Dame i gospodo narodni poslanici dosadašnji član 14. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica govori o tome da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje se do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izmenom zakona sada je predviđeno da ono pravo lice za čijim radom prestaje potreba, a bilo je osigurano više od 30 godina, uživa 20, znači dve godine otprilike neki dodatak i posle toga ide na tržište rade. Mi smo tražili da se ovim amandmanom, Goran Cvetanović i ja, taj član briše i da do daljeg važi stari član 14. kojim se bolje štite interesi tih lica.
Kaže se da ova vlada ne može da obezbedi sredstva više nego što je Predlogom zakona predviđeno. To kaže gospodin Jovanović koji nije vladao, on je šef poslaničke grupe vladajuće koalicije, ali to niste obećavali kada ste se borili da dođete na vlast. Obećavali ste investicije, tada ste znali da ne radi 750.000 ljudi, da je toliko fiktivno upošljeno, ali ste znali da imamo 100 milijardi dolara potraživanja ratne štete. Sada vi vladate, okolo su sve vaši prijatelji, rado vas primaju. Samo što nisu dali novac, iskoristite to da se na taj način zaštite prava svih onih koji će ostati bez posla. Ona prethodna trula vlast je kako tako obezbeđivala, a istina, to su bila mala sredstva, istina sa zakašnjenjem, ali ih je obezbeđivala. Ova sveža, puna prijatelja, to ne može da radi ili ne želi da radi.
Ovo je poslednja prilika, gospodine ministre, kada pređemo član 1, više neće biti prilike da nešto popravimo i ovo je zadnji trenutak da se izjasnite da li prihvatate ove amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, da se briše član 1. i da važi staro zakonsko rešenje, po kome će radnici sa preko 30 godina penzijskog staža i osiguranja uživati zaštitu do sticanja prava na starosnu penziju ili dok ne dobiju neko novo zaposlenje. I ovo je sada zadnji trenutak da se vi izjasnite.

Da li se još neko javlja? Gospodin Vučurović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je uputno obrisati član 1. ovog zakona. Malo pre sam pokušao da vam objasnim da se ništa neće dobiti time što se pravo radnicima koji ostaju bez posla ograničava na 24 meseca. Raspitajte se malo po zavodima za zapošljavanje, koliko je ovih dana ljudi, tog starosnog doba i tog proseka radnog staža, već prekinulo radni odnos sa svojim firmama. Do 1. juna kada ovaj zakon počne da važi, imaćete takav strahovit udar na fondove koji treba da isplate naknadu nezaposlenima, da će to biti strašno. Ne tvrdim da ova vlada ima novca, da isprati staro rešenje, ja znam da nema. Trebalo je da kažete ljudima pre izbora da vi to nećete imati, a ne sada. A, ako ćete imati, onda zadržite ovaj član iz starog zakona. Nenormalno je očekivati da će neko da zaposli čoveka sa 25 do 30 godina staža, niti ima gde da se taj čovek zaposli, a ovako ih ostavljamo na ulici.
Gospodo, pre nego što ste preuzeli vlast trebalo je da kažete - ovi će se ljudi naći na ulici. Tada ste znali da ima toliko nezaposlenih, koliko ih ima, i tada ste znali da će biti još više nezaposlenih i sasvim je normalno, ne postoji tranzicija koja nije proizvela broj nezaposlenih ali je bilo potrebno obezbediti fondove, da već ne povlačimo onih čuvenih 6 milijardi, da povlačimo samo naše dugove prema Evropi i svetu.
Koliko Evropa i svet nama duguju? Koliko je naših para bilo blokirano, a kolika je kamata na te naše pare? Koliko su milijardi uništili bombardovanjem, a oni nama ništa ne duguju? Idete po svetu i kako naš narod kaže, prosite crkavicu da zemlja preživi. Više bi naprosila Mileva iz Obrenovca nego svi vaši ministri i članovi Vlade do sada.
Tražite to vaše, naše u stvari. Ne treba ni moliti, ni prositi. Mi tražimo ono što je naše. Tražimo naša blokirana sredstva u inostranstvu, tražimo ono što nam svet duguje, tražimo ratnu štetu, koju su zločinci naneli ovoj zemlji za vreme bombardovanja i ništa drugo ne tražimo, a kada to dobijemo onda neće biti nezaposlenih.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovani narodni poslanici, kao narodni poslanik ove skupštine podneo sam amandman i podneo predlog da se ne menja član 14. stav 1. tačka 6. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Izmenama i dopunama ovog člana svi radnici koji su posle 25 i više godina rada, sa plaćenim penzionim i invalidskim osiguranjem, a koji su bez svoje krivice ostali bez posla zbog stečaja, likvidacije, tehnološkog viška, faktički usled prestanka poslovanja preduzeća i drugih slučajeva, prema namerama predlagača i u duhu ovog zakona, ostaju na tržištu rada bez realnih mogućnosti da obezbede radom egzistenciju za sebe i nezaposlene članove svoje porodice do ispunjenja jednog od uslova, sada jedinog, za odlazak u penziju i to starosnu od 60 godina muškarci i 55 godina žene.
Predlagač je dosadašnje rešenje, da nezaposleno lice koje je bilo osigurano 30 i više godina, primao novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarenja prava na penziju, predložio da izmeni. Predlagač je kao obrazloženje istakao da je ova kategorija lica primala novčanu naknadu, da im je uplaćivan doprinos za penziono i invalidsko osiguranje, da su radili na crno i da nisu bila stimulisana da traže zaposlenje. Bilo bi bolje da je predlagač zakona odmeravao obrnuto postavljene argumente. Radi se o starosnoj strukturi sa akumuliranim stručnim znanjem i iskustvom između 45 i 60 godina starosti, sa već narušenim ili načetim zdravljem, odnosno zdravstvenim stanjem zbog dosadašnjih uslova i načina življenja, ali i zbog delovanja raznih faktora na radu ili povodom rada.
Motivacija poslodavca da primi ovakve radnike je slaba. Ova kategorija radnika u ovom starosnom dobu je uglavnom kategorija izdržavalaca nezaposlenih članova porodice, bilo da su učenici, studenti ili nezaposlena lica, a situacija je još teža kada se pretpostavi da njihova nezaposlena deca imaju decu i slično.
Kada je u pitanju penzionisanje ovih lica prema dosadašnjem sistemu, u obzir dolazi samo penzionisanje po osnovu invaliditeta. Kada se ima u vidu, sa jedne strane, da se radi o kriterijumu lica sa narušenim zdravljem, ali ne na granici invaliditeta, i sa druge strane, kriterijumi, merila, standardi i normativ i zdravstvene službe i invalidskih komisija, onda se može, ako ne zaključiti, onda pretpostaviti da će mali broj moći da bude penzionisan. Kada se sučele mogućnosti zaposlenja ili penzionisanja kategorije radnika sa stvarnošću, a naročito sa činjenicom da će se zbog stečaja, svojinske transformacije, ili iz drugih razloga na tržištu rada naći oko 200 do 250 hiljada sadašnjeg viška radne snage, od kojih je jedna četvrtina sa godinama staža i starosti o kojoj je reč, onda sa postojećim stanjem iz evidencije Republičkog zavoda za tržište rada, može se pretpostaviti da je sada najmanje preko 50.000 radnika u radnom odnosu, ali budućih nezaposlenih lica. U vreme kada budu nezaposleni, do isteka roka od 24 meseca, koliko će primati novčanu naknadu, od dana prestanka zaposlenja do navršetka 60 godina života muškarci i 55 godina žene, odnosno do penzije, što praktično znači da tri godine neće imati nikakva sredstva za egzistenciju.
Pitao bih sada gospodina ministra, da li je razmatrao situaciju kada je radio ovaj predlog zajedno sa svojim saradnicima, da li će se i on naći u takvoj situaciji o tome razmišlja, da tri godine posle tolikog radnog iskustva, toliko godina rada, da bude u situaciji da se nađe na ulici? Smatram da sva dosadašnja rešenja koja su ovde data u paketu zakona o finansijskoj politici u pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, nisu bila neka rešenja o tome da se kritikuju ona rešenja koja su postojeća, nego u sistemu izmena i dopuna, a koje smo mi ovde imali proteklih dana, to je samo modifikovano da bi se oduzelo od građanina, da bi se budžet napunio i da se na osnovu toga stavi još jedan teret, jedan malj na svakog građanina, na svakog radnika. Nadam se da će se sve vrlo brzo vrati kao bumerang. Smatram da je ovaj predlog najnehumaniji u odnosu na sve dosadašnje predloge i zato se zalažem da ako ne usvojite ovaj amandman od strane predlagača, onda Vlada da povuče svoj Predlog.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, cenjeni ministre, svojim amandmanom predložio sam da se zadrži dosadašnje pravo na isplatu naknade za lica koja ostanu bez posla, a imaju preko 30 godina radnog staža.
Ovaj predlog je dobio podršku velikog broja poslanika, kao što smo čuli, prilikom rasprave u načelu u toku današnjeg dana i u prošli četvrtak, što smo imali po predlogu ovog zakona. Naime, za sada važećim članom 14. Zakona, predviđeno je da se nezaposlenom licu sa preko 30 godina radnog staža isplaćuje novčana naknada i to sve do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Ta novčana naknada isplaćivana je preko tržišta rada i sada Vlada predlaže da se ovim licima obezbeđuje novčana naknada samo 24 meseca. Kao razlog za ovakvu restriktivnu meru prema ovim licima, Vlada navodi sledeće:
Prvo, ovim licima, citiram: nisu bila, odnosno nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje: "nisu bila stimulisana da traže zaposlenje" i drugo ta su lica "najčešće radila na crno".
Teško je oteti se utisku da ovakva objašnjenja imaju prizvuke cinizma, kada se zna koliko sada ima mladih i stručnih lica koja traže posao, a na drugoj strani da se ovde radi o starijim radnicima, koje zaista malo ko želi da primi u radni odnos. Znajući da će uskoro doći do velikog talasa otpuštanja radnika, zar ima smisla ovu kategoriju starijih radnika prepustiti ulici? Oni posle ta 24 meseca ostaju bez ikakve materijalne sigurnosti, bez penzije i drugog.
Izmenama Zakona o radnim odnosima, koji smo pre nekoliko dana usvojili, ovoj kategoriji radnika umanjen je iznos otpremnina, koje su isplaćivali poslodavci. Naime, umesto 12 mesečnih zarada, sada samo 5, doista 5 bruto mesečnih zarada. No, bez obzira što se radi o bruto zaradama, videli smo da je to ipak znatno manje u odnosu na dosadašnje iznose koje je radnik imao pravo da ostvari, ako ostane bez posla.
Vlada je rekla da se opredelila za pomoć socijalno ugroženima. Da li je naglasila da teret socijale želi da isključi iz preduzeća i da obezbedi sredstva za socijalnu sigurnost i zbrinjavanje nezaposlenih i onih koji ostaju bez posla.
Ova opredeljenja su sasvim na mestu i za sve prihvatljiva, ali su prihvatljiva samo ako se zaista tako i sprovode. Međutim, u zakonskim rešenjima koja Vlada predlaže, pa i u ovom zakonu, koji sada razmatramo, vidimo da se odstupilo od datih obećanja. Očigledno je da radnici koji ostanu bez posla dolaze sada u mnogo teži položaj.
Ranije, Vlada Socijalističke partije Srbije mnogo je više pažnje poklanjala ovoj kategoriji radnika. Zbog napred rečenog mislim da amandman ima puno humano, ekonomsko i socijalno opravdanje da bude prihvaćen, da se zadrži dosadašnje pravo radnika koji ostaju bez posla, a imaju preko 30 godina radnog staža. Zahvaljujem.

Više nema predlagača, ima reč ministar Milovanović. Izvolite.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi predsedniče, vrlo je lepo zalagati se za radnička prava, posebno zalagati se a nemati nikakve obaveze. To je opozicija kada je bila bivša vlast radila sve vreme, brinući se o radnicima, i onda ih dovela u situaciju u kakvoj se sada nalaze.
Ova vlada nema nameru da bilo koga laže, nego ima nameru da govori istinu i ova vlada ima nameru da ono što obeća i sprovede. Lepo je obećavati nekom dodatnu penziju, da nekom obezbedite da sa 30 godina ode u penziju, pa onda nastavi. To jeste lepo, ali nije izvodljivo u praksi, jer za tako nešto nema novca.
Vi vrlo dobro znate zašto nema novca, jer ste vi, na kraju krajeva, krivi za to što novca nema. Ali, činjenice su vrlo jasne kada je u pitanju ovaj vaš amandman. Vi ste do sada obećavali da će radnici dobijati nadoknade sa biroa, odnosno tržišta rada, međutim, to u praksi nije tako.
Ovo su podaci sa tržišta rada: prosečan broj korisnika novčane naknade u 2000. godini iznosio je 47.393 radnika. Po osnovu prestanka radnog odnosa, kao tehnološki višak, novčanu naknadu koristilo je 24.417 lica, a po osnovu stečaja 13.984. E, sad, vi ste njima obećavali da će dobijati uredno te nadoknade, i šta se sada dešava. Neizmirene obaveze prema Zavodu za tržište rada sa 31. 12. iznosile su 921.500 dinara. Znači, obećavali ste nešto što niste mogli da ispunite i na kraju se svodi na sledeće - da ti radnici, koji su sada na Zavodu, nisu dobili ono što ste im obećali.
A, da ova vlada radi ono što obeća pokazali su rezultati baš sa tog tržišta rada. Povećao se broj slobodnih radnih mesta u odnosu na prošlu godinu za 21,2% ili u brojkama trenutno ima slobodnih radnih mesta 122.931. U toku prva tri meseca zaposleno je 96.709 novih radnika, što znači povećanje u odnosu na prošlu godinu za 20,6%. Sa Zavoda je zaposleno 66.163 radnika. Što znači povećanje od 20,7%. Tako da, dragi moji poslanici opozicije, vidite da ova vlada radi vrlo uspešno i da je povećan broj novozaposlenih lica i ova vlada će sve ono što obeća i izmiriti. Zahvaljujem se.

Izvolite gospodine Ivkoviću.