Poštovani poslanici, podstaklo me je obrazloženje zakona ministra koji je rekao da je ovo vrlo jednostavan zadatak da se obrazloži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Jeste jednostavan zadatak predložiti nove osnovice za obračun poreza i doprinosa, međutim postavljam pitanje - koliko će biti težak zadatak da se ova primena u ovom novom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona, primeni u praksi. Vi predlažete nove osnovice, to su bruto osnovice - bruto osnovice u koje ulaze, koliko smo već mnogo puta ovde rekli, topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak.
Međutim, izražavam nezadovoljstvo zašto u paketu ovih zakona, kada se razmatrao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, zašto se nije razmatrao i Zakon o izmenama Zakona o socijalnom osiguranju, gde bi nam se ponudila i stopa doprinosa za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Mislim da o paketu ta tri zakona, možemo da damo pravi sud kakvi su ovi zakoni, da li postoji rasterećenje u privredi ili ne postoji. Dužan sam da ovaj zakon prokomentarišem ovako kako je on dostavljen nama poslanicima. Zbog toga ću napraviti uporedni pregled i uporednu analizu podataka, koje ste vi dali po novoj osnovici i po osnovici koja je važila u dosadašnjem Zakonu. U dosadašnjem Zakonu važile su neto zarade kao osnovica za obračun poreza i doprinosa. Te neto zarade, odnosno osnovice neto zarada množile su se koeficijentom kako bi došli do bruto osnovice, na koju bi primenjivali poreze i doprinose. U sadašnjim uslovima, u sadašnjem zakonu, taj koeficijent za preraspodelu od neto na bruto osnovicu, iznosi 1.362.397.82, vi ste tako predložili ovde, a vi koji ste dostavili ovaj zakon, trebalo je da razmišljate da li je ta, najjednostavniji rad, za osnovica, 470 dinara ili je 1.600 dinara. Da ste dostavili da je ta osnovica 1.600 dinara, ja bih ovde izvršio takvu analizu, međutim prinuđen sam da vršim analizu onako kako ste vi dali u obrazloženju zakona. Napraviću analizu samo za najjednostavniji rad i za osmi stepen stručnosti, gde se zahteva najveći stepen stručne spreme, to je doktorat.
Kada 470 dinara pomnožimo sa koeficijentom koji sam malopre rekao, dolazimo do bruto osnovice od 640,33 dinara. Ako sadašnje stope doprinosa koje iznose za penzijsko i invalidsko osiguranje 16%, za zdravstveno osiguranje 9,60, a za nezaposlenost 0,9, dolazimo zaista, do podataka da je opterećenje po novim osnovicama zaista ogromno. Po starim osnovicama penzijsko i invalidsko osiguranje iznosilo bi 102,45 dinara, a po novim osnovicama 3.033.475,28 dinara, što je 473,66%. Izvinjavam se što vršim takvu analizu, ali ovo ste vi dostavili, ako ste vi pogrešili, onda vi treba da snosite posledice.
Zdravstveno - na osnovicu od 640 iznosila bi 61,47 dinara, a po novoj osnovici 3.033.291,16 dinara i nezaposlenost od 5,76 po starim osnovicama, a sada je 27,29 dinara. Još je drastična razlika kod osmog stepena gde je preračunato 2.300 novih dinara, i kada pomnožimo sa koeficijentom koji sam malopre pomenuo, dolazimo do osnovice od 3.133 dinara. Mislim da je to odnos primene sadašnjih stopa na taj iznos i na iznos od 12.000 dinara i to je zaista nekih 400 i nešto posto.
Dakle, ne možete da tvrdite kao što ste rekli, kada bi smanjili bruto osnovicu 50%, da bi ona bila manja nego što je neto zarada. Vi predlažete da osnovica ne može da bude viša od petostrukog iznosa i to prihvatam, a najniža osnovica, da ćete utvrđivati kako budu rasle mesečne zarade po nezaposlenom u poslednja tri meseca. Međutim, šta je strašno kod svih zakona, a prihvatanjem je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, da mora doći do promena u načinu finansiranja socijalnog osiguranja. Strašno, kao i u svim zakonima je to, što do 30-tog u mesecu, ako ne budu plaćeni porezi i doprinosi, da će nadležna služba za platni promet obavestiti nadležni poreski organ koji je dužan da u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja, obračuna poreze i doprinose, kao što sam i prošli put rekao, to rešenje ne zadržava izvršenje i doćiće do blokade žiro računa, do prestanka rada firmi i svega ostalog. U sadašnjem Zakonu, a vi ovde kažete da u sistemu finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja, da se i dalje zadržava princip isplaćenih zarada.
U dosadašnjem Zakonu porezi i doprinosi su se obračunavali na ono što je utvrđeno da je isplaćeno radnicima, a vi se ovde ograđujete od najnižih osnovica za plaćanje doprinosa po stepenima stručnosti, a vezujete se tim ako do 30-tog u mesecu se ne plate porezi i doprinosi, da nadležni poreski organ obračuna. Znači, nema, nije princip isplaćenih zarada. Zarade nisu isplaćene, a porezi i doprinosi se obračunavaju i da li će sam poslodavac obračunati ili ćete vi obavestiti nadležne poreske organe, to zaista u ovom trenutku nije toliko ni bitno. Mislim da upravo zbog toga, kako sam počeo svoje izlaganje, mislim da je primena ovog zakona zaista teška.
Moraću kao što je i kolega Lešnjak, da se osvrnem na prostor odakle dolazim, mislim da tako nisko akumulativne grane, kao što je tekstil, metalna industrija i drvna industrija, ovo neće moći da izdrže. Te tri vodeće firme, odnosno među vodećim firmama u Kuršumliji, zapošljavaju 2.500 radnika. Kuršumlija je malo mesto, sa porodicama od četiri člana, dolazim izabran od 10.000 ljudi, a ako se zatvore sve firme, mi ćemo morati svi da krenemo za Beograd. Mi volimo Beograd kao glavni grad, ali ne bi želeli da dođemo ovde i da živimo. Zašto niste, a u zakonu lepo kaže, da ministar nadležan za poslove rada, za socijalno osiguranje, za socijalne slučajeve, ministar nadležan za poslove zdravlja, propisuju sporazumno način i sadržinu obračuna i uplate doprinosa kao i sadržinu obrasca.
Mislim, da ako zaista mislite da će od 1. juna da stupi ovaj zakon na snagu, mislim da je to bilo krajnje vreme da učinite. Budite sigurni da sa ovakvim bruto osnovicama, pa neka čine one topli obrok, terenski dodatak i sve ostalo, priliv sredstava u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će biti manji, a vi to i sami na kraju tvrdite. U ovakvim uslovima privređivanja, privreda, budite sigurni, neće moći ovo da izdrži. Mislim da u tom smislu treba svako, kao što je kolega Dragan Jovanović prošli put rekao, ovde da izađe i da kaže kakva sudbina čeka okrug ili mesto odakle dolazi, jer mislim, da od privrede svi živimo i mi ovde, ako ne bude privrede, nećemo imati razloga da budemo.