Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Dame i gospodo, predizborna ili izborna koalicija DOS je u onom periodu kada smo se nadmetali da dobijemo poverenje birača, obećavala da ima spremljenih 200 ili 300 novih zakona koji predstavljaju nova sistemska rešenja, gde će se iz korena menjati sistem i naplate poreza, i privređivanja, i politički sistem itd. Sada dobijamo neke zakone koji su navodno privremeni, koji predstavljaju neki prelazni period, pa će se to kasnije opet rešavati. Dakle prvo, nije tačno da ste imali spremljene zakone, imali ste samo želju da biračima pokažete, kako biste zaslužili njihovo poverenje.
Sa svakim novim zakonom kažete - biće vam bolje, samo ne kažete kada će nam biti bolje, jer verovatno želite da to bude iznenađenje. Ali, preživeli smo nekako ovo naše gore. Ovo vaše bolje, ako ovako nastavite, teško ćemo preživeti. Već je rečeno da svi ovi zakoni proističu iz Zakona o budžetu i sada je potrebno ona planirana sredstva prikupiti. Pri tome se ne biraju sredstva i pri tome se ne vodi računa da li će oni koji treba da daju ta sredstva moći da izdrže ovo što im sada namećete. Visoke osnovice na koje se obračunava i plaća doprinos za osiguranike, odnosno zaposlene, nosi specijalnu oznaku AKM - ako može. Ali, pitanje je da li će i koliko će obveznika moći da plati doprinose na ovako visoko postavljene osnovice?
Država se stavila iznad zaposlenog. Ona mora da namiri svoje potrebe, svoje prihode, a plata zaposlenom ne mora biti isplaćena. Dolazimo do toga da će nam možda bivi veće penzije, ali treba preživeti do penzije, treba za to vreme primati platu. Ako poslodavac ne bude bio u mogućnosti da isplaćuje i platu i doprinose, moraće da isplaćuje doprinose, a plata može i da sačeka. Mi smo i prethodnom izvestiocu, odnosno, predstavniku Vlade, ministru za rad i zapošljavanje, pokušali da skrenemo pažnju na neke nerealnosti u Predlogu zakona, ali njemu nije vredelo govoriti jer ga to zaista nije interesovalo. Doduše, njega nema u sali, ali tu je jedan njegov bliski rođak, kao narodni poslanik sedi ovde među nama. U DOS-u je nekako sve povezano, muž i žena, ljubavnik, prijatelj, itd., pa će mu taj njegov rođak to sigurno preneti. Ovima koji dobacuju kažem da Miroslav Ilić mnogo bolje peva od svog zeta, pa pusti tasta da to uradi.
Vi ste ukinuli čak i onu mogućnost koja je bila predviđena ranijim članom 149a, da se poslodavcu može za 50% umanjiti plaćanje doprinosa, ukoliko to bude opravdano i ukoliko pod određenim uslovima Vlada nađe za shodno da mu to umanji. Bar ste to mogli u ovom prelaznom periodu da zadržite. Čudno je ovo u članu 10. da se stalno preti zabranom obavljanja delatnosti, da li 30 ili 90 dana. Teško će neko podneti da 90 dana ne radi, a da za to vreme mora da isplaćuje sve obaveze prema državi, poreze i doprinose.
Kao što je već rečeno, ovo je uveliko priprema za donošenje zakona o privatizaciji. Meni je žao što moram to da kažem, iako se šef poslaničke grupe DOS-a ljuti zbog toga, ali mi to nismo dobili. Trebalo bi da dobijemo Predlog zakona o privatizaciji, kako bismo o tome objektivnije govorili.
Šef poslaničke grupe DOS-a kaže da Vlada neće kompenzirati dugove preduzećima tako što će od njih dobijati stanove, neko iz Vlade, verovatno. Traži da mu verujemo na reč. Oni su govorili da će biti časni, da će biti moralni, da će biti nešto kao nadljudi, verovatno, da će voditi računa o svom ponašanju, da ničim neće ukaljati obraz ni DOS-a, ni Vlade, a evo šta doživljavamo da nam se ministri, funkcioneri, maltene goli jure po kancelarijama. Znači, ne možemo verovati, jer ste prekršli to prvo obećanje.
Ministre, mi ne možemo od vas tražiti da povučete ovaj zakon, s obzirom da su prethodni zakoni doneseni i da se radi samo o usaglašavanju osnovice. Bilo bi poželjno da Vlada još jednom razmotri ceo ovaj paket zakona i da, pre nego što budu objavljeni u "Službenom glasniku" i pre nego što predsednik Republike potpiše ove zakone, učinite još jedan napor, razmislite malo o tome. Možda je ovo prilika za neko buduće vreme, da donosimo i ovakve zakone sa ovakvim osnovicama i ovako rigidne, ali u ovom trenutku sigurno nije.
Bar nekoliko preduzeća u Nišu, velikih preduzeća, neće moći da ispune zahteve iz ovih zakona, ne samo ovog zakona koji danas osporavamo, nego i prethodnih zakona. Uzmite kao primer "Niteks", tu je bio i ministar za privatizaciju, obilazio je to preduzeće, kao i ministar za rad. To je preduzeće koje ima šansu da opstane, ali će ovim biti teško pogođeno i mnogo toga će se pokvariti u odnosu na ranije, a ranije nije bilo sjajno.
Ukoliko i ovaj zakon danas dobije zeleno svetlo i ukoliko narodni poslanici u ovoj skupštini, znači, parlamentarna većina, usvoji ovaj zakon, još jednom ćete pružiti dokaze za našu tvrdnju da je DOS najgori.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega Slobodan Pavlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u jučerašnjem uvodnom izlaganju gospođa ministar je rekla kroz tri minuta, koliko je govorila, da je zakonsko rešenje koje je vrlo bitno kako za one ljude koji su sada u penziji, tako i za nas koji se pripremamo za penziju, perspektiva i da u tim trenucima ne može više ništa drugo da kaže nego da je to usaglašavanje sa postojećim zakonskim propisima i prilagođavanje prelaska svih propisa koji su u prethodnim danima doneti ovde u parlamentu, sa neto na bruto zaradu.
Da nije to baš tako prosto, ja ću u svom izlaganju da vam kažem nekoliko pokazatelja. Pre svega, drastično povećanje osnovice za doprinose za PIO, a bez tačnog saznanja na koji način će stope doprinosa biti umanjene, za privredu Srbije koja je u proteklih godina imala dosta problema, i to evidentno. Da li je to samo kriva ona većina koja je vladala u ovoj našoj republici, to sigurno da jeste, ali treba da znamo da su i otežavajući faktori bili ti koji su nagoveštavali da će privreda tako u tim teškim uslovima da radi.
Tako je rekao predsednik poslaničke grupe DOS-a da 730.000 radnika ne radi, da 770.000 radnika radi, juče je rekao privremeno, a sad fiktivno. Taj podatak je tačan i ja kao privrednik mogu to da potvrdim. Ali, sigurno da su tih 700 i nešto više hiljada radnika, koji privremeno i fiktivno radi, radili u tim uslovima onako kako su uslovi omogućavali, odnosno onemogućavali. Naša privreda je svoju stabilnost i svoj opstanak ovde i sve društvene nadgradnje, školstvo i zdravstvo, onako kako je bilo, sigurno dobro uradila i doprinela onoliko koliko je mogla, za taj trenutak koji je bio. Sigurno nije bio lak i nije bio sigurno u perspektivi.
Da je to tako, da su i postojeći zakonski propisi koji su govorili o vlasničkoj transformaciji već uradili nešto da su brojna mala i srednja preduzeća bili nosioci ovakvih privrednih tokova, Vlada koja je svojim programom dala koncepciju privrednog razvoja u malim i srednjim preduzećima, to potvrđuje, jer je to u prethodnim zakonskim rešenjima doneto. Ali, obećanja koja je Vlada dala 25. januara, kada je premijer ovde, zajedno sa ministrima, dao jednu perspektivu - porast industrijske proizvodnje od 5%, inflacija od 30%, donatorstvo poznatih i čuvenih NATO agresora na našu zemlju - sada, posle 100 dana rada Vlade, možemo da konstatujemo da to nije istina, a premijer Đinđić rekao je u svojoj završnoj rečenici da je ovo Vlada brzine i ekspeditivnosti, da je ovo Vlada koja neće da laže i neće da krade.
Mogu da kažem posle 100 dana, kao privrednik i kao učesnik u ovoj raspravi, da je teška reč laž, ali da je ovo neistina. Neistina proističe iz činjenica, pre svega: inflacija za prva četiri meseca ove godine prešla je preko 15%, porast cena raznih proizvoda i životnih namirnica govori da će u narednom periodu ta inflacija da bude drastično veća, od porasta industrijske proizvodnje od 5% nema ništa, ovi privredni subjekti koji rade ovako kako rade ne rade uopšte, ništa se ne radi niti u infrastrukturi, niti u nekoj proizvodnji, nego samo ono koliko može da se preživi i koliko može da ono što je određeno do 5. oktobra da se od tog 5. oktobra nešto naplati.
Prema tome, ne mogu da kažem da ta mala i srednja preduzeća nisu bili nosioci takvog privrednog razvoja, već, nasuprot, mogu da tvrdim da su oni uredno plaćali i izmirivali doprinose za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje, a da nisu možda plaćali doprinose neki drugi subjekti, kao što su javna preduzeća. Navodim primer elektroprivrede, ŽTP i ostali, koji sada ne plaćaju te doprinose, jer iz podataka koje imam - za mesec april elektroprivreda nije platila penziono, invalidsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Želeo da taj podatak znam, pa onda da razgovaramo.
Nije stabilnost i nestabilnost u malim i srednjim preduzećima ta perspektiva, nego je naš zadatak ovde da stabilizujemo javni interes, da uvedemo u kolotečinu privredne tokove od opšteg interesa, a perspektiva nije u gašenju malih i srednjih preduzeća. Ovim zakonskim rešenjem, odnosno članom 125. govori se ono što želi Vlada, a za šta se i ja zalažem, da pre svega ova finansijska disciplina bude poštovana, jer kada bi svi poštovali tu finansijsku disciplinu, onda nijedan zakon ne bi bio nerealan. Svaki zakon je dobar čim bude donet, a donet je na način kako se i sada donosi, uz konstataciju da ipak amandmane koje ovde opozicija predlaže treba malo da poslušate, da oslušnete i da vidite da oni nisu zlonamerni, nego da su dobronamerni. Ako i ovako primenimo ovaj član da u roku od 30 dana, ukoliko se ne plati doprinos za penziono, invalidsko, zdravstveno i socijalno, da će se pristupiti drastičnim kažnjavanjima poslodavca i kažnjavanju onih privrednih subjekata koji sada rade onako kako rade.
Navršava se 61 godina od proglašenja fašističke agresije na Evropu, a 9. maja pobedili smo Nemačku, zajednički, a nismo dobili od tog donatora ni jedan jedini dinar, ni jedan jedini cent, ni jednu marku. Da smo dobili te marke, mi bismo obnovili tu privredu. Da li bi bila privatna ili društvena, sigurno bi nam dobro doprinela, ali u ovom trenutku to nemamo i nemojmo da se sa time zanosimo. Mislim da mi treba našu perspektivu da tražimo u nekim drugim stvarima, pre svega u našim resursima i u našim subjektima, u našim građanima i našim radnicima.
Ukoliko ugasimo i ovaj subjekt koji postoji, a sigurno u ovim zakonskim rešenjima koja su bila pre, a i sada ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o invalidskom i penzionom osiguranju, ne samo da ne štitimo radnika, nego poslodavca onemogućavamo da primeni ono što je primenljivo u ovom trenutku. Ovo su rigorozne mere, sa rigoroznim rokovima, koje očigledno neće biti realne. Možete vi da donesete šta god hoćete, ali ja kao privrednik i kao poslodavac mogu slobodno da kažem da će ovo teško biti sprovodljivo, iako mi je želja da ja to sprovedem, jer bi bio i dobar direktor, bio bih dobar radnik, dobar građanin i dobar poslanik.
Prema tome, smatram da vi treba da imate malo razuma, da uzmete da se nalazimo u tom trenutku u kakvom se nalazimo, da naša privreda ne može da se obnovi za dva ili tri dana donošenjem jednog zakonskog rešenja. Prema tome, gospođo ministre, smatram da ovaj predlog treba da bude povučen, da ovaj zakon treba da se prilagodi stvarnosti i da vi, kao predlagač tog zakona, izađete i predlog povučete, makar u rokovima koje ste dali. Rokovi primene od 1. juna, to je nemoguće.
Pre svega, drugim zakonskim aktima koje smo doneli, odnosno zakonima, rekli smo da moramo da uradimo kolektivne ugovore, opšti kolektivni ugovor, pojedinačni kolektivni ugovor, granski kolektivni ugovor. To sve treba biti primenljivo da bi privredna preduzeća mogla to da donesu i primene, a zakonska rešenja - drastične kazne po poslodavca i po privredne subjekte, zabrana rada privrednih subjekata - to je stvarno nemoguće, nerealno i nije u redu. Povucite ga, makar u rokovima koje ste dali.
Nijedan zakon niste doneli, nego ste samo doneli predloge zakona o izmenama i dopunama zakona koji treba da se primene i prema tome, vi kritikujete neka rešenja, a najbolje bi bilo da ste zakone donosili kompletno. Ovako ste prihvatili naš zakon koji postoji, samo ste ga korigovali u onom delu koji govori o oporezivanju i punjenju budžeta, a koji u svakom slučaju ima debalans od 22 milijarde dinara.
Pošto se na današnji dan, 9. maja ove godine, navršava ne samo to, nego se navršava i neka godišnjica u Požarevcu, ministru koji je pozvan da dođe u Požarevac i, kako sredstva informisanja kažu, da sa sveštenicima okadi taj grad koji treba da bude otvoren, slobodno mogu da kažem, kao Požarevljanin, da je to revolucionarni grad i taj koji ga kadi najbolje bi bilo da dođe ovde da okadi ovu vladu i da okadi vaše zakone i vaše predloge.

Reč ima Čedomir Jovanović. Samo da obavestim poslanike koji ovde dolaze po ove kartice - moći će da ih podignu kod Službe za pultom u holu. Molim da ubuduće kartice, onako kako je i predviđeno Poslovnikom, nose sa sobom. Ovde ih ima oko 25.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo se pretvara u raspravu o pojedinim članovima. Ako ste vi, kao predstavnici opozicije, spremni na tako nešto, onda smo mi dužni da povremeno odgovorimo na vaše kritike, koje su i ovog puta neargumentovane i možda je poenta bila u pominjanju Požarevca i izvesne godišnjice. U svakom slučaju, ono što se desilo u tom gradu pre godinu dana i što je prethodilo tom događaju,  nešto je čega kao građani ove Srbije moramo da se stidimo i da nam se nikada više ti događaji neće ponove.
Što se tiče ovih sankcija preduzećima koja ne uplaćuju doprinose, nije tačno da se te sankcije primenjuju brutalno i bez prethodnog upozorenja. Veoma je jasno precizirano u ovom predlogu zakona da će nadležni poreski organ najkasnije u roku od osam dana od dobijanja obaveštenja utvrditi obaveze poslodavca da u određenom roku uplati doprinos, u skladu sa članom 125. ovog zakona. Nije precizirano u kom roku poslodavac mora da izmiri te obaveze, zbog toga što postoje različite okolnosti pod kojima poslodavac sebe dovodi u takav status.
Naravno da je definisana novčana kazna za one za koje se utvrdi da raspolažu sredstvima, a nešto tako ne rade, i tek pošto ne izmire tu novčanu kaznu primenjuje se ova sankcija o kojoj mi danas govorimo. To mora biti tako, da se u ovoj zemlji ne bi doveka ponavljale slike sa kojima se mi danas suočavamo, slike koje govore o državi koja je dužna 460 miliona maraka penzionerima. Odakle taj dug? Ko ga je proizveo? I da li je tako moralo da bude? Nije moralo da bude, postojala su sredstva i moglo se pametnije sa tim sredstvima raspolagati, ali tako nešto se nije radilo. Zašto se tako nešto nije radilo? Mislim da ste dužni vi da odgovorite na to pitanje, a ne mi.
Što se tiče međunarodne pomoći i odnosa sveta prema nama, to se često ovde pominje, ja bih vas samo upoznao sa nekoliko činjenica, sa jednom informacijom - da je naša zemlja primljena u Svetsku banku i da je taj prijem ispraćen davanjem kredita od milijardu i 700 miliona dolara sa grejs periodom od 10 godina i godišnjom kamatnom stopom od 1%. Mislim da je to nešto što ide u prilog svima, pre svega građanima.
Što se tiče donacija koje smo do sada iskoristili, obeležavamo 100 dana Vlade. To nije tajna i podsetiću vas da smo u poljoprivredi dobili sredstva u visini od 11 miliona maraka, u elektroprivredi sredstva od 45 miliona maraka, u zdravstvu sredstva od 25 miliona maraka, u socijalne namene potrošili smo 46 miliona maraka. U ovom trenutku počinjemo da koristimo međunarodnu pomoć u iznosu od 330 miliona maraka i ona će biti potrošena na sledeći način: tako što će poljoprivredi biti dodeljeno pet miliona maraka, elektroprivredi će biti dodeljeno 185 miliona maraka, u zaštitu životne sredine biće potrošeno 45 miliona maraka, za zdravstvo će biti potrošeno 11 miliona maraka, za socijalne namene će biti potrošeno pet miliona maraka i za sve ostale namene izdvojili smo 85 miliona maraka.
To su činjenice o kojima mi danas govorimo i mislim da nismo srećni u društvu kada u toj meri zavisimo od sveta. Odnosi koji su u ovom trenutku uspostavljeni, idu u prilog građanima Srbije, bez obzira na političku orijentaciju, partijsku pripadnost, programe koje oni slede; nije korektno prema njima zaobilaziti ovakve činjenice i mislim da smo, u svakom slučaju, dužni da im položimo ovaj račun.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Pošto ne znam koja je tačka dnevnog reda, bio sam odsutan, možda smo prešli na neku drugu tačku dnevnog reda. Mene samo jedna stvar interesuje, koliko je potrebno pomoći da dođe u Republiku Srbiju da građani žive onako dobro kako su živeli pre 5. oktobra? Koja je to cifra koja je potrebna da se obezbedi milostinja?

Gospodine Nikoliću, koji član Poslovnika smatrate da je povređen?

Što ne pitaste prethodnika po kom članu on govori?