveo na određenim poslovima 30 i više godina moći da nađe i dobije negde posao.
On nigde neće dobiti posao, sem ukoliko se nekako ne snađe i opet krene putem sive ekonomije. Znamo dobro da je ovde takođe donet zakon o suzbijanju sive ekonomije i to je pozitivna stvar. Ali, šta preostaje drugo tom radniku, koji bude ostao bez osnovne materijalne egzistencije, bez novčanih sredstava, da prehrani sebe i svoju porodicu, nego ili da se bavi sivom ekonomijom ili kako sam rekao da gura glavu u kontejnere, ili u krajnjem slučaju, što verujem da će biti u daleko manjem broju, da se odaje i nekim radnjama koje su protivzakonite.
Drugim rečima DOS-ovska vlast građane gura u ponor, u sve težu i dublju bedu. Zbog toga ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu, ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude prihvaćen i predlažem da Vlada, koja je kako rekoh u izbeglištvu, predloži danas, telefonom javi ministru, koji je ovde, ili možda da mu javi na fakultet, da povuče ovaj zakon iz procedure i da pripremi bolji zakon od zakona koji je bio isto tako možda loš ali koji je bio daleko bolji nego zakon koji vi danas predlažete.

Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, kao i oni zakoni koji će tek doći na dnevni red, a to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, restriktivni su po korisnike odnosno po zaposlene.
Dosadašnjim zakonom radniku sa 30 godina staža osiguranja garantovala se isplata novčane naknade sve do njegovog ponovnog zaposlenja ili ispunjenja uslova za starosnu penziju. Primetili ste da svi ovo pominjemo ali smatram da je to ono na čemu treba potencirati, da je to ono što predlagač zakona nikako nije smeo da uradi, odnosno nije smeo ovu kategoriju zaposlenih koji će najverovatnije i najbrže ostajati bez posla ostaviti bez nadoknade za slučaj nezaposlenosti a nisu u situaciji da se ponovo zaposle.
Visina novčane naknade smanjuje se dalje sa 70% na 60% od prosečne zarade nezaposlenog ostvareno u poslednja tri meseca, a ranije je to bilo u odnosu na zaradu u prethodnom mesecu. Znači, i tu je umanjenje, tako da praktično prima polovinu svoje zarade koju je ostvario u prethodnom mesecu. S tim što mu se za dva procenta uvećava naknada za svaku godinu staža osiguranja ali opet ograničenje ne više od 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u privredi Republike.
Ranije nismo imali ovo ograničenje. Znači, kako sada stvari stoje, ne može imati manju nadoknadu od 1.800 dinara niti više od 3.600 dinara. Pretpostavimo da je neko pre nego što je ostao bez posla imao platu 6.000 dinara. Ima i takvih, DOS-ovi direktori i krizni štabovi otpuštaju sve koji nisu moralno politički podobni bez obzira na stručnu spremu. Svedoci smo da je samo u Narodnoj banci otpušteno preko 250 radnika sa visokom stručnom spremom. Oni su verovatno imali i visoke plate a sada će biti na birou i primaće ove nadoknade, ovako kako predlagač predlaže.
Zavladao je strah u narodu, jer svi znaju da će otpuštanja tek biti ali se istovremeno svako nada - neću valjda baš ja ostati bez posla. Dakle, taj radnik koji je imao 6.000 platu i ostao bez posla imaće nadoknadu 3.600 dinara, što je 60% od njegove zarade a nije opet više od 80%, ono što je maksimum od prosečne zarade u privredi Republike.
Svi oni čija je prosečna zarada bila ispod 6.000 dinara, mogu da računaju da će primati nadoknadu u rasponu od 1.800 do 3.600, a najviše će, naravno, biti onako kakvo je stanje u privredi, oni koji će primati 1.800 dinara, i to tri meseca, šest meseci, devet, dvanaest, 24, već u zavisnosti od toga koliko staža osiguranja imaju. Koliko su oni socijalno obezbeđeni, nema potrebe ni da objašnjavamo, znamo šta možemo za 1.800, a šta možemo za 3.600 dinara da platimo, koliko samo osnovne životne namirnice koštaju, a da ne pričamo o svim ostalim troškovima za struju, komunalije i ostalo.
To je ono što radnik dobija za slučaj da ostane bez posla. A šta je ono što mu se uzima, odnosno što se poslodavcu uzima, dok je radnik još zaposlen? Te osnovice idu od 3.033 dinara, za najjednostavniji rad, za koji se traži prvi stepen stručne spreme, ili drugi stepen stručne spreme, pa sve do 12.724 dinara, za one sa osmim stepenom stručne spreme, i bez obzira da li je poslodavac zarade isplatio, što je svojevrstan nonsens, on mora da isplati doprinose na ove osnovice.
Ne znam da li u svetu negde postoji takvo rešenje. Ako postoji, ministar bi mogao da izađe i da nam kaže čija su to iskustva koristili, kada su ovako nešto propisali? Vladu, dakle, ne interesuje ništa drugo sem da napuni budžet. Budžet od 142 milijarde dinara mora da se napuni. Kako - ovako, na osnovu svih ovih poreskih zakona, koje je skupštinska većina donela za poslednje tri nedelje, od kako zasedamo, i na osnovu evo ovakvih zakona o kojima danas govorimo i o kojima ćemo govoriti narednih dana.
Šta će se desiti zbog ovako visokih osnovica, na osnovu kojih moraju da se plate doprinosi - poslodavac će biti prinuđen da mnoge radnike otpusti, nezaposlenost će porasti, potpuna destimulacija za zapošljavanje novih radnika, i, sve u svemu, dalje gušenje privrede, bilo da se radi o društvenom, državnom sektoru, ili se radi o samostalnim trgovinskim, zanatskim radnjama, privatnim preduzećima.
Vlada je ranije mogla da donese pojedinačni akt, kojim je, ako su ispunjeni određeni uslovi, mogla da umanji osnovice, čak za isplatu od propisanih, i to za 50%, na zahtev poslodavca, i to je učinila, ako se ja dobro sećam, bar za 300 preduzeća, ako ne i više, a šta se time htelo, mislim da je sasvim jasno - država se odricala dela doprinosa, da bi omogućila i stvorila prostor privrednim organizacijama da ta sredstva iskoriste za obnavljanje proizvodnje.
Imam utisak da vi optužujete prethodnu vlast da je bila previše humana, brišući ove odredbe iz zakona. Sada ovim predlogom zakona takva mogućnost, naravno, ne postoji, a možda je ta odredba i suvišna, ako tih obećanih 6 milijardi dolara stigne, a tih 6 milijardi dolara otprilike za četiri ova naša budžeta, koliko smo za ovu godinu usvojili budžet.
Tih 6 milijardi, naravno, samo što nisu stigle, i ako se one budu uložile u oživljavanje proizvodnje, moći ćemo da očekujemo da se i poreske stope smanjuju i da se osnovice smanjuju, i sve će biti mnogo bolje, međutim, naš narod kaže "Ne lipši magare do zelene trave", pa ja ovde izražavam bojazan da to baš tako neće biti.
Vlada i u ovom predlogu zakona predviđa da se poslodavcu može izreći mera zabrane obavljanja delatnosti, i to kumulativno, sa prekršajnom kaznom. To je gotovo neshvatljivo. Razumem da postoji prekršaj i kazna koja je adekvatno odmerena, ali ne razumem Vladu koja stalno predlaže da treba da zabranimo rad preduzeću, ili bilo kom pravnom licu, ili trgovinskoj radnji, zbog toga što je bilo koji od propusta, ili prekršaja učinila.
Jasna je namera Vlade, praktično, da preduzeća zatvori, jer znamo da je inače teško u kontinuitetu da se proizvodni proces odvija, a tek ako ga 30, 60, 90 dana na određeno vreme zatvorimo, ono nikako ne može taj proces ponovo da otpočne. Čemu sve to vodi, naravno, videćemo, ali na dobro neće iznaći. Ministar Đelić nam je, kada smo usvajali poreske zakone, rekao - socijalna politika seli se iz preduzeća, država će brinuti o radnicima. Kako će država brinuti o radnicima, evo, vidimo na osnovu predloga i ovog zakona, i Zakona o radnim odnosima, a videćemo i iz ovih drugih predloga, koji će tek doći na dnevni red.
Sve u svemu, dobro nam se ne piše.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko od predstavnika vladajuće većine, koji je izlazio za govornicu, rekao je kako je nemoguće istovremeno napadati ovaj zakon, zbog onoga što se daje kao pravo ili obaveza poslodavcu, a istovremeno ga kritikovati zbog smanjenja prava radnicima. Upravo je to vrlo jednostavno i potpuno moguće ovim zakonom, uopšte nije inkopatibilno, pre svega zato što se u ovom zakonu govori o osnovicama na koje se obračunavaju i plaćaju doprinosi, ono što pre svega pogađa poslodavca, ali istovremeno se govori o značajno smanjenom ostvarivanju prava nezaposlenih lica, odnosno o značajno nižem iznosu novčanih naknada, o kojima se ovde govori, tako da je to nešto što je, čini mi se, potpuno jasno.
Uzgred samo da primetim, da ona reč - pozicija, ne predstavlja ništa suprotno od opozicije. Suprotno od opozicije je vlast, a ne pozicija. Ali, dobro, to piše u nekim malo ozbiljnijim knjigama. Što se tiče samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, on bi po svojoj suštini trebalo da predstavlja jedan od zakona unutar takozvanog socijalnog zakonodavstva. Ovde se to zove Predlog zakona o izmenama i dopunama, to se uopšte ne može reći. Ovo je nastavak, ne reformskih, već antireformskih poreskih zakona, koje smo do sada usvajali. On je, u stvari, još jedna karika u lancu koja bi trebalo da upotpuni budžet, koji je Vlada Republike Srbije predložila, a poslanička većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojila, i čini nam se da je ono što predlaže ovaj zakon na jasan način to očitava.
Pročitaću, naime pošto smo uspeli ovde da izračunamo, u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, pa ću vam samo pročitati, neću vam čitati sve detalje, ali samo nekoliko, da vidite koliko se za poslodavca povećavaju obaveze, odnosno, koliko mu raste osnovica za obračun doprinosa.
Dakle, za svih ovih osam kategorija (govoriću po kategorijama, da ne bih čitao svaku kategoriju pojedinačno) - dakle, za prvu kategoriju (to su oni poslovi za koje se ne zahteva stručnost), sa 470 dinara, na 3.033 dinara, za poslove za koje se zahteva stručnost, dakle, do treće godine srednjeg obrazovanja, to je sa 800 dinara, na 4.427 dinara. Zatim, u trećoj kategoriji, sa 950, na 5.262 dinara. U četvrtoj kategoriji, sa 1.200 dinara, na 6.635 dinara. U petoj kategoriji, sa 1.300, na 7.145 dinara. U šestoj, sa 1.700, na 9.409 dinara. U sedmoj, sa 1.900, na 10.510 dinara, i u osmoj kategoriji (to je stručnost stečena doktoratom, dakle, osmi stepen), sa 2.300, kolika je bila do sada osnovica za plaćanje doprinosa, to raste na 12.724 dinara.
Postavlja se pitanje - ko će to moći da plati i šta mi ovakvim zakonskim predlogom stimulišemo? Ovakvim zakonskim predlogom, ukoliko on bude usvojen, a mi poslanici Srpske radikalne stranke se nadamo da to poslanička većina ipak neće prihvatiti, stimuliše se povećanje broja nezaposlenih, umesto da činimo sve što je moguće da zapošljavamo nove ljude, da se stimuliše posebno zapošljavanje mlađih ljudi. Mi na ovakav način zahtevamo i tražimo bukvalno od svih poslodavaca da otpuste sve one bez kojih mogu da obezbede prostu reprodukciju, i apsolutno ništa više, da bi se upotpunile sve potrebe za onakav budžet o kome smo već govorili, od 140 milijardi.
Kome ovo može da smeta? Neće nekima, većini hoće. Neće smetati nekom tamo šefu kriminalne družine, mafijaške družine Dragoljuba Markovića koji će pištolj da stavlja u usta onima koji se sa njim ne slažu iz Surčina, ili braći Burgija ili ovome što je skoro sklonjen iz Srpske radikalne stranke Petru Paniću koji na ovakav način zloupotrebljavate. Smetaće to običnim poslodavcima, smetaće to običnim ljudima, ljudima kojima bi trebalo činimi se mnogo više da učine na zapošljavanju novih ljudi, koje bismo trebali da podstrekujemo da tako nešto naprave. Moram da ukažem na činjenicu da se novčane naknade za nezaposlene značajno smanjuju. Mi smo imali primer i ovde se posebno govorilo o onim nezaposlenim licima koji imaju preko 30 ili preko 25 godina radnog staža. To je nešto što predstavlja najznačajniju rigidnost, ristriktivnost i krutost u ovom predlogu zakona, a već smo o tome govorili gospodine ministre i oko Zakona o radnim odnosima, a tada sam već govorio o onome što sledi u ovom predlogu zakona. Tada je bilo reči i rečeno je činimi se na najbolji mogući način, da ćemo imati veliki problem sa ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža, jer zašto bi neko primio na posao nekoga koji ima 30 ili 31 godinu radnog staža, ako on pre toga može da zaposli nekoga ko ima 18, 19 ili 20 godina. Mi nikakvu nadoknadu nismo obezbedili ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža ili ako hoćete, obezbeđena je znatno manja u odnosu na ono što je raniji zakon predviđao.
Izbrisana je čitava norma iz prethodnog zakona, a koja kaže, nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godine, novčana naknada isplaćuje se do zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Sada toga uopšte nema. Znači, ukoliko je neko nezaposlen i ima preko 25 godina staža, on dobija samo 24 meseca tu novčanu nadoknadu, u kojoj opet postoji jedan čudesan vremenski interegnum. Kaže se da će se novčana nadoknada isplaćivati počev od 1. 09. ove godine, a šta će biti u maju, junu, julu i avgustu mesecu, o tome niko ni reči ne govori. U to vreme će se samo prikupljati doprinosi, uzimaće se ono što je neophodno za budžet, a za radnike koji treba da ostvare svoja prava neće biti ništa.
Kada dođe vreme da ostvaruju svoja prava, očigledno je da će ta prava biti neuporedivo manja i neuporedivo u nižem iznosu, jer će biti te materijalne nadoknade, nego što je to bio slučaj do sada. Pročitaću ono što se menja u zakonu, da bi poslanici koji to nisu pročitali, a nadam se da takvih nema mnogo, ali građani su to saznali, da se većina novčane nadoknade koja je ranije utvrđivana u iznosu od 70%, prosečne zarade nezaposlenog lica, sada je 60%. Tu osim jednog malog obezbeđenja postoji značajno ograničenje u sledećem stavu. Naime, ako neko od vas ima platu 20.000 dinara, možete li izračunati koliko je 60%. Dakle, to je 12.000 dinara. Ne možete imati 12.000 dinara, jer vam sledeći stav govori da je maksimalno između od 40%, a što je minimalno do 80%, što je maksimalno prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike Srbije.
Znači, ono gde biste mogli da imate da ostvarite određene prihode, da kažete da ipak nešto obezbeđujete sebi materijalnu nadoknadu, a vi niste u stanju za to što ćete na ovakav način biti destimulisani, uništavani. Činimi se da ovaj zakon osim što ga je verovatno tražio da se usvoji neko iz Evropske unije, da bi oni mogli lakše da dođu do svojih bogatstava, da bi oni mogli lakše da učestvuju u uništavanju naše zemlje, u uzimanju naše privrede u svoje ruke i to za male pare, bud zašto, jer sve je ovo neka vrsta prethodnice, neka vrsta uslova bez koga se ne može doneti dakle, conditio sine ljua non, bez koga ne može postojati zakon o privatizaciji, koji toliko najavljujete. Činimi se da ćemo umesto jednog radno - socijalnog zakonodavastva imati sve vreme poreske antireforme, koje će biti reforme samo utoliko što će se plaćati sve neuporedivo više, nego što je to bio slučaj ranije i što će građani to morati da plaćaju. Da vam kažem nešto, građani još ne znaju, oni misle da ovo što im je sada stiglo za poreze na imovinu, da im je to u skladu sa novim poreskim obavezama. Nije. To je samo usklađeno sa prethodnim, sa nivoom inflacije. Građani će tek videti šta ih čeka i kakve ih muke očekuju, tek u junu i julu mesecu, kada dođu na naplatu treći i četvrti kvartal. Dakle, tek tada će ljudi videti koliko su zaista poreske obaveze povećane. Mi ovim zakonom plašim se, naravno, da stvaramo uslove u jednom delu, a neko će reći možda za neke zdravije osnove, ali u svakom slučaju stvaramo uslove za još siromašniju državu, za još siromašnije ljude za stvaranje ogromnog broja nezaposlenih lica, sa kojima plašim se, ukoliko ovaj zakonski predlog prihvatimo nećemo znati šta da činimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Arsić Joca.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod je mnogo očekivao od nove vlasti, koja je obećala, da će olakšati život građanima i radnicima, kada je preuzimao vlast, mada aktuelna vlast se žali da je došla na stanje koje joj ne odgovara i da je stanje zatečeno tako kako jeste. Međutim, novu vlast niko nije primorao da preuzima vlast. Donošenjem brojnih zakona koji uglavnom ne poboljšavaju položaj građana, a posebno radnika, kada je u pitanju ovaj zakon i predlog o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, predlagač zakona se u prvom redu rukovodio sopstsvenim interesima, da obezbedi sredstva i novac za budžet. Nema ni jednog argumenta niti ijedne činjenice koja ide u prilog, da su ovim predlogom zakona zaštićena i zagarantovana prava radnika. Predlagač je zaobišao i ne vidi očigledno nesagledive posledice koje će da proizvede ovaj zakon.
Predlagač u obrazloženju prvog člana ovog zakona tumači i obrazlaže da mnogi radnici nisu bili zainteresovani za zapošljavanje, iako su stekli svoje pravo koji imaju i preko 30 godina radnog staža. Dakle, njihova se prava mnogo ovim zakonom ne štite. Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas ko je taj danas u ovim okolnostima u našoj državi, a da nije zainteresovan za svoje ekonomske i socijalne, a i pravne prilike i za pravne i socijalne interese. Nema tog radnika, nema tog građanina, koji u ovom trenutku nije zabrinut. Nikada naši građani nisu bili zabrinutiji za egzistenciju nego što su sada. Kontaktiram sa velikim brojem građana, i verujte drugačije je bilo pre pet - šest meseci, građani su imali sasvim drugačije mišljenje, očekivali su perspektive, očekivali su bolji život. Međutim, očigledno je da raste u građanima, među građanima ove Srbije veliko nezadovoljstvo.
Uzmite u obzir donošenje zakona i povećanje cena, kada su lekovi bili 100 i 200 dinara, a sada su 1.000 i 1.200 dinara. (Glasovi iz sale: tema.). Tema jeste gospodo poslanici da predlagač ovog zakona kaže da su poslodavci delili zarade na drugi način kroz topli obrok, kroz regres i druga davanja na ruke, a ne kroz novac. To država nije mogla dovoljno da kontroliše. Uveren sam da država može i te kako da izvrši kontrolu, jer se ovim predlogom zakona i govori o tome da će se pooštriti kontrola naplate dažbina i doprinosa. Pa prema tome, ne vidim razloga da je trebalo ići na ovakvu soluciju i na ovakav predlog, da građani i radnici koji su stekli svoja prava, sa 25 ili 30 godina radnoga staža, ostanu bez posla, zapitajmo se ko će taj da ih sutra primi u radni odnos. S druge strane, ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju, pogoršava se položaj i onog zaposlenog dela radnika koji rade kod privatnih poslodavaca. Niko do sada nije rekao, a ni ministar, evo koristim priliku, predložio bih mu da da jedan odgovor, koliko u ovom trenutku u Srbiji ima nezaposlenih radnika, bar tu informaciju potvrdno i zvanično nemamo a s druge strane da li može ministar da da odgovor koliko će radnika ostati bez posla, kroz buduću privatizaciju.
Dakle, stvara se ogromna armija nezaposlenih. Mišljenja sam da će ovaj predlog zakona skupo koštati i predlagača, a i našim radnicima se crno piše, jer nemaju apsolutno nikakvu pravnu ni ekonomsku sigurnost. Okolnosti u kojima se našla naša država su izuzetno teške za poslednje vreme, bombardovanje koje je izvršeno na Savezna Republika Jugoslavija, veliki sistemi su bili razrušeni i nisu još uvek osposobljeni za proces proizvodnje, veliki broj radnika je ostao bez posla. Nema perspektive da će se kroz privatizaciju postići veći efekat i da ćemo imati veći procenat zaposlenih radnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga predlažem da se ne prihvati Predlog izmena i dopuna ovog zakona, jer direktno utiču i idu na štetu interesa radnika i radničke klase koji su stvarali dobra godinama i da se ne nađu na ulici. Zamislite čoveka koji je radio 25 godina, da će sutra morati da bude okvalifikovan kao čovek koji radi na crno, moraće da ide da prodaje semenke na ulici, da radi neke poslove koji nisu dostojni njegovoj kvalifikaciji. Imaćemo ljude sa fakultetima koji će biti u situaciji da obavljaju one poslove za šta se nisu ni ostručavali, ni pripremali, niti školovali.
Srpska radikalna stranka se apsolutno protivi donošenju ovih izmena i dopuna zakona, iz razloga koje sam naveo jer se otežava položaj radnika, a niko ne daje valjano obrazloženje kakva je to perspektiva za radnike i za građane u našoj zemlji. Videli ste kako su se odrazili brojni zakoni koje smo usvojili, odnosno, koje je usvojila nova vlast, da su se ti zakoni veoma negativno odrazili na egzistenicju i na životni standard građana. Verujte da je u javnosti i među građanima ogromno i ogromno naraslo nezadovoljstvo, baš zbog toga što se vodi računa isključivo o budžetu i blagajni države, a najmanje o radnicima i radničkoj klasi. Hvala vam na pažnji.