Reč ima gospođa Gordana Čomić.

Dame i gospodo, o tome šta je kvorum ove Narodne skupštine, govori Poslovnik Narodne skupštine. Za tumačenje i primenu Poslovnika nadležan je predsednik Narodne skupštine. Mi smo ovde malopre imali dva predsednika u neuspelom pokušaju, ili u senci, iz opozicionih stranaka, jer je činjenica, u članu 80. stav 3. da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu ubacivanjem identifikacione kartice.
Ili ćete poštovati Poslovnik, kao i svaki drugi zakon, i tako će biti reda u Srbiji, ili ćete proizvoditi političke rasprave, sami procenjujući o tome šta je kvorum. Kvorum je ono što nam naređuje Poslovnik Narodne skupštine, onako kako ga tumači predsednik Narodne skupštine, gospodin Dragan Maršićanin, a ne predsednici u senci. Hvala.

Pošto više nemamo prijavljenih u vezi Poslovnika, nemamo ni prijavljenih u vezi rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. (Poslanik Srboljub Živanović traži reč.)Izvolite.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi predsedniče, vrlo ozbiljna tačka o kojoj diskutujemo danas jeste tačka - penzioneri. Ali, vi vidite kako se mi svi ovde ponašamo. Neću ovde govoriti da li je opozicija, ili pozicija, ali je velika neozbiljnost sviju nas. Molim vas, stvarno vas iskreno molim, da ovde, u ovoj sali, u ovom parlamentu, o ovim problemima, o ovim zakonima, govorimo ljudski, istinito i bez dobacivanja. Svako je izašao ovde da da neki svoj određeni doprinos, onoliko koliko može i onoliko koliko je njegovo htenje.
Zato i mislim, evo vidite, odmah je tema dobacivanja, znači, vama nije stalo do ovoga. Ako treba neću govoriti, ako vi hoćete da to završite, ja ću se povući sa ove govornice, ali mislim ipak da je velika sramota ne diskutovati o ovome, ako ima i malo mog udela da bih mogao da pomognem u rešavanju ovog zakona.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi predsedniče, osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike - zaposlene, čini zarada, u skladu sa zakonom odnosno kolektivnim ugovorom, na osnovu koje se utvrđuje penzijski osnov. Ovim zakonom se reguliše da lična primanja koja poslodavci zaposlenima isplaćuju svakog meseca budu uključena u bruto zarade i da čine osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa. Dame i gospodo, ovde se pre svega misli na sledeća druga lična primanja: naknada za topli obrok, regres i terenski dodatak, dok bi druga lična primanja (dnevnica, solidarna pomoć i drugo) i dalje ostala van bruto zarade, odnosno ne bi bila uključena u jedinstvenu osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa.
Mnogo je u prethodnom periodu rečeno o dodacima koje poslodavci isplaćuju zaposlenima, i došlo se do zaključka da bi to bila katastrofa za radnike i poslodavca. Prvo, radnik dobijanjem tih sredstava od poslodavca uspeva da nekako preživi, kao i njegova porodica. Što se tiče poslodavca, on sada mora više da izdvaja u PIF, a s tim umanjuje isplatu na ruke zaposlenima i još više otežava ionako tešku situaciju zaposlenih.
U sistemu finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja i dalje se zadržava princip isplaćenih zarada, kao i najnižih osnovica za plaćanje doprinosa po stepenima stručnosti, koje su obavezne ukoliko se zarada isplaćuje u manjem iznosu od propisanih osnovica. Ovo iz razloga što se najniža osnovica u dosadašnjoj primeni 1.1.1999. godine pokazala kao dobro rešenje, odnosno na taj način se smanjila mogućnost poslodavcima da izbegavaju uplate i doprinose na stvarno isplaćene zarade. Pored toga, najniže osnovice predstavljaju cene rada radnih mesta utvrđene granskim kolektivnim ugovorima.
Novina ovih izmena i dopuna je što se njima osim dosadašnjeg limitiranja najnižih osnovica sada limitira i najviša osnovica za plaćanje doprinosa, što do sada nije bio slučaj. Mislim da ovo nije realno i ostvarivo. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisano je da najviši penzijski osnov iznosi 3,8 prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici prethodne godine.
To znači da se na ovaj način dovodi u korelaciju visina plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa visinom prava, jer se ovde upravo radi o ostvarivanju, odnosno ličnom ulaganju osiguranika, radi ostvarivanja prava u slučaju rizika propisanih zakonom. Predlaganjem da limit bude pet prosečnih zarada, želi se prihvatiti princip solidarnosti, što mislim da nije dobro.
Ekonomska situacija u zemlji je vrlo teška, naročito posle petooktobarske revolucije, kada nijedna privredna grana ne radi ili radi sa umanjenim kapacitetom. Dame i gospodo, znamo da bi redovne penzije bile isplaćene - potrebno je da privreda radi, znači firme moraju da uplaćuju u taj fond, ali ne znam šta da uplaćuju, kada ni one same nemaju za platu, a vi još hoćete i bruto zarade.
Opet ističem da i o ovom zakonu nije došlo do konsultovanja sa socijalno orijentisanim interesnim organizacijama građana - sindikatima.
Dame i gospodo, Vlada svojim predlogom hoće da oporezuje regres, topli obrok, terenski dodatak, dodatak za putovanja, navodno da bi se povećala osnovica za penziono i invalidsko osiguranje.
Osnovica prema predloženom zakonu ne sme biti niža od:
1. I stepen ranije je bio 470 dinara sada 3.033 din.
2. II stepen - 800 dinara, sada je 4.427 "
3. III stepen - 950 dinara, sada je 5.262 "
4. V stepen 6.635 "
5. VI stepen 1.300 dinara, a sada je 7. 145 "
6. VII stepen 1.700 dinara, a sada je 9.409 "
7. VII 2 stepen 1.900 dinara, a sada je 10.510 "
8. VIII stepen 2.300 dinara, a sada je 12.724 "
Pa vi sad vidite sami kolika je ta razlika.
Čuli smo od ministra Đelića da smo upropastili budućnost, ja bih ga pitao šta je sa sadašnjošću. Dame i gospodo, mi sada govorimo o penzionom i invalidskom fondu, za sada i penzionerima u budućnosti, a šta je sa penzionerima u sadašnjosti?
Velika poskupljenja: struja, komunalije, porezi, itd. - znači njima ne ostaje ništa za održavanje životnog standarda (hrana, odeća, ogrev, itd.).
Predsednik Vlade, gospodine Jovanoviću, nemojte čitati novine. Ipak, predsednik Vlade Zoran Đinđić, u svom ekspozeu, obećao je za milion i 300 hiljada penzionera stabilizovanje penzija, redovnu isplatu i bolji život onih koji fizički i zdravstveno nisu sposobni da dopunskim poslovima mogu sebe izdržavati. Takođe, nisu sposobni u ovom vremenu da od svojih penzija kupuju lekove čija je cena visoka i koji su im u ovom životnom dobu potrebni. Seljačke penzije su toliko male da je sramota svakog penzionera - seljaka da kaže njihovu vrednost. Sada ih isplaćujete preko nemačkih donacija.
I ovog puta penzioneri su prevareni kao i u prethodnom periodu: kada treba da glasaju, kada treba da se iskoristi njihov glas, onda im se povećavaju penzije, dobijaju humanitarne pakete, zdravstvene službe po mesnim zajednicama vrše kontrolu krvnog pritiska; sve im čine da dobiju njihov glas, ali posle ih zaboravljaju. Zato mnogi penzioneri žive, kao i u prethodnom periodu, iz kontejnera, i to se zove DOS-ovska demokratija.
Zato mislim da Vlada treba da povuče ovaj zakon iz procedure jer je nerealan, restrikivan, neupotrebljiv i treba da ga da na ponovnu doradu i obradu. Tek kad dođe do ozdravljenja privrede, ovaj zakon može da funkcioniše. Meni je žao što mnoge diskusije o ovoj materiji daju oni koji nisu radili u toj oblasti, a mnogo o toj materiji diskutuju i o njoj govore.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a zatim ministar Gordana Matković.

Dame i gospodo, narod koji nas sluša i gleda u ovim TV prenosima trebalo bi iz argumentacije koju razmenjujemo pri procenjivanju predloženih akata, šta god oni bili, da može da proceni namere, kvalitet predlagača i posledice koje će ti akti proizvoditi po njihov svakodnevni život.
Iz ovih diskusija jedina namera koja može da se proceni, a koja se tiče zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je da se poslanici Demokratske stranke Srbije, DOS-a u celini, uzdržavaju od diskusija, ne zbog toga što nemaju argumentaciju, nego zbog toga što znaju da u Srbiji svega ima i svega će biti, ali vremena nema i njega je malo.
Iz argumentacije koju smo čuli od drugih poslanika o ovom zakonu vidi se namera i ono što je bila atmosfera našeg življenja 10 godina. To je samo priča o pravima. Dakle, pričaj o pravima, sva prava, i to su demagoška prazna prava, prava koja se kao takva razmatraju bez obzira da li se tiču penzijskog i invalidskog osiguranja, političkih prava, prava u medijima, prava o bilo kom segmentu života. Pričaj o pravima, pusti prava kao med za uši naroda, a sve ostalo zaboravi. Ako se neko buni, ućutkaj.
To je bila namera koja je bila ostvarivana. Ono što treba da se čuje isto, takođe o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju sada je nešto što bi trebalo da se čuje svaki put kada budemo predlagali bilo koji zakon, a to je da postoje prava, da postoje obaveze i da postoji i odgovornost za izvršavanje ili ne izvršavanje tih obaveza. Da to nije na papiru, da to nije samo demagogija političara koji nemaju pametnijeg posla, nego da se međusobno natpevavaju, nego da je to svakodnevni život, da je to nešto što se svakodnevno dešava u životu svakoga od nas.
Uz to, "isto, takođe" imamo pojmove sa kojima ovde barataju poslanici koji izlaze da argumentuju ono što smatraju da je ogromna zamerka i rade jednu klasičnu, vrlo veštu argumentaciju, a to je - kaži informaciju do pola, ili - zameni tezu. Na primer, informacija do pola je što se svi dobro čuvaju da kažu šta je to bruto plata, šta je to neto plata i šta to, u stvari, znači za svakodnevni život svakoga od nas, šta je to značilo pre, a šta to nikako neće značiti ubuduće. Ono što je značilo pre je da govorim samo o pravima i kažem radniku - evo ti tvoja neto plata, evo ti nešto i u polutkama, u ulju i šećeru, a nemoj da me pitaš za doprinose jer to nije tvoja briga, jer je ovo burazerska ekonomija, jer sam ja pitao ministra i on mi je rekao - možeš da ne platiš doprinose, nema veze. To je nešto što se više nikada neće događati u Srbiji.
Ono što su obaveze i poslodavca i radnika... (Komentari iz sale se ne čuju.) Vidite kako se poslanici razumeju u burazersku ekonomiju i burazersko telefoniranje, odmah ima komentara. Dakle, takva vrsta privrede nikada više neće postojati u Srbiji.
Postoji grupa poslanika koja se bolje razume u privredu i oni slušaju sa tišinom. To je, na žalost, tačno. I, oni znaju o čemu se radi. Kako će izgledati i šta će to značiti u vezi sa novim odredbama po zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju? Značiće obavezu poslodavca da svoje obaveze iz ove oblasti ispuni. Jeste, značiće tu obavezu.
Šta je bila argumentacija? Ako on ispuni te obaveze, ne može da isplati platu - to nije informacija, to nije argumentacija, to je širenje straha. Ovde se konstantno širi strah da projekat modernizacije Srbije neće uspeti, da projekat uvođenja reformskih zakona ne može uspeti, da se ekonomija u Srbiji ne može modernizovati i da ceo taj projekat mora svakako propasti, jer je ovo "Srbija bre". To je otprilike argumentacija koja na kraju ostaje iz svih ovih zamerki, ne samo o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju koji se tiče budućnosti zaposlenih u Srbiji, nego i svega ostalog.
Zašto modernizacija Srbije može uspeti i zašto se mora uvesti pravo, obaveza i odgovornost? Zato što obaveza onoga ko je poslodavac, kada se izriče suma doprinosa koje treba da isplati za radnike, podrazumeva i njegovu obavezu da vodi računa kako upravlja poverenim javnim dobrom, ako je direktor javnog ili komunalnog preduzeća, poverenim akcionarskim dobrom, ako je direktor AD ili poverenim društvenim dobrom, ako je direktor PDP ili DP.
Jedina razlika u svemu onome što moderna Evropa zna o upravljanju je da su to standardizovali u (ISO) 9.000 i 14.000 itd. Jedino što Srbiji nedostaje je da upravlja, da svi oni kojima je nešto povereno na upravljanje, time upravljaju kao da je njihovo rođeno. Kada tako krenete da upravljate i takvih primera ima po Srbiji koliko god hoćete, onda vaša argumentacija, kada isplatiš doprinose nećeš imati za plate - pada u vodu. Znači da ostaje samo da ovakav način obaveze poslodavca ukida burazersku ekonomiju i burazersko telefoniranje.
Problem - otići će firme u stečaj, biće nezposlenih. Svako neuspešan će otići u stečaj, kao što će svako neuspešan od nas izgubiti izbore, s pravom. Tako će i svako neuspešan u ekonomiji otići u stečaj. Tu neće biti ni krađe ni korupcije, ni burazerskog telefoniranja o tome ko će biti prinudni upravnik ili predsednik stečajnog veća do beskonačnosti, kao što se to dešavalo po firmama. Proces odlaženja u stečaj je jasno definisan ovim zakonom. Ne spominje se ovde zato što unapred znamo broj neuspešnih preduzeća u Srbiji, nego zato da se proizvede strah od otpuštanja.
U Srbiji nije zaposleno 730 hiljada ljudi. Sve što je moglo biti otpušteno u Srbiji za poslednjih 10 godina, otpušteno je već. Za 700 hiljada prividno zaposlenih jeste problem koji se ovde spominje, da će taj broj biti uvećavan. Teza kojoj služi zakon o PIO je teza da se širi strah od privatizacije, da se instrumentalizuje jedan zakon koji još uvek nije u skupštinskoj proceduri. Unapred se priprema teren da se na ovakvim istim raspravama gde će ljudi razmatrati naše namere, procenjivati našu odlučnost i procenjivati kakve će posledice to imati po njihov svakodnevni život, da se pripreme da privatizacija nije ništa dobro. Kada dođe na dnevni red, a doći će što pre na sednice ove skupštine, da se argumentuje već upotrebljenom zamenom teza, argumentacijom iz paketa poreskih zakona, iz paketa zakona iz socijalne zaštite, zdravstvenog ili PIO. Jedan radoznalac je ovde pitao - kada će se u Srbiji živeti kao što se živelo pre septembrskih i decembarskih izbora. Nikada više se neće tako u Srbiji živeti. Hvala vam. (Aplauz.)

Po Poslovniku, gospodin Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 98. stav 1. Mi imamo samo jednog ministra ovde koji treba da izvrši neku sublimaciju prethodnih rasprava, da odgovori na naše strahove, na naše bojazni i to nije posao pojedinih poslanika. Mislim da je, gospodine predsedniče, trebalo da pomenete u toku izlaganja prethodnika, da treba da govori o zakonu, a ne o tome šta su govorili poslanici opozicije i šta je tu istina, a šta nije. Kada smo već kod toga, zašto se ja bojim posledica koje će doneti vaši zakoni? Zato što uvek pred sobom imam program kojim ste dobili izbore. U njemu piše da ćete za prvih 100 dana nove vlade doneti zakon o socijalnom staranju i pomoći siromašnima, antikorupcijski zakon, zakon o vojsci i policiji, zakon o sudovima i sudijama, zakon o javnom tužilaštvu, krivični zakoni, zakon o krivičnom postupku i zakon o...

Gospodine Nikoliću, ušli ste u repliku, a javili ste se po Poslovniku.

Zakon o univerzitetu, zakon o lokalnoj samoupravi, paket izbornih zakona. Ništa od toga niste ostvarili. Počinjem da sumnjam da ste nas mnogo slagali u predizbornoj kampanji. Onaj ko jednom slaže, taj laže večito. A ko laže, taj i krade. Ko krade, ide u zatvor.