Poštovani narodni poslanici, u prepodenvnoj diskusiji čuli smo dva kontradiktorna stava, dve kontradiktorne tvrdnje i to od predstavnika političke opcije koja nam mesecima ovde trubi kako oni ne lažu. Međutim, neko od njih dvojice ne govori istinu. Prvo nam je ovaj student, ministar ustvrdio da kako je on postao ministar za rad, srpskoj privredi je konačno krenulo. Izneo je podatke da je broj zaposlenih u Srbiji u odnosu na isti period prošle godine veći za 20%, ili u apsolutnom iznosu blizu 80.000 ljudi je zaposleno u Srbiji, kako je on postao ministar.
Iz toga izvodim logičan zaključak, da privreda koja u ovako kratkom roku apsorbuje, može da zaposli 80.000 ljudi, pa toj privredi je stvarno dobro krenulo. Drugi logičan zaključak je, da čim privreda radi, čim je privreda u ekspanziji, da je povećan budžetski priliv, znači kroz poreze i doprinose i ta privreda može glatko da ispunjava sve svoje obaveze prema državi, pa i onda ne vidim razlog da budemo toliko restriktivni prema nezaposlenima. Čak, ministar reče, ovaj ministar student reče, da će te prinadležnosti prema nezaposlenima biti veće, nego što su do sada bile. To on reče, ali tako ne piše u ovom predlogu zakona. Zatim, za ovom govornicom šef poslaničkog kluba DOS-a gospodin Jovanović ustvrdi nešto suprotno od ministra studenta Milovanovića.
Gospodin Jovanović reče da država nema para za nezaposlene, da on neće da laže, zato je ovaj predlog zakona tako restriktivan. Od njih dvojice, očito, neko ne govori istinu. Molim vas, da ubuduće usaglasite te stavove Vlade i predsednika vladajuće koalicije u ovom parlamentu. Ili bi se pre reklo, ja tako mislim, pre se radi o tome da ministar student apsolutno ne zna šta govori, čim je mogao da iznese ovakve podatke. Svi mi dolazimo iz naših sredina i vidimo kakav je to napad na privredu, kako je to zapošljavanje masovno, takvu ekspanziju nismo imali ni 70-tih godina u ovoj našoj državi. Na ovaj predlog zakona mogao sam da uložim ravno 17 amandmana, koliko članova ima ovaj predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.
Znači, Predlog zakona je toliko loš, da ga uopšte nije trebalo stavljati u skupštinsku proceduru, no šta je tu je. Poslanička većina je ovaj predlog zakona u načelu usvojila i sada imamo jedino mogućnost da ga amandmanskim putem popravimo. Opredelio sam se da podnesem samo jedan amandman. Da probamo da napravimo jedan mali kompromis gospodine ministre, a u cilju veće socijalne zaštite ljudi koji ostanu bez posla. Suština mog predloga je, da u slučaju kada radnik ostane bez posla, primi od države novčanu naknadu minimalnu 50% od prosečne zarade u Srbiji, odnosno maksimalnu do nivoa prosečne zarade u Srbiji. To je vrlo malo, ponavljam, vrlo malo povećanje u odnosu na vaš predlog. Vlada je predložila da minimum bude 40% od prosečne zarade, odnosno, maksimalno 80% od prosečne zarade.
Pozivam vas da napravimo taj jedan mali korak, jedan mali kompromis i da se prihvati ovaj predlog. Rezervu u budžetu sasvim sigurno imamo. Da bi se ovo predloženo povećanje prihvatilo, hajde da uzmemo na primer samo one stavke - posebne namene. One stavke u budžetu pod imenom posebne namene. Hajde da uzmemo Čoviću 500 miliona, deo od tih 500 miliona za posebne namene, hajde da uzmemo onom nesrećnom Gaši Kneževiću ono što je planirao za reformu u školstvu, ostalim ministrima, Ministarstvu za svojinsku transformaciju i tako dalje, da damo sirotinji i damo nezaposlenima. Što se tiče ovog gospodina ministra, studenta Milovanovića, njemu treba da uskratimo pravo da uopšte raspolaže sa bilo kakvim novčanim sredstvima, bar dok ne završi fakultet. Hajde da te pare damo sirotinji.
