Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su prijavili odsustvo sledeći narodni poslanici: Ljubiša Đoković, Mihajlo Marković, Željko Tomić, Ratimir Svirčević, Milan Radulović, Dušan Budišin, Živica Peredojev, Jakov Stamenković, Dragan Janjić, Meho Omerović, Nataša Milojević, Dragan Milentijević, Jelena Milenković, Olgica Kirćanski, Branko Gligorić, Aleksandar Vatović, Vukosav Tomašević, Mujo Mukoviću, Rodoljub Šabić, i Radomir Naumov. Pre podne odsutni su Pal Šandor i Stanko Kovačević, popodne Dragan Vukšić, a zakašnjenje je najavio Zoran Nikolić.
Obavaštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSTVARIVANjU PRAVA NEZAPOSLENIH LICA (nastavak)
Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Poštovani narodni poslanici, opet nema Vlade, tako da nema ko da brani zakon. Kod mene u Mačvi malo su se ljudi nasmejali, kaže pala đurđevska kiša pa će biti berićeta, bez obzira na ove zakone kakvi su na dnevnom redu. Pošao bih od cilja ovih zakona. Zaista se čovek zapita šta je cilj ovih zadnjih nekoliko zakonskih rešenja. Imao sam sreće da vidim nacrt zakona o privatizaciji i tek mi je sad jasno. Definitivno jedini cilj ovih zakona o kojima razgovaramo je jedno značajno ukidanje i brisanje prava zaposlenih, znači u svim ovim zakonima, kada smo krenuli od Zakona o radnim odnosima, pa ovo što ćemo razgovarati ovih dana. To definitivno pokazuje da ćemo to videti u zakonu o privatizaciji.
Ovaj zakon očigledno ima cilj kao i prethodni, a i ovi o kojima ćemo razgovarati, da briše, ukida, smanjuje prava radnika i definitivno nije ni konsultovao nikakve sindikate, radnike ili bilo koje druge grupacije, zato što valjda sam ministar je dovoljan da predstavlja i sindikate i Vladu, pa je to dovoljno da zna šta su i prava, i šta je volja i šta je želja radnika.
Imao sam priliku ovih dana da razgovaram sa nekoliko grupacija zaposlenih iz privrede, ljudi koji se spremaju da budu tehnološki višak, ljudi koji će verovatno postati tehnološki višak po zakonu o privatizaciji i definitivno da doživimo jednu burnu reakciju svih tih ljudi na ukidanje i brisanje njihovih prava. Ono što ne postoji ni u programu Vlade ni u ovim zakonima, ni u perspektivi, a to je šta će se desiti sa tim velikim grupacijama zaposlenih radnika, a pre svega iz nekih velikih privrednih oblasti koje se ovih zadnjih godina, zbog sankcija, zbog okruženja, zbog nemanja uslova za ozbiljnu proizvodnju nalaze na najnižim granama proizvodnje.
Tu pre svega mislim na tekstilnu granu, na metaloprerađivački kompleks, mislim na velike sisteme, na pružanje usluga i na ostale oblasti, recimo, proizvođači nameštaja i tako dalje. Ono što će se desiti tim grupama, a desiće se sigurno da će najveći deo tih radnika doživeti član 1. Zakona, koji kaže - 24 meseca ako je bio osiguran (radnik) 25 i više godina. Posle toga će biti, posle tih svojih 25 godina rada, isplaćen u dve godine i praksa sa tim će biti završena.
Zato mislim da je prethodno zakonsko rešenje imalo svoj smisao. Možda je ono izgledalo da drži unedogled neko rešenje i pravo nekoga da ne radi. To nije tačno, jer zbog svega onoga što nam se dešavalo, vodilo se ipak računa o tim ljudima koji ostaju bez posla. Danas ova praksa znači, neko ko napuni 27 godina staža sa ove dve godine, ostaće bez posla. Neće imati uslova za prekvalifikaciju. Poslodavci i u ranije, a i u ovo vreme, nisu značajno iskazivali potrebu za licima koja imaju 27, 28, 30 godina staža, jer se radi o ljudima koji već imaju određeni stepen invaliditeta i njihove radne sposobnosti su značajno umanjene u odnosu na mlađe ljude, njihov idejni kredo, to su ljudi koji jednostavno i u idejama i u stvaralaštvu padaju, a to je normalno biološko vreme, jednostavno, više nisu u stanju da stvaraju. Dakle, možda je trebalo rešiti po Zakonu o radnim odnosima, izmeniti i staviti tamo, ko napuni 45, odnosno 50 godina života da ide u penziju. Tako bi bar bilo jasnije ovo rešenje i stvorili bi se uslovi da ljudi nemaju oko jedno deset godina vakuma iz kojeg neće znati šta da urade.
Postoji jedno rešenje da pređu poljoprivredne proizvođače, da plate penziono, ovo astronomsko u nekih narednih šest - sedam godina svog života. Jedino na taj način da pokušaju da dođu do bilo kakve penzije. Ono što sigurno ovaj zakon ne pruža, a to je problem u visini osnovice kod velikih sistema, ne menja se jedna stvar, i dalje ostaje u zakonskoj regulativi, da kada čovek stekne pravo za penziju on ima pravo da koristi, odnosno on je dužan da mu izračuna deset najpovoljnijih godina za njegov staž i iz tih deset godina, a to su ove godine između 1980. i 1990. godine, i uglavnom taj period se koristio, penzijski osnov.
Tako da ovo dizanje osnovice na 3.033 dinara do 12.724 dinara po ovoj skali ne znači ništa kada je u pitanju penzijski staž u ovom momentu, a verovatno će značiti za generacije ljudi koji treba sada da se zaposle, ali to je perspektiva za nekih 20 - 30 godina. U ovom momentu to ne znači, jer mi ne možemo tu izvlačiti ni političke ni ekonomske poene. Ono što je istina, najveći deo privrednih kolektiva koji bude morao, a plaćao je osnovicu od 283, odnosno zadnje od 470 sigurno neće moći da isplaćuje tu osnovicu, jer nije imao ni bruto obračun, a to su ovi veliki sistemi, to su velike trgovinske kuće i po Beogradu i unutar Srbije koje su ostale da žive, velike autosaobraćajne organizacije, prevozničke firme i ono o čemu sam govorio pre toga.
Znači, moraće da uplate osnovicu od 3.033,00 dinara, bez obzira da li će isplatiti neto i jedan dinar. Ako izračunamo da u nekoj od tih firmi ima hiljadu radnika, to znači 3.033.000,00 dinara treba da se uplati za socijalne doprinose. Danas, do 3.000.000 dinara je izuzetno teško doći i možda je pre toga trebalo raditi prestrukturiranje u nove oblike proizvodnje, pokušati te firme da se osposobe na jedan drugi način da posluju.
Ovim isključivim pristupom da se uplati do 30. za prethodni mesec, uz ovu kaznenu odredbu koja kaže da se može zaustaviti rad preduzeća do 90 dana, tu odredbu ne razumem. Šta ona znači? Da li znači da nekakav inspektor dođe na vrata, zaključa katancem preduzeće, stavi pečat i kaže - idite kući, za tri meseca ponovo dođite da radite. Zaista, to je odredba koja ne pripada ovom zakonodavstvu. Pripada nekom drugom, ali ovom nikako. Mislim da, kad je u pitanju ova odredba, može doći do niza zloupotreba.
Pokušaj da se u praksi definitivno da upravi prihoda značaj cenim kao jedan pozitivan čin, ali imam utisak da se od uprave prihoda očekuje da bude sada grobar srpske privrede. Uprava prihoda u dosadašnjem periodu to nikada nije radila, zato pitam zašto ZOP-ovi, o kojima se u zadnjih deset godina razgovaralo i tražilo njihovo prestrukturiranje, razni fondovi, penzijski, invalidski i ostali, koji nisu uveli nikakve rekonstrukcije u poslovanju, u načinu, u vršenju svoje funkcije, osim dobro plaćenog posla, fino izdvojenih sredstava za sopstvene potrebe, za investicije, za izgradnju solidnih objekata, poslovnih prostorija, a o pravima radnika i drugim pravima nije se radila nikakva ozbiljna rekonstrukcija u toj oblasti. Prema tome, imam utisak da se sada još manje planira u toj oblasti nešto da se radi i očekujem da će oni imati sasvim dovoljno novca za sebe, a ono što preostane za radničku klasu, to će već biti pitanje za sebe.
Ne mislim da će se na ovaj način skupiti više novca, jer ga nema. Ne možemo ga izmisliti, jedino da ga štampamo. Ne možemo ga dati ni firmama ako nemamo proizvodnju. Prema tome, ako se ne budu usvojili ovi amandmani koji su predloženi od strane narodnih poslanika, ako se ne bude povelo računa o ovome o čemu govore opozicioni poslanici, nemojte posle pitati nas ili od nas tražiti da mi imamo kritički pristup i da nas kritikujete zbog ovog kritičkog pristupa.
(Predsednik: Vreme.)
Jer, definitivno, i sindikati i zaposleni radnici, a i mnogi poslodavci će vas pitati u naredna dva meseca šta da rade, doći će na vrata i Vlade i resornih ministarstava, i raznih republičkih fondova i da kažu - dajte nam pare za radnike. Bez proizvodnje nema ništa, a ne može se vaditi novac iz nečega što ne postoji. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući pojedine ministre, koji su imali hrabrosti da posete ovaj parlament, vidi se da je njih i tvorce do sada usvojenih zakona sramota. Najverovatnije se zato i ne pojavljuju, odnosno izbegavaju dolazak na zasedanje Narodne skupštine. Vidim da je prvi red prazan, nijednog ministra, a svi pozvani. (Glas iz sale: Tema.)
Gospodine predsedavajući, nemoj da mekeće gospodin iz ćoška.
Ili je ove zakone pisao neko iz inostranstva pa oni ne razumeju šta je napisao i ne znaju da brane ove zakone. Samo neznanje ili veliki pritisak spoljnih faktora može naterati poslaničku većinu da glasa za ovako pogubne zakone. Većina od vas glasa za ove zakone ne znajući ni koji su zakoni na dnevnom redu. Pitate nas na hodniku koji se zakon glasa danas. Sramota.
Gospodo, ne tako davno, u predizbornoj kampanji ste puno obećavali građanima Srbije. Nakon pobede na izborima, umesto obećanog prosperiteta i razvoja, svoju energiju usmerili ste na donošenje ovakvih nakaradnih zakona. Svi do sada usvojeni zakoni, a i oni koje ćete usvojiti do kraja ovog zasedanja, su preduslov za velika otpuštanja radnika uz bitno smanjena prava iz radnog odnosa koja su do sada imali. Sve je ovo uvod za donošenje zakona o privatizaciji, kada će DOS staviti tačku na pljačku. Prodaćete sve što vredi, a ono što ne vredi propašće samo od sebe.
Zakoni koji se donose, u suštini, ostaviće mnogo radnika bez posla, veliki deo privrednih subjekata će biti zatvoren, uz veoma male obaveze države prema otpuštenim radnicima. Gospodo, gde su vaša predizborna obećanja, 6 milijardi dolara donacije za demokratsku vlast, povratak i zapošljavanje stotine hiljada mladih koji su pobegli iz zemlje od nedemokratske vlasti i nisu imali perspektive, navodno, kod prethodne vlasti? Sada je izgleda imaju.
Šta sa 700-800.000 radnika koji su deset i više godina na tržištu rada, kojima se svaki dan priključi novih hiljadu otpuštenih radnika, koje nova vlast otpušta zbog partijske nepodobnosti? Primer je 300 otpuštenih visokostručnih radnika u Narodnoj banci Jugoslavije. Odjednom 300 radnika više. 75 tržišnih inspektora u jednom danu je višak, bez toga da je jedan od njih napravio bilo kakav prekršaj. Radili su savesno svoj posao. Kakva perspektiva tek očekuje one druge koji do sada nisu zasnovali radni odnos, ako je rok zapošljavanja, odnosno čekanja na tržištu rada prosečno 10 godina, sa tendencijom da taj rok bude 15, zbog velikog priliva radnika koji će u narednom periodu biti otpušteni?
Izgleda, gospodo iz DOS-a, da su za vas otpušteni radnici samo brojevi, a ne hranioci porodica, roditelji đaka i studenata i male dece. Koliko ste plaćeni za ovaj prljavi posao, recite, pa da vam damo te pare, pa se povucite sa vlasti. Ne zavaravajte se da će ova vlast trajati do jeseni. Vrlo brzo će neka nova vlast tražiti polaganje računa i odgovornost svih vas, koji za šaku dolara prodaju svoj narod i državu. Okrenite malo glavu i videćte kako vaši krizni štabovi i partijski jurišnici izbacuju sa posla hiljade ljudi samo zato što drugačije misle ili su članovi opozicionih stranaka.
Posebno licemerje Vlada ispoljava u obrazloženju pojedinih članova predloga zakona. Primer je član 1. - "Prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bilo osigurano 30 i više godina ostvarivalo je pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarenja prava na penziju. Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje". Čovek sa 30 i više godina radnog iskustva, pod stare dane, kad je već pred penzijom, oronuo, bolestan, toliko treba da ispoljava energiju i da traži novi posao. Zar takve ljude treba da ostavljamo bez posla?
Svako od vas ima u komšiluku stotine nezaposlenih građana, kojima će se u narednih par meseci priključiti hiljade drugih. Nije li vas sramota sutra da se sretnete sa tim našim građanima, kojima ovim zakonom oduzimate ono malo prava koje su imali. Mene, koji ne učestvujem u glasanju ovakvih nakaradnih zakona, sramota je tih ljudi. Ne znam kako je vama.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević.

Dame i gospodo, imam nekoliko konkretnih primedaba na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju. Moja prva primedba odnosi se na član 1. Predloga, u njemu je uvedena još jedna restrikcija u odnosu na postojeći zakon. Naime, dosadašnjim Zakonom predviđeno je da lica koja ostanu bez posla, a imaju 30 i više godina osiguranja (radnog staža), imaju pravo da primaju naknadu sve do novog zaposlenja ili do ispunjenja uslova za penziju. Ovim predlogom ova odredba je ukinuta, odnosno redukovana je, i to bitno, tako da sa ovim predlogom sva lica koja ostanu bez posla, a imaju 25 i više godina osiguranja, stiču pravo da primaju naknadu u trajanju od 24 meseca.
U obrazloženju ovog predloga stoji da će se ova lica ovom merom stimulisati da traže zaposlenje, da ne bi radili na crno. Imam jednu dilemu i pitanje: da li mi u ovoj zemlji imamo deficit radne snage, pa sada jurimo i one koji imaju po 30 i više godina radnog staža da traže zaposlenje ili je situacija drugačija.
Naime, svi znamo da u ovoj zemlji imamo hiljade i hiljade nezaposlenihi mladih ljudi, sa završenim fakultetima, sa završenim srednjim školama, naš cilj bi trebalo da bude da te ljude što pre zaposlimo, da njima obezbedimo radna mesta. Smatram da je pametnije ljude koji imaju 30 godina staža, a ostanu bez posla, plaćati do penzije, a obezbediti mesta mladim ljudima koji su završili škole i čekaju već više godina na posao. Drugim rečima, smatram da treba destimulisati ovom merom te ljude koji sa 25 i više godina radnog staža ostanu bez posla da ne zauzimaju radna mesta onima koji tek počinju svoj radni vek. Što se tiče njihovog rada na crno, ova vlast ima dovoljno inspekcijskih organa, dovoljno poreznika, tako da može vrlo brzo i vrlo lako da uvede red i u tu sferu, rada na crno.
Druga primedba odnosi se na član 3. Predloga, kojim se utvrđuju najniže osnovice za obračun doprinosa. Evidentno je da su ove osnovice uvećane za preko 100% u odnosu na postojeće po prethodnom, odnosno još uvek važećem Zakonu. U obrazloženju stoji da je razlog za ovo uvećanje, uvođenje bruto zarada, odnosno uvođenje u osnovicu za obračun doprinosa i toplog obroka, i regresa i nekih drugih primanja koja radnici danas primaju. Na prvi pogled jasno je da ova bruto zarada po novom sistemu nije uvećana za 100% u odnosu na dosadašnju neto zaradu, tako da je jasno da je namera predlagača u stvari da što pre i na što lakši način popuni budžet koji je projektovan za ovu godinu.
U stavu 2. ovog člana predviđeno je i ograničenje sa gornje strane, odnosno sada ću citirati "osnovica ne može biti viša od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici". Nije mi potpuno jasno, da li ovo znači ograničavanje zarada u Republici Srbiji i sa gornje strane. Ako je to tako, smatram da je to neustavno, a ako Vlada Republike Srbije želi da ograniči primanja u sektoru javnih službi, državne uprave, javnih preduzeća, ja to podržavam.
Međutim, ako želi da ograniči zarade i u privatnim preduzećima, kod privatnih poslodavaca, onda mislim da je to neustavno i da to nije dobar potez. U prethodnom izlaganju po prethodnoj tački dnevnog reda, ja sam postavio ministru, koji ni tada nije bio u ovoj sali a ni sada ga nema, pitanje koje je tražilo konkretan odgovor. Prema postojećem načinu obračuna doprinosa, poslodavac je sa 4.217 dinara mogao da isplati radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme zaradu trenutno jednaku najnižoj osnovici, a to je 1.634 dinara. Pored toga, još 1.000 dinara toplog obroka, koji je danas neoporezovan.
Drugim rečima, sa 4.217 dinara, koliko poslodavac obezbeđuje, radnik sa prvim i drugim stepenom stručne spreme dobija na ruke 2.634 dinara. Moje pitanje je tada bilo, koliko će moći radnik prvog i drugog stepena stručne spreme da ostvari, odnosno da primi na ruke, od 4.217 dinara, kada se primeni novi način obračuna doprinosa po ovom novom sistemu. Da budemo svi iskreni, neće poslodavci primenom novih zakona dobiti ništa više posla, odnosno neće imati veće fondove za isplatu zarada radnicima, nego što su i do sada imali.
Bojim se da će ove nove osnovice, ovako uvećane, i ovaj novi način, biti uglavnom na štetu radnika, u stvari da će iznos koji će biti na raspolaganju za isplatu zarada radnicima, biti mnogo niži nego do sada. U obrazloženju ovog člana stoji "uvođenjem bruto sistema uspostavljena je jedinstvena osnovica (bruto) za plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarada ..., a smanjenjem stope doprinosa stvaraju se uslovi za smanjenje fiskalnog opterećenja, odnosno obaveze poslodavca".
Ovde se provlači jedna ideja i teza da će se stope doprinosa smanjiti. Međutim, nigde to u javnosti još konkretno nije saopšteno, nije rečeno koliko će te nove stope iznositi. Već imamo jedno iskustvo sa porezom na zarade, stopa poreza na zarade nije smanjena, ona je ostala kao i ranije, u istom iznosu, a osnovica je proširena primenom novog bruto sistema.
Mene insteresuje da li su ove stope doprinosa već utvrđene i ako jesu, zašto to ovde nije obelodanjeno, zašto nije saopšteno javnosti i zašto, na kraju krajeva, nije izvedena precizna računica na jednom konkretnom primeru, da bismo ovde mi poslanici, i javnost uopšte, mogli da se uverimo da će taj novi sistem obračuna biti u korist radnika, kao što to predstavnici Vlade tvrde. Ako stope doprinosa ostanu na istom iznosu, tvrdim da će to biti na štetu radnika. Sa druge strane, iako se ove stope smanje, onda fondovi ostaju kratkih rukava, odnosno fondovi neće dobiti ništa više sredstava, a svi znamo da su fondovi u izuzetno teškom stanju, kako penzijski, tako i zdravstveni fond.
U članu 5. Predloga, u stavu 4, stoji da ministri za rad, finansije, zdravlje i socijalna pitanja (sporazumno) propisuju način obračuna i uplate doprinosa. Upravo ovo potvrđuje ono što sam malopre rekao, da su (oni) pomenuta gospoda trebalo da izvedu preciznu računicu i da nas ovde na jednom primeru uvere da će ovaj novi sistem obračuna zarada i obračuna doprinosa biti u korist radnika, a ne na njihovu štetu.
Na kraju, imam primedbu na član 4. Predloga, kojim je utvrđena obaveza poslodavca da do 30-tog u mesecu uplate doprinose za prethodni mesec na najnižu osnovicu, bez obzira da li je poslodavac isplatio zaradu. Smatram da je ovo još jedan udar na poslodavce i na zaposlene, jer poslodavac će morati pod pretnjom neke kazne, da izvrši obaveze prema državi, a za radnike da li će ostati, da li će imati, da li će to moći da učini, državu ne interesuje. Znači, cilj države jeste samo da napuni budžet, bez obzira i bez imalo sluha za egzistencijalna pitanja radnika.
Znači, radnici će ostati i biti vrlo uskraćeni ovim novim načinom obračuna, doprinosa i zarada u ovom novom sistemu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Milan Janković.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, vidim da je ministar konačno stigao u 11,00 sati. To je evropsko vreme i izgleda da tako počinjemo da radimo.
Obratio bih se predsedniku Skupštine, jer često u izjavama kaže da opozicija vrši opstrukciju. To je i sa jednim od potpredsednika, a ja bih se pitao zašto je to tako. Predlažem da javnost Srbije čuje sledeće: napravite zakone koji su povoljniji po građane Srbije, po radnike Srbije i opozicija neće delovati, neće učestvovati. Učestvovaće onoliko koliko može da doprinese da se to poboljša. Bilo kakva druga tumačenja nisu u skladu sa našim pristupom ovde i nisu u skladu sa onim što građanin Srbije oseća. Zašto? Konkretno, zakon koji se sada nalazi na dnevnom redu u svom prvom članu je restriktivan i malom detetu je jasno da čovek posle 30 godina (rada) ako ostane bez posla i ne može da ostvari pravo na penziju i svoju zaštitu, da je to nepovoljnije nego što je bilo. Dajte, promenite to. Vrtimo se oko tog člana gde predlaže opozicija da se uradi ono što je povoljnije po radnike.
Susrećemo se svi kao građani, kao ljudi, kao poslanici, kako god hoćete u svojim sredinama sa radnicima i pitaju me zašto se to ne prihvati, zašto moramo da tvrdoglavo idemo sa nečim da sada radimo tako i da dolazimo u ovakvu situaciju. Sretan sam što smo u petak bili jedinstveni i u sklopu toga mogu pohvaliti i Čedu što je izašao sa jednim tolerantnim pristupom stvarima. Dajte tako da radimo. Onda će opozicija da bude opozicija, što jeste, daće svoj doprinos, a ne stalno u tretiranju ovoga.
S druge strane, neka dozvoli nama Televizija Beograd, prvi kanal koji držite, da stručnjaci opozicije i pozicije dođu pred kamere i konkretnim svojim (argumentima) činjenicama u zakonu dokažu da su ovi zakoni nepovoljniji po građane Srbije. Onda će građani moći to da vide.
Dvadesetčetiri meseca koja se nude je nepovoljno za radnike. Nemam firmu, ali na neki način radim kao poslodavac. Svi smo tu i ima ljudi koji imaju firme. Valjda će na konkursu (poslodavac) pre da prime u većini slučajeva, govorim o većini, mladog čoveka koji je završio školu, koji može da da doprinos. A šta će biti kada dođu zapadni trgovci i preuzmu firme, šta će oni? Da prime sa 30 godina? Pa njihovi se vešaju na Zapadu, jer ne znaju šta će da rade. Posle 30 godina radnici nemaju nikakvu sigurnost. Šta će da radi naš građanin sutra? Dajte, omogućite mu, da mlade ljude zaposlimo i onda opozicija u toj situaciji takav član zakona normalno da će podržati, jer je on bolji po građane Srbije.
Dalje, oko doprinosa, kaže da idemo u jedinstvenu bruto osnovicu, možda nešto postoji da je (dobro) za jedno vreme, a nije za drugo vreme. Možda nešto nije za današnje vreme. Ne vredi radniku ništa što će poslodavac platiti doprinos i državi dati svoje obaveze ako on ne dobije ništa na ruke. On mora da preživi. Možda bi ovaj deo bio dobar za neko bogatije vreme koje se nudi, pa valjda će i doći, ali za ovo vreme kada ne radi privreda...
Utvrđuje se da u jednom gradu, ukoliko bi se pokrenula privreda, doprinosi što bi se sakupilo od sredstava radnika koji rade, bili bi daleko više nego što će se na ovaj način uzeti, jer će se zatvoriti firme. Znači, treba uraditi tako za jedno vreme, a to je današnje vreme i mi ovaj zakon pravimo. Menjaćemo ga posle godinu dana ako privreda krene, pa budu bolji ekonomski uslovi. Mi radimo da danas to tako uradimo, a da li će nekome da bude bolje, pa nije bitno.
S druge strane, kaže se da će ministri, jedan, drugi i treći, molim vas, dajte u zakonima, biće zakon i o platama, i dajte nam dodatni materijal iz kojeg vidimo šta glasamo. Dodatni materijal ovde bi značio, da ste nam ponudili na konkretnom primeru koliki će doprinos da bude, da napravite jednu probu, ako se usvoji taj zakon kako bi izgledali doprinosi, penzijsko i invalidsko i sve to. Kao poslanik dobijem to, malo prodiskitujem sa radnicima, pa vidimo i tamo to i onda možemo odlučivati da li je to dobro ili nije dobro.
Sada vi tražite, a to izgleda svaka vlast traži, da verujemo svemu neograničeno, da damo ovlašćenja neograničeno, a rekli smo da kao poslanici hoćemo da istaknemo u prvi plan da bude to Skupština koja će davati i prava ministrima da u određenom segmentu odlučuju. Iz ovoga na slepo treba da se glasa, da se daju sva ovlašćenja, a mi ćemo posle sa tim sredstvima uraditi tako i tako. Dajte nam primere iz kojih možemo to videti i možda tu stavku onda ne bi ni napadali, nego bi rekli da je dobra, ima primer da će to biti tako ako se usvoji zakon.
Dalje, kod odbora koji se formiraju imate, upravni odbor broji 15 članova, a predstavnici sindikata su u tim odborima. Mene interesuje kao radnika sledeće: kako ćete uraditi biranje dva člana tog odbora iz sindikata ako ima 5-6 ili možda više sindikata. Na primer, uzmimo pretpostavku da svi broje iznad 10.000 članova. Zašto se nije reklo ovde u zakonu da će dobiti onaj sindikat koji ima najveći broj članova, a ne onaj koji je po volji Vlade. Zašto? Nemojte molim vas sada da o tome razgovaramo ko je bio dve godine, da je osnovan određeni sindikat. O tome da ne diskutujemo. Radnici su prišli tom ili tom sindikatu i dajte u zakonu precizirajte.
Dva člana će dati sindikat koji ima najveći broj članova i onda bi mi ovde imali jasnu situaciju, da to nije pitanje dobre volje niti Vlade, niti pojedinca koga će da zove u ispomoć da realizuje određene stvari. Mi znamo da sindikat mora biti uz Vladu. Možemo mi pričati koliko god hoćemo, jer i vođe sindikata gledaju sebe da udome. To je ovde bilo, a bilo je i ranije. Ista je situacija kod vrha sindikata. Smatram da treba u svim ovim zakonima koji idu i kasnije da ponudite rešenja koja su povoljnija po građane Srbije i radnike Srbije i dozvolite nam da na taj način opozicija da svoj doprinos onome što ste vi zamislili. U suprotnom slučaju, moramo ukazati da sa 30 godina staža, kada radnik ostane na ulici, nije svejedno i nije dobro po građanina Srbije.
Zato u tom delu predlažem da se to tako uradi. S druge strane, ponudili ste i rekli da eksperti rade i rade. Divim se Jovanoviću. Neće shvatiti to kao poziv na repliku, ali i ako shvati, razumem da mora braniti sve zakonske propise iz ovog segmenta, i izvinjavam se molim vas, a divim se zbog toga što se mora upetljati i tamo gde ne treba. Jer, teško je i nama da sve to znamo i zato se ne javljam i ne izlazim za govornicu kad mislim da ništa ne mogu dati, ali se njemu divim kada mora braniti, a nema drugog u organima Vlade Srbije da uzmu učešće u odbrani ovih zakonskih propisa.

Reč ima narodni poslanik Milan Janković.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, članovi Vlade, kao poslanik Socijalističke partije Srbije mislim da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne treba da prihvatimo s obzirom na negativne efekte koje će one imati prema zaposlenima, prema onima koji izgube posao, kao i zbog drugih negativnih odredaba koje sadrži.
Zakon ne treba prihvatiti i zbog toga što smanjuje prava nezaposlenih lica i to u situaciji koja je ekonomski vrlo teška i koja za svoju posledicu ima, a imaće i ubuduće, povećanje broja nezaposlenih lica. Nezaposlenih će biti sve više i više, a na to upućuje podatak o padu industrijske proizvodnje u prva četiri meseca ove godine u odnosu na prošlu godinu. Na to takođe upućuje podatak o veoma niskoj stopi korišćenja industrijskih kapaciteta, koja iznosi 30%. To u stvari znači da toliko industrije radi.
Na to takođe upućuje i podatak da postoji ogromna nelikvidnost privrede. Nema dakle novaca za plate. To konačno potvrđuju zvanični podaci prema kojima broj nezaposlenih lica iznosi preko 730.000 i koji se svakog meseca uvećava. Broj nezaposlenih lica ubuduće biće još veći, o čemu i govore pojedini sindikati i pojedini ministri. To nije samo posledica nemanja proizvodnje, već je i posledica privatizacije koja se sprema u Srbiji.
Dakle, očigledno je da će nezaposlenih biti sve više i više, a šta u takvim uslovima Vlada radi. Umesto da se bavi proizvodnjom i zapošljavanjem ona naprotiv smanjuje prava onim licima koja ostaju bez posla i koja imaju preko 25 godina radnog staža. Naime, do sada lica koja su imala 30 i više godina radnog staža, a koja su izgubila posao, ostvarivala su pravo na nadoknadu od Zavoda za tržište rada do sticanja novog posla, odnosno do odlaska u penziju.
Kako je malo ljudi u tim godinama moglo naći novi posao, uglavnom se nadoknada primala do penzije. Sada, novim zakonom, naknada se ograničava na 24 meseca, pa se pitam ko će primiti na posao radnika, muškarca ili ženu, sa preko 25 godina radnog staža, koji su zbog godina i slabijeg zdravstvenog stanja, a koji, može se pretpostaviti, teško mogu pratiti naučno-tehnološki razvoj u proizvodnji. Logično je da će poslodavac sa tržišta rada uzimati na posao mlađe, stručnije, sposobnije osobe koje mogu da izdrže teret proizvodnje i stručne zahteve.
Ne verujem da će ljudi sa puno godina radnog staža, to jest stariji, dobiti prednost u odnosu na mlađe. Pored pomenutog odnosa prema nezaposlenima, moram reći i da je zakon restriktivan prema zaposlenim licima. Jer, ne obavezuje poslodavca da zaposlenima isplati zaradu u isto vreme kada mora da uplati doprinose za socijalno osiguranje. Poslodavac po ovom zakonu mora obavezno da državi uplati sve doprinose, ali ne mora zaposlenom da isplati zaradu.
Pravedno bi bilo i pravedno jeste da se u isto vreme uplati i doprinos za socijalno osiguranje, ali i isplati zarada radniku, a ne samo jedno ili samo drugo. Radnik ne može živeti i izdržavati svoju porodicu ako ne primi zaradu od poslodavca, jer mu uplaćeno socijalno osiguranje ništa ne znači. Zato mislim da ovaj zakon treba povući iz procedure ili odložiti njegovu primenu, jer ekonomski i društveni uslovi ne pogoduju njegovom prihvatanju.