Sve je u redu. Hvala lepo. (Nenad Bodanović sa mesta: Nismo mi za vas oni ili ovi.) Izvinjavam se vama Bogdanoviću, ako se smatrate lično povređenim. Kada se radi o ovoj temi, moram da kažem da se u obrazloženju ovog zakonskog rešenja pošlo ponovo od afirmacije principa bruto zarada. U ranijim raspravama po ovim zakonskim rešenjima, mi smo ukazali na nekoliko važnih razlika kada je u pitanju afirmacija principa bruto zarada. Ona može da ima smisla samo u granama gde su proseci iznad republičkog proseka i ona će značiti smanjenje doprinosa za PIO.
Međutim, kada uđemo u one grane kao što je tekstilna industrija, građevinarstvo, metaloprerađivački kompleksa i tak dalje, gde su proseci bili niži od republičkog proseka, dolazimo dotle da su i topli obrok i regres i terenski dodatak sami po sebi predstavili jedan ciljni socijalni faktor, koji je čuvao socijalni mir u tim preduzećima, omogućavao radnicima da blagovremeno dolaze na posao i da jednostavno na taj način dobijaju jedan deo zarade, a preduzećima predstavljao ventil da na taj način mogu da deo sredstava koji izdvajaju za socijalne fondove ulože u proces proizvodnje.
Danas imamo na sceni jedan opšti pad proizvodnje u Srbiji. Gospodine Jovanoviću, garantujem vam da je tačno. Za prvi kvartal prošle godine proizvodnja je bila niža za 30% u odnosu na proizvodnju u januaru, februaru i martu za prošlu godinu. Prema tome, jedan deo privrede već duže vreme stoji i ne može uopšte da se pokrene. Moram da kažem, kad se vratimo sada na najnižu osnovicu od 3.033 dinara, samo ne znam odakle će ona da se isplati? Mi, očigledno, ne možemo da sagledamo da je i ova osnovica od 470 dinara u nekim oblastima i u nekim preduzećima bila prilično visoka i da je sama po sebi garantovala nekakav socijalni mir u preduzeću. Ona je bila 470, sa druge strane je bila takođe 470 obaveza prema državi i sa tim smo čuvali kakav-takav mir, uz plus one dodatke koje smo davali za topli obrok, regres i ostale naknade. Čak i u tim oblastima jedan deo privrede je imao pravo da se obrati Ministarstvu za trgovinu, gde su odobravani popusti na plaćanje socijalnih doprinosa u odnosu 50%. Niko nije želeo da na taj način to radi, već je jasno da smo dugi niz godina bili u sankcijama, da smo imali opšti pad proizvodnje. Ta ozbiljna recesija u svetu je dovela da neke grane privrede zaista se nađu na tom mestu.
Međutim, ovim zakonskim rešenjem neće se postići ovaj cilj. Postići će se nešto sasvim obrnuto. Postići će se da Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje dobije znatno manje para od onoga što se stvarno očekuje, da ni ovaj tempo ne može da se prati u ovoj oblasti isplata za penzije. Naravno, nije se ušlo u suštinu, a to je ozbiljna reforma penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Ta ozbiljna reforma je morala da sadrži sasvim nov zakon, koji bi u sebi obuhvatio nekoliko stvarnih elemenata koji bi doprineli da ova oblast bude i celovitija i bolje rešena. Prvo, ne može se očekivati da se u ovoj oblasti nešto ozbiljnije radi dok bude takav način administriranja kao što je bio do sada. Ne može se očekivati da poreski organ, na koga se sve svaljuje u ovoj situaciji i svi su drugi gospodstveni organi, očekuje se od poreske uprave u kojoj nije izvršena ozbiljna reforma, da sama sa ovim brojem zaposlenih, sa brojem izvršilaca u službi kontrole, izvrši obuhvat kompletne privrede, sagleda situaciju u ovoj oblasti, donosi pravilne mere, ne može se od nje očekivati da bude grobar nekih preduzeća.
Nije se vršila revizija Zakona o ličnom radu, ništa se nije radilo u oblasti okružnih privrednih sudova. Mi radimo još po Zakonu o stečaju i likvidaciji od pre 10-15 godina, a u veli smo formu radnog stečaja ovim zakonom, krajnje restriktivno donosimo meru zabrane obavljanja delatnosti do 90 dana. Ova mera ima svoju težinu koja je prosto neverovatno. Ona znači zaključavanje preduzeća, neostvarivanje proizvodnje, jednostavno, nemanje uslova da se isplaćuju doprinosi za zaposlene radnike. Ne znam šta je cilj ove mere, ali definitivno, u postojećem zakonodavstvu mere koje su bile predviđene bile su sasvim dovoljne za regulisanje u ovoj oblasti. Moram da se osvrnem na nešto što mi je palo na pamet, recimo, prosečna zarada u oblasti prosvete je ..... (Bilo bi bolje da saslušate ovo što govorim, a da ne budete tako vulgarni. Predsedniče, molim vas da ne dobacuju. Zaista nema smisla. Verovatno žurite kući.)
Na kraju da kažem, kada je u pitanju, recimo, prosveta o kojoj ste vi stalno pričali, pričali i pričali, rekli da ćete dati plate, da ćete dati ovo, da ćete dati ono. Pitam vas sada, najniža stručna sprema u prosveti je viša, odnosno šesti stepen, sedmi stepen recimo, univerzitetska je osmi, gde su predviđene osnove od 6.000 do 12.700, kako ćemo i ko će obezbediti sredstva za isplatu socijalnih doprinosa u ovoj oblasti, iz kojih prihoda, iz koje proizvodnje, a stalno se polivamo nekim političkim pamfletima i potrebama - mi ćemo ovo, mi ćemo ono? Nema para, ako držimo ovaj nivo. Takođe, mislim ako hoćemo da budemo do kraja pošteni, ne možemo imati granični faktor na 12.724 dinara za ona preduzeća koja posluju na evropskom nivou.
Još nešto hoću da kažem na kraju, ovih dana sam imao razgovore sa jednim brojem privatnika, koji imaju od 50 do 200 zaposlenih radnika. Ono što će oni uraditi, u to sam definitivno siguran, posegnuće za merom otpuštanja jednog broja zaposlenih radnika. To iz prostog razloga, jednostavno, neće moći da plate doprinose na najnižu osnovicu, odnosno, kako je predviđeno po ovom planu. Naravno, moći će da naprave ponovo jednu zloupotrebu, tako što će otpustiti, od 50, otpustiće 30, otvoriće novo preduzeće, prijaviće ih u novu firmu i ponovo će povući sredstva iz fonda. Ovde se ne vidi kontrolna funkcija zakona, kako da se spreči takav način zloupotrebe.
Moram da kažem da, kad pričamo o ovim zakonima, zaista je neverovatno koliko vas ovo ne zanima, koliko ne želite da saslušate argumente druge strane i koliko nemate mere da ovo zajednički razmatramo. Ovde ne treba niko da skuplja političke poene. Ovo je preozbiljno vreme, preozbiljna oblast, čini mi se jedna od ključnih obalsti u kojoj se nalazimo kada je u pitanju funkcionisanje države, čini mi se, jedna od najvažnijih oblasti, kako ćemo izaći do kraja ove godine. Prema tome, mislim da su i amandmani, koji su na ovih nekoliko zakona podnošeni i ova rešenja koja smo mi nudili, imali apsolutno smisla i nema smisla kako i na koji način pratite ovu raspravu o kojoj smo mi sada govorili. Hvala lepo.
