Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, mi razmatramo izmene Nacrta (Predloga) zakona o zapošljavanju koji treba da važi od maja 2001. godine. Ne razmatramo nikakve izmene zakona koji treba da važi u 2000. godini.
Međutim, uvaženi gospodin ministar, u svom stilu, izbegava da kaže suštinu. Ovde imam stenograme gospodina ministra, dva njegova izlaganja. Oba izlaganja su bila u zaštićenom vremenu, znači u vremenu kada posle njegovog izlaganja ne može niko da se javi da bi porekao ono što kaže. U oba svoja izlaganja je gospodin ministar ustvrdio da se nikakva prava radnicima ne umanjuju.
On ovde nije ponovo želeo da kaže direktan odgovor na direktno pitanje, gospodine ministre direktno vas pitam pred svima - da li se radnicima, izmenama Predloga zakona o zapošljavanju, umanjuju prava ili ne. I, tvrdim ovde za govornicom da se umanjuju i da to upravo radite vi koji ste predsednik Unije nezavisnih i slobodnih sindikata. Da radnici znaju ko im zastupa interese.
Međutim, gospodine ministre, vi zaštićeni u posebnim izjavama, znači na televiziji, kada gostujete u Beogradskom programu ili ovde dajete izjave, govorite dosta pežorativno o opoziciji ali nikako nećete da kažete istinu, da ste i prethodnim Zakonom o radnim odnosima i sada zakonom o zapošljavanju drastično umanjili prava radnika iz radnih odnosa, a ta prava se umanjuju, što su podnosioci amandmana već rekli, zato što ste im zakonski onemogućili pravo da neko ne može putem suda da to svoje pravo ostvari.
Ako hoćete da govorite o uspešnosti Vlade koja toliko zastupa radnike ja ću pomisliti da će uskoro da mi zakucaju članovi Vlade na vrata Socijalističke partije Srbije pa da se upišu u našu partiju. Rezultat rada vaše Vlade je da je u decembru 2000. godine i januaru 2001. godine 50.850 radnika ostalo bez posla. To je rezultat rada vaše Vlade.
Ako hoćete rezultate rada vaše Vlade i vas ministra za rad i zapošljavanje onda moram da kažem podatak da je guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodin Mlađan Dinkić, otpustio u petak preko 400 zaposlenih stručnjaka visoke stručne spreme u Narodnoj banci Jugoslavije. Možda vas kao ministra za rad i zapošljavanje gospodine ministre interesuje na bazi čega ih je otpustio. Otpustio ih je tako što je smislio test. Test kojim je ljudima koji već imaju diplome fakulteta proveravao znanje.
Znate li koje im je znanje proveravao? U Narodnoj banci Jugoslavije, gde se obavljaju dinarske i devizne transakcije, ključno pitanje je na testu bilo - šta je to klonirana ovca. E, na bazi tog testa, gospodin Dinkić, dok ste vi ministar i predsednik Unije nezavisnih i slobodnih sindikata, je otpustio više od 400 ljudi. Pozivam vas da direktno odgovorite - da li umanjujete prava radnicima ili ne umanjujete.
Podsećam vas da ste već izjavili da ne umanjujete, a tvrdim da umanjujete.

Izvolite.

Sada kada smo saslušali i predstavnika Vlada i predstavnika vladajuće većine, koji su osetili potrebu da povodom ovog amandmana govore u Narodnoj skupštini, sve postaje jasno, postaje jasno da su naša upozorenja bila upozorenja zabrinutih ljudi zato što je očigledno da će biti mnogo nezaposlenih, čiji predstavnici vlasti kažu da ne mogu da obezbede onakva prava kakva su do sada bila garantovana.
Znate, da se ne predviđa veliki broj nezaposlenih napisali biste vi u zakonu svakakva prava za one koji ostanu bez posla. Ali, pošto znate da će ih biti mnogo vi im smanjujete ta prava. Pogledajte sada, ministar je 100 dana u ministarskoj fotelji i već se opametio. Kaže - lako je pričati o pravima radnika kad nemaš nikakvu odgovornost. Deset godina si to radio ministre. Evo, sad tri meseca brineš o tome hoće li biti plata, penzija, nezapošljavanja i odmah se sve sručilo na glavu.
Nije lako vršiti vlast, ali ne možete da vršite vlast i da se ponašate kao opozicija. Nema više, šta je bilo bilo je, to ste ispričali u kampanji, to ste nam ispričali u ovih 100 dana, sve smo upropastili, sve smo srušili, ne postoji više država, vi sad nama odgovarate za ono što radite u Vladi. Ne odgovarate nam uopšte za situaciju koju ste zatekli. Samo za ono što radite.
A šta radite? Upozoravate Narodnu skupštinu da mnogo novaca dugujemo Zapadu. A, mi vas ovde neprekidno upozoravamo da nama taj zapad duguje ogroman novac. Duguje nam ljudske živote.
Zamolio bih vas, gospodine predsedniče, da ne ispadne da sam ja nekulturan čovek, da ne ispadne da ja imam nešto protiv ovog ženskog lobija, opomenite ovu damu, evo, i sada izjavljujem da je dama, ja nju ničim ne izazivam, ne gledam u njenom pravcu, da mi ne dobacuje više dok sam za govornicom. Imam mnogo narodnih izraza, primenjivih za takve osobe, neko će ih možda protumačiti, jer ne znate te izraze, pa ćete me možda čak i izbacivati sa sednice. Mnogo je lakše da jednog krvoloka vas 176 ukrotite, nego da se ja ovde sa njim borim, sa ove govornice. Ispašće da nemam preča posla. Zaista imam prečih poslova, nego da se obraćam nekome ko mi dobacuje dok sam za govornicom.
Nema smisla, nema razloga. Evo, kad god izađe ženski lobi, ja neću reč da progovorim, da ih ne bih ometao u njihovim diskusijama.
Znači, ta dugovanja, taj rat, agresiju, razaranja, minimum 50 milijardi dolara štete nanete Srbiji, ne pominjete. Vi pominjete kako mi njima nešto dugujemo, po osnovu kredita koji su uzimala preduzeća pre više godina, ili po osnovu učlanjenja u razne međunarodne organizacije. Morate da razmislite - hoćete li ispostavljati te račune Zapadu, ili nećete, hoće li Zapad neprekidno da drži na uzici ovu vlast, time što će Karla Del Ponte da obećava dan De, kada dolazi po Miloševića, kada dolazi po Mladića, kada dolazi po Šljivančanina, kada dolazi po mnoge Srbe (glas iz sale: i po Nikolića), i po Nikolića, što, pa još ću mnogo da živim, bio bih srećan da me odvedu tamo, bolje nego sa vama ovde da se preganjam u Skupštini. Ja vam to istinu kažem. Jer, tamo idu samo čestiti Srbi. Još nijedno đubre nije otišlo u Hag, samo čestiti Srbi.
Šta je tu osnovno? Ministar je rekao, kad je prvi put govorio o ovom zakonu, kaže - neće niko da otpušta ljude koji imaju 25-30 godina staža, to su, kaže, iskusni, a oni mogu tamo da daju najviše saveta. Znate, u jednoj firmi vam treba jedan ili dva takva iskusna, koji će da daju savete i treba vam na hiljade onih koji će da poture leđa. Ne možete da očekujete od čoveka koji ima 32-33 godine radnog staža da potura leđa. Ministar kaže - nisu im isplaćivana prava u 2000. godini. Ali ministre, po tom zakonu, svi su mirno čekali godine koje im stižu za penziju. Po ovom zakonu ne čekaju. Po ovom zakonu imaju samo pravo ... možete vi ministre da se smejete koliko god hoćete, to je vaše pravo, vi ste bili čovek bez ikakvih obaveza, do pre 100 dana. Sada ću da vas pitam, kada ponovo odete u "Zastavu" - kako to izgleda kada odgovaraš za neki segment u društvu?
Ali ti ljudi su čekali penziju, a sada ne čekaju ništa, od 1. juna ne čekaju više ništa. Dobiju otkaz kao neko za čijim je radom prestala potreba, 24 meseca mu se isplaćuje nadoknada i šta ga onda čeka, šta ga onda čeka u jednom levičarskom društvu, humanom, socijalnom, koje vodi levičarska vlada? Čeka ga jedan surovi kapitalistički sistem, u kome će morati da se veša, da skače sa mosta, ili na drugi način sebi da prekraćuje muke.

Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bili bi slični opoziciji, kada ne bi imali hrabrosti da kažemo da je privreda, koja je trebalo da obezbedi poštovanje prava, koja su postojala u vremenu u kome je današnja opozicija bila vlast, bila nesposobna za nešto tako, kao što je danas nesposobna da ta prava podmiruje, bila je nesposobna i u vremenu u kome je današnja opozicija bila na vlasti.
I, stoga se pojavio dug od 980 miliona dinara prema tržištu rada, koji Vlada nije mogla da pokrije i s toga nije mogla da obezbedi ta zakonom zagarantovana prava radnicima. Ali, gde je odgovornost današnje opozicije, a prethodnih vlasti - u činjenici da ona nije poštovala ni ona prava koja je, na osnovu argumenata koje ću ovde danas izneti, morala da poštuje. Budžetskom kontrolom u 10 ministarstava Republičke vlade, za period u 2000. godini, utvrđeno je da su počinjene sledeće finansijske zloupotrebe - da je milijardu i 280 miliona dinara potrošeno nenamenski. Samo tim sredstvima mogli ste da podmirite prava radnika, koja ste garantovali, a koja niste podrmirili, koja ste nama ostavili kao dug.
Iz budžeta je potrošeno 373 miliona dinara nezakonito. Dva miliona i 635 hiljada nemačkih maraka uopšte nije uplaćeno u budžet Srbije, a potraživano je po raznim osnovama. Dakle, kada govorimo o argumentima i činjenicama, onda ćete videti da mi ne želimo da uradimo ono što ste radili vi, kao naši prethodnici. Ne možemo obezbediti sredstva radnicima u skladu sa pravima koja su samo proklamovana ovim zakonom, a koja nikada nisu primenjivana.
Ne možemo reći da ćemo 24 meseca pokrivati potrebe radnika i da očekujemo da ćemo u vremenu koje je pred nama uspeti da izgradimo naše društvo drugačijim, nego što je ono u ovom trenutku i da će to društvo moći da podmiri te potrebe, kao što je uspelo da podmiri potrebe koje su pokrivane po pitanju naknade za tuđu negu i pomoć, penzije zemljoradnicima, naknade za domski smeštaj, naknade hraniteljskih porodica, naknade onima koji su bili onesposobljeni tokom svog radnog odnosa, boračko-invalidskih penzija i tako dalje.
Nema razloga da osporavamo šansu ovom društvu da bude drugačije, u vremenu koje je pred nama, ali moramo, kada kritikujemo, govoriti o činjenicama. Činjenice ne idu u prilog ovakvim amandmanima i kritikama koje se nama upućuju. Mi ne želimo da budemo Vlada kakva je bila ona pre nas, ali smo istovremeno spremni da ponesemo odgovornost za svaku vrstu poteza, koje u ovom trenutku vučemo.
Kada neko dokaže da je ova vlada nenamenski potrošila sredstva, koja je namenski mogla da usmeri u ostvarivanje prava radnika, mi ćemo biti spremni da uradimo ono što je od nas tražio gospodin Šešelj, a to je da se povučemo sa mesta pozicije u vlasti.

Ima reč gospodin Branislav Ivković, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedniče, prethodnik za ovom govornicom apsolutno nije govorio o tački dnevnog reda, koja je upravo sada na dnevnom redu. Na dnevnom redu je zakon o zapošljavanju.

Bila je replika.

I u replici bi trebalo da se drži dnevnog reda. Ovde smo saznali da se beži od teme, jer odgovor na pitanje ne sme da se da. Odgovor na pitanje je, da se umanjuju prava radnicima. Pošto to ne sme da se kaže, poslanik Čeda Jovanović je pobegao od teme i pokazao da je inkvizitorsko-žbirovski štab, pravi (ne razumeju se reči). Neki poslanici znaju šta je budžetska kontrola, koja je poslata da nađe ono što mora da nađe, našla, a ministri o kojima se radi, izuzev ako nemaju tu čast da se o njima piše u novinama, nemaju pojma šta je bilo, a o tome ćemo da pričamo kada bude završni račun budžeta, da li je nenamenski ili nije i ko ima pravo da proceni šta je namenski, a šta je nenamenski, ali da se zna da nije bila tema i da nije o temi govorio.

Gospodin Jovanović je, po mojoj proceni, govorio potpuno u skladu sa temom, zbog koje se javio za repliku.
Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam ovaj amandman na glasanje.
Za 51, protiv 115, uzdržanih 7, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 175 narondih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor, nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.