Bolje Petar Jojić, nego Vuk Obradović. Terminološki, čisto da uskladimo.
Tačno je da je ovo još jedna izmena i dopuna zakona koja je u sklopu socijalne politike koju Vlada sprovodi i resorni ministar je zaboravila da kaže, da osim ove osnove koja je na bazi bruto dohotka, Vlada je unela još jednu novu kategoriju, a to je maksimalna osnova. To je petomesečni prosek u Republici, ili tačnije rečeno prosek u privredi. To je nešto što bi Vlada trebalo konačno, ipak mi srpski radikali mislimo da ako pripremate već ove zakone za budućnost, da uskladite to ne samo terminološki, nego i suštinski, razlikuje se ono što je prosek u Republici Srbiji i ono što je prosek u privredi. Svako zna da je u Republici Srbiji prosek veći nego što je prosek koji se ostvario u privredi, tako da u ovim zakonima, iz ovog socijalnog seta moraju biti usklađeni, koji će to prosek biti. Za sada to nije toliko značajno, pošto realni uslovi života i ono realno što predlažu ovi zakoni nije dovoljno ni za minimum, za preživljavanje.
Šta je suština i ovog predloga, upravo je ono št su poslanici DOS-a, doduše malobrojni, osim vođe ove korporacije DOS, izlazili za ovom govornicom i obrazlagali predlog i ove izmene i dopune, kao i ranijih sa velikom brigom za radnike, konkretno u ovom slučaju za one ljude koji su u prilici da ostvare svoja prava, prava koja se odnose na penziju i obrazlagano je sa tom činjenicom što je ranije, ljudi koji su bili u situaciji da ostvare penziju suočavali se, kako kažete, sa surovom stvarnošću, da im nije uplaćivano u penzioni fond i da ova vlada kao glavni zadatak i glavni cilj, odnosno pravo rečeno DOS, ima da ispravi te nepravde.
Nemojte obmanjivati gospodo javnost, nisu ljudi toliko naivni. Svaki čovek koji se pojavi sa zahtevom da ispunjava uslove za penzionisanje u ovakvim slučajevima, koje vi navodite - koji su ekstremni slučajevi, a na bazi ekstremnih slučajeva nikada se ne može praviti neko pravilo, a pogotovo zakon - ima drugi način ili drugi put kako to može da ostvari, a to su sve zakonske osnove koje primoravaju poslodavca ili firme da uplate zaostale rate koje se odnose na penzioni fond. To se u praksi sprovodi i nema toga koji nije mogao da ostvari svoja prava za penzionisanje, jedino što je u pitanju vreme na koje je prinuđen da čeka.
Druga stvar, koliko je realno sada u ovom trenutku predviđati da će ovo biti pravi parametri, kada su u pitanju republički prosek ili osnovica koja je na tom proseku bazirana. Svi znamo da je privreda pred kolapsom, svi znamo kakav je standard. Ono što je realno očekivati po vašim predviđanjima, to je, da će ovaj prosek biti između minimalne zarade, bruto zarade u privredi i maksimalne humanitarne pomoći međunarodne zajednice. Ta minimalna bruto zarada će se menjati shodno radu privrede, odnosno aktivnostima u privredi, a menjaće se i ova međunarodna humanitarna pomoć, jer, očito da gospodo ne uživate takvo poverenje na Zapadu od onih koji vam daju na kašičicu, tako da Vlada ipak mora da razmisli, šta je sada realnost.
Realnost je ono što je predviđeno Saveznim zakonom. Shvatam da Republička vlada želi da u nekim delovima zakona poboljša ili da ide u korist građanima Srbije, ali suština je što morate, bez obzira koliko vi to prihvatali ili ne, morate prihvatiti Savezni zakon, Saveznim zakonom koji reguliše ovu oblast i dalje je definisano kao model obračuna neto zarada. Možda će doći do promene i pretpostavljam, pošto tamo imate većinu u saveznom parlamentu, da će doći do promene i tih zakona, ali dok ne dođe do promene morate ove republičke zakone da uskladite sa saveznim pravnim aktima.
Činjenica je isto tako da kada je u pitanju limitiranje, najveći osnov je da tu u obrazloženju koje daje Vlada, poziva se na solidarnost. Može da se kaže da postoji određena solidarnost. Određena solidarnost na taj način što se smatra, da oni koji imaju mogućnosti da više isplaćuju, da se limitiraju na pet prosečnih, da bi se preostala ili viša sredstva prebacila na one koji nemaju, ali to je u suprotnosti sa vašim deklarativnim zalaganjem u predizbornoj kampanji, da će biti tržišna utakmica, da ćete vi samo biti faktor korekcije, a da se nećete mešati u privredu, nećete se mešati u bilo kakve odnose, što je očito i iz predloga izmena i dopuna ovog zakona, te Vlada se isto odriče tako da određuje koji je to prosečni dohodak, odnosno prosečna primanja u Republici, što je do sada Vlada određivala, ne u bukvalnom smislu da je određivala, nego je bila taj garant ispred države da ona stoji iza tog zvaničnog podatka koji bi trebalo da označava prosek.
Vlada, sada, jednostavno ograničava i one koji su eventualno u mogućnosti da ovu osnovicu isplate više od petostrukog proseka. To je ta nelogičnost ili tačnije rečeno suprotnost sa onim vašim što ste govorili u predizbornoj kampanji, u šta se maltene prilikom svakog izlaska za ovu govornicu kunete, da ste vi ti koji ne želite da stvarate i učestvujete u privredi u kojoj će država imati odlučujuću reč, a branite se od toga da određujete koliki je prosek u Srbiji, zbog toga što bi Vlada na neki način preuzela i odgovornost.
Ovako, odgovornost, kada su u pitanju prosečna primanja ili zarada u Srbiji, biva prebačena na zvaničnu organizaciju ili ustanove koje su ovlašćene za objavljivanje proseka, a u privredi odnosno u radnim organizacijama na osnovu tih podataka prosečnu zaradu će, ili minimalnu zaradu, koja se zasniva na proseku, određivati direktor i sindikat na osnovu ovih podataka.
Vlada je tu neutralna. Vlada eventualno ostavlja sebi neku rezervu ili sigurnost da posreduje ili da presuđuje ako dođe do nekog spora, koja je to recimo zvanična kuća registrovana za objavljivanje ovakvih podataka, koja je merodavna, koja je to G-17 ili neki institut koji je u sklopu recimo gospodina Labusa ili njegove delatnosti. To ste ostavili da ipak imate jednu rezervu kako bi intervenisali.
Na kraju, bez obzira koliko se vi gospodo služili parolama, koliko želeli da na jednoj vrsti demagogije, mada ne želim da budem grub, želite da obrazlažete ove zakone, pravo mesto za obrazlaganje i odbranu ovih zakona je ova govornica. Nemojte, okanite se tog posla, da kada se završi Skupština, terate svoje ministre da pred TV kamerama objašnjavaju kako su ovo pravi zakoni, prave izmene i dopune, samo što opozicija a pogotovu srpski radikali to ne shvataju.
Shvatamo mi i to vam govorimo sa ove govornice koliko su ovo "pravi zakoni", ali to objasnite narodu. Narod te vaše zakone već oseća. Već oseća po džepu. Ako želite da pomognete penzionerima imate više načina. Smanjite im cenu struje, smanjite cenu komunalnih usluga, smanjite sve ono što je za vreme vaše DOS-ovske vlasti poskupelo.
Evo, bitno je kolega da vi uporno dobacujete. Vi bar imate organ kojim možete razumeti, ali što vam taj organ služi za neke druge potrebe u tome ne mogu da vam pomognem. Imate i dodatna sredstva, recimo, da određena sredstava koja su danas u Sava centru utrošena za dokazivanje i rekonstrukciju događaja, da ste to dali penzionerima pomogli bi im i oni bi vam bili zahvalni.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, se izvinjavam pošto imam nekih problema sa očima na danas ovim baš neestetski upriličenim istupima, ali nadam se da ćete imati dovoljno razumevanja za to.
Saslušali smo ministra Matkovića, koja je rekla nekoliko rečenica. Od kada sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije ili federalnoj, nikada nisam čuo kraće obrazloženje jednog zakona. Ne mora to uvek da bude loše, ali bih rekao da ono što smo čuli moglo je da bude i obrazloženje za bilo koji od prethodnih zakona i ništa novo nismo saznali.
Naime, tačno je takođe da ne možemo ulaziti u meritum svega što se odnosi na pitanja i probleme penzionera, njihovog statusa, njihovih primanja, njihovog teškog materijalnog položaja, zato što je to regulisano drugim zakonskim aktima ali bih ukazao na nekoliko stvari zbog kojih je poslanička grupa Srpske radikalne stranke protiv ovog predloga zakona.
Dakle, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, povećavaju se osnovice za poreze i doprinose. Tačno je onako kako je to ustanovljeno i ostalim zakonima iz takozvanog socijalno-radnog zakonodavstva, Zakonom o izemanama i dopunama Zakona o zapošljavanju i Zakona o radnim odnosima, potpuno su isti iznosi i tačno je sa aspekta vlasti i režima da bi po njih bilo veoma nepovoljno i prilično nelogično da se pojave različite osnovice obračunate za jedno osiguranje.
Ali, to je interes nas u opoziciji. To je naš interes. Ako se dogodi da na ovom zakonu uspemo da ubedimo poslaničku većinu da ne prihvati ovako drastično povećanje osnovica, posle ćemo izračunati i videti da nije tačno ono što ste rekli da je tu u pitanju samo razlika, jer su osnovice obračunate ranije na osnovu neto plata a danas na osnovu bruto plata. Neuporedivo su veće razlike. Znate, odnos 1:7 nije odnos između neto plata i bruto plata, nekada, niti je to danas, kakav je odnos u razlikama u osnovicama između 4.733,00 dinara ili recimo između 800,00 dinara i 4.427,00 dinara.
To je mnogo veća razlika od one razlike koja se izračunava samo na bazi neto plata i na bazi bruto plata. Dalje, u obrazloženju, možda to niste primetili, što nema direktne veze sa samim zakonom, ali je dobro da to predlagač zakona priznaje, mogli ste da pročitate u poslednjem delu gde se kaže: "Iz tih razloga doćiće do smanjenja postojeće stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Procena je da će predloženim osnovicama i stopama, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ostvariti nešto manji prihod, koji će se nadoknaditi iz budžeta Republike".
Ovim se upravo potvrđuju naše teze i sve što smo govorili u prethodnom zakonu, sve ono na šta smo ukazivali i u ovoj Narodnoj skupštini i u javnosti, da će biti mnogo veći broj nezaposlenih i da čak ni ovako povećane osnovice za obračun poreza i doprinosa neće to moći da nadoknade i neće biti dovoljne za isplatu socijalnih davanja i prinadležnosti našim trenutno najugroženijim licima.
Dobro je da je to Vlada u svom obrazloženju priznala, ali je u prethodnom Zakonu imala potpuno drugačije obrazloženje. Bilo bi dobro da neko ko priprema te zakone u obrazloženjima zakona sa istom svrhom, sa istovetnom namenom, gotovo istovetnim rešenjima, ne daju dijametralna politička obrazloženja.
Drugo, kada govorite o tome da bi bila demagogija da se govori o teškom položaju penzionera u ovom trenutku i da ne bi trebali da se na to obaziremo, posebno kada se ima u vidu Predlog samog zakona, koji uopšte tu materiju ne reguliše, bilo bi dobro takođe da u obrazloženju samog zakona nema demagoških pokušaja da se kaže kako će se ovim strahovito popraviti položaj naših najstarijih građana. Neće.
Čak i ovo što se kaže da će na taj način zaposleni prilikom ostvarivanja prava na penziju imati, kada im se bude utvrđivalo pravo na penziju, neuporedivo veća prava ili veća primanja nije tačno. Vi znate da to određuje kompjuter. Uzme 10 najboljih godina po proseku i onda imate onoliku penziju koliko ste u tih 10 godina imali, što vam je na najbolji mogući način regulisano.
Samo želim da ukažem na činjenicu da se ne koristi na takav način argument, protiv onih koji bi želeli još nešto uz sam zakon ili Predlog zakona koji je Vlada podnela da kažu. Tačno je da je vrlo srodan i blizak svim prethodnim zakonima. To jeste naš razlog da budemo protiv njega ali morate otrpeti i sve one koji žele da kažu sve ono sa čim ova materija ima veze, posebno kada smo u nekoj vrsti prave medijske blokade i kada će se uglavnom vaša izjava videti na televiziji, ili u jednoj rečenici kritike svih opozicionih poslanika, gotovo da nigde nećete videti ništa.
Nisam mogao da verujem da ću moći da gledam Mirana Đevenicu i da će on imati najbolji izveštaj na Studiju B. Da mi je to neko rekao pre tri, četiri ili pet meseci ne bih mu verovao. Ali, na ostalim medijima i televizijama se to ne može ni čuti. Ne govorim ovo direktno vama već nekim drugim. Biće interesantno da kažem da već 7 meseci RTS uopšte nije ušla u Srpsku radikalnu stranku.
Uopšte nisu ušli u Srpsku radikalnu stranku. To vam samo govorim zato što se to isto dešavalo, je li to, gospodine Ivkoviću, u periodu od 1993. do 1996. godine, tada tri godine nije ušla u Srpsku radikalnu stranku. Ali nema veze, mi ćemo koristiti ovu priliku i da u Narodnoj skupštini, koliko je moguće, objasnimo građanima šta je naš politički interes, ali i da im objasnimo šta je to što Vlada čini.
Od silnih reformi koje su najavljivane, dobili smo gotovo ništa. Ovim zakonom se predlaže nešto što smo imali u prvom od zakona iz socijalnog radnog zakonodavstva, i apsolutno ništa više. Kada će uslediti te reforme, kada će uslediti te demokratske promene, o tome niko ne zna ni reč. Do tada će se voditi hajka protiv srpskih radikala, govoriće svako ko šta stigne i na način na koji stigne, koristiće se najgori u ovoj zemlji protiv njih, koristiće se i brojni reketaši, koristiće se Petar Panić protiv srpskih radikala, za šta god vam zatreba, ali to ne može doveka da traje.
Zato vas molim da, kada govorite o reformama, kada govorite o demokratskim promenama, da onda kažete kakve vam to reforme predstoje, šta je to što nam predstoji, šta je to što možemo da očekujemo? Jer, jedino u čemu se slažem sa vama, a to je tačno, da se ovim zakonom ne rešava ništa novo, što nismo rešavali prethodnim zakonskim predlozima. To je tačno, ali mi se postavlja pitanje - da li su to te reforme koje smo očekivali.
Prošlo je više od 100 dana, a i pre toga su valjda trebali da postoje određeni zakonski projekti, a posebno, šta je to čak i u ovom predlogu zakona, što će učiniti bilo kakvo dobro nekom od naših, pre svega najugorženijih građana, ali čak i onih drugih, kojima su ove osnovice za obračun poreza i doprinosa pre svega ogroman teret. Hvala vam.

Ima reč narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da skrenem vašu pažnju na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pre svega, moram reći da, umesto da se predloženim rešenjima u Predlogu zakona ide na poboljšanje uslova kod ostvarivanja prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, na zaštitu i unapređenje invalida rada, kao i druge kategorije invalidnosti, tako i radnika sa izmenjenom i preostalom radnom sposobnošću, Vlada Republike Srbije, umesto da poboljša te uslove za radnike, ona, naprotiv, predloženim rešenjima iz predloženog zakona maksimalno podešava položaj svih kategorija osiguranika na ostvarivanju njihovih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
To se najbolje vidi iz podataka koji se odnose na plaćanje doprinosa za osiguranje od strane obveznika i poslodavaca. Nije jasno kako je predlagač mogao da izađe pred Skupštinu sa ovakvim predlogom i da u Predlog zakona ugradi rešenja koja su u ovom trenutku apsolutno neprihvatljiva?
Naime, iz Predloga zakona da se videti da se predviđaju velike osnovice, na koje treba da se obračunavaju i plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Rasponi koji se kreću od 3.033, pa do 12.724 dinara, sami po sebi govore da se u praksi ove obaveze obveznika za plaćanje doprinosa neće moći izvršiti.
Zbog finansijske nesposobnosti i nemogućnosti poslodavaca u ovom trenutku, svima vam je poznato da je proces proizvodnje skoro stao i mnoge firme apsolutno posluju na granici rentabiliteta. Ovim enormnim zahvatanjem sredstava iz dohotka preduzeća, dovešće preduzeća u položaj da rade za troškove, izdatke za penzijsko i invalidsko osiguranje, a da istovremeno stvaraju uslove da poslodavac radnicima neće moći isplaćivati zarade za životnu egzistenciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, takođe želim da ukažem da je Predlog ovog zakona u suprotnosti sa saveznim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i sa Ustavom. Ovaj predlog zakona je morao biti u saglasnosti sa najvišim pravnim aktima u našoj državi. Apsolutno je neprihvatljivo da se obračun osnovice vrši u bruto iznosu, uključujući ovde i topli obrok, regres i terenski dodatak, noćni rad, rad za državne i verske praznike, rad duži od punog radnog vremena, pa da se na taj način obračun izvrši i da se utvrdi osnovica.
Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam, da je za radnike daleko povoljnije da se osnovica za obračun penzijskog i invalidskog osiguranja uzima kao neto zarada. Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se veoma značajno pitanje, a diskutabilno je, a verujem da ćete se složiti, mnogi - postavlja se pitanje: kako će "Krušik" - Valjevo, "Sloboda" i "Cer" - Čačak, kako će petrohemijski kompleks, ili industrijska zona u Pančevu, "Lola", "Utva", "Azotara", "Petrohemija", "Rafinerija" i mnoge druge koje su pretrpele ogromne štete i koje ne mogu da posluju, kako će ove firme obezbeđivati sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, u utvrđenim osnovama i rešenjima, koja nam nudi predlagač ovog zakona?
Mišljenja sam da to neće moći apsolutno da se izvrši. Dame i gospodo, na kraju želim da podsetim da ni republički Ustav nije usaglašen sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, pa zbog toga mislim da se mora imati u vidu i savezni Ustav, koji ima primat na republičkim Ustavom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim se sužavaju prava radnika da se snalaze u novonastalim uslovima. Vidi se iz Predloga zakona da će prioritet za isplatu biti doprinos, kao i oni prethodni zakoni, koji tako donose rešenja i regulišu ovu oblast. I ova oblast je regulisana na prioritetan način, tako da će zarade radnika biti poslednje.
Dame i gospodo narodni poslanici, da bi se u primeni mogao naći ovaj zakon i da bi se mogao realizovati, potrebno je reći kada će plate radnika biti veće? Potrebno je reći istinito - kada će biti povećan proces proizvodnje? Bez povećanja procesa proizvodnje u našoj zemlji nije moguće krenuti ni korak dalje.
U proces proizvodnje aktuelna vlast ne ulaže dovoljno, a poznato je, ako želimo da obezbedimo sredstva za budžet, potrebno je pokrenuti proces proizvodnje, u proizvodnju uložiti više nego što se ulaže, i na taj način proizvesti i prodati, a iz prodaje sredstava i proizvoda obezbediti i sredstva za budžet.
Kada će biti veće penzije? To su pitanja na koja odgovore očekuju naši građani. Donošenje ovih zakona nije dovoljno. Ovo je samo jedna formalna stvar. Zakon je lako doneti, ali se postavlja pitanje - da li će se taj zakon moći u primeni i realizovati? Nisam ovde optimista. Moram reći, bez obzira da li se to nekome svidelo ili ne, ali nezadovoljstvo kod građana je veliko, strah je kod građana veliki.
Zbog čega - zbog toga što se u ovom trenutku u našoj zemlji ne događaju one stvari u pozitivnom pravcu, koje su bile obećane, i one koje su naši građani očekivali. Kontaktiram sa većim brojem građana. Pre neki dan me je zaustavio jedan penzioner i kaže - pa molim vas, imam penziju 2.800 dinara, a lek za ženu plaćao sam 200 dinara, a sada moram da ga platim 1.200 dinara.
Kao što vidite, dame i gospodo, stvari ne idu onom željenom brzinom, koju smo očekivali, i zbog toga sam mišljenja da ovaj zakon neće moći u praksi da bude primenjen, ali sam danas čuo da je u planu i da je to moguće da se zakoni koji se donose brzo takođebrzo i menjaju.
I sigurno je da će i ovaj zakon, kako procenjujem, iako će biti donet i usvojen od većine poslanika u ovom parlamentu, iz nove vlasti, ali siguran sam, da će ovaj zakon brzo doživeti izmene i dopune. Hvala vam na pažnji.

Ima reč ministar Gordana Matković.

Izvinjavam se, htela bih samo jedno pojašnjenje da dam, koje se odnosi na osnovice. Gospodin Vučić je dobro uočio da su u prethodnom Zakonu stajali iznosi - osnovica, neto, koji su zaista neuporedivo manji, nego što su sada bruto osnovice.
Znači, radi se o iznosima koji su bili adekvatni u momentu kada je taj Zakon donošen. U međuvremenu, kao što i u Zakonu stoji i tadašnjem i sadašnjem, osnovice se usklađuju sa kretanjem tromesečne plate u privredi. Tako da ta sada osnovica koja je nekada bila 470 dinara, sada je kao bruto 3.000. U ovom momentu bi neto bila 1.700 dinara. Tako da zaista taj skok nije takav kao što bi mogao da izgleda, ako bi se gledali samo apsolutni iznosi. Znači, u međuvremenu prema oba zakonska rešenja postoje usklađivanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop - Lazić, a posle nje narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre da ste malo više vremena posvetili svojoj uvodnoj reči, verovatno ne biste imali potrebu da izlazite za govornicu posle svakog poslanika, koji želi da da svoje mišljenje o Predlogu zakona koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini. Mislite da je verovatno, obzirom na problematiku koja je ista kao i kod zapošljavanja i kod Zakona o radnim odnosima, uzrok i posledica donošenja svih ovih zakona, je isti. Onda nema potrebe da o tome možda više govorite. Međutim, uvek kao što vidite ima nešto i novo da se kaže i uvek su ove kategorije posebne kategorije, posebne društvene kategorije koje zahtevaju posebnu pažnju. Ne mora da znači da ako problem zapošljavanja i ostvarivanja prava nezaposlenih rešavamo na jedan način, da problem penzionera i invalida ne možemo da rešavamo na drugi način. To što se toga tiče. Možda je suvišno, nisam htela da budem gruba, ali jednostavno sam imala potrebu da vam se obratim na ovakav način.
Osnovicu na koju se obračunava i plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosi, a vi ste to rekli za najjednostavniji rad najviše 470 dinara, a već kažete 1.665 dinara. I to postupno onda ide i ne možemo da pratimo te cifre ovako kako ste ih dali u obrazloženju, jer niste dali prave cifre, a mislimo da je to suvišno, jer kada donosimo zakon mi imamo u vidu upravo ono što se danas dešava. Verovatno ćemo imati usklađivanje, već nakon tri meseca i nema potrebe da se vraćamo na to. Ovo je očigledno samo još jedna hipotetička situacija, koju je DOS predvideo, ko u našim uslovima privređivanja može da isplati veće zarade od onih koje je predlagač ovde odredio kao osnovicu na koju mora da se plaća doprinos. Vrlo je malo takvih. Vlada je očigledno svesna toga. Zato hoće da uzme ono što njoj garantuje punjenje fondova i budžeta, a da li će poslodavac to moći da uplati i da izdvoji, to je nešto što Vladu ne interesuje.
Jasno je međutim, da predlagač računa sa većim brojem nezaposlenih, odnosno manji broj zaposlenih i zato povećava osnovicu i to pet puta više, onako kako mi to vidimo iz obrazloženja, a obrazloženje nije dobro, pa onda je to problem predlagača. Predviđa se i rigorozna kontrola uplate doprinosa. Prvo, od strane službe platnog prometa, pa onda od strane poreskog organa koji je dužan da najkasnije u roku od osam dana od dobijanja obaveštenja od poslodavca da nije uplatio zaradu i doprinose, utvrdi obavezu poslodavca da u određenom roku uplati doprinos u skladu sa Zakonom. Opet imamo ovako jedan neodređeni rok, kao i u prethodnom Zakonu, a što ne priliči kao formulacija bilo kom zakonskom projektu. Rok jednostavno mora da bude određen ili fiksno ili mora da bude definisan u odnosu na neke parametre koji su opipljivi.
Ko će u upravi prihoda odlučivati o tome, koliki će rok poslodavcu dati da plati ono što se platiti mora. Verovatno neka siva eminencija u upravi prihoda i tu onda ostaje prostor da ta siva eminencija bude nekom otac, nekom očuh, a eto prostora za podmićivanje. Koliko će podmićivanje biti, ko će ga davati, opet u zavisnosti od onoga ko ima za to veći interes. Ponekad možda i sama konkurencija. Interesantno je šta nam predlagač tvrdi, kada govori o iznosu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona. Gospodin Vučić je to lepo primetio, ali ja moram još jednom da to citiram. Obzirom da je ovako nešto bilo sakriveno kod prethodnog Zakona: "Prelaskom sa neto na bruto osnovicu, u koju se uključuju i neka druga lična primanja, predstavlja povećanje osnovice za plaćanje doprinosa za Penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz tih razloga doćiće do smanjenja postojeće stope doprinosa za Penzijsko i invalidsko osiguranje. Procena je da će predloženim osnovicama i stopama, Republički fond za Penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ostvariti nešto manji prihod, koji će se nadoknaditi iz budžeta Republike".
Kada će se to desiti, da dođe do smanjenje stopa doprinosa. Mi pitamo, odgovor očekujemo, vi obećavate, mi ne verujemo. Iako je za očekivati da ona višestruko bude manja, ubeđena sam da neće doći ni do jednog procenta smanjenja. Kada tvrdite da se očekuje manji prihod u Republičkom fondu za Penzijsko i invalidsko osiguranje i da će tu razliku morati da nadoknadite iz budžeta Republike, Vlada je očigledno svesna i ne sme da sakrije da će iz budžeta morati da izdvoji dodatna sredstva za finansiranje Fonda Penzijskog i invalidskog osiguranja. Bez obzira na ovako visoke osnovice na koje će se plaćati doprinosi, broj onih koji će to moći da plate biće veoma mali, odnosno broj zaposlenih će biti veoma mali, a broj nezaposlenih veoma veliki, broj penzionera se hvala Bogu iz godine u godinu povećava. Moguće je da se desi sasvim suprotno od onoga što sam sada predvidela kao mogućnost i okarakterisala ovde kao negativnost, pod uslovom da stigne tih šest milijardi dolara i onda da izlečimo sve naše ekonomske boljke.
Sada nam je u stvari jasno kada razgovaramo o ovim socijalnim zakonima, zbog čega smo na ovoj sednici prvo usvajali poreske zakone, pa onda zakone iz radno-socijalne problematike. Poreski zakoni su nam pokazali i dokazali kako to Vlada zamišlja da uzme ono što se od građana može uzeti po osnovu poreza, tako da se od poslodavaca sada uzme maksimum što se može uzeti, a onda nam je jasno stavila do znanja i šta je to što će država kroz svoja davanja, socijalna, kroz penzije vratiti svojim građanima. Ne očekujemo boljitak, ali jasno je, da vas svrbi onih 40 milijardi deficita budžeta koji ne znate kako da zakrpite. To je vaš osnovni problem i pokušavate na sve moguće načine da to nadomestite, odnosno da ono što su vas u inostranstvu slagali, da će vam pomoći da svoju demokratiju sprovodite onako kako oni žele. Moraćete svih tih šest milijardi negde da pronađete ovde u zemlji, a to je verujte nemoguće.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković.