Reč ima narodni poslanik gospodin Nebojša Jović, a sledeći je narodni poslanik gospodin Toma Bušetić.

Poštovani poslanici, podstaklo me je obrazloženje zakona ministra koji je rekao da je ovo vrlo jednostavan zadatak da se obrazloži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Jeste jednostavan zadatak predložiti nove osnovice za obračun poreza i doprinosa, međutim postavljam pitanje - koliko će biti težak zadatak da se ova primena u ovom novom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona, primeni u praksi. Vi predlažete nove osnovice, to su bruto osnovice - bruto osnovice u koje ulaze, koliko smo već mnogo puta ovde rekli, topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak.
Međutim, izražavam nezadovoljstvo zašto u paketu ovih zakona, kada se razmatrao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, zašto se nije razmatrao i Zakon o izmenama Zakona o socijalnom osiguranju, gde bi nam se ponudila i stopa doprinosa za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Mislim da o paketu ta tri zakona, možemo da damo pravi sud kakvi su ovi zakoni, da li postoji rasterećenje u privredi ili ne postoji. Dužan sam da ovaj zakon prokomentarišem ovako kako je on dostavljen nama poslanicima. Zbog toga ću napraviti uporedni pregled i uporednu analizu podataka, koje ste vi dali po novoj osnovici i po osnovici koja je važila u dosadašnjem Zakonu. U dosadašnjem Zakonu važile su neto zarade kao osnovica za obračun poreza i doprinosa. Te neto zarade, odnosno osnovice neto zarada množile su se koeficijentom kako bi došli do bruto osnovice, na koju bi primenjivali poreze i doprinose. U sadašnjim uslovima, u sadašnjem zakonu, taj koeficijent za preraspodelu od neto na bruto osnovicu, iznosi 1.362.397.82, vi ste tako predložili ovde, a vi koji ste dostavili ovaj zakon, trebalo je da razmišljate da li je ta, najjednostavniji rad, za osnovica, 470 dinara ili je 1.600 dinara. Da ste dostavili da je ta osnovica 1.600 dinara, ja bih ovde izvršio takvu analizu, međutim prinuđen sam da vršim analizu onako kako ste vi dali u obrazloženju zakona. Napraviću analizu samo za najjednostavniji rad i za osmi stepen stručnosti, gde se zahteva najveći stepen stručne spreme, to je doktorat.
Kada 470 dinara pomnožimo sa koeficijentom koji sam malopre rekao, dolazimo do bruto osnovice od 640,33 dinara. Ako sadašnje stope doprinosa koje iznose za penzijsko i invalidsko osiguranje 16%, za zdravstveno osiguranje 9,60, a za nezaposlenost 0,9, dolazimo zaista, do podataka da je opterećenje po novim osnovicama zaista ogromno. Po starim osnovicama penzijsko i invalidsko osiguranje iznosilo bi 102,45 dinara, a po novim osnovicama 3.033.475,28 dinara, što je 473,66%. Izvinjavam se što vršim takvu analizu, ali ovo ste vi dostavili, ako ste vi pogrešili, onda vi treba da snosite posledice.
Zdravstveno - na osnovicu od 640 iznosila bi 61,47 dinara, a po novoj osnovici 3.033.291,16 dinara i nezaposlenost od 5,76 po starim osnovicama, a sada je 27,29 dinara. Još je drastična razlika kod osmog stepena gde je preračunato 2.300 novih dinara, i kada pomnožimo sa koeficijentom koji sam malopre pomenuo, dolazimo do osnovice od 3.133 dinara. Mislim da je to odnos primene sadašnjih stopa na taj iznos i na iznos od 12.000 dinara i to je zaista nekih 400 i nešto posto.
Dakle, ne možete da tvrdite kao što ste rekli, kada bi smanjili bruto osnovicu 50%, da bi ona bila manja nego što je neto zarada. Vi predlažete da osnovica ne može da bude viša od petostrukog iznosa i to prihvatam, a najniža osnovica, da ćete utvrđivati kako budu rasle mesečne zarade po nezaposlenom u poslednja tri meseca. Međutim, šta je strašno kod svih zakona, a prihvatanjem je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, da mora doći do promena u načinu finansiranja socijalnog osiguranja. Strašno, kao i u svim zakonima je to, što do 30-tog u mesecu, ako ne budu plaćeni porezi i doprinosi, da će nadležna služba za platni promet obavestiti nadležni poreski organ koji je dužan da u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja, obračuna poreze i doprinose, kao što sam i prošli put rekao, to rešenje ne zadržava izvršenje i doćiće do blokade žiro računa, do prestanka rada firmi i svega ostalog. U sadašnjem Zakonu, a vi ovde kažete da u sistemu finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja, da se i dalje zadržava princip isplaćenih zarada.
U dosadašnjem Zakonu porezi i doprinosi su se obračunavali na ono što je utvrđeno da je isplaćeno radnicima, a vi se ovde ograđujete od najnižih osnovica za plaćanje doprinosa po stepenima stručnosti, a vezujete se tim ako do 30-tog u mesecu se ne plate porezi i doprinosi, da nadležni poreski organ obračuna. Znači, nema, nije princip isplaćenih zarada. Zarade nisu isplaćene, a porezi i doprinosi se obračunavaju i da li će sam poslodavac obračunati ili ćete vi obavestiti nadležne poreske organe, to zaista u ovom trenutku nije toliko ni bitno. Mislim da upravo zbog toga, kako sam počeo svoje izlaganje, mislim da je primena ovog zakona zaista teška.
Moraću kao što je i kolega Lešnjak, da se osvrnem na prostor odakle dolazim, mislim da tako nisko akumulativne grane, kao što je tekstil, metalna industrija i drvna industrija, ovo neće moći da izdrže. Te tri vodeće firme, odnosno među vodećim firmama u Kuršumliji, zapošljavaju 2.500 radnika. Kuršumlija je malo mesto, sa porodicama od četiri člana, dolazim izabran od 10.000 ljudi, a ako se zatvore sve firme, mi ćemo morati svi da krenemo za Beograd. Mi volimo Beograd kao glavni grad, ali ne bi želeli da dođemo ovde i da živimo. Zašto niste, a u zakonu lepo kaže, da ministar nadležan za poslove rada, za socijalno osiguranje, za socijalne slučajeve, ministar nadležan za poslove zdravlja, propisuju sporazumno način i sadržinu obračuna i uplate doprinosa kao i sadržinu obrasca.
Mislim, da ako zaista mislite da će od 1. juna da stupi ovaj zakon na snagu, mislim da je to bilo krajnje vreme da učinite. Budite sigurni da sa ovakvim bruto osnovicama, pa neka čine one topli obrok, terenski dodatak i sve ostalo, priliv sredstava u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će biti manji, a vi to i sami na kraju tvrdite. U ovakvim uslovima privređivanja, privreda, budite sigurni, neće moći ovo da izdrži. Mislim da u tom smislu treba svako, kao što je kolega Dragan Jovanović prošli put rekao, ovde da izađe i da kaže kakva sudbina čeka okrug ili mesto odakle dolazi, jer mislim, da od privrede svi živimo i mi ovde, ako ne bude privrede, nećemo imati razloga da budemo.

Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković, kao ovlašćeni predlagač akta.

Samo bih još jednom htela da kažem, pošto očigledno to nije jasno, a mnogi od vas se vraćaju ili će se bar vratiti (u firme) po završetku sednice Skupštine. Znači, ovaj pregled osnovica koji je ovde dat, to je prethodni Zakon. Mi ga nismo obrazlagali. Mi smo samo ukazali šta se u prethodnom Zakonu menja, pošto su po prethodnom Zakonu utvrđene apsolutne cifre, a zatim kaže da se to usklađuje sa tromesečnom promenom kretanja prema kretanjima u zaradi, znači, ove apsolutne cifre danas, naravno posle toliko vremena ne mogu da važe, kao što ni ove apsolutne cifre koje danas donosimo neće važiti, već će se usklađivati, povećavati nadamo se, sa povećanjem plata. Znači, tih 400 dinara prvo nije za nivo doktora nauka, nego je prema ovome što ovde piše za najniži nivo kvalifikovanog rada, a drugo danas je to, kao što je vaš kolega rekao, 1.700 dinara.

Kao predstavnik poslaničke grupe izvolite, gospodin Vučić, drugo javljanje.

Želeo sam, da ne oduzimam previše vremena, samo da ukažem na nešto što jeste razlika i na nešto gde ministar nije u pravu. Naime, tačno je da dolazi do revalorizacije u skladu sa određenim kriterijumima i da više nije 470, već 1.660. Tačno je da nije 950 u trećem stavu, već 2.500, ali je takođe tačno nešto drugo o čemu smo ovde pokušali da govorimo, a čini mi se da nas poslanička većina pre svega ili gotovo sam siguran u to, nije želela da čuje.
Naime, razlika između neto i bruto plata i osnovica, kada imate topli obrok ili regres, sve ono što bi dolazilo u bruto platu, ona je uvek ista, ona se ne povećava srazmerno različitim primanjima. Dakle, ako imate ovoga sa jednim kvalifikacijama i nekoga sa višim kvalifikacijama, pa će ovaj imati duplo veći iznos toplog obroka. Neće. Imaće isti, a vi povećavate na takav način proporcionalno da se 2.500 na 5.200 je isti neto odnos prema bruto odnosu, kao što je i ovaj sa 1.600 prema 3.000. Ne može da bude isti. Ovde je 2.600, a ovde 1.500 razlika. To je suština, to je ono na šta smo ukazivali.
Još nešto, dobro ste primetili da se menja zakonski tekst u kome se navode cifre 470, 800, 950, 1.200, 1.300, 1.700, i tako dalje. Tačno je da je to promenljiva kategorija, tačno je da je i ovo novo promenljiva kategorija, ali ih onda moramo upoređivati. Baš tih 470 sa ovih 3.033 dinara, naravno u određenim uslovima. Kakvi su uslovi bili i tada da se vidi na koji način to može da funkcioniše, ali posebno je zanimljivo kako to izgleda u poslovima za koje se zahteva stručnost koja se stiče fakultetskim, odnosno visokim obrazovanjem ili doktoratom, i tako dalje. Tu je ogromna disproporcija u neto plati, u osnovici koja se na takav način obračunava i u onoj koja je bruto plata.
Kakav je tu topli obrok od 6.000 dinara? Kakva je tu razlika od 5 ili 6 hiljada dinara, a koja je potpuno jasna, čak i po tim vašim računicama mora najmanje tolika da bude, a ovde je oko 1.500 dinara, što bi moglo da bude relativno prihvatljivo i da se kaže da osnovica za obračun nije značajno uvećana. Donekle jeste, ali nije značajno uvećana, ali je za svaki stepen stručnosti više kao nekom vrstom aritmetičke progresije uvećavana ta osnovica i to je čini mi se suštinska razlika u odnosu na ono što smo imali u prethodnom Zakonu. Mislim da je to suština onoga, mislim da je to suština na koju su želeli da ukažu i svi moji prethodnici.

Reč ima gospodin Ivković, kao predsednik poslaničke grupe, prvo javljanje.

Uvažena gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, radi se o sledećem, sa vašim Predlogom zakona u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja faktički se upotpunio krug onih kojima je gore. Prvo, Zakonom o radnim odnosima i Zakonom o zapošljavanju gore je zaposlenima. Ja sam vašeg kolegu ministra prozivao da izađe ovde i da kaže da je govorio neistinu, kada je rekao da nema otežavajućih okolnosti za zaposlene. Nije izašao za govornicu, ali smo saznali i nas 50 je ponovilo da su otpremnine u Zakonu o radnim odnosia ili garancije iz Republičkog fonda za tržište rada manje nego što bi inače bile po starim zakonskim rešenjima.

Znači, s jedne strane imamo zaposlene koje će sada nakon 30 godina radnog staža imati sigurnosti u primanju finansijske podrške dok ne odu (na neki način) u penziju, dok se ne zaposle na drugom mestu i imamo one koji rade 25 godina i samo dve godine nakon toga će imati sigurnost, znači njima je gore. Sa druge strane, vi sada uvodite i vi ste u pravu, to više nije 470 dinara nego bi bilo revalorizacijom 1.700 dinara neto lični dohodak i vi sada imate bruto lični dohodak 3.033 dinara. Međutim, šta ste uveli ovim zakonom? Ovim zakonom ste uveli da je poslodavac dužan da ispuni svoje obaveze prema penzijskom i invalidskom osiguranju, prema osnovici od 3.033 dinara, makar ne isplatio uopšte lični dohodak. Istovremeno niste rekli, ali znamo da je po starom Zakonu i po starim rešenjima postojala mogućnost da vaš kolega resorni ministar, znači danas svi, 50% izvrši oslobađanje, pre svega tekstilnog kompleksa i svih onih kompleksa u privrednim granama koji se nalaze u teškoj situaciji.

Kakav socijalni milje mi dobijamo? Dobijamo poslodavca koji je obavezan da prvo ispuni obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, makar ne isplatio uopšte lični dohodak zaposlenima, a sa druge strane olakšali ste mu da počne da otpušta radnike, jer jednostavno otpremnine po Zakonu o radnim odnosima su daleko niže nego što bi bile nakon 10, 20, 30 godina, nego što su bile po ranijem Zakonu. Šta će biti kraj? Biće kraj koji se događa u Narodnoj banci Jugoslavije.

U Narodnoj banci Jugoslavije, guverner Mlađan Dinkić, već sam rekao, postavio je čuveni test za zaposlene visoke stručne spreme, intelektualce, sa pitanjem šta je to klonirana ovca i otpustio je 450 ljudi i prekršio član 26. stav 1. Zakona o radnim odnosima. Zašto to radi, gospodo vi koji vičete, čuli smo, zato što je shvatio da je za Narodnu banku Jugoslavije bolje da otpusti, manje otpremnine, raščisti sa ljudima i ne mora da vama uplati po vašem zakonu gospođo ministre, da uplati po osnovici 3.033 dinara i raščistio je posao. Što su među njima i samohrane majke koje još nemaju rešena mnoga životna pitanja, to nema veze. Znači, mi jednostavno rešenjima koja daje ministar za rad i zapošljavanje, i vi kao ministar, idemo u situaciju gde je izuzetno otežano zaposlenima, a još gore poslodavcima kojima je onemogućeno da korektno obračunaju, bruto lični dohodak.

Mi smo ministru Đeliću rekli da se slažemo sa tom idejom ali smatramo da to treba pokrenuti onda kada privreda stane na zdrave noge, da treba pokrenuti od 1. jula 2002. ili 31. decembra 2002. godine, kada privreda uhvati određeni zamajac, kada dođe do kapitala a ne danas. I, danas ste mu topli obrok oporezovali, markicu, terenski dodatak, regres, uveli ste bruto lične zarade a sad ste rekli - poslodavac mora da uplati doprinose a za plate šta bude.

I, šta će biti kraj? Ujedno ste ih preko Zakona o radnim odnosima, Zakona o zapošljavanju, naveli faktički da krenu u otpuštanje radne snage. Ako tome dodamo proces privatizacije, dodamo poslodavca sa privatnim kapitalom, onda možemo reći da će vrlo teško biti onima koji počnu masovno da dobijaju otkaz. I, to je kraj.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici iako je ovaj predlog zakona veoma kratak istakao bih i ukazao na nekoliko važnih primedaba i dao neke sugestije a isto i ukazao na određene proizvoljnosti koje ne bi smele da se dese kada se prave bilo koji zakoni a pogotovu ne zakon u ovoj oblasti.
Prvo, smatram da su ove osnovice zaista previsoke. Ove osnovice sa 3.033,00 za nekvalifikovanog radnika do 12.000,00 za doktora nauka su visoke i one će svakako izazvati velike poremećaje i u velikim kolektivima, koji imaju veliki broj zaposlenih, koji će doći u veoma nezgodnu poziciju, ali isto tako i kada je reč o privatnim preduzetnicima.
Naravno, privatni preduzetnici će to lakše rešiti jer će oni sve te viškove koje ne mogu da plate, a koji do sada nisu bili viškovi, jednostavno otpustiti. Oni su u nekom prethodnom vremenu, u vremenu naše vlasti, često prijavljivali kao nekvalifikovane radnike diplomirane pravnike, diplomirane ekonomiste, inženjere, ali će sada u uslovima jedne rigoroznije kontrole izbeći i oni će biti svakako prinuđeni da sve te ljude za koje ne mogu da plate poreze i doprinose plate, otpuste i ti ljudi će ostati bez posla.
Iako znamo da do nekih većih promena ne može doći, a imali smo već prethodni zakon usvojen, mi uvek želimo da ukažemo na te krucijalne propuste u svakom zakonskom projektu. Dalje, stav koji govori o tome da osnovica iz st. 1. ovog člana ne može biti viša od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, mislim da ne treba da stoji. Jednostavno ne treba ništa limitirati, jer to limitiranje nije u skladu sa nekim principima solidarnosti, već naprotiv, zahvatanje više kod onih koji imaju manje a manje zahvatanje kod onih koji imaju više.
Ovde dolazimo do sledećeg stava, koji je veoma važan, bitan, a odnosi se na najnižu osnovicu kojom se utvrđuje tromesečno, po kretanju zarada, po zaposlenom u Republici i mislim i o tome sam već govorio o prošlom zakonu o zapošljavanju da je mnogo pravednije da ovo usklađivanje vršimo sa prosečnim zaradama po zaposlenom u opštinama. Zašto?
Jednostavno, nisu iste plate u jednoj opštini kao što je Rekovac ili Batočina i opštine kakve su Pančevo i Beograd. Iako su ova rešenja bila i u prethodnom periodu i sadržana u prethodnim zakonima sada treba da idemo sa novim zakonskim projektima, sa novim rešenjima, koja će predstavljati neko unapređenje. Jednostavno, ovakvim predlozima država jednako uzima i od siromašnih i od bogatih.
To treba eliminisati. A, da imamo i drugačije primere pokazuju dečji dodaci. Kada govorimo o dečjim dodacima država je tu veoma selektivna. Opštine koje su sa manjim platama imaju manje dečje dodatke iako imamo ograničenje do 70%, a opštine koje su bogatije imaju veće dečje dodatke, iako imamo ograničenje do plus 10%.
U svakom slučaju ovo su razumni predlozi i treba ih ugraditi u Predlog ovog zakona. Kada govorimo o članu 125g iako ne razumem šta znači "g", gde se potencira finansijska disciplina preko platnog prometa i poreske uprave, dobro je da se ona poboljša, ali moramo da znamo da se svi fondovi, pa i Fond PIO, ne može puniti na pravi način samo finansijskom disciplinom nego pre svega jačanjem, pokretanjem konsolidacijom i unapređenjem proizvodnje.
I, u članu 10. kada sam malopre govorio o određenim proizvoljnostima, mislio sam upravo na ovaj član, na stav koji kaže: "Pored novčane kazne za prekršaj iz stava 1. tačke 4. ovog člana poslodavcu iz st. 1. i 2. ovog člana može se izreći mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana".
Šta znači - može? Ko će to da odredi? Za koga će važiti odrednica - može, a za koga - mora? Ako smo već išli sa jednim ovakvim rešenjem onda je neophodno da ovu reč - može zamenimo rečju - mora. Ako smo već ovako to definisali. Znači, to su neke naše suštinske primedbe koje se odnose na visinu ovih osnovica koje su svakako prevelike, na limitiranje petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, za najniže osnovice koje se usklađuju sa republičkim prosekom, i smatramo da treba da budu po opštinskim prosecima i na ovaj član 125. i član 10. Hvala lepo.