Dame i gospodo narodni poslanici,        u ovom zakonu ne menja se suština osim osnovice koje su regulisane ovim predlozima. Većina argumenata je iscrpljena u prethodnim zakonima tako da ću ceo ovaj moj prilog diskusiji usmeriti na ovaj zakon koji je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ovaj predlog zakona je komentar prethodnih zakona - oni zakoni koje smo na prošlim sednicama Skupštine usvojili, a Vlada ih predložila. Ovaj predlog zakona koji reguliše penziono i ivalidsko pitanje je samo nastavak DOS-ovske politike, koja želi da paket zakona što pre provuče kroz Skupštinsku proceduru uvođenjem platnih razreda i ulazom istih u osnovice za sticanje budućih fondova. Komentar bruto plate je već komentarisan od strane nas srpskih radikala, a vi danas uvodite plate razrede i to u osam stavki. Znači, prvi i drugi stepen stručne spreme - 3.033 dinara i 8. stepen 12.724 dinara. Neko reče da ova vlada nema nameru da laže. To nije tačno. Vlada ovim zakonima uistinu laže. Ne laže ona zbog toga da bi lagala, već ispunjava obaveze svojih nalagodavaca svim tim obavezama koje je Vlada obećala ljudima, koji su joj odobrili ove zakonske projekte. Zna se koji su to ljudi. Videli smo, da Vlada svim ovim projektima u stvari umanjuje prava radnika. Šta će radnicima, po vama, toliko prava kada oni treba samo da rade, a ne da imaju još neka prava.
Prethodni zakoni razrađuju teze da treba od 700 hiljada do milion radnika otpustiti, a potom ih selektivno primati. Ovaj zakon se zalaže, da sigurnost radnika treba da bude regulisana sistemom bruto zarada. Odnosno, da budućnost bude bolja od prošlosti. To svi normalni ljudi tako misle, ali čime ćete vi gospodo iz DOS-a da to potkrepite kad nemate ekonomsku potporu ni za ovaj zakon. I ovaj zakon se bazira na ideji pretpostavke. To kazuje da on nema čist put pred sobom. Nisam ni mislio da sve treba da bude idealno, ali postoji potreba da ovaj zakon doživi uspeh tek kad Vlada obezbedi finansijsku potporu od 6 milijardi. Prethodni, odnosno važeći Zakon reguliše ovu materiju kao komplikovan sistem koji je veštački dolazio do rešenja. I to nije istina. Sva primanja koja je radnik dobijao od poslodavca su bila snalažljivost društva i vremena u kojem smo živeli. Trebalo je to sve izdržati, odnosno preživeti (svetska izolacija države, i znate šta nam je sve bilo namenjeno čak i bombardovanje).
Verovatno bi ovaj zakon i ranije doživeo izmene i dopune da ta istorijska distanca nije bila protiv nas. Pratili bi mi Evropu, ali kako da je pratimo kad nas je ona osudila na pakao. Prvo nas raščlanjuje na proste činioce, a posle toga nas veštački sastavlja. To je teško. Danas, juče i sutra naša Vlada nije ovde da prati ove zakone koji su na dnevnom redu. Ona je kojekude po svetu, u Evropi, Americi i ko zna gde, možda i u nekom našem gradu ili selu. Predsednik Vlade je dobio malog bambiku od Nemačke kao nagradu za obavljene istorijske zadatke koje je dobio. Juče je bio na Kongresu socijaldemokrata, a nije došao u našu Skupštinu. Šta će njemu svi ovi zakoni i svi ovi amandmani, kad je to već sve viđeno. Ostali čelnici DOS-a su dobili nagrade, kao na primer, nagradu "istok i zapad", "nagradu za hrabrost" i tako dalje. Popredsednici Vlade bolje da sede u Skupštini, nego da jure čelnice svojih stranaka po prostorijama stranke i time čine sindrom Monike Levinski. Da su sa nama u Skupštini verovatno im se ne bi dešavale takve stvari. Eto, i to je vlast. Ovim predlogom zakona neće moći da se određena svota usmeri i na ruke radnika a time ne umanji osnovica za penziono i ivladisko osiguranje da bude veće.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

 Poštovano predsedništvo, cenjene kolege poslanici, uvaženi ministre, po drugi put u toku dana, ponovo je pred vama vaš kolega sa juga Srbije, a za moje Leskovčane, njihov Lešnjak. Obraćajući se vama, poštovane kolege poslanici, koji ne želite da slušate nas socijaliste jer ste iz ne znam kojih razloga stvorili ubeđenje da se mi socijalisti javljamo samo da bi opstruirali rad ovog najvećeg narodnog doma, kao što je u utorak jedan sedi kolega poslanik iz desnog osmog reda,  mislim da je i ovog trenutka tu, javno rekao sa ove govornice, a ja vas još jednom uveravam da to sigurno nije tako kada sam ja u pitanju, niti kada je u pitanju cela poslanička grupa socijalista. Zato, obraćajući se vama, prvenstveno molim ove moje Leskovčane, Vlasotinčane, Lebančane, Grdeličane, Bučjance i Bojničane da me saslušaju, a za vas kolege u sali, kao i prošli put,  imam jedno pitanje. Kažite vi, u Leskovcu kad majka da dve jabuke deci, kaže se - dala majka na dva deteta po jedno jabuče. Vi koji ste toliko pametni, moje kolege iz DOS-a, razmislite, pa kad  završim ovo moje izlaganje koje je za vas nebuloza, recite mi kako na pravilnom srpskohrvatskom, beogradskom jeziku, beogradskom dijalektu, može to da se kaže, a ja ću vam na kraju reći.
Poštovane koleginice i kolege, dok ja iznosim neke svoje načelne primedbe na izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, što za većinu vas predstavlja opstrukciju, vi se bavite time, ali ovaj zakonski predlog koji sada razmatramo, jedan je iz paketa zakona, kako vi lepo kažete, a po meni, nije iz paketa zakona. Jer, paket zakona će biti u pitanju u neka buduća normalna vremena kad se na jednom skupštinskom zasedanju nađu dva ili tri zakona iz jedne oblasti, a kad se za jedno zasedanje pred nama nađe dvadesetak zakonskih predloga, onda, drage moje kolege, to nije predlog zakona nego, srpski i narodski rečeno, vreća, jedna duboka vreća zakona u kojoj je 20 zakonskih predloga. I ovo je jedan zakonski predlog iz te vreće koji ste nam ponudili, a njegov sadržaj se vidi tek kad odvežemo i otpetljamo tu vreću.
Šta će moji siroti tekstilci moći da vide u ovom zakonskom predlogu, koji upravo razmatramo? Ako znamo da gro leskovačkih tekstilaca od početka ove godine, izuzev Trikotaže "Vučjanka", "Eksporteksa", a sada valjda i "Inkola", nije primio ni pune tople obroke. Gde će se oni naći usvajanjem ovog zakona? Sigurno, poštovane kolege, u nepovratnom ambisu, kad znamo da su on uplatu u Fond invalidskog i penzionog osiguranja za više prethodnih godina reprogramirali do 2002. godine. Nisu imali odakle da uplaćuju. Njima je svakako jasno gde se nalaze po ovom zakonu, jer će im se njegovim usvajanjem automatski zabraniti rad u naredna tri meseca, od nekog dana u julu mesecu ili avgustu, a upravo prema kaznenim odredbama ovoga zakona.
Dok ova vlada stvara situaciju da zatvori tekstil, kada je reč samo o ovom segmentu pomoći tekstilcima Jablaničkog okruga, prethodna Vlada je pomogla tekstilcima leskovačkog basena tako što je penzionisanjem smanjila broj zaposlenih za 1.200 radnika, i to 600 po osnovu isplate 24 lična dohotka, a 600 kroz zapošljavanje u poljoprivredi. Programom prošle Vlade tekstilci Leskovca su dobili bespovratnih 17 miliona obrtnih sredstava i tri i po miliona nemačkih maraka, za nabavku sirovine i repromaterijala. Šta nudi ovaj zakon onima koji nisu primali ni cele tople obroke? Novi Predlog zakona, osnovicu na koju se plaća penzijsko i invalidsko osiguranje, u aprilu je iznos od 1.704 dinara. To je tačan iznos. Za nekvalifikovanog radnika uvećava na 3.033 dinara, za srednju stručnu spremu, aprilsku osnovicu od 2.652 dinara uvećava na 5.262, za visoku stručnu spremu, aprilsku osnovicu od 4.712 dinara uvećava na 9.409 dinara. Ovako visokim rastom osnovice za oko 100%, uz zadržavanje stope od 32%, koju zakon ostavlja do daljega u članu 12. novoga zakona i u članu 150. staroga, znači da će izdvajanja biti dvostruko veća.
Istina, u obrazloženju zakona se napominje da treba da dođe do smanjenja stope doprinosa od strane fondova za invalidsko i penzijsko osiguranje, kao da je 1. juni ko zna kada, a ne samo za 20-tak dana od stupanja na snagu ovog zakonskog predloga. Tako poštovani moji birači, još jednom mogu sa sigurnošću reći, kada smo ovu vreću zakona odvezali, gde je i Predlogom zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jedino se vidi da će od 1. juna ove godine, za sve strukture zaposlenih, izdvajanja za invalidsko i penzijsko osiguranje, uvećati se za 100%. Ako uzmemo u obzir da Jablanički okrug ima 70.000 osiguranika, a 33.000 penzionera, da je prosečno obrazovanje nešto ispod srednje škole, to znači da samo po ovoj osnovi, zaposleni iz našeg okruga treba da izdvoje 120 miliona dinara mesečno.
Tekstilci kojih je u basenu 4.000, treba da izdvoje 7 miliona dinara mesečno. Kažem vam, kada bi tekstilci Leskovca imali ove pare, oni bi se svi ponovo ženili. To se poštovani ministre, i uz sve što je do sada učinio novi ekspertski tim za tekstil kojim rukovodi jedan od poslanika DOS-a, koji sedi u ovoj sali i sve što je on učinio, sigurno i što će učiniti, to sigurno neće pomoći tekstilcima. Znam ja, a znate i vi da je ovaj zakon sa stanovišta penzionera i njihovog fonda idealan, ali sa stanovišta zaposlenih u ovom trenutku, to je katastrofa, pogotovu sa stanovišta poslodavaca kada je reč o privatnicima. U toku rasprave, u tački 12, odnosno o tački 12. predsednik poslaničke grupe DOS-a je rekao da DOS donosi samo zakone koji se mogu sprovoditi.
Mislim da je i predlagač ovog zakona, siguran, da ovaj zakon nema šansu da se dosledno sprovodi zbog finansijske nemoći mnogih firmi, od velikih do najmanjih, ali i privatnih poslodavaca u prvom redu.
Sada poštovane kolege poslanici, ono "dala majka dva jabučeta" i tako dalje, samo može da se kaže na leskovačkom jeziku, u leskovačkom žargonu koji ima taj predlog na kraju. Ako predlagač ovog zakona računa na smanjenje stopa i doprinosa, uz ove osnovice, mogao je da predloži i nivo smanjenja stope koju treba da usvoje odgovarajući organi fondova, pošto se stope ne određuju ovim zakonom.
Zato, dragi moji leskovčani, crveno dugme protiv usvajanja ovog zakonskog predloga, mora da pritisne vaš poslanik Lešnjak jer misli na svoj Jablanički okrug i sve zaposlene na jugu Srbije. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik gospodin Nebojša Jović, a sledeći je narodni poslanik gospodin Toma Bušetić.

Poštovani poslanici, podstaklo me je obrazloženje zakona ministra koji je rekao da je ovo vrlo jednostavan zadatak da se obrazloži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Jeste jednostavan zadatak predložiti nove osnovice za obračun poreza i doprinosa, međutim postavljam pitanje - koliko će biti težak zadatak da se ova primena u ovom novom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona, primeni u praksi. Vi predlažete nove osnovice, to su bruto osnovice - bruto osnovice u koje ulaze, koliko smo već mnogo puta ovde rekli, topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak.
Međutim, izražavam nezadovoljstvo zašto u paketu ovih zakona, kada se razmatrao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, zašto se nije razmatrao i Zakon o izmenama Zakona o socijalnom osiguranju, gde bi nam se ponudila i stopa doprinosa za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Mislim da o paketu ta tri zakona, možemo da damo pravi sud kakvi su ovi zakoni, da li postoji rasterećenje u privredi ili ne postoji. Dužan sam da ovaj zakon prokomentarišem ovako kako je on dostavljen nama poslanicima. Zbog toga ću napraviti uporedni pregled i uporednu analizu podataka, koje ste vi dali po novoj osnovici i po osnovici koja je važila u dosadašnjem Zakonu. U dosadašnjem Zakonu važile su neto zarade kao osnovica za obračun poreza i doprinosa. Te neto zarade, odnosno osnovice neto zarada množile su se koeficijentom kako bi došli do bruto osnovice, na koju bi primenjivali poreze i doprinose. U sadašnjim uslovima, u sadašnjem zakonu, taj koeficijent za preraspodelu od neto na bruto osnovicu, iznosi 1.362.397.82, vi ste tako predložili ovde, a vi koji ste dostavili ovaj zakon, trebalo je da razmišljate da li je ta, najjednostavniji rad, za osnovica, 470 dinara ili je 1.600 dinara. Da ste dostavili da je ta osnovica 1.600 dinara, ja bih ovde izvršio takvu analizu, međutim prinuđen sam da vršim analizu onako kako ste vi dali u obrazloženju zakona. Napraviću analizu samo za najjednostavniji rad i za osmi stepen stručnosti, gde se zahteva najveći stepen stručne spreme, to je doktorat.
Kada 470 dinara pomnožimo sa koeficijentom koji sam malopre rekao, dolazimo do bruto osnovice od 640,33 dinara. Ako sadašnje stope doprinosa koje iznose za penzijsko i invalidsko osiguranje 16%, za zdravstveno osiguranje 9,60, a za nezaposlenost 0,9, dolazimo zaista, do podataka da je opterećenje po novim osnovicama zaista ogromno. Po starim osnovicama penzijsko i invalidsko osiguranje iznosilo bi 102,45 dinara, a po novim osnovicama 3.033.475,28 dinara, što je 473,66%. Izvinjavam se što vršim takvu analizu, ali ovo ste vi dostavili, ako ste vi pogrešili, onda vi treba da snosite posledice.
Zdravstveno - na osnovicu od 640 iznosila bi 61,47 dinara, a po novoj osnovici 3.033.291,16 dinara i nezaposlenost od 5,76 po starim osnovicama, a sada je 27,29 dinara. Još je drastična razlika kod osmog stepena gde je preračunato 2.300 novih dinara, i kada pomnožimo sa koeficijentom koji sam malopre pomenuo, dolazimo do osnovice od 3.133 dinara. Mislim da je to odnos primene sadašnjih stopa na taj iznos i na iznos od 12.000 dinara i to je zaista nekih 400 i nešto posto.
Dakle, ne možete da tvrdite kao što ste rekli, kada bi smanjili bruto osnovicu 50%, da bi ona bila manja nego što je neto zarada. Vi predlažete da osnovica ne može da bude viša od petostrukog iznosa i to prihvatam, a najniža osnovica, da ćete utvrđivati kako budu rasle mesečne zarade po nezaposlenom u poslednja tri meseca. Međutim, šta je strašno kod svih zakona, a prihvatanjem je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, da mora doći do promena u načinu finansiranja socijalnog osiguranja. Strašno, kao i u svim zakonima je to, što do 30-tog u mesecu, ako ne budu plaćeni porezi i doprinosi, da će nadležna služba za platni promet obavestiti nadležni poreski organ koji je dužan da u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja, obračuna poreze i doprinose, kao što sam i prošli put rekao, to rešenje ne zadržava izvršenje i doćiće do blokade žiro računa, do prestanka rada firmi i svega ostalog. U sadašnjem Zakonu, a vi ovde kažete da u sistemu finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja, da se i dalje zadržava princip isplaćenih zarada.
U dosadašnjem Zakonu porezi i doprinosi su se obračunavali na ono što je utvrđeno da je isplaćeno radnicima, a vi se ovde ograđujete od najnižih osnovica za plaćanje doprinosa po stepenima stručnosti, a vezujete se tim ako do 30-tog u mesecu se ne plate porezi i doprinosi, da nadležni poreski organ obračuna. Znači, nema, nije princip isplaćenih zarada. Zarade nisu isplaćene, a porezi i doprinosi se obračunavaju i da li će sam poslodavac obračunati ili ćete vi obavestiti nadležne poreske organe, to zaista u ovom trenutku nije toliko ni bitno. Mislim da upravo zbog toga, kako sam počeo svoje izlaganje, mislim da je primena ovog zakona zaista teška.
Moraću kao što je i kolega Lešnjak, da se osvrnem na prostor odakle dolazim, mislim da tako nisko akumulativne grane, kao što je tekstil, metalna industrija i drvna industrija, ovo neće moći da izdrže. Te tri vodeće firme, odnosno među vodećim firmama u Kuršumliji, zapošljavaju 2.500 radnika. Kuršumlija je malo mesto, sa porodicama od četiri člana, dolazim izabran od 10.000 ljudi, a ako se zatvore sve firme, mi ćemo morati svi da krenemo za Beograd. Mi volimo Beograd kao glavni grad, ali ne bi želeli da dođemo ovde i da živimo. Zašto niste, a u zakonu lepo kaže, da ministar nadležan za poslove rada, za socijalno osiguranje, za socijalne slučajeve, ministar nadležan za poslove zdravlja, propisuju sporazumno način i sadržinu obračuna i uplate doprinosa kao i sadržinu obrasca.
Mislim, da ako zaista mislite da će od 1. juna da stupi ovaj zakon na snagu, mislim da je to bilo krajnje vreme da učinite. Budite sigurni da sa ovakvim bruto osnovicama, pa neka čine one topli obrok, terenski dodatak i sve ostalo, priliv sredstava u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će biti manji, a vi to i sami na kraju tvrdite. U ovakvim uslovima privređivanja, privreda, budite sigurni, neće moći ovo da izdrži. Mislim da u tom smislu treba svako, kao što je kolega Dragan Jovanović prošli put rekao, ovde da izađe i da kaže kakva sudbina čeka okrug ili mesto odakle dolazi, jer mislim, da od privrede svi živimo i mi ovde, ako ne bude privrede, nećemo imati razloga da budemo.

Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković, kao ovlašćeni predlagač akta.

Samo bih još jednom htela da kažem, pošto očigledno to nije jasno, a mnogi od vas se vraćaju ili će se bar vratiti (u firme) po završetku sednice Skupštine. Znači, ovaj pregled osnovica koji je ovde dat, to je prethodni Zakon. Mi ga nismo obrazlagali. Mi smo samo ukazali šta se u prethodnom Zakonu menja, pošto su po prethodnom Zakonu utvrđene apsolutne cifre, a zatim kaže da se to usklađuje sa tromesečnom promenom kretanja prema kretanjima u zaradi, znači, ove apsolutne cifre danas, naravno posle toliko vremena ne mogu da važe, kao što ni ove apsolutne cifre koje danas donosimo neće važiti, već će se usklađivati, povećavati nadamo se, sa povećanjem plata. Znači, tih 400 dinara prvo nije za nivo doktora nauka, nego je prema ovome što ovde piše za najniži nivo kvalifikovanog rada, a drugo danas je to, kao što je vaš kolega rekao, 1.700 dinara.

Kao predstavnik poslaničke grupe izvolite, gospodin Vučić, drugo javljanje.

Želeo sam, da ne oduzimam previše vremena, samo da ukažem na nešto što jeste razlika i na nešto gde ministar nije u pravu. Naime, tačno je da dolazi do revalorizacije u skladu sa određenim kriterijumima i da više nije 470, već 1.660. Tačno je da nije 950 u trećem stavu, već 2.500, ali je takođe tačno nešto drugo o čemu smo ovde pokušali da govorimo, a čini mi se da nas poslanička većina pre svega ili gotovo sam siguran u to, nije želela da čuje.
Naime, razlika između neto i bruto plata i osnovica, kada imate topli obrok ili regres, sve ono što bi dolazilo u bruto platu, ona je uvek ista, ona se ne povećava srazmerno različitim primanjima. Dakle, ako imate ovoga sa jednim kvalifikacijama i nekoga sa višim kvalifikacijama, pa će ovaj imati duplo veći iznos toplog obroka. Neće. Imaće isti, a vi povećavate na takav način proporcionalno da se 2.500 na 5.200 je isti neto odnos prema bruto odnosu, kao što je i ovaj sa 1.600 prema 3.000. Ne može da bude isti. Ovde je 2.600, a ovde 1.500 razlika. To je suština, to je ono na šta smo ukazivali.
Još nešto, dobro ste primetili da se menja zakonski tekst u kome se navode cifre 470, 800, 950, 1.200, 1.300, 1.700, i tako dalje. Tačno je da je to promenljiva kategorija, tačno je da je i ovo novo promenljiva kategorija, ali ih onda moramo upoređivati. Baš tih 470 sa ovih 3.033 dinara, naravno u određenim uslovima. Kakvi su uslovi bili i tada da se vidi na koji način to može da funkcioniše, ali posebno je zanimljivo kako to izgleda u poslovima za koje se zahteva stručnost koja se stiče fakultetskim, odnosno visokim obrazovanjem ili doktoratom, i tako dalje. Tu je ogromna disproporcija u neto plati, u osnovici koja se na takav način obračunava i u onoj koja je bruto plata.
Kakav je tu topli obrok od 6.000 dinara? Kakva je tu razlika od 5 ili 6 hiljada dinara, a koja je potpuno jasna, čak i po tim vašim računicama mora najmanje tolika da bude, a ovde je oko 1.500 dinara, što bi moglo da bude relativno prihvatljivo i da se kaže da osnovica za obračun nije značajno uvećana. Donekle jeste, ali nije značajno uvećana, ali je za svaki stepen stručnosti više kao nekom vrstom aritmetičke progresije uvećavana ta osnovica i to je čini mi se suštinska razlika u odnosu na ono što smo imali u prethodnom Zakonu. Mislim da je to suština onoga, mislim da je to suština na koju su želeli da ukažu i svi moji prethodnici.

Reč ima gospodin Ivković, kao predsednik poslaničke grupe, prvo javljanje.