Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zakona koji je najvažniji za sve građane u Srbiji, jer od ovog zakona zavisiće kakve će penzije imati sadašnji radnici i poljoprivrednici kada budu stekli uslov za odlazak u zasluženu penziju. Dopune i izmene zakona su vrlo kratke, prethodnici su izneli sve što nije dobro u predloženom zakonu, tako da ću ja pokušati da ne ponavljam prethodnike, ako je to uopšte moguće.
Ovaj zakon, kao i svi prethodni, predviđa da preduzeće mora prvo uplatiti penzijsko i invalidsko osiguranje, po datoj osnovici, a za radnike ako ima i koliko ima. Zašto država nije solidarna da uđe u rizik sa radnicima, pa da ostvarenu zaradu podele, radnik za platu, i država za doprinose i u tom delu da se pronađe neki mehanizam gde bi bili zadovoljni i fondovi i država, a i radnik. Smatram da će ovakvim doprinosima neko ostati bez ičega, tj. biće nezadovoljan. U prevodu znači da radnik mora da radi da bi napunio penzijski fond i državnu kasu, nezavisno od toga šta će primiti, a primiće malu platu i čekati obećanu penziju koju mnogi ne dožive da prime. Kod ovog zakona, kao i kod ostalih, ide se obrnutim redosledom, jer kakvo je stanje u privredi, teško ćemo primeniti zakone o porezima u praksi.
Prvo, da li je trebalo da učinimo sve da pomognemo da privredu stavimo na zdrave noge, da povećamo proizvodnju i izvoz i stvorimo uslove i ambijent za naplatu poreza i doprinosa, ovako kako predlažemo u zakonu? Drugo, da li definitivno nema ništa od obećane pomoći sa strane, što je obećano građanima kada su bili izbori. Treće, da li smo definitivno odustali od štete u preduzećima koju su nam nanele NATO države i koju su dužne, po svim međunarodnim pravima, da nadoknade? Četvrto, pošto ne možemo da realizujemo nijednu pomoć, da li smo se odlučili da sav teret stavimo na leđa građanima Srbije kroz uvećano plaćanje svih poreza, dažbina i doprinosa?
Morali ste, kao predlagači zakona, da ga dobro sagledate sa svih strana, jer smatram da ćemo ovim zakonom najviše štete naneti radnicima, koji će zbog osnovice za obračunavanje doprinosa izgubiti posao. U zadnjih nekoliko godina formirano je oko 200 - 300 hiljada malih privatnih preduzeća i dovoljno je da zbog ovog zakona svako od njih otpusti samo po jednog radnika, a to je cena koju moramo da platimo, i po tom osnovu dobijamo 200 hiljada nezaposlenih, 200 hiljada radnika koji bi izgubili posao zbog visoke osnovice. Dalje, niko neće dalje zapošljavati radnike po ovim uslovima, pa ćemo dobiti veći broj nezaposlenih. Najgore će proći oni sa visokom spremom, jer poslodavac se neće odlučivati za njih, upravo zbog plaćanja poreza po ovim osnovicama koje su date u zakonu.
Kod promene zakona izvrši se nekoliko izmena, a onda Vlada propiše primenu zakona, gde se mnoge stvari ne vide sada već kada se dobije rešenje. Navešću samo jedan primer, usvojili smo Zakon o porezu na dobit preduzeća. Za prošlu godinu ko je iskazao dobitak, dobio je rešenje da plati porez na dobitak i to je u redu. Preduzeća koja su iskazala dobitak, dobila su to, i ja sam dobio u svom preduzeću, i to je plaćeno. Zatim, dobijamo drugo rešenje, utvrđuje se akontacija poreza na dobit za ovu godinu, koju takođe moraš da platiš, bez obzira da li ćeš u ovoj godini poslovati sa dobitkom ili sa gubitkom.
Šta to znači? To znači da mi unapred, podeljeno na 12 meseci, moramo da platimo dobit, akontaciju u ovoj godini, a da li ćemo poslovati sa dobitkom ili sa gubitkom, to uopšte nije bitno. Znači, plaćaš nešto što je nepoznato na kraju godine. Da li je baš moralo ovako? Možda zbog ovog načina neko na kraju godine iskaže gubitak, a bez ovoga bi mogao biti u dobitku. Šta to znači? Znači da na početku kada plaćaš sve poreze, platiš dobit za prošlu godinu, platiš akontaciju, dobit za ovu godinu, iako ne znaš da li ćeš da je ostvariš. Verovatno nećeš imati pare za poslovanje i sve ostalo, i na kraju verovatno možeš iskazati od pozitivnog, negativno stanje.
Plašim se da mnoga preduzeća neće moći da plate sve poreze, i da ćemo u ovoj godini najviše primenjivati član koji stoji u svakom donetom zakonu: "Ako poslodavac do 30-og u mesecu ne isplati poreze i doprinose za prethodni mesec, inspektor će doneti rešenje o zabrani rada do 90 dana". Plašimo se da u ovoj godini ne bude najviše takvih rešenja, da mnoga preduzeća budu zatvorena, a mnogi radnici izgube posao. I na kraju, samo da podsetim, danas je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, i koristim priliku da u ime poslaničke grupe SPS-a odam poštu svim žrtvama fašističkog terora. Hvala.

Treći put?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu zakona koji su proistekli iz onog strašnog zakona o budžetu i ovo je jedan u nizu zakona koji neće proizvesti posledice koje su predviđene, ili ste ih možda proizveli, odnosno posledice na koje ću da ukažem, ali ih niste pomenuli u obrazloženju. Pokušali ste da u obrazloženju zakona prikrijete mnogo toga negativnog što ovaj zakon izaziva.
Predlagač zakona nema mnogo veze sa realnošću i nije se potrudio da unazad nekoliko godina proveri kako je to izgledalo, kakvo je bilo stanje u privredi Srbije, na koje načine je Vlada Republike Srbije morala da se dovija da obezbedi kakve - takve uplate u fond za infalidsko i penziono osiguranje. Da se predlagač potrudio, ne bi prepisao osnovice iz Zakona o zapošljavanju, zato što je to apsolutno nemoguće poslodavcu da ispuni. Vidite, do sada su bile osnovice na neto zaradu; kada neto prevedemo u bruto, dobili bismo neke druge osnovice, ali za mene je bilo ... 470 dinara za stručnost stečenu doktoratom 2.300 novih dinara. Mi smo neprekidno bili izloženi zahtevima poslodavaca, sindikata, privrednih komora, koje su zastupale određene poslodavce, određene grupacije poslodavaca, da i takve osnovice smanjujemo. Vlada je na to imala pravo po članu 149a Zakona, do 50%.
Znate, lepo je to napisati da će jedna tekstilna fabrika morati da plati za najnižu cenu rada osnovicu prema nekoliko hiljada dinara. Ali, ta tekstilna fabrika neće moći, neće imati odakle da vam plati te doprinose. Lepo je napisati u obrazloženju da na ovaj način predlagač zakona želi da sva primanja zaposlenog uđu u njegov penzijski osnov, da bi imao veću penziju, ali izbegavate da kažete da je to i do sada bila zakonska obaveza, zato što je članom 157. stav 2. bilo predviđeno da se do sanacije fonda, na sva primanja zaposlenih uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa tu ulazi ovaj čuveni topli obrok i regres i sva ostala lična primanja.
Moram da vas upozorim, zato što sam bio svedok da ljudi koji vode velike fabrike, koji brinu o hiljadama ljudi, dođu i pruže nam podatke o tome da su plate u njihovim fabrikama ispod 50% prosečne zarade u Republici i da oni više ne mogu da stvore. Zemlja je tada bila pod velikom blokadom.
Naša tekstilna industrija orijentisana je na "lom" poslove, na doradu, na izradu prema šablonima, čak i sa koncem koji dostavi strani partner. Kad je to stalo, a sada to još uvek stoji, onda više nisu imali šta da rade. A ko će to u Srbiji da kupi svake godine novi kaput ili novo odelo, da bi tekstilne fabrike, koje imaju kapacitete za izvoz a dosta zastarelu tehnologiju, mogle da rade tako dobro da isplaćuju zarade i da obezbeđuju ono što država od njih traži.
Kamo lepe sreće da svi poslodavci mogu da isplaćuju ovakve osnovice na kakve vi predviđate i poreze, i doprinose, i doprinose za invalidsko i penzijsko osiguranje. Mi smo bili prinuđeni da to predvidimo zakonom i da to skoro za sve poslodavce obezbeđujemo, jer je privreda dolazila pred stečaj. Vi sada taj stečaj predviđate, planirate i rigorozno ćete se ponašati.
Poreski organ će biti dužan da utvrdi da li je isplaćena plata i da li su uplaćeni doprinosi. Ako plata nije isplaćena, nema sankcija, nikakve kazne nema, ni zapisnik o tome nećete da pravite, ali, ako nisu uplaćeni doprinosi, počinju kazne. Znači, zaboravljate jednu mnogo veliku obavezu, da ljudi u ovoj zemlji rade i da primaju platu. Vas to, kao jednu vlast koja je dobila ove predloge zakona od EU, uopšte ne interesuje. Vas samo interesuje onaj drugi deo - nije uplatio doprinose, zatvori mu radnju do 90 dana, zatvori preduzeća do 90 dana, a onda će u tih 90 dana da se stekne, ne samo za te doprinose koje je dugovao, nego i za plate za ta tri meseca i za doprinose za ta tri meseca. Onaj ko ne radi - kako - da rasproda ili da više ne otvori, da ne skine katanac sa te fabrike?
Ne znam zašto, ne znam kako, ne znam koji je motiv, izuzev da motivi nisu časni, izuzev da su motivi nečiji, tuđi, a da mi samo izvršavamo. Kako da tumačimo obrazloženje da dolazi do povećanja osnovice, pa to je valjda svima jasno, do drastičnog povećanja osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a onda nam predlagač zakona kaže - doći će do smanjenja postojeće stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada? Ono što nije predviđeno Predlogom zakona, mogu da budu samo obećanja u obrazloženju zakona, ali smanjenje stopa se vrši zakonom, a ne obećanjem.
Čak se predviđa tako veliko smanjenje stopa da će biti umanjeni prihodi u fondu, pa će fond morati čak i iz budžeta da se namiruje. Ovo su priče za malu decu. Prvo nam povećate osnovice, a onda kažete - tako ćemo mnogo smanjiti stope da će biti još manje prihoda u fondu, pa ćemo mi iz budžeta. Pa zašto onda povećavate osnovice? Zašto povećavate osnovice, ako to neće doneti potrebne prihode u Fond za invalidsko, penzijsko i socijalno osiguranje?
Ne znam zašto predlagač zakona čini ono što ne može da izađe na dobro? To što vi, tobože, brinete da li će on, kada krene u penziju, da ima uplaćene doprinose na sva primanja koja je imao za vreme rada, to su samo priče. Vi ne brinete o tome hoće li on idućeg meseca primiti platu, vama to nije zanimljivo. Donošenje zakona pravdate velikim, visokim ciljem da kada napuni 35 - 40 godina staža ima u tim uplaćenim doprinosima sve što je primio dok je radio, a da li će idućeg meseca da primi platu, to ovaj zakon uopšte ne reguliše.
Ne kaže ovaj zakon šta će biti ako prestanu ljudi da primaju plate, šta će biti ako prestanu da uplaćuju doprinose? Zatvorićemo preduzeće do 90 dana, šta će biti 91. dana, šta će biti, gospođo, 91. dana, ako on ne bude mogao da namiri za 120 dana doprinose? Za onih 30 koje je dugovao i za ovih 90 koji su se u međuvremenu stvorili? Šta kaže zakon, hoće li se produžiti na još tri meseca, hoće li se produžiti na još 6 meseci, ide li u stečaj poslodavac?
Koliko će preduzeća otići u stečaj u roku od četiri meseca, od dana kada stupi na snagu ovaj zakon, i kome je u interesu da preduzeća odu u stečaj? Zakon o privatizaciji - zašto nam ne dostavite već jednom taj Predlog zakona o privatizaciji? Već ga afirmišete u mnogim sredstvima informisanja. Već pričate o odredbama, a mi, narodni poslanici, uopšte nismo videli taj predlog zakona.
Da imamo taj predlog zakona, možda bismo mogli još argumentovanije da se suprotstavimo donošenju ovih zakona. Ovako samo naslućujemo i samo govorimo o svojim slutnjama, ubeđeni smo da ovo sve radite zbog privatizacije koja se priprema na jesen, zbog privatizacije preduzeća koja su svakako sposobna za privatizaciju. Ni tu vas neće interesovati preduzeća koja niko neće.
O čemu govorite u sredstvima javnog informisanja - o cementarama, o elektroprivredi. Pa lako je naći kupce, postojali su lobiji u Vladi Republike Srbije koji su za procenat dovodili razne kupce u cementare. A šta ćemo sa Fabrikom vagona u Kraljevu, sa "Magnohromom", "14. oktobrom", šta ćemo sa Fabrikom automobila u Kragujevcu? Šta ćemo sa "Sartidom", sa "Gošom", šta ćemo sa velikim gigantima (koje ni vi, ni mi nismo stvorili, stvarali su ih naši očevi) u kojima rade desetine hiljada zaposlenih. Šta ako ih niko ne bude hteo? Najlakše je da mi dobacite iz sale i da kažete - neka idu u stečaj. Mislim da to nije rešenje. Hvala vam lepo.

Izvolite. Gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava i o ovom predlogu zakona pretvorila se u svoju suprotnost. Rasprava ne bi smela da bude rasprava o Zakonu o privatizaciji.
Mi možemo da razgovaramo, ja to često govorim, o pretpostavkama, o onome što će današnja vlast i poslanička većina raditi u parlamentu i možemo da govorimo o onome što ste vi, kao današnja opozicija a prethodna vlast, radili.
Budite sigurni, niko iz Vlade neće kompenzirati preduzećima neuplaćeni doprinos tako što će od njih uzeti stan i reći - nema veze, zaboravili smo dug. Budite sigurni. Toliko o činjenicama.
Praktična osnovica jeste naše nastojanje da radnicima obezbedimo elementarnu sigurnost. Ona je uvećana samo za ono što je promenama koje smo mi uveli u privredni ambijent zarada radnika njegova plata. Ništa više i ništa manje, jer su i regres, i topli obrok, naknada za terenski rad - njegova zarada. I, on ima pravo da raspolaže tom svom zaradom i sasvim sigurno mi nismo Vlada koja će se prema njemu ponašati onako kako su se ponašale vlade tokom poslednjih 10 godina.
Nezaposlenih je 730.000, 770.000 fiktivno zaposlenih, 1.600.000 penzionera, 800.000 izbeglica, 2.100.000 formalno zaposlenih - to je situacija koju smo mi zatekli u ovom društvu i to je ono što mi danas pokušavamo da rešimo. Nema tu prostora za takvu vrstu političke kritike sa kojom se mi suočavamo u raspravi o ovom zakonu. Šta je predmet te kritike - osnovica?
Osnovica je promenjena i ona nije 470 dinara, neto osnovica, već 1.700. Bila je 470 dinara 1998. godine i mi smo je promenili, zato što je ona bila ponižavajuće mala, mizerna. To je bila uvreda za radnike. To je ministarstvo koje je izašlo sa ovim predlogom zakona uradilo - sa 470 dinara podiglo je na 1.700. Tih 1.700 uvećavamo samo za taj bruto princip za 1.400 dinara, koji predstavlja zbir i regresa i toplog obroka, naknade za terenski rad. To su činjenice i ništa drugo.
Nemojte da govorimo o zakonu o privatizaciji, jer kada govorimo o zakonu o privatizaciji opet možemo da govorimo samo na osnovu argumenata, a ti argumenti ne idu u prilog onima koji danas kritikuju nas kao vlast. Ne idu zbog toga što ova država nije ništa učinila po pitanju rešavanja brojnih problema koji su se pojavili kao posledica delimične transformacije vlasništva, i sasvim sigurno ne idu u prilog nama koji pokušavamo da ovako tešku situaciju rešimo bez ozbiljnih socijalnih potresa.
Jer, u socijalnom nemiru niko ne može biti zadovoljan, pa ni oni koji na takvom odnosu mogu graditi svoju političku budućnost. Dakle, vratimo se na raspravu o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu, razgovarajmo o argumentima, nemojmo da govorimo o pretpostavkama jer zakon o privatizaciji danas nije na dnevnom redu.

Da li smo se dogovorili pre 15 dana da na pominjanje bivše vlasti i sadašnje vlasti nema replike? (U međuvremenu poslanik Tomislav Nikolić traži repliku.) Nije bilo. Dogovorili smo se da na - bivši režim, sadašnji režim, bivša vlast, sadašnja vlast - nema replike. Evo, i drugi deo bivše vlasti se javlja (Komentari iz sale se ne čuju) i gde mi tu da stavimo tačku, još samo da se pojavi neko iz JUL-a i onda smo.....
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ovaj predlog zakona pregledao sa ljudima koji su vezani striktno za ovaj zakon. Znači, sa stručnjacima koji rade u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u gradu iz koga dolazim, u Smederevu, i sa njima sam pripremio ovo što ću vam sada reći. Sadašnje stanje u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje karakterišu pre svega konstantna nestašica para koja mora da se nadoknadi od strane budžeta, i odnos aktivnih osiguranika i penzionera koji je jedan prema jedan.
Analizirajući predlog zakona može se doći do zaključka da je ovo jedna od prvih mera za pokušaj reforme sistema, što znači i prekidanje sa starim stanjem, odnosno dovođenje Fonda do stanja da može da funkcioniše bez gubitaka, na osnovu naplate doprinosa, a istovremeno podrazumeva u daljoj fazi proces privatizacije i tržišnog prestrukturiranja privrede.
Predloženim izmenama uvodi se režim veće finansijske discipline poslodavca. I po do sada važećem zakonu, kao što reče gospodin Nikolić, po penzijskom osiguranju poslodavac je bio dužan da plaća doprinose na ostala lična primanja, ali to nije ulazilo u penzijski osnov. Radniku je na tekući račun išla uplata ličnog dohotka, toplog obroka, regresa, pa je on verovao da mu je to zarada koja ulazi u penzijski osnov. Međutim, nezadovoljstvo je nastajalo na kraju radnog veka kada je očigledna nesaglasnost platne liste i obračuna penzijskog osnova. Sistem obračuna je tako mogao da posluži i za razne vrste malverzacija poslodavca. Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ima ovlašćenja da kontroliše i naplaćuje doprinose, ali se kontrola uglavnom odnosila na ostala lična primanja koja nisu ulazila u penzijski osnov.
Izmenom tog člana 125. stav 6. dobro je regulisano da je poslodavac obavezan da plati doprinos na najnižu osnovicu. To je odredba kojom se radnici štite, jer će im, nezavisno od isplate zarade, biti uplaćen doprinos, pa tako neće imati problema kod ostvarivanja prava na penziju. Primenom ovog člana svako će imati utvrđen minimalni penzijski osnov, što ide u prilog razmišljanjima o obaveznom i dobrovoljnom penzijskom osiguranju u nekim budućim vremenima.
Član 10. stav 4. predviđa mogućnost zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana poslodavcu koji ne postupi po nalogu nadležnog organa, u skladu sa ovim zakonom. Tačno je da će poslodavci imati problema zbog ove odredbe, ali treba znati da će problema biti samo za preduzeća koja nemaju pozitivne rezultate poslovanja, s obzirom da se mora voditi računa da nama ubuduće trebaju zdrave firme koje imaju perspektivu, a ne fiktivna preduzeća bez budućnosti.
Članom 11. briše se član 149a, čime se ukidaju odredbe kojima je dosadašnja vlada određivala umanjene osnovice koje nisu davale očekivane rezultate u privredi, jer veliki broj preduzeća nije ni iskoristio mogućnost da isplati zaradu i uplati doprinose na umanjenu osnovicu zbog lošeg poslovanja tako da ni Fond ni osiguranici po tom osnovu nisu mogli da ostvare prava ni u zdravstvenom, ni u penzijskom osiguranju.
Jednostavno, kao i svi ostali zakoni koje smo do sada doneli i koje ćemo doneti u budućem periodu, ovaj zakon, naravno, nije savršen, ali mi i ne živimo u nekom savršenom društvu. Znamo šta smo nasledili od prethodne vlasti i zbog toga je ovaj zakon dobar jer je jedan korak napred, korak ka promenama koje smo mi obećali biračima i zbog kojih smo pobedili na izborima i naravno da birači očekuju da ovako nešto uradimo jer su nas zbog toga i izabrali.
Uostalom, ne bi sadašnja opozicija izgubila izbore da je sve bilo kako treba u prethodnom zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i u svim ostalim zakonima. Nama je zbog toga jasno zašto se gospoda iz opozicije bore protiv primene tj. usvajanja ovakvog zakona, ali to je, normalno, njihova stvar. Mi ne treba mnogo da se jedimo zbog toga, nego treba jednostavno da usvojimo ovaj predlog o izmenama i dopunama ovog zakona i ja ću glasati za ovaj predlog zakona, kao i svi ostali poslanici DSS u ovoj skupštini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je još jedan od zakona koji se usklađuje sa tzv. bruto principom.
O razlozima protiv uvođenja bruto principa već je bilo dosta govora. O tome se govorilo i na prethodnim sednicama kada su usvajani neki drugi zakoni. Neću o tome, ali ću se zadržati samo na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
U članu 2. stav 1. kaže se da osnovicu na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike - zaposlene čini zarada, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, na osnovu kojeg se utvrđuje penzijski osnov. U predloženom zakonu se određuje minimalna osnovica na koju se po stopi koju odredi fond plaćaju doprinosi. Nigde nema određeno u zakonu kolika je ta stopa. Ako se pogleda, u članu 2. zakona, koliki su iznosi određeni kao osnovica za plaćanje PIO, videće se, prema sadašnjem stanju u našoj privredi, da su osnovice neprimereno visoke. Tako na primer, za poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče magistraturom ili specijalizacijom na osnovu fakultetskog odnosno visokog obrazovanja, a to je 7. stepen, gde i ja spadam, osnovica za uplatu PIO iznosi 10.510 dinara. Trenutno moja primanja iznose 7.400 dinara, a kada se na to doda 14% poreza uz topli obrok i regres, to iznosi 9.836 dinara, a predlagač je odredio cifru od 10.510 dinara.
Prema tome, smatramo da su osnovice neprimereno visoke i kada se tome doda da poslodavac obavezno mora da uplati fondu doprinose za plate, ako ima, to jasno govori da se zaposleni stavljaju u jedan nepovoljniji položaj nego ranije. Nepovoljniji je položaj, jer ovako visoke osnovice su veliko opterećenje samo za poslodavca koji će teško moći da uplati doprinose fondu, i ako ih uplati za zaradu zaposlenih ostaće malo ili nimalo, u ovim uslovima kada nam privreda veoma loše radi. Kada dodamo i poreze na fond zarada, gde spadaju plata, topli obrok, regres - videće sami građani koliko će im ostati u džepu.
Druga ozbiljna primedba se odnosi na kaznene odredbe u članu 10. ovog zakona. Te kaznene odredbe o kojima su i prethodnici govorili su po našem mišljenju veoma rigorozne i mogu ionako posustalu privredu još više da unazade. Znači, i prethodnik, gospodin Tomislav Nikolić, govorio je šta će se desiti ako ustanova nije imala dovoljno para da plati doprinose, nije imala dovoljno para ni za plate - prestaće da radi tri meseca, a posle tri meseca, šta će se dogoditi za ta tri meseca da bi ta firma uopšte mogla da počne da radi.
Sa ovakvim i ostalim zakonskim rešenjima namera Vlade je očigledna. Prvo, da natera poslodavce da otpusti višak radnika i drugo, da preduzeća koja i inače teško posluju na kraju prestanu sa radom. To što će se desiti ovakvim zakonskim rešenjem nije u interesu ni poslodavcima, a posebno ne zaposlenima. Iz tih razloga, ja ću ponoviti ono što se više puta već čulo za ovom govornicom, a to je da je prvo potrebno obnoviti privredu koju imamo, pa tek onda donositi zakone i propise koji će privredu unaprediti i omogućiti da se sa lakoćom ovakvi zakonski predlozi i ovakva zakonska rešenja primenjuju. Hvala.