Gospođa Čomić, replika.

Dame i gospodo, ne smatram uvredom to što je gospodin Ivković ovo doživeo kao predavanje. Kaže teorija - svako onaj ko je željan znanja, nešto što mu godi doživi kao predavanje. Prema tome, to nije uvreda. Ali, gospodin Ivković je spočitnuo što sam ja govorila skoro 10 minuta. To je moje pravo po Poslovniku. Molim vas da ne tumačimo da li svi imamo jednaka prava po Poslovniku i da ne tumačimo Poslovnik svi. U Poslovniku piše šta su nam prava, šta su nam obaveze, šta nam je odgovornost. Imamo predsednika Skupštine koji se stara o tom Poslovniku.
Inače, što se tiče ukidanja autonomne transformacije, u tome smo sa zadovoljstvom učestvovali svi, da ne bi špekulantski, trećerazredni novac opljačkan od građana Srbije, na mala vrata i kroz sive kanale, ušao u legalne tokove. Taj novac će ući u Srbiju, ali oporezovan po zakonu o ekstra profitu koji će biti ovde na sednici Skupštine. Hvala vam.

Reč ima ministar Gordana Matković.

Meni se čini iz nekih razgovora, iz nekih izlaganja poslanika, da zapravo nije dovoljno jasno šta su osnovice. Zaista sam mislila da je to u toku donošenja prethodnog zakona potpuno razjašnjeno. Šta to znači da su ove obavezne osnovice, sada kada se sve to zasniva na bruto principu, ovolike, kolike su one u ovom predlogu zakona? To znači da ako neko ne isplati nekvalifikovanom radniku neto zaradu od 1.600 dinara, njega će taj radnik koštati bruto 3.000 dinara. Znači, ako neko ima visoku stručnu spremu, njega će taj radnik koštati 9.000 dinara. To je ono što ove osnovice znače. Vi ćete u praksi moći da proverite da li je to tačno.
Bruto plata podrazumeva neto platu plus sva ona davanja, ne samo topli obrok i sva druga primanja, nego i sve poreze i doprinose. A, ako neko kao radnik dobije više, onda će se to više oporezovati. Znači, to je smisao, to su ove osnovice. Mi nismo smatrali, kao predlagači zakona, s obzirom da je ovo na neki način paket zakona, da je naša obaveza da detaljnije objasnimo, s obzirom da je rad već to objašnjavao. Očigledno da tu postoji nesporazum. Ovo je jako važno da se shvati, jer sam zaista ubeđena da nije u pitanju samo politička manipulacija, da je zaista u pitanju neshvatanje - i kod jednog broja poslanika sa svih strana, i sigurno i kod poslodavaca. Ovo je izuzetno važno da se razume. Znači, to zapravo ove osnovice znače, a nadam se da ćemo biti dovoljno dugo ovde i da ćemo moći u oči da se pogledamo i da kažemo sutra da li je to tako. To je jedna stvar koju sam htela da kažem.
Druga stvar, molim vas, nemojte da se bavimo manipulacijama. Ovo je sada zaista manipulacija, juče je bilo jako mnogo reči o tome šta su one osnovice koje su u prethodnom zakonu bile - to su nominalni iznosi koji su vremenom uvećavani. Znači, mi ne prelazimo kada je reč o najnižoj osnovici sa 470 dinara, kao što je stajalo u prethodnom zakonu, na tri hiljade. To nije odnos neto i bruto. Ovde sam sigurna da je reč o manipulaciji, zbog toga što je to više puta juče objašnjavano. Znači, prethodni zakon koji mi sada samo dopunjujemo - osnovice su, piše zaista za prvi iznos 470 dinara, ali isto tako piše da se po zakonu one svaka tri meseca usklađuju i da ih objavljuje Fond za penziono i invalidsko osiguranje. Poslednji podatak koji je Fond objavio je da su neto zarade, kada je reč o najmanjim zaradama, odnosno najnižoj kvalifikaciji, 1.700 dinara. Znači, ono što je sada bruto 3.000, ukoliko radniku nije isplaćena odgovarajuća plata.
Na kraju bih htela još jednom da pojasnim, ovde se javljaju dileme. Ovaj zakon nije reformski i nije sistemski, u smislu izmena koje se tiču penzionog i invalidskog osiguranja, ali je deo reformskog u smislu da je ono što se menjalo u poreskom sistemu povuklo i ove promene u penzionom. Još jednom da pojasnim, znači, reč je o jedinstvenom socijalnom osiguranju. Onako kako ste uredili u prethodnom, tako će morati da se uredi i u ovom i u onom zakonu, o kome će se tek govoriti narednih dana, koji se odnosi na zdravstveno osiguranje.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovani narodni poslanici, gospođa ministar je u pravu. Ovde se radi o paketu zakona iz sfere socijalnog i radnog zakonodavstva i obrazloženja tih zakona su vrlo kratka i svi ti zakoni su izuzetno loši i po privredu i po stanovništvo. A zašto su loši - gospođa ministar verovatno nije mogla ni da predloži kvalitetne izmene i dopune, zato što smo usvojili prevashodno izuzetno loš budžet Republike Srbije za 2001. godinu i usvojili smo dva puta izuzetno loš paket poreskih zakona. Normalno, iz toga su proizašla ovakva rešenja u paketu iz radnog i socijalnog zakonodavstva.
Znači, mene niste ubedili gospođo ministre, ovim što ste rekli. To bar nigde ne piše, jedino ako je to vaša dobra želja, ovo što ste rekli da je 1.500 dinara neto i još poslodavac plati 1.500 dinara i to će biti, znači, 3.000 bruto. Tako ne piše u zakonu. U zakonu pišu minimalne osnovice na koje će se primeniti porezi i doprinosi, pa ako je to minimalno za nekvalifikovanog radnika 3.000 dinara, znači platiće se doprinosi 3.000 dinara i 3.000 dinara će biti valjda neto plata. Mene bar niste ubedili.
Šta je interesantno ovde, dame i gospodo narodni poslanici? Ja sam deo poslanika DOS-a poznavao i pre nego što se konstituisala ova skupština. Veliki deo poslanika DOS-a upoznao sam ovde i odgovorno tvrdim pred javnošću Srbije da ogromnoj većini njih ili je ovo prvo radno mesto ili su radili isključivo su bili budžetski korisnici - da li su to skupštine opštine, da li su to budžeti fondova ili pak republički budžet. To su ljudi, što bi rekao naš narod, koji nikada nisu dinar zaradili, odnosno napravili, ne zaradili. Znači, to su ljudi koji nemaju dana radnog staža u privredi. Možete vi nas iz privrede sada ubeđivati da i te kako vodite računa o penzionerima, da oni ne budu oštećeni itd. Zar vi stvarno mislite, da uzmemo primer jedne privatne firme, da će vlasnik te privatne firme, odnosno poslodavac, platiti sve ove poreze i doprinose, sve ovo što ste u ovom poreskom paketu i u ovom setu radnog i socijalnog zakonodavstva zamislili i da će jednostavno raditi samo da bi državi plaćali obaveze. Budite sigurni da neće. Znači, ljudi će jednostavno zatvoriti firme, pa neće raditi samo za državu.
Da iskoristim priliku i da primetim da ovde stvarno ima, pored toga što ima ljudi koji nemaju dana radnog staža, da ovde u okviru poslaničke grupe DOS-a ima mnogo interesantnih likova i da pomenem samo ova dva poslanika iz Vojvodine. Imamo jednog poslanika koji je pre par dana ovde bulaznio sa ove govornice o nekakvim pećinskim Srbima.

Gospodine Veljkoviću, izričem vam opomenu zbog uvrede i zbog udaljavanja od teme dnevnog reda.

Sada smo čuli gospođu Čomić koja priča o nekakvoj "Srbiji bre". Ja sam shvatio da je ispod Save, dole na jug, to su ti pećinski Srbi, odnosno to je ta "Srbija bre", a ovo je gore, pretpostavljam, neka druga Srbija.
Na kraju, vrlo kratko, da odgovorim gospodinu Čedi Jovanoviću o tih impresivnih 100 dana Vlade. Gospodin Čeda Jovanović je ovde pročitao te impresivne podatke - znate, 15 miliona za poljoprivredu itd. Nema čoveka i nema građanina ove republike koji se ne bi stvarno obradovao da ta pomoć bude stvarno značajna, da se krene sa investicionim kreditima, da privreda krene, bez obzira da li pripada, i ovo nije demagogija, poziciji ili opoziciji. Ja sam privrednik i normalno da bih voleo, jer i moja firma zbog ovih privrednih uslova izuzetno loše radi.
Tu je, između ostalog, gospodin Čeda Jovanović dao jednu dezinformaciju. Tačno je da smo postali član Svetske banke, i to po tzv. ida statusu. To je zbog vas i javnosti Srbije, status najsiromašnijih zemalja, znači to je status Gane. Pomenuo je da smo dobili 1,7 milijardi dolara, što nije tačno. Toliki je dug prema Svetskoj banci ili, bolje reći, toliko treba da uplatimo za obnovu članstva. Mi smo dobili obećanje da ćemo dobiti 450 miliona u naredne tri godine, s tim što će jedna trećina odmah ići za reprogram ovog duga.
Mi od svetske zajednice, od Svetske banke, pariskog, londonskog kluba itd. nemamo šta da kamčimo milostinju. Mi prosto treba da im tražimo ono što je naše, naša blokirana sredstva, kamatu na naša blokirana sredstva i ratnu štetu, a ne sada da se hvalimo ovde, držao sam te 10 godina, ne našom krivicom, van članstva Svetske banke za obnovu i razvoj i sada sam te primio, kao navodno ponovo, ali daj mi mi milijardu i 700 miliona dolara. Gde je tu moral?
Na kraju, kada već spominjete moral, gospodine Jovanoviću, vaš moral će biti sada na ispitu. Juče smo čuli portparola Stejt departmenta koji je rekao da od toliko najavljivane donatorske konferencije početkom jula nema ništa. Nema ništa, dok ne počnete da isporučujete Srbe Hagu. Sada je na ispitu moral gospodina Koštunice i gospodina Đinđića.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, možda se ne bih ni javio za reč, ali u nekoliko prethodnih diskusija, posebno kada je govorila gospođa Čomić i moj kolega Šormaz, ako se dobro sećam prezimena, osetio sam potrebu da nekoliko rečenica kažem o ovome što nam se ovde, na neki način, kao poslanicima Socijalističke partije Srbije ili Srpske radikalne stranke potura - da sejemo strah, da izazivamo nemir među građanima i među zaposlenima i da je to što mi govorimo na neki način nesuvislo i neopravdano.

Moram da vam priznam da sam se tek nakon diskusije gospođe Čomić, kao čovek koji je dugo godina u privredi, uplašio. Koji je moj osnovni strah reći ću vam odmah, zato što mislim da bi morali svi kolektivno da se uplašimo. Tako olako govoriti o kategoriji stečaja i našim privrednim preduzećima koja nisu u mogućnosti da bar u ovom momentu ispune obaveze prema Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju, da ispune obaveze prema budućem zakonu (koji ćemo, siguran sam, na isti način usvojiti) o zdravstvenom osiguranju i sve druge obaveze koje proističu iz poreskih zakona, da se tako olako dođe u situaciju da kažemo: pa, dobro, oni koji nisu to u stanju, oni i treba da idu u stečaj.

Da li se pri tome, gospođo nemojte mi dobacivati, molim vas, da li se pri tome zaboravlja da nam je najveći deo privrede u takvim teškoćama da zaista neće moći da ispuni ove obaveze. To je jedna surova realnost od koje je i predlagač zakona pobegao. Mogu ja da se složim sa gospodinom Čedom Jovanovićem, da bi osnovica od 470 dinara, kada se revalorizuje bila 1.700 dinara, ali se pitam šta je razlika od 1.700 do 3.033 dinara kolika je najniža osnovica. I ovde pravimo, molim vas, gospodo poslanici, zabunu, ili mi koji govorimo na ovaj način ili ministar, gospođa Matković, koja nam kaže - radnik koji nije primio platu a pripada kategoriji najnižih zarada, koštaće poslodavca 3.033 dinara. Radnik koji pripada kategoriji sa najvećim zaradama, sa doktoratom nauka, koštaće poslodavca 12.450 dinara. To je molim vas, gospodo, i gore od onoga što sam ja mislio.

Uzmimo ovakav primer, ako bih ja doktoru nauka u mojoj firmi isplatio platu od 12.450 dinara, isplatio njegovu neto zaradu 12.450 dinara, koliko bih morao da platim poreza i doprinosa da bih imao bruto lični dohodak. Isto kao i do sada, je li tako, 100%? Ako me ministar Đelić uveri da ćemo ubuduće imati niže obaveze, odnosno niže stope, manje poreske obaveze po osnovu poreza i doprinosa, i da će to biti 80%, da li to, gospođo, znači da ćemo ponovo morati 12.450 dinara ili ćemo na tu osnovicu za taj stepen stručne spreme obračunati te poreze i doprinose koji u tom momentu budu primenjivani, prema zakonima koje ovde donesemo. Ako se obistini obećanje ministra Đelića da će to biti 80%, onda ćemo obračunavati 80%. Sada dolazimo do jednog paradoksa: kada ne mogu da isplatim tu osnovicu od 12.450 dinara, on me toliko košta. Kada mogu da mu to isplatim, onda me košta 10.000 dinara. Gde smo mi sada tu? Tu se sada postavlja pitanje kako je moguće da se takav zakon postavi i da očekujemo da će zaista moći da se primeni.

Dalje, ono što će nam se neminovno desiti, gospodo, desiće nam se da ćemo ugroziti poslodavce i radnike. Ne branim ja ovde ni poslodavce niti radnike, nego jednostavno, ne mogu da shvatim da se insistira na zakonu za koji unapred znamo da ga najveći deo privrede neće moći da ispoštuje, niti da podnese kao opterećenje. Ko od toga ima koristi? Zvuči lepo, ali nema nigde. Kao ona priča o pljeskavici sa 10 ćevapa i sa svim prilozima, i sa jogurtom, košta 20 dinara i kada pitaš gde to ima - nema nigde, ali lepo zvuči.

To bi se moglo nazvati nekakvim praznim obećanjima ili demagogijom od strane predlagača ovog zakona, koji neće da uđe u surovu realnost i da shvati da se privreda nalazi u takvom stanju da joj moramo dati vremena da predahne, pa da onda postepeno povećavamo obaveze kod tih preduzeća koja do sada nisu uopšte obračunavala ni poreze, niti doprinose, nego su na bilo koji drugi način isplaćivala nekakva primanja i zarade radnicima.

Dalje, mora se u odgovoru na pitanje nas poslanika i ljudi iz privrede, definitivno reći, da li je razlika, Čedo Jovanoviću, između 1.700 dinara do 3.033 dinara, topli obrok, prevoz, regres, ili su razlika porezi i doprinosi. (Gordana Matković i Čedomir Jovanović, sa mesta, u isti glas: I jedno i drugo.) Razlika su porezi i doprinosi. Nisu, o tome se i radi. Zato vam uporno ovde, sa ove govornice, svaki dan govorimo da jesu višestruko uvećane osnovice za obračun poreza i doprinosa. Vi uporno odbijate da čujete tu istinu, idući sa ovim obrazloženjima o kojima Čeda Jovanović govori i to dosta logično zvuči kada on to kaže.

Što znači, gospodo poslanici, kada jedanput napravimo grešku, mi je zato što imamo ovakvu većinu, kada govorimo o DOS-u, u parlamentu, dosledno sledimo idući u niz grešaka. Greška je što smo utvrdili topli obrok kao zaradu, greška je što smo terenski dodatak utvrdili kao zaradu. Greška je što smo regres utvrdili kao zaradu, itd. Sada kada smo sve to stavili u osnovicu, onda kažemo - niste, gospodo poslanici, u pravu kada kažete da su višestruko uvećane osnovice, jer bi inače bile i prema prethodnim rešenjima i zakonima uvećane.

Molim vas, moramo udahnuti svežu krv u privredu. Zašto sam ja sada uplašen posle svih ovih izlaganja? Da li je ovde sada strategija, molim vas, da sa ovakvim zakonima stvorimo takve obaveze našim privrednim preduzećima prema državi, koje neće moći da izmire. Proći će svi rokovi. Onda ćemo sasvim sigurno imati nekakva rešenja koja će ići u sledećem pravcu. Podržaćemo ili ćemo preuzeti deo vlasništva u tim preduzećima, za visinu obaveze koju ta preduzeća nisu izmirila prema državi. Šta ćemo onda uraditi sa tom svojom državnom imovinom? Prodaćemo je prema tenderima, koje ćemo graditi na bazi Zakona o privatizaciji. Zar nema opravdanog straha od strane poslanika koji o tome govore, a da pri tome niko ni u ovoj situaciji, niti danas govori šta ćemo sa hiljadama, sa stotinama hiljada ljudi koji su svim ovim rešenjima ugroženi, a mi im objašnjavamo da će im biti bolje. Nisam ja poslanik koji kaže - velika je plata doktoru nauka 12.450 dinara. Naprotiv, ja mislim da je mala plata. Dajte da omogućimo da zaradi tu platu u svom preduzeću.

Mi donosimo takva rešenja koja kažu - ako nisi uradio to i to, postoji opasnost da ti se zabrani delatnost, od 30 do 90 dana. Ko ima od toga, gospođo ministarka, koristi? Ako nisam mogao za 30, ne mogu za 60, ne mogu za 90, ne mogu nikako, ako mi zabranite delatnost. Da li ću u to vreme zabrane obavljanja delatnosti morati da radim nekakve poslove ili aktivnosti, u cilju izmirenja obaveza prema državi koje nisam uspeo da izmirim. Da li je i to obavljanje delatnosti, ili će zabranom delatnosti biti obustavljena svaka aktivnost u preduzeću. To su otvorena pitanja, vi ste zapretili, donećete takav zakon, a ne znamo kako ćemo ga sprovoditi.

Da li će to biti pravo poreskog organa ili nekog službenika, da mi zabrani delatnost i da kaže - da, zabranio sam ti delatnost, ali možeš da radiš poslove koji su u interesu države, u cilju izmirenja obaveza koje si iskazao, a nisi uspeo da platiš.

I to je ono ... nije vreme, gospođo, nemojte vi da me opominjete, valjda je predsednik zadužen da me opominje za vreme. Znate, ja mogu da siđem sa ove govornice, da ne govorim, ako to vama smeta zato što se ne slažemo u jednoj stvari.

Morate razumeti da smo mi opozicioni poslanici, ali da i te kako imamo odgovornost prema biračima koji su nas birali. Nemojte da nam imputirate nešto što nije tačno. Imam pravo da budem zabrinut, da za ovom govornicom govorim neke stvari koje vidim, i imam pravo da vam dajem odgovarajuće predloge, sve u cilju popravke ovog zakona. Vi nemate pravo da uvek, ali baš uvek, ostanete gluvi na sve primedbe koje dođu od strane opozicije, bez obzira da li su opravdane ili su neopravdane. Kada budete jedan naš amandman usvojili, ja se obavezujem da o sledećih pet zakona, neću ništa govoriti.

Hvala lepo.