Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak gospodo iz DOS-a, da će vas predsednik Vlade, gospodin Đinđić, ponovo kritikovati za katastrofalnu odbranu ovako ponuđenog zakonskog rešenja. Biće opet, da to ništa ne valja, da niste dobro branili, a u suštini je priča da su ponude izmene i dopune ovog zakona loše i da se to bolje ne može ni braniti.
Uostalom, neka on dođe, pa neka to brani, ako misli da može bolje od vas. Ovde smo čuli da ta odbrana ide u pravcu da on nije reformski zakon, da su ovo samo izmene i dopune, a da će reformski zakon biti za nekoliko meseci, pa mi praktično donosimo jedan stari zakon. Kod vas je interesantno i stalno se to ponavlja - sve će to biti za nekoliko meseci, samo sačekaje, pa će opet nešto doći za nekoliko meseci, po onoj priči kako je Ciga učio konja da gladuje i taman ga naučio, a on uginuo.
Gospodo, sedam meseci je prošlo od dolaska na vlast i vaših obećanja, sedam meseci je i već su žene počele zdravu decu da donose na svet, a od vaših obećanja nema ništa. Vi ste očigledno pobacili.
Ono što je bitno reći kod ovog zakona, a što je i gospodin predlagač Milovanović obrazložio, kao ministar koga ja razumem, jer on ima dosta problema, on ima tu i predavanja, vežbe, ispitni rok u junu mesecu i on sad mora da donese nekoliko ponuđenih izmena i dopuna, i da sada danima ovde gubi sa nama, silno vreme koje mu je potrebno za učenje i polaganje ispita, jer, normalno, on želi pre 50. godine da diplomira, a uskoro će imati 50 godina. U biografiji piše - tek što nije, pa ne znam, izvinjavam se, ako je - tek što jeste u međuvremenu, onda je to neka druga priča.
Međutim, sigurno da je mogao i neke bolje stvari u životu da napravi, recimo u ovom periodu je mogao u međunarodnoj razmeni studenata da se razmeni, da pokuša da zaštiti interese studenata, a ne ovako da brani interese radnika, kako ih brani sa pozicije dosadašnjeg, odnosno doskorašnjeg predsednika sindikata.
Dakle, suštinski je bitno, odnosno suština zakona je, kada se pojavi poslodavac, koji će doći i kupiti fabriku, da će reći - ti tamo, ti ovamo, ti tamo, ti ovamo, e, ti koji idu tamo, ti idu na ulicu, a oni ovamo, ti ostaju da nastave da rade. E, pošto će tih tamo, koji idu na ulicu biti jako mnogo i obično će biti ljudi koji su 25 ili 30 godina već u radnom odnosu, onda će se desiti da država pokušava ovim zakonom da se oslobodi tih silnih nameta koji će naglo doći ako se nastavi ovo kako je ovaj zakon predvideo. A, recimo, prethodnim zakonom, posle 30 godina napunjenog radnog staža, čovek je zaštićen tako što mu se do penzije vrši nadoknada davanjem neke plate.
Znači, toga sada neće biti, a opravdanje je da je to na neki način stimulativno, da ti ljudi koji posle 30 godina budu tehnološki višak budu stimulisani da traže posao, jer su do sada bili destimulisani, e sad će ih ova vlada stimulisati i onda se postavlja jasno pitanje - a gde će oni to da nađu tako stimulisani posao kad mi imamo na birou ogroman broj mladih ljudi koji čekaju taj posao.
Sigurno je da će svaki poslodavac pre primiti mladog čoveka nego što će primiti nekog preko 30 godina radnog staža. Ono što je interesantno je da gospodin ministar čak i protiv sebe ide ovim zakonom, što na neki način ne treba da bude ništa kritično, jer šta će on sutra kad završi, ima 50 godina, dobije tu diplomu završenog studenta mašinstva, što je jedan težak fakultet, uz sve poštovanje, i on će se sada pojaviti pred poslodavcem i reći - evo ja završio.
Ovaj će da kaže - 50 godina, gospodine, pa vi nemate ni radno iskustvo, šta da vas ja primam, vi ćete za 10 godina u penziju. I šta će se tu desiti - desiće se da ćemo mi ipak jednog čoveka, koji je bio vredan u svom životu, pokušavao da se bori za radnička prava, dovesti u poziciju da ne može više da bude ni predsednik sindikata. Vlada će pasti, pa pasti, kao što su sve vremenom padale. Izgubiće mesto ministra, neće moći da dobije posao, s obzirom da će po ovom njegovom zakonu biti na neki način tehnološki višak ili biti u godinama koje neće biti interesantne poslodavcu.
I šta smo mi time sada dobili - ništa. Znači, imamo i tu jedan ozbiljan problem, o kome ministar očigledno nije razmišljao. Prema tome, kad se uzme u obzir ova suština, da će stvarno mnogo ljudi doći u situaciju, a dve godine će brzo proći, da neće imati posao. Te godine su teške, to su godine kada čovek gubi neku svoju životnu sigurnost, kada ne može radno da odgovori na sve zahteve.
Zbog toga, jedan savet na kraju, čisto iz humanih razloga, ono čisto ljudski - želeti nemoguće i biti neosetljiv prema tuđim nevoljama, dva su ozbiljna duševna problema. Mislite, gospodo, i o tome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski.

Gospodo narodni poslanici, neću da brinem brigu o ministru i njegovom fakultetu, o tome naka on vodi računa. Za ovom govornicom rečeno je puno stvari, da je zakon restriktivan, nehuman, antiradnički. Mnogo je bilo pitanja, a malo odgovora. Ministar je probao i pokušavao da odgovori na neka pitanja, međutim, nije odgovorio na ta pitanja.
Smatram, kao što je rečeno, da nije dobro da posle 25 godina čovek može da ostane bez posla i tako dalje. Još jednom pitam gospodina ministra - da li su ovo zakoni koji dolaze kao prethodnica za zakon o vlasničkoj transformaciji? Mislim da je kruna svega, svog ovog rada, zakon o vlasničkoj transformaciji, da se momentalno obezvređuju nove firme, da se mnogi ljudi plaše i mnogi će ostati bez posla, i tada će se usvojiti zakon o vlasničkoj transformaciji, i tada će se firme prodati za malo para.
Imamo mi ljude u inostranstvu koji sada već imaju spisak naših firmi, i koliko koštaju, koje je naša vlada njima dostavila. To vam mogu dostaviti. Gospodine ministre, ako vi niste u stanju da odgovorite na ovo pitanje, uputite me - ko je u stanju da odgovori na ovo pitanje? Da li je ovo prethodnica zakonu o vlasničkoj transformaciji? Hvala.

Ima reč narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo, pred nama je još jedan predlog ekspertskog tima, jednog zakona koji je posledica jednog usvojenog nerealnog budžeta, jednog deficitarnog budžeta, jednog usvojenog seta poreskih zakona, zatim, Zakona o radnim odnosima, i kao finiš, Zakona o zapošljavanju, koji je sve samo ne zakon o zapošljavanju, nego se može nazvati i zakon o nezapošljavanju.
Gospodin ministar je predloženi zakon, branio time što je pričao o nekom drugom zakonu tj. zakonu, o privatizaciji i kako će taj zakon poboljšati ovaj zakon. To je jedan apsurd. Na dnevnom redu je Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, a zakon o privatizaciji je sasvim druga tema, pa ne vidim razloga da se ovde upliće.
Ono što je karakteristično za ovaj predlog zakona je to, što je on restriktivan i rigorozan i prema zaposlenima, kao i prema poslodavcima. Rigoroznost prema zaposlenima ogleda se u tome što se članom 1. menja član 14. prethodnog Zakona, i to na štetu zaposlenih lica, tako da se uvodi nova kategorija - 24 meseca nadoknade, ako je bilo osigirano 25 i više godina. Prestaje da važi ovaj član koji se odnosi na nezaposleno lice, koje je bilo osigurano 30 i više godina, da se isplaćuje naknada u trajanju sve do njegovog zaposlenja.
Zašto Vlada ovaj član menja - zato što mislim da cela ova vlada nema 30 godina radnog staža, pa i ne zna kako se osećaju ti radnici, koji imaju 30 i više godina staža, a ostanu na ulici.
Sledećim članom 2. menja se član 20, i to ponovo restriktivno, tako što se visina novčane mase smanjuje sa 70% na 60% i što se kao osnovica ne uzima prethodni mesec, nego prosek tri prethodna meseca. Normalno, to je još jedna restriktivna i rigorozna mera prema zaposlenim licima.
Zatim, novčana masa se uveličava tako što i ona maksimalno ne može biti bar 100%, kao što je bilo do sada, nego se smanjuje na 80% od prosečne zarade po zaposlenom.
Što se tiče restriktivnosti i rigoroznosti za poslodavca, ona se ogleda u članu 3. s tim što se menjaju osnovice na koje se obračunavaju porez i doprinosi. I ona za najniže kategorije zaposlenih, znači za one koji imaju najnižu stručnu spremu, iznosi 3.030 dinara, do poslova za koje se zahteva stručnost stečena doktoratom, kada je 12.724 dinara, tako da se ona povećava, a ono što je karakteristično je to da poslodavac mora tu zaradu isplatiti, mora te doprinose platiti na ove osnovice, bez obzira da li je isplatio zaradu zaposlenim radnicima.
Ono što stvara nedoumicu kod ovog seta zakona o radnim odnosima, kod ovih socijalnih zakona, je nepoznavanje visine doprinosa i nemogućnosti utvrđivanja - koliko će to radnik primiti više ili manje, možemo videti i u ovom članu koji se menja, tako da ministar, nadležan za poslove rada, ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije, ministar nadležan za poslove zdravstva i ministar nadležan za socijalna pitanja, sporazumno propisuju način obračuna i uplate doprinosa.
Znači, ponovo se ostavlja mogućnost arbitraže jednom timu ministara, koji će s vremena na vreme propisivati ove stope doprinosa, tako da radni čovek, niti poslodavac, ne može znati sa sigurnošću - koliko to treba da odvoji za državu, a koliko će ostati da se isplati zaposlenim radnicima.
Dalje, oko upravnog odbora postoji dilema - koji je to sindikat koji ima više od 10.000, a verovatno ih ima više, i tu će ponovo doći do toga da jedan uži krug ljudi odlučuje - koji će sindikat biti zastupljen u upravnim ili nadzornim odborima, po predlogu ovog zakona.
Na kraju, restriktivna politika se odnosi i na kaznenu politiku ovog zakona, tako što je ponovo raspon novčanih kazni 1:100 i onoliko koliko smo zakona izglasali. Postoji mogućnost da će jedno preduzeće koje ima 10 do 20 zaposlenih morati, na osnovu par ovih usvojenih zakona, ili ovim zakonom, da plati kaznu i do milion dinara, ukoliko ne bude sposobno da izvrši obaveze prema državi.
Ponovo se zadržava ona sporna odredba, a to je zatvaranje preduzeća ili zabrana obavljanja delatnosti. Samim tim, sa ovom zabranom, doći će do gašenja tog preduzeća i mnogi će ljudi ostati na ulici, kao posledica toga. Šta je sve htela ova vlada ovim setom, kako poreskih zakona, tako i zakona iz radnih odnosa, u stvari, zanemarujući potrebe radnika, potrebe građana Srbije - priprema jedan teren za donošenje jednog novog zakona, koji će se zvati - zakon o vlasničkoj transformaciji, ili zakon o privatizaciji, tako da budućim poslodavcima omogući što lakše i bolje uslove, ali normalno, ne uslove u jednoj tržišnoj ekonomiji, nego uslove takve da će to biti sve na štetu naših građana, koji će ostati na ulici, nakon primene ovog seta zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedna banda, okupljena u jednoj grupi koja se zove NATO alijansa, i pored upozorenja iz Rezolucije u Narodnoj skupštini, i dalje izvršava svoja zločinačka dela.
Pre par dana je u okolini Kosovske Mitrovice ubijen Dejan Milović, samo zato što je Srbin. Navodno, tvrde da je on otvarao vatru, a očevici kažu da je ubijen sa tri metka s leđa. Toliko o onima koji su došli da vrše mirovnu misiju na Kosovu, a u stvari vrše zločinačku misiju, koja se iz dana u dan nastavlja i ne vidi se nikako kraj toj misiji. Nadam se da će još rigoroznijim stavovima za 10-15 dana, kada Skupština bude zasedala, obavezati tu misiju da prestane da ubija nevine Srbe na prostoru Kosova i Metohije. Toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

(iz sale: a, kritikujem ministra). Eto, kritikijem ministra, pa mi ministar odmah vratio. Dame i gospodo, ovo je predlog zakona koji su najžešće branili narodni poslanici Demokratske stranke Srbije. Mislim da su oni u pogrešno vreme i sa pogrešnim zakonom krenuli u predizbornu kampanju, jer usvajanjem ovog zakona, a ne sumnjam da će većina usvojiti ovaj zakon, biće oštećeni mnogi radnici i to upravo oni koji su 25, 30 i više godina proveli u nekom preduzeću. Evo, gledam da se ovih dana mnogim članovima Srpske radikalne stranke daju otkazi, a daju se otkazi i nekim drugim radnicima, a s druge strane zapošljavaju se supruge, svastike ministara i funkcionera DOS-a, pa sam pažljivo i proučio ovaj zakon.
Mi smo na ovaj zakon uputili brojne amandmane koje ćemo obrazlagati i pokušati da ubedimo Vladu, a pre svega resornog ministra za rad i zapošljavanja, da ih prihvati. Kako se svi amandmani odnose na popravljanje statusa određenih kategorija radnika, a posebno onih za čijim je radom prestala potreba, mi očekujemo da ministar za rad i zapošljavanje, a bivši predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podrži naše predloge, jer je za njega kao jednog od osnivača tog sindikata, sindikalnog aktivistu, sramota, verovatno, da ovakav zakon zaživi i da kao posledicu primene ovog zakona mnogi ljudi u 50-tim godinama ostanu potpuno nezaštićeni na ulici sa neizvesnom mogućnošću da zasnuju novi radni odnos, da budu zaposleni ili da zbog godina počnu sa nekom privatnom inicijativom, da bi omogućili sebi preživljavanje.
Meni je teško da verujem da je naš sindikalni ministar zaboravio ono što je govorio u predizbornoj kampanji, a gledao sam ga par puta i u Nišu, bio je i tamo kada su onu burad donosili i pozivali građane da bacaju račune za struju, da odbiju poslušnost poslodavcima, da izađu na ulice. To su radili radnici "Elektronske industrije", bile su stalne blokade saobraćaja, obećavano im je da će biti bolje, da ih čeka svetlija budućnost i da je potrebno samo na izborima zaokružiti redni broj pod kojim je upisana Demokratska opozicija Srbije. Doduše, možda je ministar mogao mnogo toga i da zaboravi. Olako se zaboravi u "audiu 8", "Mercedesu", znate napolju je 500 u "audiu" 18, 190, prijatno rashlađeno i onda kažeš, strpite se narode, biće i vama malo svežije, samo treba vreme da prođe.
Gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši predsedniče sindikata, u Zakonu koji je primenjivan dok su srpski radikali učestvovali u Vladi, radniku sa 30 godina staža, prilikom utvrđivanja prestanka potrebe za njegovim radom, do sticanja novog posla, zaposlenja ili do sticanja prava u skladu sa zakonom na penziju, isplaćivana je kakva - takva materijalna nadoknada i ona je na neki neki način nedovoljna, ali je radnik ipak bio osiguran za neke minimalne potrebe, da kažem da je mogao bar da preživi.
Doduše, to je bila trula, nazadna, nedemokratska i nenarodna vlast. (Ministar Milovanović, sa mesta: Tačno.) Tačno je ministre. Sada, gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši presedniče Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, vaša sveža, napredna, demokratska i narodna vlast radniku sa preko 30 godina radnog staža isplaćuje dve godine naknadu, a onda ide na ulicu. Mi smo isplaćivali samo do penzije, a vi čitave dve godine, a to je bitna razlika i to je nešto što ste vi uneli kao novinu i kao nešto što povećava stepen zaštite radnika, a naročito onih za čijim je radom prestala potreba.
Iskreno ne verujem da ste vi ovaj zakon čitali ili ga možda niste bar pažljivo čitali, zato eto 23 poslanika Srpske radikalne stranke uporno pokušava da vas podseti na neke tačke ovog zakona, na neke članove, koji će bitno pogoršati status radnika i pokušavamo da baš na vas kao sindikalca utičemo, ne biste li vi ustali na sednici Vlade da kažete - ja ne mogu ovako, narod je imao poverenje u mene, ja sam postao ministar zato što sam bio predsednik sindikata, zato što sam ljudima obećao da će im biti bolje i zato što sam to iskreno verovao. Ovako, gospodine ministre, a bivši predsedniče sindikata, pada u vodu sve ono što ste govorili u predizbornoj kampanji i na osnovu vašeg primera narod vidi da sve ono što je DOS obećao u predizbornoj kampanji nije moguće ostvariti, da je to bilo lažno obećanje i da to i ne nameravate da ostvarite.
Zar vi kao predsednik sindikata, kao radnička majka, možete da prekršite svoja obećanja i da predlažete zakon koji je zaista štetan po interese većine zaposlenih, naročito u procesu predstojeće tranzicije i privatizacije, kada će zaista veliki broj ljudi ostati bez posla, a trenutno u Srbiji je negde oko 750.000 radnika koji su bez posla. Oko 50% najmanje njih ima od 25 do 35 godina radnog staža.
Kažem da verujem da niste čitali ovaj zakon, ili ga bar niste pažljivo čitali, jer recimo da ste ga pažljivo čitali ne biste dozvolili da čovek sa 52, 53 godine života ode na ulicu. Vama izgleda važnija zabava sa vašim partijskim drugovima, nego da slušate izlaganje narodnih poslanika. Ipak vas molim, da vas poslanici DOS-a ne ometaju, kako biste pažljivo pratili ovo i intervenisali oko pravljenja statusa radnika. Ne može biti neko stimulisan ovim zakonom, pa da traži novi posao.
Šta će čovek u 50-i nešto godina života da radi, možda da otvori neku trafiku, da otvori neku malu radnjicu, ali pre toga ste se pobrinuli da porezima uništite i tu nadu i tu volju ljudima da se bave nekim drugim poslom. I evo, uskoro ćemo imati najverovatnije, za možda par meseci, prodaju "Cementare" u Starom Popovcu. Stvorili ste uslove da ubuduće strateški partner, odnosno onaj kupi cementaru, ostane bez velikog broja radnika, a pre svega onih koji imaju 25 i više godina staža, da jeftino dobije ono u šta je godinama ulagano, a da oni koji su tu ulagali i to uradili, budu na ulici i bez posla.
Ipak mislim da vam je ovaj zakon podmetnuo Batić. Jer Batić se ničim drugim i ne bavi u ovoj vladi, nego stvaranjem, pokušajem da naškodi nekim političkim partijama, a pre svega Srpskoj radikalnoj stranci. I, gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši predsedniče Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, baš me interesuje, da taj zakon, vi se ponosite time i dalje, baš me interesuje šta vaša sindikalna, kako vi sindikalci kažete, baza, misli o ovom zakonu. Da li ste razgovarali sa članovima svojih sindikata, jeste li čuli mišljenje tih osnovnih organizacija sindikata?
Da li ste im objasnili sve prednosti ovog zakona? Da li ste mojim vršnjacima, ja se bližim nekim pedesetim godinama, objasnili šta to znači kada prime 24 mesečne naknade, pa onda lepo čekaju nekih pet-šest godina do ostvarivanja prava na starosnu penziju. Da li se oni sa time slažu? Ono što sam za kratko vreme uspeo da razgovaram sa tim ljudima, mislim da ne prihvataju to što vi nudite ovim zakonom i da to zaista bitno smanjuje njihova već jednom ostvarena prava. I na ovom zakonu, gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši predsedniče sindikata, vi potvrđujete da je DOS stvarno najgori.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada usrećitelja srpskog naroda ili Vlada u izbeglištvu ili u egzilu, kako je mnogi zovu, dala nam je na razmatranje još jedan u nizu genijalnih zakonskih projekata koji će građane Srbije toliko usrećiti da, što bi rekao David Štrbac - "Od silne miline neće moći ni da dišu".
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica predstavlja princip rada nove DOS-ovske vlasti i predstavlja krucijalni zakonski projekat iz nekoliko sledećih razloga: ovaj zakon se zove zakon o zapošljavanju, koga, naravno, neće biti, o ostvarivanju prava kojih, takođe, neće biti, nezaposlenih lica kojih će, naravno, biti.
I sam ministar u svom izlaganju je napomenuo da se zakon donosi, između ostalog, i zbog rizika od nezaposlenosti u predstojećem procesu privatizacije. Tu se sa ministrom ne slažem. Rizika od nezaposlenosti neće biti. Taj rizik ne postoji. Postoji izvesnost nezaposlenosti. Svi zakonski projekti idu ka tome, ne da spreče rizik, već da državi smanje izdatke i da strateškim partnerima iz inostranstva ostave prazne fabričke hale, kako bi što jeftinije prošli prilikom privatizacionog procesa.
Setom poreskih zakona prvo ste višestruko oporezovali sve i svašta. Višestruko ste, i nominalno i realno, povećali budžetske prihode, ili ste ih bar u takvim iznosima planirali. Ali, zato ste jedva nominalno, a nikako realno, povećali davanja korisnicima budžetskih sredstava. Nisu veće ni plate u javnim službama, ni naknade za socijalnu pomoć, ni naknade za nezaposlene, a već ste proizveli preko 100.000 nezaposlenih, a već ste zatvorili skoro sve fabrike u kojima se nešto proizvodilo.
Vi ste, gospodine ministre, uspeli da napravite čudo. Uspeli ste da sačinite predlog zakonskog projekta koji je podjednako loš i za zaposlene i za one koji će ostati bez posla i za poslodavce. Za poslodavce, zato što ste višestruko povećali osnovicu na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za zaposlene. Pod jedan, za zaposlene i za one koji će ostati bez posla, zato što poslodavac posle isplate doprinosa neće imati novca da radnicima isplati zarade, pod dva, što ste umanjili procenat novčane naknade, pod tri, i što ste im smanjili vremenski period za koji se ta naknada isplaćuje.
Posebna priča je nestručnost i nepismenost u samom tekstu zakona. Ponovo se mešaju brojevi članova starog i novog zakona, ponovo se neki članovi zakona brišu, pa se onda kao takvi, iako su već stavljeni van pravnog prometa, ponovo pominju u daljem tekstu zakona.
Druga stvar, koja je neverovatna, je osnovno nepoznavanje prostog računa. Osnovice su iste za ceo set zakona iz ovog paketa koji se tiču rada, zapošljavanja i socijalne pomoći nezaposlenim licima. Evo vam jedan primer - osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za poslove za koje se zahteva stručnost stečena doktoratom iznosi 12.724 dinara. Po podatku od prekjuče, u nastavnom procesu, kao nastavno osoblje, na univerzitetima u Srbiji trenutno radi 9.740 nastavnika. Čak i da siđemo sa ukupnim doprinosima na onih 70% do 80%, koliko ste vi obećali, mesečni doprinosi samo za nastavno osoblje iznose 124 miliona dinara, a puta 12 meseci, to je oko milijardu i 500 miliona dinara, samo za nastavno osoblje. A, budžetom je za plate u visokom i višem obrazovanju predviđeno dve milijarde 360 miliona dinara. To neće biti dovoljno ni da pokrije ukupne doprinose na plate.
Šta će se sada desiti? Oni ljudi koji imaju 25 i 30 godina radnog staža, pre stupanja na snagu ovog zakona će, normalno, ili davati otkaze ili srediti sa poslodavcima da ih otpuste i tako zadržati svoja prava po starom Zakonu. Armija ljudi će se naći na teretu države i fondova za nezaposlene. Ko je tu video neku korist za državu, ako će ona do odlaska tih ljudi u penziju plaćati i naknadu i doprinose? Ko se pametan setio da briše stav zakona koji bi se realno odnosio na manji procenat radnika? Znači, nije u pitanju interes države. U pitanju je interes strateških partnera, koji će budzašto kupiti fabrike, a ono što budu platili državi, država će potrošiti na naknade za nezaposlene. Ovako genijalan način destrukcije i uništavanja države mogla je samo da smisli DOS-ovska vlast.
Još jedan biser ovog zakona je zatvaranje preduzeća na 30 do 90 dana. Sada, jedno vrlo praktično pitanje - ko će i kako će u tom periodu plaćati ovaj i sve ostale doprinose? Kako će se to izvesti, kada uz obrazac M4 ili M4-k, kao dokaz o uplati doprinosa mora da se dostavi izvod Zavoda za obračun i plaćanje. Izvoda nema, jer firma ne radi, a plaćanja doprinosa unazad nema jer to zakon ne dozvoljava. A, kad ga nema, onda nema ni socijalnog, ni zdravstvenog, ni penzionog, a boga mi ni naknade nezaposlenima. Zato, zaista mislim da ovo što ste nam dostavili na razmatranje, a što blagim rečima mogu da nazovem lakrdijom od zakonskog predloga, mora se pod hitno povući i pripremiti ozbiljan predlog zakona. Jer, ozbiljan problem sveopšte nezaposlenosti je na pomolu. Hvala.