DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.05.2001.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja, a i nema ko da se javi, stavljam amandman na glasanje.
Za 55, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite gospodine Vujiću.

Božidar Vujić

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom predlažem umanjenje osnovica koje se predlažu u članu 3. stav 2. od 1. do 8. tačke Predlažem umanjenje za skoro 60%, a razlog za to leži u obrazloženju koje je Vlada podnela, predlažući ovaj amandman kojim se menja član 27đ postojećeg zakona. S obzirom da je obrazloženje veoma transparentno i jasno i ono glasi da se prelazi u nominalnim iznosima, sa neto na bruto zarade i zbog toga je potrebno uskladiti ovaj član postojećeg, dosadašnjeg Zakona i zato se predlaže ovaj novi član 3.
Međutim, činjenice, stvarnost i realnost, su sasvim drugačije i zato sam predložio amandmanom određena umanjenja, kako bi ona zbilja iskazivala ono što je jasna namera Vlade. To je prelazak sa neto obračunavanja plata na bruto iznose i saglasno tome, ako se pogleda kakvi su sada predlozi, koje su sada minimalne osnovice, u svakom slučaju one su minimalne i ni u kom slučaju ne ograničavaju poslodavca da isplaćuje više nego što jeste, ali to zavisi od poslovanja tog privrednog subjekta. S obzirom da je privreda u veoma "zavidnoj" situaciji, u kojoj jeste, teško da će jedan privredni subjekat moći da ispoštuje zakonski okvir i da isplaćuje ove osnovice.
Zbog toga sam bio i ponosan i zbog toga je moj amandman u tom cilju, da te osnovice u svakom slučaju, ako se i zadržavaju, treba da se umanje u iznosima u kojima se umanjuju, pa sam predložio da ta umanjenja budu 60% kako bi se time prešlo sa neto, na bruto, što je primereno tome. Ako je Vlada, a mislim da jeste, zato što mi se čini da su ovi iznosi veliki, posmatrala rast troškova života, ako je već ukalkulisala planiranu inflaciju za ovu godinu, a izgleda da će biti prevelika, onda mogu da shvatim zašto su ovi iznosi toliko veliki. Ali, opet pominjem teško da će jedan poslodavac, tj. jedan privredni subjekat biti u mogućnosti da u narednom periodu ispuni ovaj predloženi zakonski akt, ispuni ga u potpunosti i time će biti dovedeno pitanje poslovanja, jer situacija koja će biti nametnuta prvim sledećim zakonom koji se očekuje Skupštini, a to je zakon o vlasničkoj transformaciji, dovešće u izvesnu korelaciju i ovaj zakon sa ovim ostalima koji se očekuju. I to je ono što neprestano govorimo sa ove govornice i očito se ide i ima se zla namera od strane ove vlade, da sve ono što iole malo radi, da se dovede u takvu poziciju da ne može više da radi i da ga država uzme pod svoje i onda država na osnovu tog budućeg zakona o vlasničkoj transformaciji, bude jedini kupac (saradnik) sa tim novim strateškim partnerima.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ako ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 55, protiv 116, uzdržanih nema, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ima smisla isto kao i prethodna dva o kojima smo govorili i koji na značajan način smanjuju osnovicu, o kojoj je ovde reč i tamo gde je 3.033 predlog da bude 1.365 dinara, a tamo gde je 4.427 naš poslanik je predložio 1.992 dinara, a tamo gde je 5.262 tu je predlog da bude 2.368 dinara i tako dalje. Znači, to je nešto između, radi se o istom procentu o kojem smo govorili u prethodna dva amandmana, između 50% i 60%. Dužan sam, iako se nisam javljao za repliku, da kažem samo u jednoj rečenici da osnovica i zarada nemaju nikakve veze sa tim, a da zarada može da bude viša, uopšte ne mora da bude ograničena ovakvom osnovicom o kojoj je ovde bilo reči. To je reakcija na ono što je malopre rekao predstavnik vlasti, može da bude i manja, a istovremeno mislim da bismo ovim zaista značajno oslobodili poslodavce pre svega, ali na neki način zaštitili radnike od preteranog otpuštanja.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč ovom amandmanu?
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušala sam kao i moje kolege pre mene, naravno, svako sa nekim svojim viđenjem šta je to što je optimalno, a što bi trebalo svakako smanjiti kod osnovica za utvrđivanje prava nezaposlenih lica i plaćanje doprinosa po tom osnovu i predložila da to bude 50% manje nego što je predložila Vlada, sa obrazloženjem da su svi ovi iznosi neprimereno visoki i imaju za cilj jedino punjenje budžeta i to preko leđa poslodavaca, a na uštrb položaja zaposlenih. Sve što je negativno po poslodavca, na kraju se ipak prevali na zaposlenog i on trpi taj poslednji udarac.
Jasno je ovde šta se radi i da se planira mnogo veći broj nezaposlenih, a mnogo manji broj zaposlenih, pa je stoga Vlada ovoliko i povećala osnovice, a smanjila prava koja nezaposleni po tom osnovu imaju.
Još jednom da raščistimo jednu situaciju vezanu za utvrđivanje ovih osnovica. Vlada nama obećava ovde i predstavnici Vlade su u nekoliko navrata rekli - o poreskim stopama ćemo kasnije, verovatno u nameri da smanje te poreske stope, što mi ne očekujemo, jer smatramo da nema ništa čak ni od ovoga da se od ovako visokih osnovica budžet napuni onoliko koliko će to biti potrebno, odnosno da zadovolji potrebe onih koji će ostati u toku godine bez posla. Ako znamo da je u decembru i januaru ostalo bez posla oko 50.000 građana, neka trend bude isti, pa sada izračunajte koliko je to samo u toku jedne godine. Kada dođe do privatizacije i do pronalaženja strateškog partnera, onako kako ste vi gospodo DOS-ovci zamislili, onda će taj broj nezaposlenih biti još veći i onda ćemo verovatno imati ponovo na dnevnom redu možda i novi zakon u celosti, a ne samo izmene i dopune, pa će te osnovice možda biti i trostruko veće, ali džaba sve to, nećemo imato od koga da naplatimo te poreske osnovice i te stope po tim poreskim osnovicama.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 55, protiv 104, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite gospodine Jojiću.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u mome amandmanu predložio sam da se smanji osnovica iz razloga što se očigledno ide na opterećenje poslodavaca, a treba priznati i to je nesporna činjenica, bar iz dosadašnjih diskusija, a sa druge strane iz samoga predloga zakona vidi se da se ide na to da se optereti pre svega lični dohodak i da se osnovice povećaju, a niko ne garantuje da će te osnovice neko moći da obezbedi radnicima.
Građani su sve očekivali, ali nisu očekivali ovoliko zahvatanje i ovolike doprinose i ovakve zakone koji će ići toliko daleko da će dovesti u pitanje mnoge kolektive i mnoge poslodavce da zatvore svoje firme i da će mnogi biti prinuđeni da otpuštaju radnike. Učinjeno je danas konačno, nesporno i to, da je po prvi put zvanično rečeno da je 750.000 radnika bez posla i da je 700.000 radnika na prinudnom odmoru. Stotine hiljada radnika očekuje otpuštanje, po mom nekom dubokom uverenju i u budućem periodu nakon donošenja novog zakona o privatizaciji.
Šta će se dešavati u praksi, predlagač nije vodio dovoljno računa. Pre svega, šta će poslodavci biti prinuđeni da rade? Otpuštaće radnike ili će sa mnogim zaključivati ugovore o delu, pa će ugovorima o delu isplaćivati znatno manje iznose i na njih plaćati doprinose, a biće prinuđeni da jedan deo sredstava isplaćuju na ruke radnicuma.
Ono što nije dobro u predlogu ovog zakona jeste, što se obračun vrši u bruto iznosu i ta osnovica nikako ne može biti ispunjena pa mnoga preduzeća neće moći da izvrše ove obaveze koje se u zakonu predviđaju.
U zakonu možemo, gospodo narodni poslanici, napisati sve i svašta, papir trpi. Međutim, u praksi a verujem da ste mnogi uvereni u to, jer radite i znate, da je nemoguće obezbediti u sadašnjim uslovima i okolnostima, posle toliko godina sankcija koje su uavedene našoj državi, promenjenim okolnostima i posledicama bombardovanja a da pomoć koja je obećana nije stigla našoj državi i da je ona izostala. I, u promenjenim okolnostima, siguran sam, da mnogi poslodavci neće moći da ispune obaveze, jer su osnovice previsoke.
Zbog toga sam i predložio da se osnovice za doprinose smanje za 50% da bi radnici dobili veće plate i ne može se ovo dovoditi u vezu i ne može ovo da bude isto što i plata. Plata je jedno, a osnovica je drugo. Na osnovicu i to u bruto zaradi u kojoj se ukalkuliše i uračunava i noćni rad i prekovremeni rad i regres za godišnji odmor i topli obrok, dakle kada se sve to sabere, to su iznosi po stepenima izuzetno visoki, previsoki.
Možda ovi iznosi neće biti previsoki u dogledno vreme, ali će zato našoj državi biti potrebno dosta vremena da mi konačno budemo u redu onih zemalja, koje mogu da isplate lične dohotke, i da se na te lične dohotke, na te zarade, na te osnovice doprinosi isplate, a koji se predviđaju.
Naša zemlja ne može preko noći da postane Amerika, to je nesumnjivo. Nadam se da ćete se s tim složiti. Za to će nam biti potrebno mnogo vremena ali u novonastalim okolnostima i zbog promenjenih okolnosti i sadašnjeg trenutka u kome se nalazimo mišljenja sam da ovaj amandman treba prihvatiti i zato sam ga i predložio, da se smanje osnovice da bi što više moglo ostati kao zarada da se isplati radnicima. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, izneću još jedan argument u prilog amandmana, koji su svi relativno srodni ili gotovo iste prirode. Naime, to je amandman koji se podnosi zbog činjenice da je ranije postojala mogućnost, u tekstu koji se sada menja u zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona, da Vlada Republike Srbije na zahtev poslodavca i da ovako relativno niske osnovice smanji i do 50% ukoliko bi time Vlada shvatila ili uvidela da će biti u potpunosti uništen proizvodni proces ili ukoliko se preduzeće ili firma nalaze u izuzetno teškom položaju, a smatram da ako joj Vlada to obezbedi da će taj proizvodni proces moći da se redefiniše, da će moći da izvrši bilo kakav napredak u predstojećem periodu.
Mislim da izbacivanje ovih članova, sa ovako visokim osnovicama, za obračun doprinosa, zaista u najvećoj meri pritiska poslodavce i možda će neko reći kao svoj argument - ali time će ostati oni koji su najčvršći, oni koji su najzdraviji, jeste, ali takvih je u Srbiji danas na žalost veoma malo. Već godinama, decenijama ih je veoma malo i to nije nikakva novost niti svetsko čudo, ali se postavlja pitanje da li mi zbog toga, u takvoj situaciji u našoj privredi, možemo i da li smemo, da li je potrebno da uništimo svakog privrednog subjekta, posebno one koji učestvuju u kakvom takvom proizvodnom procesu.
Plašim se, da nam se ne dogodi posle svega ono što se dogodilo u Rumuniji i Bugarskoj. Po istom principu je rađeno. Nezaboravite da je Rumunija bila jedan od najvećih evropskih petrohemijskih giganata, druga u Evropi a danas ona ne postoji u petrohemijskoj industriji. Suštinski, imali ste Bugarsku koja je bila najveći izvoznik povrća u Evropi a danas je Bugarska uvoznik povrća. Plašim se da ćemo na ovakav način i ono malo što imamo, pa makar i loše proizvodnje, uspeti da uništimo i da se u potpunosti predamo u ralje onih stranih investitora koji bi budzašto da uzmu ono što je naše a da proizvodnja ni posle toga ne dobije tj. da ni do kakvog progresa i napretka ne dođe.
Zato vas pozivam da ovaj amandman Petra Jojića prihvatite.