Poštovani gospodine predsedniče, koliko vidim mnogo kandidata za opomenu izlazi sada iz sale. Nije vama lako, gospodine predsedniče, ja vas izuzetno uvažavam, ali sami ste krivi. Pustili ste gospođi potpredsednici da održi političko predavanje, da napravi ekskurziju i do zakona o privatizaciji, da se ponaša ovde kao učiteljica, a nijedanput je niste opomenuli. Rezultat toga je da sam i ja za govornicom, ali malo da krenemo dalje. Pokušaću da vam pomognem. Imali smo jedno direktno učiteljsko predavanje po sistemu - no, no opozicija, uhvatila sam vas u lošem delovanju, a nijedan argument nismo dobili za ono što je izgovoreno za ovom govornicom. Pošto je njoj dopušteno da govori 10 minuta, da pravi ekskurzije, ja ću pokušati da vam pomognem, da pravim manje ekskruzije, ali ću pre svega govoriti činjenice.
Prva činjenica: ova Vlada Republike Srbije napravila je 3,5 puta veći budžet nego prošle godine. Druga činjenica: ova Vlada Republike Srbije je pravilnim putem išla da ukine različite takse, poreze, doprinose, ali je u kumulativi dodatno opteretila manje privredu, ali mnogo više građanstvo. Ova Vlada Republike Srbije u budžetu koji je napravila, najmanje sredstava ima za podsticaj privrede. Ova Vlada Republike Srbije od septembra je preuzela privredu koja ima 26% porast proizvodnje 24. septembra, a sada ima svega 25% proizvodnih procesa koji teku.
Poštovana gospođo Čomić, u decembru i januaru je 52.000 radnika izgubilo posao. Njima se samo u petak pridružilo preko 400 radnika Narodne banke Jugoslavije koji nisu položili test gospodina Dinkića, gde je glavno pitanje - šta je to klonirana ovca? I jesu ispali ovce. Poštovana gospođo Čomić, ovde je ovaj govornik pitao vašeg kolegu (gospođo Matković, izađite za govornicu i recite da ne govorim istinu) da li ste umanjili prava zaposlenih. Gledao me je i nije izašao. Naravno, u "Politici" danas piše da je izašao i da je odgovorio, jer "Politika" mora tako da piše. Prozvan je da kaže da li su umanjena prava radnika, odnosno, da kaže da ja lažem kad kažem da su umanjena prava radnika. Nije izašao za govornicu.
Poštovana gospođo Čomić, mi jesmo imali Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju po sistemu neto ličnih dohodaka. Gospođa Matković ovde predlaže bruto lični dohodak. Logična je posledica ranijih zakona koji su doneti, da se predlaže bruto lični dohodak. Jeste dobar sistem bruto ličnih dohodaka i mi socijalisti se tome ne suprotstavljamo. Samo se suprotstavljamo datumu kada se predlaže početak obračuna po bruto ličnim dohocima, jer znamo da se i radnici sa umanjenim pravima iz novog Zakona o radnom odnosu i zapošljavanju, s jedne strane i poslodavci, sa ovim zakonom gospođe Matković i zakonima koji slede u naredne dve tačke dnevnog reda, nalaze u mnogo gorem položaju u privredi koja nema podsticaja, u privredi koja trpi strahovite posledice ne samo embarga i bombardovanja, nego sada i nepostojanja dotoka svežeg kapitala u tu privredu.
Ranije vlade Republike Srbije su ogroman deo kapitala gurale u privredu i subvencionirale privredu da bi povećali proizvodnju. Mi smo imali odluku da ministar za rad može pojedinim granama, kao što je tekstilna industrija, metalski kompleks da oprosti 50% davanja za PIO, baš zato što smo razumeli socijalne tenzije. Ovaj predlog ovde ne razume socijalne tenzije.
Ovim predlogom koji gospođa Matković sa pravom mora da gura zato što je uveden sistem bruto ličnih dohodaka odmah, a ne 1. jula 2002. godine, a ne 31. decembra 2002. godine, tera poslodavca da mora da isplati doprinose po najnižem obračunu (koji je sada umesto 1.600, koliko bi trebao biti, 3.000 i nešto dinara) pa makar ne isplatio lični dohodak. Kako vi mislite da onaj koji mora sve to da ispuni, a nema mehanizme i tog regresa i tog toplog obroka i terenskih dodataka u građevinarstvu, kako mislite da on pokrene privredu i zašto je toliko zaustavljamo i siromašimo?
Normalno je da se onda kaže - šta je sa tim Zakonom o privatizaciji? Jer, da je ostao sistem autonomne transformacije po realnom kursu 1 marka 30 dinara, mi bismo u ovom trenutku imali najmanje na 400 ili 500 mesta u Srbiji da poslovodstva pojedinih preduzeća sa svojim radnicima, svesni da je to njihova fabrika, razgovaraju sa svojim dobavljačima repromaterijala, razgovaraju sa svojim kupcima proizvoda i na 400-500 mesta u istom trenutku u Srbiji se razgovara o ulaganju kapitala. Šta je Vlada Republike Srbije smislila? Usko grlo proizvodnje, samu sebe, najgori mogući položaj za tu Vladu Republike Srbije.
Da je ostalo staro rešenje o autonomnoj transformaciji koju ste vi ukinuli, gospođo Čomić, tada bi radnici postali vlasnici fabrika u 60% kapitala i sada bi oni pregovarali sa mogućim stranim ulagačima. Vlada Republike Srbije bi imala ono što joj pripada, a to je kontrola da ne bude korupcije, malverzacija, krađe. Šta je odgovor? Odgovor je - ukinuta je autonomna transformacija, odgovor je da Vlada Republike Srbije 70% društvene i državne svojine prodaje jednokratno na tržištu. Znate šta znači kad se pojavi 5.000 tona čokolade - dete će posle druge čokolade da kaže da mu ne treba. Pašće cena, o tome se radi.
Umesto da razgovaramo u ovoj skupštini o tome da dajemo podsticaj privredi, da je ne opterećujemo, da damo šansu poslodavcu da isplati taj topli obrok, ako treba i od 3.000 dinara, da uhvati zamajac proizvodnje, šest meseci ako treba, pa mu onda uvedite bruto lični dohodak, mi sada tog poslodavca teramo da uplati doprinose na uvećanu osnovicu i kažemo mu - ne moraš da isplatiš plate. Ko će da radi posle toga? To su činjenice i o činjenicama treba razgovarati.
Kad smo kod činjenica, danas u "Politici" imamo reklamni materijal Vlade Republike Srbije na četiri strane. U tom reklamnom materijalu nedostaju samo tri stvari, a to je: cene, proizvodnja i standard građana. Hvala lepo.
