Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, ako bi pogledali, s obzirom da svakog dana pominjemo da nema Vlade, da nema članova Vlade, verovatno su abdicirali, ali ja ne bih o tome. Moramo shvatiti i predstavnike i članove Vlade, mi o zakonima diskutujemo jako dugo i mislim da oni ne bi ni mogli niti bi imali vremena da stalno prisustvuju ovoj sednici. Ali bih zamolio da obavezno kada se o nekom zakonu diskutuje, da bude predstavnik, odnosno ministar i njegov tim, o zakonu iz svog resora. Ukoliko toga nema, nema ministra ili njegovog pomoćnika ili zamenika, odnosno ekipe, predložio bih da se taj zakon povuče iz procedure.
Drugo, prošli put sam govorio, kada je bilo reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, da je neophodno da se praktično donesu novi zakoni, s obzirom da mi sve menjamo, menjamo sistem, menjamo društveno-ekonomsku formaciju, ulazimo u prvobitnu akumulaciju, ulazimo u neke nove sisteme i ako je to tako, a doduše to nismo imali ranije u Srbiji, ali posle svega što se dešavalo, to se izmenilo. Uzmite primer ovog zakona, član 1. koji se menjao u nekoliko godina, pa pogledajte, u toku 1992. godine imamo tri izmene; u toku 1993. godine imamo dve izmene, u toku 1994, 1996. i 1998. godine i onda dolazimo sigurno na one primedbe koje smo i čuli pre neki dan da se pojavljuje i član đ, j, k1, 2, 3 i tako dalje. Zato i predlažem ubuduće da ova skupština i da predsednik Skupštine, utiče na predlagače zakona da ubuduće, s obzirom na sve što smo radili, imamo prečišćene zakone, o kojima možemo diskutovati. Sve ovo je gubljenje vremena jer ćemo mi kad - tad, za mesec, dva ili tri morati ponovo da donosimo te zakone u celini.
Drugo, kada se radi o članu 3, samo bih pomenuo ovu osnovicu koja se stalno pominje i mislim da je to razlog zbog čega smo menjali ove članove, jer se ta osnovica promenila i normalno je da će onda sve morati da se menja. Međutim, ovo što posebno pada u oči, to je član 27j, menja se i glasi stav 4, pa kaže: "ministar nadležan za poslove rada, ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za socijalna pitanja, sporazumno propisuju način obračuna".
Znači, ovo je trijumvirat i ovog četvrtog ministra ne računam,neće imati uticaja, već ovaj trijumvirat odlučuje o tome kako će se obračunavati doprinosi. Pa ne samo to, već predviđaju i sadržinu obrasca iz stava 3. ovog člana. Da li će to raditi ministarstvo, da li će raditi resor Vlade, ali nikako trijumvirat, nikako ministri - mogu da odluče, a i to smo stalno kritikovali u drugim situacijama.
Dalje, dosta se diskutovalo kada se radi o izboru upravnog odbora. Član 33. menja se i glasi: "upravni odbor zavoda ima 15 članova". Ovde se radi o Republičkom zavodu, ali će se to odnositi kasnije na sve zavode u Republici. I već na startu se primećuje, ako upravni odbor, odnosno predsednika i članove upravnih odbora zavoda imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, pa su onda tačno naveli po koliko članova, odnosno po dva člana iz reda nezaposlenih, po dva člana iz sindikata koji ima više od 10.000 radnika i dva člana iz udruženja poslodavca, da će ona i odlučivati.
To je ukupno osam članova, a sedam članova Vlada imenuje nezavisno od ovog kriterijuma. Vlada od 15 ima garantovanih 7, a one primedbe koje smo malopre čuli da dva delegata, odnosno člana predlaže sindikat koji ima više od 10.000 radnika, a mi smo već malopre u toku diskusije pominjali da će takvih verovatno biti 10-tak, onda će Vlada a priori imati većinu u upravnom odboru i odlučivaće.
Mi smo govorili, recimo, kada smo doneli jedan zakon o univerzitetu da je to necivilizacijski zakon zato što Vlada određuje i upravne odbore, direktore, dekane po školama. Sada se praktično vraćamo na isto. Sada Vlada upravo odlučuje, jer ona ima apsolutnu većinu. Ona ima 7 članova od 15, a ima dva zagarantovana. Prema tome, svaka odluka, gospodine ministre, ništa nije smešno.
(Dragan Milovanović: Kako sedam može biti većina?)
Upravo je 7 većina, jer jedna alineja kaže upravo da će Vlada verovatno ova dva iz sindikata predložiti. To će biti više od 7, biće 9. Zamolio bih da to posle objasnite. To se u matematici može i objasniti.
Dalje, vraćamo se na ono što je već kritikovano, a to je član 27đ-1. To je ono što kritikujemo, da je neophodno da se donosi novi zakon, ako poslodavac ne isplati zaradu najkasnije do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da uplati doprinose na najnižu osnovicu iz člana 27đ, stav 2. ovog zakona. Da bog sačuva, čovek se ne može ovde snaći. Kao da je neko namerno hteo da sve toliko komplikuje, jer se ne može shvatiti suština ovog zakona, a niko ne brine ko će isplatiti platu. Znači, porezi i doprinosi moraju da se isplate, čak i ako se ne isplate plate radnicima. Da bi Vlada mogla da preživi, bez obzira kakve bi posledice po druge sve to imalo, recimo za radnike, za poslodavce, za preduzeća, i tako dalje.
Ako se ne misli na reperkusije koje iz toga proizilaze, onda se ona bavi futurulogijom. Doduše, naš jedini priznati futurolog je gospodin Milan St. Protić. On je tačno predvideo kada i kako može postati gradonačelnik Beograda i koliko će dana obavljati tu funkciju. Čim je stigao u Sjedinjene Američke Države, još nije predao akreditive, na pitanje novinara šta misli o NATO agresiji na Jugoslaviju, izjavio je da je tačno pogodio da će agresija trajati 78 dana. Samo nekoliko dana posle toga, izjavio je kada će gospodin Slobodan Milošević biti uhapšen i bio je precizan. Pogodio je sat hapšenja, ali po američkom vremenu. Gospodin Protić može pogoditi koliko će neko živeti.
