Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bili bi slični opoziciji, kada ne bi imali hrabrosti da kažemo da je privreda, koja je trebalo da obezbedi poštovanje prava, koja su postojala u vremenu u kome je današnja opozicija bila vlast, bila nesposobna za nešto tako, kao što je danas nesposobna da ta prava podmiruje, bila je nesposobna i u vremenu u kome je današnja opozicija bila na vlasti.
I, stoga se pojavio dug od 980 miliona dinara prema tržištu rada, koji Vlada nije mogla da pokrije i s toga nije mogla da obezbedi ta zakonom zagarantovana prava radnicima. Ali, gde je odgovornost današnje opozicije, a prethodnih vlasti - u činjenici da ona nije poštovala ni ona prava koja je, na osnovu argumenata koje ću ovde danas izneti, morala da poštuje. Budžetskom kontrolom u 10 ministarstava Republičke vlade, za period u 2000. godini, utvrđeno je da su počinjene sledeće finansijske zloupotrebe - da je milijardu i 280 miliona dinara potrošeno nenamenski. Samo tim sredstvima mogli ste da podmirite prava radnika, koja ste garantovali, a koja niste podrmirili, koja ste nama ostavili kao dug.
Iz budžeta je potrošeno 373 miliona dinara nezakonito. Dva miliona i 635 hiljada nemačkih maraka uopšte nije uplaćeno u budžet Srbije, a potraživano je po raznim osnovama. Dakle, kada govorimo o argumentima i činjenicama, onda ćete videti da mi ne želimo da uradimo ono što ste radili vi, kao naši prethodnici. Ne možemo obezbediti sredstva radnicima u skladu sa pravima koja su samo proklamovana ovim zakonom, a koja nikada nisu primenjivana.
Ne možemo reći da ćemo 24 meseca pokrivati potrebe radnika i da očekujemo da ćemo u vremenu koje je pred nama uspeti da izgradimo naše društvo drugačijim, nego što je ono u ovom trenutku i da će to društvo moći da podmiri te potrebe, kao što je uspelo da podmiri potrebe koje su pokrivane po pitanju naknade za tuđu negu i pomoć, penzije zemljoradnicima, naknade za domski smeštaj, naknade hraniteljskih porodica, naknade onima koji su bili onesposobljeni tokom svog radnog odnosa, boračko-invalidskih penzija i tako dalje.
Nema razloga da osporavamo šansu ovom društvu da bude drugačije, u vremenu koje je pred nama, ali moramo, kada kritikujemo, govoriti o činjenicama. Činjenice ne idu u prilog ovakvim amandmanima i kritikama koje se nama upućuju. Mi ne želimo da budemo Vlada kakva je bila ona pre nas, ali smo istovremeno spremni da ponesemo odgovornost za svaku vrstu poteza, koje u ovom trenutku vučemo.
Kada neko dokaže da je ova vlada nenamenski potrošila sredstva, koja je namenski mogla da usmeri u ostvarivanje prava radnika, mi ćemo biti spremni da uradimo ono što je od nas tražio gospodin Šešelj, a to je da se povučemo sa mesta pozicije u vlasti.

Ima reč gospodin Branislav Ivković, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedniče, prethodnik za ovom govornicom apsolutno nije govorio o tački dnevnog reda, koja je upravo sada na dnevnom redu. Na dnevnom redu je zakon o zapošljavanju.

Bila je replika.

I u replici bi trebalo da se drži dnevnog reda. Ovde smo saznali da se beži od teme, jer odgovor na pitanje ne sme da se da. Odgovor na pitanje je, da se umanjuju prava radnicima. Pošto to ne sme da se kaže, poslanik Čeda Jovanović je pobegao od teme i pokazao da je inkvizitorsko-žbirovski štab, pravi (ne razumeju se reči). Neki poslanici znaju šta je budžetska kontrola, koja je poslata da nađe ono što mora da nađe, našla, a ministri o kojima se radi, izuzev ako nemaju tu čast da se o njima piše u novinama, nemaju pojma šta je bilo, a o tome ćemo da pričamo kada bude završni račun budžeta, da li je nenamenski ili nije i ko ima pravo da proceni šta je namenski, a šta je nenamenski, ali da se zna da nije bila tema i da nije o temi govorio.

Gospodin Jovanović je, po mojoj proceni, govorio potpuno u skladu sa temom, zbog koje se javio za repliku.
Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam ovaj amandman na glasanje.
Za 51, protiv 115, uzdržanih 7, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 175 narondih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor, nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. i to, da se u članu 1. tačka 6. menja i da glasi: 24 meseca, ako je bilo osigurano 25, a manje od 33 godine. Razlozi za podnošenje amandmana leže u činjenici da smo imali dosadašnji Zakon, da imamo vaš Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona i nadam se da imamo obrazloženje onoga što vi predlažete. Podsećanja radi, ukazaću šta je to što je do sada u zakonu bilo sadržano, a vezano je za ovu kategoriju zaposlenih lica. Do sada je bilo dve stavke, dve kategorije, a koje ste vi objedinili u jednu i glasilo je ovako, u tački 6. bilo je 24 meseca ako je bilo osigurano 25, a manje od 30 godina i bio je dodat još jedan stav koji se odnosio na zaposlene preko 30 godina, a koji kaže - nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada se isplaćuje do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju u skladu sa propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Ovo što je bilo do sada, vi menjate time što sada umesto te dve kategorije, spajate u jednu, dalje, vama je minimalna starosna granica, u stvari granica za ostvarivanje prava po godinama staža bila 25 godina i sve preko toga do ispunjenja pune penzije. Ono što vi u obrazloženju kažete, a što lično smatram da je nesavesno, radi se o sledećem: - kažete, ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje. To se odnosi na lica koja imaju uslovno rečeno 31, 32, 33 godine ili možda čak i 34 godine staža, a zbog uslova poslovanja u preduzeću u kojem se nalaze, došli su do situacije da gube radni odnos. Sada ta lica koja imaju 33, 34 godine po vama nisu nikako stimulisana da traže drugo zaposlenje. Čak i da jesu, veliko je pitanje koja to radna organizacija, koji je to privredni subjekt primio lice kome nedostaju godinu - dve dana do penzije, da ga primi čisto iz socijalnih razloga. Činjenica je, a to je nesumnjivi dokaz i koji ne ide nikome u prilog u državi Srbiji, da je negde oko 800.000 nezaposlenih. Činjenica je da ima negde oko milion zaposlenih za kojima je postojala potreba za rad, u stvari prestala i oni se nalaze na spisku koji dobiju neku garantovanu zaradu, a nalaze se kod kuće. Činjenica je da su to lica koja se teško igde više mogu zaposliti, a činjenica je da su to lica za kojima u svakom slučaju nema više potrebe da se vrši prekvalifikacija, zbog njihove starosne dobi i njihovog skoro završenog radnog životnog doba i činjenica da oni moraju možda i da se bave nekom sivom ekonomijom, kako bi sebi i svojoj porodici stvorili elementarne uslove života, do kraja svog radnog veka, do kraja sticanja uslova za penziju.
Zašto takav amandman predlažem? Predlažem iz čistog humanog i socijalnog razloga. Na stranu to što vi ubrzanim tokovima idete ka evropskim integracijama. Hajde da pozdravimo to. Na stranu to što govorite, da je potrebno kompletno prestrukturiranje ekonomske politike u državi. Na stranu to što kažete da ćete stvarati ambijent za privredni oporavak zemlje. Na stranu to što kažete, da postoji neki minimum socijalne pravde. U ovom članu ne postoji ništa od toga. Zbog toga sam predložio da se tu takođe usvoje dve kategorije, da jedna kategorija bude - da dobija prinadležnosti 24 meseca u kategoriji od 25 do 33 godine radnog staža. Ono od 33 godine, do pune penzije će moći da se ostvaruje prema dosadašnjem zakonu, jer, dobijanjem 24 lična dohotka će ta lica doći do onoga, da steknu čak i pravo na punu penziju. Mislim da je to u svakom slučaju humanije, nego ono što vi predlažete. Humanije je iz više razloga, a prvi je, da ta lica u svakom slučaju, teško da će bilo gde naći posao i gde je tu humanost i gde je tu pravda, gde je tu socijalni aspekt, kojem bi ova vlada trebalo da misli, a očito nije mislila. Na taj način će i ti ljudi imati određenu sigurnost, čekajući tu starosnu penziju.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 42, protiv 99, uzdržanih 7, nije glasalo 18, ukupno je prisutno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijailović.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nije doneo odluku o ovom amandmanu, jer je isti broj narodnih poslanika glasao za i protiv, dok Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Predlog amandmana jeste - da ljudi, odnosno radnici, koji imaju 30 godina radnog staža ili više, da ne mogu da ostanu bez materijalne nadoknade, a sve do sticanja prvog uslova za penziju ili ponovnog zapošljavanja. Motivisan sam bio da podnesem ovaj amandman, jer smatram da ljudi koji imaju 30 godina radnog staža, oni u proseku godina, imaju sada oko 55 godina života. Ostali su bez ikakvog materijalnog primanja, ostali bi za dve godine, a znači imali bi oko 57 godina. To su osobe koje su već sa narušenim zdravljem, a to su i osobe koje u svojoj porodici imaju decu koja su tek na školovanju i ta deca još nisu zaposlena, a što bi značilo da bi roditelji ostali bez ikakvih materijalnih primanja, a u isto vreme bi ostala i deca. Nemaju nikakav materijalni prihod, a niti bi mogli roditelji da pomognu deci, a deca ne bi mogla da pomognu roditeljima.
U tim prilikama normalno, imali bi problema i porodično. Kada pogledamo ko su bile te osobe pre deset godina, pre deset godina, te su osobe imale oko 45 godina života. Tada su imale 20 godina radnog staža. Oni su dali sve od sebe što su mogli da daju, a prethodni sistem im je uzeo sve. Gospodo, uzeo im je i mladost i materijalne dobitke koje su imali, iako su nekakvu ušteđevinu imali i ta ušteđevina već je odavno potrošena, oni nemaju ni ušteđevinu.
Sada će doći zakon o privatizaciji. Normalno, oni neće biti baš tako u prilici da mogu da učestvuju oko te privatizacije i da imaju nekakvu nadoknadu, a dalje, oni su dali dosta na stvaranje kapitala. Normalno nisu oni krivi što je prethodni sistem sve to uništio. Dalje, to su ljudi koji nisu obuhvaćeni sa zakonom ili obavezom za prekvalifikaciju, a što je normalno, imaju 30 i više godina radnog staža, normalno je da ne budu obuhvaćeni sa prekvalifikacijama. Kao poslanik DSS-a smatram, da je ovaj moj predlog uman i pravičan, a što bi u mom kraju još dodali da je čovačan i ljudski. Zato smatram da bi poslanici Skupštine trebalo da usvoje ovaj amandman, iz ovih razloga koje sam već naveo. Još jednom, Odbor za rad i boračka pitanja je jednostavno bio neopredeljen, dakle glasalo se neutralno 4:4, pa i to znači da o ovam amandmanu treba ipak Skupština da presudi, da bude usvojen, pa smatram da će većina u ovom parlamentu glasati za ovaj amandman. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman poslanika Mijailovića.
Za 75, protiv 76, uzdržanih tri, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupštine nije prihvatila ovaj amandman.
Kladim se da je to zbog toga što ima neizvučenih kartica.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nije doneo odluku o ovom amandmanu, jer je isti broj narodnih poslanika glasao za i protiv amandmana, dok Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
(Glas iz sale: nema kvoruma.)
Kako nema kvoruma, kada je 160 glasalo.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Izvolite, gospodine Peleviću.