Gospodine Todoroviću, upozoravam vas da to nije tema.

Održavaju bitne kontatke sa nekim susednim zemljama. Dakle, Vlada ne reaguje kod jednog eklatantnog kršenja zakona, a nasuprot tome uvodi prinudnu upravu u opštini Bela Palanka pored nepostaojanja uslova za to. Molio bih sve da skrenemo malo pažnje i da obratimo malo pažnje na tu činjenicu. Hvala.

Poslednji prijavljeni kandidat za diskusiju je narodni poslanik gospodin Srboljub Živanović, izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, uvaženo predsedništvo, u ekspozeu predsednika Vlade gospodina Zorana Đinđića ovom problemu posvećeno je više prostora i više pažnje. Ali se mora primetiti da njegovo izlaganje, vezano za ovaj problem i Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, predstavlja dve materije dijametralno suprotne jedna drugoj.

U svom ekspozeu gospodin Đinđić iznosi da jedno od gorućih problema, koje se mora rešavati, jeste nezaposlenost i nizak životni standard. Po zvaničnim rezultatima u Srbiji zaposleno je oko 2,2 miliona ljudi, uz oko 820.000 nezaposlenih, što je oko 27%. Međutim, ne samo što je ogroman broj nezaposlenih, nego i u strukturi zaposlenih imamo problema. Oko 500.000 ljudi radi u preduzećima koja su trajno nelikvidna, pa te zaposlene možemo tretirati kao ljude koji faktički nemaju posao. To je dodatnih 15%. Ukupno preko 40% nezaposlenih. Od ukupnog broja zaposlenih, iz državnog budžeta platu prima oko 400.000 ljudi. To je nesumnjivo preteran broj za format naše privrede, jer svemu treba dodati obavezu redovne isplate oko 1,3 miliona penzija mesečno. Nije ni čudo što se sistem raspao.

Namera nove vlade je da se rekonstruisanjem privrede prekomponuje i struktura zaposlenosti, pa da dva miliona zaposlenih imaju stabilna i kvalitetna radna mesta. Smanjiće se broj zaposlenih u državnoj administraciji za početak najmanje 20%. Međutim, nije dovoljno poboljšati strukturu postojeće zaposlenosti. Naš zadatak je da privlačenjem investicija omogućimo otvaranje novih radnih mesta.

Zato je potrebna obnova tehnologije i obnova kvalifikacione strukture. Tehnologija će doći tamo gde ljudi znaju i hoće da rade. Dakle, strateški prioritet je edukacija radne snage za novu ekonomiju. Ne treba da žalimo za starom tehnologijom, treba da se okrenemo izazovima budućnosti. Za njih moramo biti spremni, a to znači, kvalifikovani i obučeni.

Zato su potrebna velika ulaganja, ali to su najopravdanija ulaganja, ulaganja u ljude. To je naša šansa za mlade ljude, za sve ljude koji su po godinama mladi, ili duhom i energijom mladi. Takođe, nastojaćemo da poboljšanjem uslova života i poslovanja vratimo što više naših stručnjaka koji su napustili zemlju, to smo se uverili vraćanjem Božidara Đelića, sadašnjeg ministra za finansije. Pokušaćemo da odlučnom akcijom zaustavimo dalji odliv naših mozgova, naši vrhunski stručnjaci bi se odmah vratili čim bi imali pristojno radno mesto.

Dame i gospodo, šta reći posle ovoga, sve je suvišno. Donošenjem ovakvog zakona ekspoze gospodina Zorana Đinđića pada u vodu. Vlada želi da se oslobodi viška radne snage, uz što manju nadoknadu radnicima, uz što manju odgovornost. Opet se pokazalo da su predizborna obećanja DOS-ovske vlasti prepuna velikih laži i prevara.

Uvek ističem za ovom govornicom da svaki zakon koji se tiče zaposlenih i njihove sudbine nije konsultovan sa socijalno interesnim organizacijama građana - sindikatima.

U Zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bile osigurano trideset i više godina ostvarivalo je pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Sadašnjim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca.

Ovo je ozbiljan problem kojim treba da se pozabavimo. Gospodo iz DOS-a, vi insistirate na tome da do sada ljudi koji su bili na Zavodu do penzije nisu bili stimulisani da traže posao. Pitate li se kako čovek pred penzijom može da ima optimizma i volje da traži posao, prati oglase, ide na razgovor sa poslodavcem. U zemlji u kojoj većina preduzeća ne radi i gde postoji armija nezaposlenih mladih lica ko je taj poslodavac koji će pre zaposliti čoveka koji je nekoliko godina pred penzijom, nego onog koji ima 20 godina.

Novim zakonom o privatizaciji društvenih preduzeća mnogo ljudi će ostati bez posla. Kod mene u fabrici mineralnih đubriva, sa najnižim stažom je radnik sa 15 - godišnjim stažom.

Najveći deo su oni sa najnižim obrazovanjem. Da li će se oni više ikada i igde zaposliti? A među njima će sigurno biti i lica sa stažom osiguranja preko 20 i preko 30 godina.

Ali, ne morate se brinuti.

Kad svi ovi zakoni od 1. juna stupe na snagu u Srbiji, sem u državnim službama, ionako više neće biti zaposlenih.

Svi koji su radili u preduzećima biće na tržištu rada.

Sistematko opredeljenje ukupne rekonstrukcije fiskalnog sistema i uvođenje sistema bruto zarade zahtevaju promene i u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja. Po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja zaposleni ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Princip na kome je zasnovano obavezno osiguranje je da obim prava zavisi od obima ulaganja svakog zaposlenog. Takođe, u ovom sistemu mora biti prisutan i princip solidarnosti. Kao što smo videli, najniža osnovica je 3.000, a najviša je 12.724 dinara.

Uvođenjem bruto sistema uspostavlja se jedinstvena bruto osnovica za plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarada.

Sada se u bruto zarade uključuju i druga lična primanja koje poslodavac mora da isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze poslodavca, a smanjuje stopa doprinosa.

Gospodin Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje, kao metalac i student pred završetkom studija, nije sposoban da obradi i odbrani ovaj zakon. To mogu lično da vam kažem jer sam pred završetkom doktorske disertacije i osećam veliku slobodu da mogu oceniti Draganove mogućnosti i sposobnosti oko rešenja ovog problema.

Zato predlažem Skupštini i predsedniku Skupštine da se ovaj zakon povuče iz procedure, da na ponovnu doradu i da ga obrazloži kvalifikovana ličnost, jer smatram da je ovaj zakon nepravedan, restriktivan i kao takvog ga ne treba prihvatiti.

Na kraju, otići ću malo od teme, danas naši predstavnici vlasti preplaviše čitav svet, kao velike demokrate, oni muče svoj narod obećanjima i uništavaju privredu, prodaju svoju zemlju Srbiju. To se zove DOS-ovska demokratska vlast. Kod mene u Šapcu kažu - promenila se kera, a lanac je ostao isti. Pre neki dan sam pročitao da je ministar za prestrukturiranje privrede i privatizaciju, Aleksandar Vlahović, najavio i prodaju fabrika za jedan dolar. Ne znam, nije li mu to očevina ili dedovina. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica u nečelu.

Za 116, protiv 40, uzdržanih nema, nije glasalo 10, ukupno je prisutno166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Radojko Petrić, Miomir Ilić, Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zaknodavni odbor nisu prihvatili ove amandmane.

Da li podnosioci amandmana žele reč?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da smo mi i u okviru rasprave u načelu dovoljno obrazložili i ovaj amandman i ostale amandmane, ali treba da podsetimo i vas, kojih ponovo nije bilo dovoljno za izglasavanje ovog zakona, pa ste morali kvorum da obezbeđujete pomoću nas koji glasamo protiv, što se jasno vidi iz rezultata glasanja. Mi sada moramo još jednom da vas podsetimo, posebno vas koji ćete glasati ne razmišljajući, na to da ovim članom 1. se uskraćuju određena prava koja su radnici do sada imali.
Možemo o mnogim zakonima da diskutujemo ovako i onako, da tumačimo šta će biti, a da nas predstavnici Vlade ubeđuju da nismo u pravu, mi da kažemo da će ljudi ostati bez posla, a vi da kažete da neće ostati, ali ovde je sasvim jasno - onaj ko ostane bez posla, imaće mnogo manje prava nego što je prava imao onaj ko je do sada ostajao bez posla. Zaista nisam očekivao od jedne levičarske vlade da svojim predlozima zakona ugrožava interese radnika, nezaposlenih. Ova vlada je levičarska, jer vidim da je njen predsednik u Nemačkoj, na skupu levičarskih partija.
Danas ste nas ubeđivali, a slušao sam i predsednika Vlade pre neki dan na televiziji, da je ova sporost u donošenju zakona samo na uštrb radnika, pošto ne može da se donese zakon o privatizaciji. Tobož, taj zakon bi odavno bio donet da nije opstrukcije u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Moram sada svima vama da kažem, moguće je da vi koji predstavljate većinu u ovoj skupštini, imate u rukama Predlog zakona o privatizaciji, ali poslanička grupa Srpske radikalne stranke još, kao zvanični materijal, kao akt, kao predlog, pa makar da ga potpiše i ovaj Vuk Obradović, nije dobila Predlog zakona o privatizaciji. Taj zakon nije ušao u skupštinsku proceduru, i onda je barem u najmanju ruku pošteno da predsednik Vlade ne pominje zakon koga nema u skupštinskoj proceduri i da ne optužuje opoziciju za nedonošenje tog zakona.
Bilo bi dobro da nam je neki predstavnik Vlade, tu ne računam ministra koji danas sedi u klupi, nego baš jedan pravi predstavnik Vlade, da je izašao jutros i da nam kaže šta se ovo dešava u Vladi Srbije? Mi vama zaista ostavismo jednu zgradu skoro potpuno rekonstruisanu, a bila je pogođena NATO bombom, ostavili smo vam stručne zaposlene ljude u toj zgradi i jednu demokratsku i humanu atmosferu tamo, a sad čujem da se tamo vijate po Vladi sa spuštenim pantalonama. Javnost Srbije ima prava da zna šta to radi Vlada u zgradi Vlade Republike Srbije, šta rade pojedinci i ima li odgovornosti Vlade za ono što se dešava?
(Glas iz sale: Tema.)
Tema je zaista ozbiljna, samo vi to nećete da priznate. Da zaista želite da izgradite društvo o kome nam pričate i ovim zakonima, do sada bi predsednik Vlade izašao za ovu govornicu i nešto učinio. Znam šta bi trebalo da učini, ne znam šta bi učinio. Ali, iole ozbiljan predsednik Vlade bi izašao za ovu govornicu i rekao - građani Srbije, desilo se ili se nije desilo, dešava se ili se ne dešava.
(Glas iz sale: Nije tu.)
Dobro, završiće se skup levičarskih partija, vratiće se predsednik Vlade. Zaista vas molim da ne ugrožavate interese zaposlenih u zgradi Vlade Srbije. Vi niste pobedili na izborima da biste nagonili na buljuke zaposlene koji tamo rade. To je nehuman, nečovečan odnos prema zaposlenima. Onda se potpuno dokazuje naša tvrdnja, da na zaposlene ne mislite ni ovim zakonom. Zato sam pokušao amandmanom da zakon koji ne valja vratim, tako da važi onaj deo starog Zakona, koji je valjao i koji bi i sada valjao. Hvala najlepše.

Gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniiče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ni sam ne znam po koji put se srećemo sa, manje - više istom situacijom. Opozicija kritikuje vlast zbog toga što vlast ne može građanima ovog društva da ponudi više od onog sa čim društvo realno u ovom trenutku raspolaže. Ovo je dobar predlog i on je, činjenica je, postojao i u Zakonu koji će, usvajanjem ovog zakona, prestati da važi. Ali, taj predlog ova vlada ne može sprovesti u delo. Ova vlada ne može obezbediti sredstva koja bi tim predlogom bila dužna da obezbedi. Ono što će ova vlada uraditi, to je sadržano u Predlogu zakona sa kojim smo izašli pred poslanike. Mi ćemo za one koji ostanu, iz razloga o kojima danas ne moramo da govorimo, a možemo, ponajmanje zbog zakona o privatizaciji, a mnogo više zbog svega onog što se dešavalo poslednjih godina, dakle, onima koji ostanu bez posla, a koji imaju više od, kako se to kaže ovim šestim stavom, 25 a manje od 30 godina radnog staža, obezbediti 24 meseca sredstva iz budžeta. To možemo da uradimo.
Govorim o onome što mi predlažemo.
Dakle, ne govorim o onome što ćemo uraditi, a vaš predlog je da bez obzira na taj naš limit, mi obezbeđujemo ta sredstva do sticanja prava na penziju, ali odakle da obezbedimo ta sredstva? U zemlji, u kojoj 735.000 ljudi ne radi, a 770.000 ljudi samo fiktivno radi, u stvari svoj radni vek provodi na prinudnom odmoru. U zemlji koja je počivala na privredi i na međusobnim dugovanjima od 25 milijardi maraka, u zemlji koja prema inostranstvu svakog sata na ime kamate, duguje novih 250.000 maraka. Mi govorimo o onome što su naše realne mogućnosti.
Zakon koji će prestati da važi, ubeđen sam, davanjem podrške predlogu vladinog zakona, menjan je nekoliko puta. Menjan je 1992. godine tri puta, 1993. godine menjan je dva puta i 1994. godine menjan je jedanput. Nadam se da ćemo mi vrlo brzo uspeti da promenimo odnose u našem društvu, da izgradimo stabilnu privredu koja će moći da ispuni tu socijalnu obavezu, koja je sasvim sigurno proistekla kao potreba koju mi vrlo rado, već ovog trenutka preuzimamo na sebe, da možemo da kažemo ko će to obezbediti sredstva do penzije svima onima koji ostanu bez posla i gde su ta radna mesta koja mogu izdržati takva opterećenja. Na žalost, tako nešto u ovom trenutku ne postoji i mi smo dužni građanima da kažemo istinu. Dvadesetčetiri meseca će ovo država u ovom trenuktu moći da snosi takvu vrstu obaveze, a mi se nadamo da ćemo u naredna 24 meseca biti u stanju da još jedanput menjamo ovaj zakon i da kažemo da se vraćaju ona prava koja su postojala u prethodnom Zakonu, između ostalog i prava na kojima vi insistirate u svom amandmanu. Ne želim da govorim o svemu što je bilo pominjano, pod formom obrazlaganja ovog amandmana. Mislim da je sve ono što se dešava u Parlamentu slika zemlje u kojoj živimo i da, na žalost, svi događaji koje mi posmatramo u Parlamentu, na neki način su replika onoga što mi ovde demonstriramo. Hvala.

Gospodine predsedniče, grubo ste povredili Poslovnik. Mogu da kažem kako treba da izgleda rasprava po kom članu, ali  ne znam po kom ste vi članu gospodinu Jovanoviću dali reč preko reda, da bih vam rekao koji je član povređen. Zna se vrlo dobro da u raspravi po amandmanima učestvuju podnosioci amandmana, predstavnici poslaničkih grupa i tako dalje, ali nigde ne piše pravo da predsednik neke poslaničke grupe dobije reč preko reda u raspravi o amandmanima. Vi ste - govorim o povredi Poslovnika, vi ste prozvali podnosioce amandmana, pitali ih da li žele reč po podnetim amandmanima, mi smo se za reč javili, a posle moje diskusije vi ste dali reč gospodinu Jovanoviću i pitali ste ga da li je replika, a on je rekao da nije, a vi ste mu i dalje dali reč. Grubo ste povredili Poslovnik, kao i više puta do sada. Imaću prilike u raspravi o amandmanima da odgovaram na ono što je bitno u onome što je govorio gospodin Jovanović, ali vas molim da ne diskriminišete podnosioce amandmana kada je reč o raspravi o amandmanima.

Vi ste u pravu u tom delu, samo se ne radi o diskriminaciji, već se radi o trenutku kada sam procenio, kada sam već vratio gospodina Stamenkovića, dajući reč gospodinu Jovanoviću, uveren da se radi o replici, a on mi je potvrdio da se ne radi o replici, nego o izlaganju i kada sam već vratio narodnog poslanika na mesto, mislio sam da možemo da nastavimo na ovaj način, jer to suštinski ne ometa rad, ali greška jeste učinjena u najboljoj nameri.
Reč imaju naravno predlagači amandmana.
Za reč se javio gospodin Stamenković.