DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2001.

15. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

15. dan rada

10.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima (načela) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama (načela) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Blažić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima, praktično jedan član, dva stava i drugi član je kada stupa na snagu. Nije sporno da ovo treba da se uklopi sa reformom poreskog sistema. U nekoj matematici, kada uđemo da obračunavamo da je do sada korišćen bruto lični dohodak, korišćen je od strane sudija, ali uzimana su u obzir sva primanja koja dobije lice koje treba da plaća izdržavanja drugog lica. Prema tome, imali smo taj element, ali ovde je sada uključeno već u taj bruto lični dohodak, u stvari bruto platu, gde ulaze i doprinosi gde ulaze porezi, i sada u toj matematici, tu smo negde otprilike, mislim nešto je manje u svakom slučaju, nije značajno manje, za nijansu. Ipak su ta izdvajanja koja će biti potrebna da se daju izdržavanom licu nešto manja. To suštinski ne mora, može, ali ne mora da znači ništa bitno. Nije to taj kamen spoticanja oko kojeg mi sada treba toliko puno da raspravljamo. Ta prava suštinski i nisu toliko značajno ugrožena, da bi predstavljalo neko značajno pomeranje.
    Ono što je ipak suština čitave ove priče kada je u pitanju i brak i porodica, srpska porodica, jeste da ona ima daleko više problema i tome treba pristupiti sa daleko više ozbiljnosti, možda jedne razrađene strategije šta u nekom narednom periodu treba tu da se radi, nego što je jedan običan član, sa kojim se mi ovde zamajavamo. Srpska porodica je danas ugrožena iz više razloga, sigurno da je jedan od razloga i sama tranzicija, uticaj Zapada, materijalna situacija - znači mnogi elementi koji su tražili od ministarstva da možda pre ovog zakona izađe sa jednom strategijom i kaže, otprilike, šta možemo svi da učinimo da se dođe do jedne stabilizacije, s obzirom da se radi o vrlo ozbiljnim potresima, koji nas u nekoj mogućnosti čekaju.
    Ideja i cilj Zapada je da rasturi nacionalnu, u stvari srpsku porodicu, kako bi rasturali i ne bi dozvolili da dođe do stvaranja nacionalne države. Nijedna harmonija sveta, nijedno srećno društvo nije dostojno svog postojanja ako u temelju ima jedna dečja suza, to je rekao Dostojevski. Mislim da o tome treba vrlo ozbiljno razmišljati, s obzirom da ti uticaji Zapada postaju vrlo ozbiljni i dolazi do raskidanja tih kohezionih sila koje su postojale unutar srpske porodice. Ono što ova vlada hoće, na žalost, bez ikakve strategije, da na neki način pokaže put, da rešava te nagomilane probleme koji su prisutni, ne radi, ali na neki način daje priključak Americi, jer ona događanja u ovalnom kabinetu Bele kuće počinju da se događaju u kancelarijama Vlade Srbije. Možda po tome polako stižemo Ameriku, ali to su neke stvari kroz koje, verovatno, sa ovom vlašću moramo proći. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.
    ...

    Dragoljub Stamenković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, i ovaj zakon je iznuđen, pre svega, prelaskom sa neto na bruto zarade i promenom termina, umesto garantovane, sada prelazimo na tzv. minimalnu zaradu. Kao što je rekla i ministar, u njemu nema ničeg reformskog, ima samo prilagođavanja. Prethodnici su ukazali na to da ovim zakonom neće biti zadovoljni ni korisnici, kao ni oni koji su obveznici ovog izdržavanja. Ja samo želim da ukažem da je ovo jedan u nizu zakona koji ne donosi ništa novo i koji nije po svojoj suštini reformski zakon.
    Mi smo očekivali da predložite i prethodne zakone koje smo obrazlagali i koje smo branili i napadali ovde, da to budu reformski zakoni, da budu doneseni na jedan duži vremenski period, kako bismo svi mi koji živimo ovde, i eventualno oni koji bi došli da ulože ovde, imali neku sigurnost da znaju da se zakon donosi za duži vremenski period. Ovakvim radom pokazujemo da smo prilično nezreli i prilično neozbiljni i da ne pružamo sigurnost bilo kakvom ulagaču, investitoru, da ćemo na duži vremenski period poštovati donesene zakone.
    Pretpostavljam da će se promenom zakona, koja se očekuje u toku ove godine, mnogi od ovih zakona dopunjavati i menjati, pa će se donositi i novi zakon o braku i porodičnim odnosima. Upravo na to upozoravam - da je bilo bolje sačekati jedan vremenski period, dok donesemo paket zakona za koji možemo da kažemo da će bar par godina važiti i da se neće menjati, nego da se ovako samo stiče utisak da Skupština ozbiljno radi, da redovno zaseda, a u principu se predlažu zakoni koje većina poslanika ne može da prihvati kao dobro rešenje.
    S druge strane, poslanici vladajuće većine ne učestvuju u tom radu, otprilike su ili zadovoljni ili nezainteresovani za rad u Narodnoj skupštini, a sem dežurnog ministra, onog koji mora da bude ovde kao predstavnik predlagača, drugih ministara nema. To sve čini ovo malo neozbiljnim, pa vam ja predlažem da, ako ne sada, kasno je, da ubuduće dobro razmislite pre nego što ponudite neki zakon. Bolje neka sačeka malo vremena, pa da o takvom zakonu raspravljamo onda kada imate potpuno i celovito rešenje. Ovako moram da kažem onu uobičajenu rečenicu, koju već mnogi znaju - DOS je stvarno najgori.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima ministar, gospođa Matković, posle nje narodni poslanik Božidar Vučurović.
    ...

    Gordana Matković

    Moram da kažem da nismo bili primorani iz tehničkih razloga da idemo sa ovakvim promenama, da sa njima zaista ne bismo išli. Znači, tačno je, menjati samo jedan član u zakonu i prolaziti kroz ovakvu proceduru, to je zaista za sve nas, sigurna sam, problem. Jednostavno, pošto se od 1. juna menjaju zarade, menja se to što je zarada, mi smo to morali da uradimo.
    Da bih možda do kraja pojasnila šta bi to značilo da je ostalo ovakvo rešenje u zakonu - onaj ko je primao neto zaradu od 4.000 dinara praktično bi celu tu zaradu, odnosno sve ono što dobija, što nosi kući, morao da daje na izdržavanje i ništa mu ne bi ostalo za njega samog. Jer, primena istog procenta na veću osnovicu značila bi u apsolutnom iznosu mnogo veću sumu. Inače, ja sam to rekla kada smo govorili o prethodnom zakonu. Mi smo napravili neki plan koji je logičan, koji zakoni moraju kada da prolaze kroz Skupštinu. Socijalni zakoni nisu u planu za ova prva dva meseca. Prema tome, za njihove suštinske izmene ćemo sačekati da prođe nekoliko meseci, a to će sve zavisiti od toga koliko budu brzo ovi drugi zakoni uspevali da prođu kroz Skupštinu. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    ...

    Božidar Vučurović

    Dame i gospodo narodni poslanici... (Glas iz sale: Tema.) ... Tema je, ako me pitate, moraću da je obrazložim. Pošto vas nije predsednik opomenuo, ja ću sad da vam kažem šta je tema. Tema je orkestrirani napad štampe na predsednika Socijaldemokratije. Ali, o tome nećemo da pričamo.
    Pričaćemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima. Zakon od jednog člana, u čijem se usmenom obrazloženju i kaže da nema suštinskih razlika. Kaže se da je isto onoliko reformski, koliko su reformski i svi ovi zakoni koji su do sada doneti i koji se usklađuju sa zakonima Evropske zajednice samo po tome što se menjaju stope, cifre, procenti, a naši zakoni su, da vas obavestim pošto to ne znate, već davno usaglašeni sa zakonima Evropske zajednice.
    U suštini, ovim zakonom se ne menja značajnije ono što će izdržavana lica dobiti. Menja se to što će onaj koji daje izdržavanje izdvajati više, ali to što izdvoji više neće ići onome koji prima izdržavanje, nego će ići u nekakve budžetske fondove. Evo, kako: rekli smo da je važeća stopa poreza, doprinosa i svega onoga što opterećuje platu otprilike 96%, trenutna, sada je iz obrazloženja od 2.400 na 5.387 dinara to preko 100%. Šta se dešava? Da bi izdržavano lice dobilo isto ili nešto malo više, trebalo je maksimalni iznos da bude 25%, jer to je 50% od onih 50%. On je 22%. Između 22 i 50 je 28. Šest ili 12% na ukupna opterećenja. 12% će se uzeti više pri obračunu bruto zarade, ali se 12% neće dati više, nego će se dati 6% manje. To je čist račun.
    Ako je 100%, ako su porezi i doprinosi koji opterećuju zaradu 100%, 50% je do sada bio maksimalni iznos po izdržavanom licu, odnosno po izdržavanim licima. Sada je to 22%. To je ono što vam kažem. Da bi ostalo isto, čak i da je 100%, a ne 113% koliko je sada, iznos koji bi obezbeđivao otprilike ono što je izdržavano lice primalo do sada, trebalo bi da bude sada do 25%. Mi smo probali amandmanima da tu granicu pomerimo na 10-30%, minimum je 10% a maksimum je 30%, i to bi otprilike bilo ono što bi izdržavano lice dobijalo kao i po prošlom zakonu. Ovako dobija nešto manje, ali neznatno manje. Davalac osiguranja daje više, ne može se reći neznatno više, ali daje više. Sada je to ono što se gubi. To su ovi prethodni reformski zakoni uradili, da se 12-15% sredstava koja idu na bruto zaradu negde izgube. To mi pokušavamo svih ovih dana da vam pokažemo.
    Znači, da od 96% koliko je sadašnje opterećenje na neto lični dohodak bivši, sada smo otišli na 112%. Tolika je razlika između 2.400,00 i 5.387,00 dinara. To se negde gubi. To se gubi, verovatno, u opravci onih automobila koji se krkaju po ovim naplatnim rampama i po šest telohranitelja, tri napred, tri pozadi, i dva automobila napred i dva pozadi, u sredini se niko ne vozi da zavaraju neprijatelje. Nemojte da pričamo o koječemu, pričamo o zakonu, o iznosima, pričamo o procentima i treba samo znati osnovni račun.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega Srboljub Živanović.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima, koji je danas dat na razmatranje u Skupštini, ja mogu samo da povežem sa onim razlogom iz ekspozea gospodina ministra koji je najavio da će par stotina zakona biti u proceduri i da bi se ta njegova obećanja ispunila on uvodi ovakve predloge zakona. Šta se želi ovim zakonom, koji je cilj?
    Cilj je regulisanje materije iz Zakona o braku i porodičnim odnosima, gde imamo dve zainteresovane strane. Jedna strana je obveznik koji plaća izdržavanom licu, a druga strana je izdržavano lice. Ovim rešenjem zakona gubi i obveznik i izdržavano lice, a dobija samo država. Da bih to potkrepio, ponoviću izlaganja šefa poslaničke grupe DOS-a, ono što je rekao Čeda Jovanović - ako je danas prosečna plata 4.500,00 dinara, a uzmimo da je po prethodnom zakonu bilo 50%, to je maksimum za izdržavana lica, onda bi ta izdržavana lica dobijala 2.250,00 dinara. Ako se kaže da je bruto plata, na tu neto platu, odnosno da je uvećanje za 96% jako prostim računskim operacijama računa se da je to negde 8.820,00 dinara, a 22% je 1.904,00 dinara. Znači, ovim svakog meseca zakidamo ta izdržavana lica za 346,00 dinara. Ako to prebacimo na godišnji nivo, to je negde oko 4.152,00 dinara, to znači da će svim onim porodicama koje primaju tu nadoknadu za godinu dana, biti zakinuta jedna prosečna plata koja trenutno važi u Republici Srbiji.
    Ko su ti koji najčešće primaju ta sredstva? Upravo su to deca iz tih razvedenih porodica i oni su korisnici tih prihoda koji treba da obezbede neki bolji život ili neki mirniji život. To je još jedan dokaz kako se nova vlast ponaša baš prema onima koji su najviše ugroženi, a to su oni koji su nemoćni, to su deca koja treba da žive i da budu izdržavana. Kako ste ranije kroz zakone o porezima na prihod oporezovali sve ono što je neophodno deci, tako isto i ovim predlogom zakona zakidate ta sredstva koja deca treba da dobiju.
    Postavljam pitanje ko treba ovde pre da se zaštiti, da li obveznik, ili možda izdržavano lice. Ipak sam za ovu varijantu da se više zaštite ova izdržavana lica nego sam obveznik, jer on je u stanju da i na neki drugi način ovaj nedostatak, ako mu to nije dovoljno novca, nadomesti, dok izdržavana lica koja nisu sposobna da na bilo koji drugi način nadomeste ova neophodna sredstva.
    Ovaj iznos koji sam malopre rekao je stvarno veliki i mislim da treba da se ovaj iznos proveri, da ne bude od 7-22%, već od 10-30% i tu će možda nešto za par procenata, za neku minimalnu sumu biti više, ali s obzirom da i ovaj stepen od 96% koji trenutno važi, a ako pogledamo baš kroz onaj stari zakon gde je dat jedan primer neke projektovane bruto zarade i neto zarade, taj iznos je 124,5%. Tako da bi se ovim amandmanima koje su podneli poslanici SRS, zadržalo baš ono što ste, gospođo ministar, vi naveli u ovom predlogu zakona, a to je da je neophodno da se izvrši i umanjenje parametra koji služi za obračun, kako bi se postiglo neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu. Ukoliko želite da se prihvati ovo što ste kao razlog za donošenje zakona napisali, onda bi trebalo da prihvatite amandmane poslanika SRS kako bi zaštitili baš tu populaciju, tu grupu izdržavanih lica, kažem da su to obično deca kojoj su ta sredstva neophodna a koja na drugi način ne mogu da ih obezbede.
    Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo jedne hajke i harange na potpredsednika Vlade, Vuka Obradovića, koja se sprovodi kroz medije i ti mediji i ta štampa uvereni su da su oni u pravu, a ono, pojavi se Meho Omerović i optuži svog predsednika. Ja vam, gospodo, odmah kažem ...
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Molim vas, gospodine Kragoviću, da se vratite temi.