Uvažena gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, radi se o sledećem, sa vašim Predlogom zakona u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja faktički se upotpunio krug onih kojima je gore. Prvo, Zakonom o radnim odnosima i Zakonom o zapošljavanju gore je zaposlenima. Ja sam vašeg kolegu ministra prozivao da izađe ovde i da kaže da je govorio neistinu, kada je rekao da nema otežavajućih okolnosti za zaposlene. Nije izašao za govornicu, ali smo saznali i nas 50 je ponovilo da su otpremnine u Zakonu o radnim odnosia ili garancije iz Republičkog fonda za tržište rada manje nego što bi inače bile po starim zakonskim rešenjima.

Znači, s jedne strane imamo zaposlene koje će sada nakon 30 godina radnog staža imati sigurnosti u primanju finansijske podrške dok ne odu (na neki način) u penziju, dok se ne zaposle na drugom mestu i imamo one koji rade 25 godina i samo dve godine nakon toga će imati sigurnost, znači njima je gore. Sa druge strane, vi sada uvodite i vi ste u pravu, to više nije 470 dinara nego bi bilo revalorizacijom 1.700 dinara neto lični dohodak i vi sada imate bruto lični dohodak 3.033 dinara. Međutim, šta ste uveli ovim zakonom? Ovim zakonom ste uveli da je poslodavac dužan da ispuni svoje obaveze prema penzijskom i invalidskom osiguranju, prema osnovici od 3.033 dinara, makar ne isplatio uopšte lični dohodak. Istovremeno niste rekli, ali znamo da je po starom Zakonu i po starim rešenjima postojala mogućnost da vaš kolega resorni ministar, znači danas svi, 50% izvrši oslobađanje, pre svega tekstilnog kompleksa i svih onih kompleksa u privrednim granama koji se nalaze u teškoj situaciji.

Kakav socijalni milje mi dobijamo? Dobijamo poslodavca koji je obavezan da prvo ispuni obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, makar ne isplatio uopšte lični dohodak zaposlenima, a sa druge strane olakšali ste mu da počne da otpušta radnike, jer jednostavno otpremnine po Zakonu o radnim odnosima su daleko niže nego što bi bile nakon 10, 20, 30 godina, nego što su bile po ranijem Zakonu. Šta će biti kraj? Biće kraj koji se događa u Narodnoj banci Jugoslavije.

U Narodnoj banci Jugoslavije, guverner Mlađan Dinkić, već sam rekao, postavio je čuveni test za zaposlene visoke stručne spreme, intelektualce, sa pitanjem šta je to klonirana ovca i otpustio je 450 ljudi i prekršio član 26. stav 1. Zakona o radnim odnosima. Zašto to radi, gospodo vi koji vičete, čuli smo, zato što je shvatio da je za Narodnu banku Jugoslavije bolje da otpusti, manje otpremnine, raščisti sa ljudima i ne mora da vama uplati po vašem zakonu gospođo ministre, da uplati po osnovici 3.033 dinara i raščistio je posao. Što su među njima i samohrane majke koje još nemaju rešena mnoga životna pitanja, to nema veze. Znači, mi jednostavno rešenjima koja daje ministar za rad i zapošljavanje, i vi kao ministar, idemo u situaciju gde je izuzetno otežano zaposlenima, a još gore poslodavcima kojima je onemogućeno da korektno obračunaju, bruto lični dohodak.

Mi smo ministru Đeliću rekli da se slažemo sa tom idejom ali smatramo da to treba pokrenuti onda kada privreda stane na zdrave noge, da treba pokrenuti od 1. jula 2002. ili 31. decembra 2002. godine, kada privreda uhvati određeni zamajac, kada dođe do kapitala a ne danas. I, danas ste mu topli obrok oporezovali, markicu, terenski dodatak, regres, uveli ste bruto lične zarade a sad ste rekli - poslodavac mora da uplati doprinose a za plate šta bude.

I, šta će biti kraj? Ujedno ste ih preko Zakona o radnim odnosima, Zakona o zapošljavanju, naveli faktički da krenu u otpuštanje radne snage. Ako tome dodamo proces privatizacije, dodamo poslodavca sa privatnim kapitalom, onda možemo reći da će vrlo teško biti onima koji počnu masovno da dobijaju otkaz. I, to je kraj.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici iako je ovaj predlog zakona veoma kratak istakao bih i ukazao na nekoliko važnih primedaba i dao neke sugestije a isto i ukazao na određene proizvoljnosti koje ne bi smele da se dese kada se prave bilo koji zakoni a pogotovu ne zakon u ovoj oblasti.
Prvo, smatram da su ove osnovice zaista previsoke. Ove osnovice sa 3.033,00 za nekvalifikovanog radnika do 12.000,00 za doktora nauka su visoke i one će svakako izazvati velike poremećaje i u velikim kolektivima, koji imaju veliki broj zaposlenih, koji će doći u veoma nezgodnu poziciju, ali isto tako i kada je reč o privatnim preduzetnicima.
Naravno, privatni preduzetnici će to lakše rešiti jer će oni sve te viškove koje ne mogu da plate, a koji do sada nisu bili viškovi, jednostavno otpustiti. Oni su u nekom prethodnom vremenu, u vremenu naše vlasti, često prijavljivali kao nekvalifikovane radnike diplomirane pravnike, diplomirane ekonomiste, inženjere, ali će sada u uslovima jedne rigoroznije kontrole izbeći i oni će biti svakako prinuđeni da sve te ljude za koje ne mogu da plate poreze i doprinose plate, otpuste i ti ljudi će ostati bez posla.
Iako znamo da do nekih većih promena ne može doći, a imali smo već prethodni zakon usvojen, mi uvek želimo da ukažemo na te krucijalne propuste u svakom zakonskom projektu. Dalje, stav koji govori o tome da osnovica iz st. 1. ovog člana ne može biti viša od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, mislim da ne treba da stoji. Jednostavno ne treba ništa limitirati, jer to limitiranje nije u skladu sa nekim principima solidarnosti, već naprotiv, zahvatanje više kod onih koji imaju manje a manje zahvatanje kod onih koji imaju više.
Ovde dolazimo do sledećeg stava, koji je veoma važan, bitan, a odnosi se na najnižu osnovicu kojom se utvrđuje tromesečno, po kretanju zarada, po zaposlenom u Republici i mislim i o tome sam već govorio o prošlom zakonu o zapošljavanju da je mnogo pravednije da ovo usklađivanje vršimo sa prosečnim zaradama po zaposlenom u opštinama. Zašto?
Jednostavno, nisu iste plate u jednoj opštini kao što je Rekovac ili Batočina i opštine kakve su Pančevo i Beograd. Iako su ova rešenja bila i u prethodnom periodu i sadržana u prethodnim zakonima sada treba da idemo sa novim zakonskim projektima, sa novim rešenjima, koja će predstavljati neko unapređenje. Jednostavno, ovakvim predlozima država jednako uzima i od siromašnih i od bogatih.
To treba eliminisati. A, da imamo i drugačije primere pokazuju dečji dodaci. Kada govorimo o dečjim dodacima država je tu veoma selektivna. Opštine koje su sa manjim platama imaju manje dečje dodatke iako imamo ograničenje do 70%, a opštine koje su bogatije imaju veće dečje dodatke, iako imamo ograničenje do plus 10%.
U svakom slučaju ovo su razumni predlozi i treba ih ugraditi u Predlog ovog zakona. Kada govorimo o članu 125g iako ne razumem šta znači "g", gde se potencira finansijska disciplina preko platnog prometa i poreske uprave, dobro je da se ona poboljša, ali moramo da znamo da se svi fondovi, pa i Fond PIO, ne može puniti na pravi način samo finansijskom disciplinom nego pre svega jačanjem, pokretanjem konsolidacijom i unapređenjem proizvodnje.
I, u članu 10. kada sam malopre govorio o određenim proizvoljnostima, mislio sam upravo na ovaj član, na stav koji kaže: "Pored novčane kazne za prekršaj iz stava 1. tačke 4. ovog člana poslodavcu iz st. 1. i 2. ovog člana može se izreći mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana".
Šta znači - može? Ko će to da odredi? Za koga će važiti odrednica - može, a za koga - mora? Ako smo već išli sa jednim ovakvim rešenjem onda je neophodno da ovu reč - može zamenimo rečju - mora. Ako smo već ovako to definisali. Znači, to su neke naše suštinske primedbe koje se odnose na visinu ovih osnovica koje su svakako prevelike, na limitiranje petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, za najniže osnovice koje se usklađuju sa republičkim prosekom, i smatramo da treba da budu po opštinskim prosecima i na ovaj član 125. i član 10. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

U ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kaže se, da osnovica iz stava 1. ovog člana može biti veća od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Tu ćemo doći u jednu apsurdu situaciju, da će onaj ko malo zarađuje, na dinar svoje plate morati da zaradi još 67 para da bi pokrio porez na zarade, socijalne doprinose iz bruto zarade i socijalne doprinose na teret poslodavca i porez na fond zarada a onaj ko zaradi puno, lično, taj će biti u situaciji da na dinar plati samo 27 para za nekog drugog.

To je apsurd, jer ako se stalno priča da onaj ko zaradi više treba više i da plati onda ovo kako je postavljeno u ovom zakonu neće biti dobro. Jer, samo za primer, znači sve ono što je do petostrukog iznosa zarade će biti na dinar opterećeno sa 67 para a kako posle toga raste plata to će padati na 47 para, na manje, i onda će u jednoj varijanti doći na samo 27 para.

Ako se sve vreme priča o nekim solidarnostima, ako smo ovde i u ranijim zakonima kada je Vlada preskočila pa posle sama sebi po običaju dala autogol pa propisala solidarnu stambenu izgradnju ponovo, a stalno pričamo o nekoj solidarnosti, onda bi jako imalo smisla da onaj ko više zarađuje da se više i optereti.

Jer, ako smo opet u jednom paketu zakona koji smo raspravljali na sednici Skupštine pričali da one opštine koje imaju više i onom povraćaju poreza prema opštinama i gradovima tamo gde se bolje radi, da se njima još više uzme i da im se premalo ostavi, da im se limitira da ne dobijaju više da ne bi imali više, onda dolazimo u jednu apsurdnu situaciju da onaj ko za naše prilike enormno zarađuje, vrlo malo plaća društvu, a onaj ko zarađuje da je jedva živ, e tog treba odrati jer je taj naučio da mu deru kožu sa leđa.

Isto tako, kao u nekim drugim zakonskim aktima, sve mora da se plati državi, a radniku, ako podeliš platu, podelio si, a ako ne podeliš, nije tako ni strašno, to nije toliko važno. Isto tako, u članu 4. kaže, između ostalog: "Ministar nadležan za poslove socijalnih pitanja, ministar nadležan za poslove rada i ministar nadležan za poslove zdravlja, sporazumno propisuju način obračuna i uplate doprinosa, kao i sadržinu obrasca iz stava 1. ovog člana", molio bih, s obzirom da za ove neke ne znam, ali ovog ministra za rad, koji je već propisivao određene obrasce, vezane za plate u javnim preduzećima, pa se baš nije proslavio, milio bih samo, kad se propisuju obrasci, da imaju samo jednu osobinu, a to je da ih je moguće sprovesti u praksi. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Ministar za socijalna pitanja, gospođa Matković, je do sada u najkraćem izlaganju veoma bledo i neubedljivo, bez jakih argumenata, branila predloženi zakon.
Siguran sam, da sa ovakvom socijalnom politikom i ovako bledom i slabom argumentacijom DOS ne bi dobio poverenje građana Srbije, a pogotovu ne poverenje penzionera. Predlagač kaže da se zakon ne menja suštinski, već se menjaju osnovice, i da je većina argumenata iscrpljena, potrošena u prethodnim raspravama. Sada se obračunavaju bruto plate.
Da li će sve to imati uticaja na poboljšanje materijalnog položaja penzionera? Ono u šta sam ja uveren je da se penzije neće povećavati, ili bar ne u onoj meri, da bi garantovale poboljšanje života i sigurniju egzistenciju socijalno najugroženijih slojeva društva. Ne samo da se položaj penzionera neće popraviti, već preti realna opasnost od tendencije pogoršanja položaja penzionera.
Činjenica je da su cene svih vrsta roba povećane, povećani su troškovi života, privreda koja treba da omogući svojom funkcijom da penzioneri imaju stabilan penzioni fond, je u kolapsu. Ne vidi se poboljšanje ni u jednoj sferi, i na žalost, ne piše se dobro ni penzionerima. Predloženi zakon neće doneti bolji život, koji je uveliko, kao predizborno obećanje, eksploatisala anacionalna i nenarodna koalicija DOS.
Obećane promene neće stići, a na žalost, pored svih ostalih slojeva društva, najskuplju cenu platiće baš oni koji mnogo očekuju u narednom periodu, a to su penzioneri. Lako je bilo za DOS da se narod lažnim i nerealnim obećanjima u predizbornoj kampanji prevari, obmane. Međutim, sada nastupa surova realnost. Mišljenja sam da će ova vlada Zorana Đinđića pasti upravo na promašenoj socijalnoj politici i da je Vlada u dosta teškoj situaciji, da mora da bira između politike izdaje srpskog nacionalnog interesa i slugerantskog i podaničkog služenja Zapadu, da bi dobila neku crkavicu, ili da se suoči sa veoma realnim socijalnim nemirima.
Veoma je izvesno, gotovo sigurno, da će se dogoditi ovo drugo. Mi, srpski radikali, imamo moralnu obavezu da sa skupštinske govornice kažemo istinu građanima Srbije, i to činimo i ovoga puta. Neozbiljna Vlada Zorana Đinđića, neozbiljno ponašanje potpredsednika Vlade, nestručni i nezreli ministri, i evo, imamo već i afere u Vladi. Građani Srbije su svedoci infantilnog ponašanja većine poslanika DOS-a, kojima su ova zasedanja Skupštine neprijatna, neprivlačna, često nemaju kvorum, a samo iz jednog razloga - ne dotiče ih se muka naroda.
Mnogi od njih i ne znaju koja je tačka dnevnog reda, niti ih to interesuje. Po principu automatizma, glasaće - za, i time uneti haos u još jednu veoma važnu sferu društva. Vredi li vama govoriti, kojim rečima da vam govorim da bi me razumeli? Vredi li govoriti o lepoti planinskog izvora, bivolu koji ne može da pije, dok ne zamuti vodu?

Hvala, ovo je bilo slikovito.
Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, mislim da je zaista opravdano više poslanika iskazalo svoje mišljenje da je velika osnovica na kojoj se obračunavaju i plaćaju doprinosi za invalidsko i penzijsko osiguranje. Takođe je više poslanika opravdano ukazalo da je nelogično, da su predložene tako represivne mere, da se zbog neblagovremenog plaćanja doprinosa, može izreći mera zabrane obavljanja delatnosti, u trajanju od 30 do 90 dana.
Šta to znači zatvoriti firmu 90 dana, pa odakle da zaradi da plati doprinose i ostalo? Mislim da je ovo zaista represivno i da bi u tom pravcu trebalo izvršiti neku izmenu. Postoje i drugi instrumenti i mere - kako treba postupiti da se uplate doprinosi. Međutim, posebno želim da ukažem i da iznesem svoje primedbe na član 6. predloženog zakona, a to je u stvari ovaj novi član 125g, koji se predlaže.
Da bi bilo jasno o čemu se radi, pročitaću taj član, kako je predložen. Naime: "organ nadležan za poslove platnog prometa dužan je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti nadležni republički poreski organ o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarada za prethodni mesec, odnosno uplatili doprinose u skladu sa članom 125. ovog zakona". To je onaj minimalni iznos koji je prepisan, odnosno, ako isplati veću zaradu, na to je uvećan iznos. To je u redu, na taj deo se ne odnosi primedba.
Dalje stoji da se obaveštenje dostavlja nadležnom poreskom organu, prema sedištu poslodavca. Drugi stav: "nadležni poreski organ dužan je da najkasnije u roku od osam dana od dobijanja obaveštenja, iz stava 1. ovog člana, utvrdi obavezu poslodavca da u određenom roku uplati doprinos".
E, molim vas, u prvom stavu mislim da je sasvim dobro što stoji: "organ nadležan za poslove platnog prometa", znači, očekuje se onaj koncept prelaska platnog prometa u banke, pa ne kaže samo da NBJ, odnosno ZOP, nego nadležni organ, što znači da li će to sutra biti banke, pošte i tako dalje preuzima obaveze obaveštavanja poreskog organa.
Međutim, moja osnovna primedba na stav 2. ovog zakona (a i određeni broj poslanika je na to ukazao, a ja ću biti slobodan da to malo i šire prokomentarišem) - kaže: "nadležni poreski organ dužan je da najkasnije u roku od osam dana od dobijanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana utvrdi obavezu poslodavca". E sada, tamo nema objašnjenja, nema zakonske odredbe - na koji to način on utvrđuje, da li je izvršeno pozivanje, ili će to uraditi prema Zakonu o opštem upravnom postupku, onda bi to bilo sve jasno. Ovako, manje-više se ostavlja diskreciono pravo da nadležni poreski organ ceni kako će i kako može različito postupati prema pojedinim poslodavcima.
Prvo, jedino je jasna obaveza da u roku od osam dana treba da utvrdi obavezu. Znači, pretpostavka je da u roku od osam dana treba da donese zapisnik. Ne stoji - koji je to rok, kada donese zapisnik, da poslodavac može staviti primedbe na zapisnik, jer to je prema ZUP-u osnovna odredba, da se određuje neki rok. Da li je to rok tri dana, da li osam, deset, ili petnaest, to nije definisano. Znači, diskreciono pravo poreskog organa.
Dalje, kada dođu primedbe na zapisnik, koji je to rok, u kome roku treba poreski organ da donese rešenje? Može i tu da bude rok pet, petnaest i dvadeset dana, pa kada donese rešenje u tom propisanom roku, onda osnovna klauzula treba da stoji - kada rešenje postaje izvršno. Opet je diskrecino pravo, da li to može da bude petnaest dana, osam, trideset ili devedeset dana? Čime će se rukovoditi poreski organ?
Da li će tu imati uticaja rodbinske veze, prijateljske veze, stranačke veze, da ne govorim, da li se tu može uvući posle i mito, i korupcija itd.? Mislim da je ovo nedovoljno objašnjeno i zaista smatram da bi Vlada u ovom delu trebalo da unese određena pojašnjenja, da sutra ne bi imali probleme u primeni ovog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.