DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.05.2001.

16. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

16. dan rada

11.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 18:20

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Ljubomir Mucić

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo poslanici, Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama je tako koncipiran da je u njemu vrlo malo konkretnog napisano. Od nekih desetak članova, šest reguliše osnovne uvodne odredbe, a dva ono šta se ukida i kad zakon stupa na snagu, tako da kroz predlog ovog zakona niti su utvrđeni osnovni odnosi u pogledu plata u državnim organima i javnim službama, niti je utvrđena bar neka početna vrednost ili orijentaciona osnovica za utvrđivanje negde za 420.000 zaposlenih koji primaju plate iz budžeta, a takođe i iz fondova socijalnog osiguranja.
Ovo je sigurno još jedan zakon koji je po nečijem nalogu iz inostranstva urađen i prezentiran ovoj skupštini i koji mora da se usvoji pre nego što dođe zakon o privatizaciji. Predloženi zakonski akt je vraćanje u daleku prošlost, vreme administrativnog socijalizma i to po Ustavu iz FNRJ, koji je odmah posle Drugog svetskog rata donet, doba platnih razreda, što govori o pravoj vrednosti ove vlade, da će ona uz ovlašćenje ove skupštine, putem uredbi i pravilnika od strane određenih ministara, vladati ovom Srbijom.
Takođe, ovim zakonom se vraća uravnilovka u javne službe i princip - da me ne mogu toliko malo platiti, koliko malo radim, ili onaj još gori princip - radio, ne radio, svira ti radio. Nije mi jasno da ministar pravde i lokalne samouprave ni na početku ni u toku rasprave o ovom zakonu ne prisustvuje, a učestvovao je u raspravi po drugim zakonima i svi znamo kakve su mu diskusije bile, pa čak ni potpredsednik Vlade koji nam je u ime Vlade ovaj zakon dostavio. Čini mi se u ovom trenutku, a to je bilo i očigledno na ovim poslednjim izborima u decembru, da ovde imaju dve skupštine i da su bili dvoizbori, jedan za Vladu, a drugi za Skupštinu. To su dva paralelna organa u ovom trenutku.
Značaj ovog zakona je izuzetno veliki za celu Srbiju i za građane Srbije, iz dva razloga. Prvo, zakon direktno opredeljuje materijalni i socijalni status preko 420.000 zaposlenih, odnosno, preko 1.000.000 stanovnika u našoj Republici.
Od ovog broja zaposlenih zavisi život i rad preko deset miliona ljudi u Srbiji. Od onih u porodilištu, tek rođenih, preko onih u obdaništu, osnovnoj, srednjoj školi, visokoškolskoj ustanovi, zdravstvu, administraciji, pa sve do trećeg doba i pozne starosti. U Predlogu ovog zakona Vlada je pobrkala neke lončiće, tako da se zaboravlja da je predsednika Vlade predložio predsednik Republike, Vladu izabrala Skupština, od poslanika koje je narod izabrao. Ovim zakonom Vlada se stavila iznad svih navedenih organa, da ona vrednuje rad predsednika države i poslanika Skupštine i to bez direktnog upliva i uticaja sa njihove strane, a što je i rečeno u članu 5. Zakona. Piše - ovim članom je propisano da razvrstavanje u platne grupe i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Uopšte nisam lično zainteresovan, ali cinično zvuči da će na osnovu ovog člana Vlada utvrđivati koeficijente predsedniku države, predsedniku Skupštine, poslanicima i članovima Vlade, pa sve do čistačice. Gospodo poslanici, koliki je rizik prihvatiti na blanko ovaj zakon, bez ikakvih globalnih raspona i okvira, bez ijedne cifre bar najniže i najviše i nekog raspona koeficijenata, pa propisivanje osnovice za plaćanje doprinosa, a ne koeficijenata za plate.
Kada smo već kod osnovice, samo jednu napomenu zbog čega ovaj zakon o zdravstvenom osiguranju još nije došao na red. Mislim da sigurno Vlada pokušava da nađe rešenje za ono što smo mi svojim dobrim namerama i diskusijama kroz Zakon o zapošljavanju i kroz Zakon o PIO, gospođa ministar Matković je zaista na svojski način pokušala, zajednički razrešimo. Nadam se da tek nakon razrešavanja i otkrivanja osnovnih pojmova oko zarada, to pitanje će biti razrešeno. Takođe, pitanje neto principa zarada, bruto principa zarada koje se sada ovde pominje, šta je to bruto zarada, šta je bruto plata, šta je bruto princip obračuna ličnih dohodaka, a šta neto princip.
To su osnovni pojmovi koje treba razrešiti da bi se ovi zakoni prihvatili. Nije samo tu problem kod koeficijenata. Problem je što koeficijent sadrži i dodatke na platu. Minuli rad na primer, za svaku započetu godinu radnog staža, a što je u redu i bilo je do sada, a topli obrok i regres će biti po koeficijentu. Ko ima koeficijent, a da ne kažem stomak, za platu imaće manje koeficijent za hranu i obrnuto. A tek godišnji odmor, direktori i čistačice, mladi, ili mladi i stari, pa mala deca i onda će biti u koeficijentu i šta još neće sve na to da utiče. Mlade mame, mala deca imaće veći koeficijenat.
Radeći u opštini Valjevo 17 godina, kada je bila vlast opština, a i sada kada je lokalna samouprava, i gospodin potpredsednik Vlade Dušan Mihajlović, u to vreme bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Valjevo, a vršili smo analitičku procenu radnih mesta, složenost poslova, odgovornost i uslove rada nebrojano puta, kroz mnoga dokumenta i posle dužih radnji vrlo teško smo taj proces zaokruživali za nekoliko stotina radnika, a Vlada će sve to da završi za 15 dana.
Svaka čast, ali ja mislim da majske plate u junu neće biti. Administracija i javne službe postaju ponovo zamorčići. Ne verujem da će ovaj rok biti ispoštovan do 1. juna, kao i da će biti primenjene osnovice za uplatu doprinosa, a imajući u vidu da je politika ove vlade, danas usvaja Zakon o PIO, a već juče novine su objavile stope doprinosa, ne ko gospođa ministar, te stope ovde nije iznela.
Mislim da je ovoj vladi sve preče od onoga što je delokrug poslova i rada u ovoj našoj Srbiji. Sto dana prođe, a još nije postavila tri člana Saveta Direkcije Kolubarskog okruga, a čime ste zaustavili obnovu zemljotresa. Neke predložene izmene ovih zakona su neprimenljive. Gde su vam potpredsednici na slikanju za uspešan rad 100 dana Vlade?
Tek primena ovih koeficijenata je posebno vruć krompir funkcionerima koji rukovode i direktorima. Nemam nameru da vam o tome govorim, a iz iskustva vrlo dobro i brzo ćete to shvatiti. Drugo, čak ni neki relevantni faktori za utvrđivanje osnovice nisu pomenuli samo novi način utvrđivanja plata zaposlenog na bruto principu, a što piše u obrazloženju, a u zakonu to nigde ne stoji. Tu nastupa prevara i lov u mutnom, da se ovim principom plate obaveze, a zaposlenima koliko ostane i da se pokrije razlika do najnižih osnovica za doprinose za koja nisu obezbeđena...
(Predsednik: Vreme.)
....sredstva u budžetu. Evo još jednu rečenicu, a što je i ovde potvrđeno. Da li ćete konačno priznati koliko će biti smanjene plate zaposlenih u upravi i javnim službama do prelaska na bruto zaradu. Podatke imam, ali nećete priznati dok radnici to ne prime. Neke ilustracije sam hteo da iznesem, nemam vremena, a zaista, gospodine ministre, a njega opet nema, vi ste neka crna ptica zlosutnica za pravdu i lokalnu samoupravu i javne službe, a tek šta će reći zaposleni u obrazovanju svom ministru, zdravstva takođe svom ministru, a penzioneri da ih ne pominjem. Na kraju, u ovom zakonu, koji je rađen po nekom drugom ustavu, nigde nema sankcija, a znamo da su najveći problemi bili u primeni prethodnog zakona, koji je takođe važio i koji je na neki način uredio određene kategorije. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poreski sistem i paket zakona poreskog sistema, koji je bio ovde u raspravi, je pravdan usklađivanjem sa EU. Ako je to usklađivanje sa EU bilo, onda se ovi zakoni usklađuju sa Kardeljem. I posle Kardelja - Kardelj. Nije bilo ni ono dobro, a ne valja ni ovo. Ono nije valjalo zato što jednostavno elemenat trenutne situacije i mogućnosti privrede nije ispoštovao i što je previše restriktivan i represivan. Ovo nije dobro zato što je to tekovina komunističkog sistema i već viđeno u komunističkim društvima.
Prema tome, nastavlja se jedna ideologija koja je, nadamo se, bar smo se nadali da će zauvek napustiti ove naše prostore. Pravda se ovaj zakon usklađivanjima i ovde sve više ličite na usklađivače zakona, a ne na predlagače i na donosioca. Dajte nešto novo, dajte nešto originalno i kvalitetno. Pravda se da je to uvođenje nekog reda u državi. Da 420.000 ljudi deset godina van zakona prima platu, protiv zakona, nema zakona. Hoćemo li te ljude sada, njih 420.000, da okrivimo da su nezakonito stekli određena sredstva za ovih 10 godina. Mislim da je ovo uvođenje reda u stvari na neki način ponašanje slona u staklarskoj radnji. Kako se mrdnete nešto se razbije. Najbolje bi bilo da mirujete i da se ništa ne kreće, ostavite stvari na svoje mesto, inače ćete napraviti gore nego što je bilo.
Ovde smo čak čuli od lidera sindikata, nezavisnog lidera sindikata koji je tako nezavisno na DOS-ovoj listi postao nezavisan poslanik DOS-ove poslaničke grupacije. Taj nezavisni sindikalista kritikuje socijaliste, Ivanovića, koji je kod njih bio i služio je njima, a on sada verovatno služi radnicima, pošto pre nego što radnici uopšte daju svoje mišljenje u ovom zakonu, počinje ona priča kako je to u ime radnika. Ovde imamo nezavisni sindikat i njihove predstavnike, koji su članovi DOS-ove grupacije, koji služe da štite Vladu od radnika.
To je praktično nešto slično policiji, samo što će policija tu Vladu uskoro da štiti pendrecima, a oni štite istupanjima u Republičkoj skupštini. To je razlika između DOS-a i recimo onoga što je bilo kod socijalista kada je u pitanju odnos sindikata i zakona koji se donose i podrške sindikata tim zakonima. Suštinski, tu nema nikakve razlike.
Mi imamo unutar tih 420 hiljada ljudi zdravstvo i prosvetu. Sigurno mora da bude razlika, nego što je sama državna uprava i onda se stalno priča kako se zdravstvu daju pare iz budžeta. Zdravstveni radnici pošteno zarađuju taj svoj novac krvavim radom i te bedne pare koje dobijaju, koje su u poslednjih sedam meseci najniže plate što su imali poslednjih, kada se već vezujete, tih 10 godina. Toliko je to sve obezvređeno i toliko su ti ljudi i njihov rad devalvirani, da je to za svaku kritiku i ispod svakog ljudskog dostojanstva i minimuma.
Prema tome, dosta te priče o tome kako se tim ljudima nešto daje i kako se iz budžeta to uzima, nekako negde krvavo stečeni novac. Koliko je krvava njihova zarada i koliko je njihov rad krvav da do tog bednog novca dođu? Uostalom, skinite ih sa budžeta, pa im dajte mogućnosti da u tržišnoj utakmici oni zarađuju svoj novac na osnovu vrednosti njihovog rada i na osnovu potreba, kolike su im potrebe u ovoj državi. Onda pričate kako stalno neko nešto uzima iz tog budžeta, pa sada ćete vi u nekoj raspodeli njima da određujete koliko vrede.
Mogu se odrediti neki okviri, ali unutar jedne zdravstvene organizacije ti ljudi najbolje znaju ko koliko vredi i koliko ko tu treba da zaradi. Ovako postavljate sistem uravnilovke, što je apsloutno demotivišuće za svakog onog koji radi, pa i unutar iste specijalizacije ili istog radnog mesta. Valjda i tu ima neke razlike, valjda će se ikada u ovoj zemlji početi poštovati princip znanja, odgovornosti, stručnosti i rezultata na kraju krajeva nekog većeg rada, a ne sve ćemo da odrežemo isto, pa to smo gospodo videli već u svim boljševičkim sistemima.
Inače, kada je u pitanju taj red o kojem se govori, zavođenje reda, nema tog zavođenja reda administracijom i Vladom i liderom DOS-a, gospodinom Đinđićem. Vi možete vašeg lidera da dižete u zvezde, kako će on da zvede red, ali nema tog reda koji se na takav način, birokratijom može zavesti, pogotovo u tako osetljivoj temi kada je u pitanju nagrađivanje ljudi i dobijanje nadoknada za njihov rad. Suviše je to osetljivo da bi neko mogao nekome pesnicom da određuje i da zavodi red. Tu je red ono kako je Mirabo savetovao Luja DžVI i ženu mu Mariju Antoanetu, da kada se stvari pogoršavaju i kada se ne mogu popraviti treba ih pogoršati do tog stepena da bi se pojavile težnje za uvođenjem reda, u stvari za uvođenjem diktature.
To je taj red o kojem vi pričate. On je ono na čega se sa druge strane pozivate, a to je želja da idemo u Evropu, da idemo u demokratizaciju, blage veze suštinski i nema. To u stvari nepravde koje su sigurno bile, ispravljate nekim sasvim drugim nepravdama, a kada su u pitanju predsednici opština i ovo kako ćete tu uskladiti u startu, vi tu niste napravili ništa kvalitetno.
Ja ću vam dati primer: u Kikindi imate predsednika opštine kome je prvi radni dan i prvo radno mesto predsednik opštine. Nikada i nigde nije radio sa srednjom poljoprivrednom školom. Gde vam je kriterijum i po kom to kriterijumu znanja, odgovornosti i stručnosti nekih ranijih rezultata može taj čovek uopšte da upravlja opštinom i onda pričate kako ćete tu davati platu onome koji će imati neku fiksnu platu, nevezano za njegove rezultate rada, uspeh i uspešnost. Dosta lagarija, gospodo.
Jednostavno niste ustanovili ni kriterijume znanja, stručnosti, za postavljanje ljudi na određena mesta, a ustonavljavate kriterijum da će svi imati jednako. Mislim da to ne vodi progresu i neće dovesti do progresa. To je jedna ravnilovka, idu kola unazad u nekim stvarima zato što to vama u datom momentu jednostavno odgovara i zato što nemate drugih rešenja, ali ipak to bar, siguran sam, nije ono o čemu ste pričali i šta ste obećavali i siguran sam da to ne može napraviti progres ni u demokratizaciji, ni u razvoju i napretku društva.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Gospodo narodni poslanici, hteo bih na dve stvari da ukažem o zakonu. Naime, Zakon o platama u državnim organima, "Službeni list SRJ", br. 53/95 nije prestao da važi od 1.1. 1998. godine, već je i dalje na snazi, iz kojih razloga je potrebno u završnim odredbama Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama predvideti prestanak njegovog važenja.
Naime, ovde se javlja dvojnost u zakonu. Postavlja se pitanje da li mi poštujemo zakone SRJ ili ne, da li se Srbija već odvojila od Jugoslavije ili ne. Ako poštujemo zakone naše sadašnje Jugoslavije znači trebalo bi da se ukine Zakon SRJ "Službeni list" 53/95, pa tek onda da se donose zakoni. Molio bih, pošto nema predstavnika Vlade, da li je predsednik Odbora za pravosuđe ovde, da li on može to da objasni, ako ovaj zakon važi, nema smisla raditi ove zakone i ako dalje idemo u diskusiju ovih zakona, onda ne poštujemo zakon Jugoslavije. Prekjuče sam proverio, ovaj zakon nije ukinut i vi bi barem trebalo, neko od Vlade, ili iz pravosuđa da da objašnjenje da li ima smisla, da li nastaviti diskusiju. Ako nema, da li će se ukinuti.
Novim zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, i to u članu 3, utvrđena je osnovica za obračun i isplatu plata, utvrđuje Vlada Republike Srbije, a član 5. da razvrstava platne grupe zaposlenih iz člana 1. ovog zakona i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Srbije, što praktično znači da izvršna vlast utvrđuje sudsku vlast, visinu primanja, iz kojih razloga se s pravom postavlja pitanje samostalnosti sudskih vlasti.
Ovo pitanje je u prethodnom zakonu o platama u državnim organima bilo adekvatnije rešeno, obzirom da je član 5. za izabrana, imenovana i postavljena lica u pravosuđu, u pravosudnim organima i član 6. da zaposleno lice decidno utvrđuje koeficijent visine plate npr. za predsednika Vrhovnog suda Srbije u visini 8.500, sudiju opštinskog suda 5.500, daktilografa 2.500, dok je u članu 10. utvrđena osnovica za obračun i isplatu plate i data mogućnost Valdi Republike Srbije da uveća ovu osnovicu u zavisnosti od visine sredstava obezbeđenih za ove namene u budžetu Republike Srbije.
Dok član 11. istog zakona predviđa poseban dodatak za izabrana, imenovana i postavljena lica u iznosu od 40%, dok je osnovica za obračun i isplatu te plate iz člana 10. ovog zakona utvrđena u iznosu nižem od prosečne neto zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije za prethodni mesec.
Jedno veoma važno pitanje, osnovica za obračun isplate plata svih zaposlenih lica prema članu 1. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama treba da predstavlja prosečnu neto zaradu po zaposlenom u privredi Republike za prethodni mesec, dok je visinu koeficijenta za obračun plate neophodno decidno da utvrdi sam zakon za sva zaposlena lica, saglasno članu 1. Na ovaj način obezbedila bi se samostalnost svake od tri vlasti, zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, sa jedne strane. A sa druge strane, sva zaposlena lica u državnim organima, javnim službama, sa ovim primanjima pratili bi kretanje privrede Republike Srbije, odnosno smanjenje ili porast prosečne zarade.
Još jedno veoma važno pitanje, odnosno četvrto pitanje, šta je to prekovremeni rad? Kategorija prekovremenog rada u sudskim organima? Imamo tužioca, vozača i ljude koji su zaposleni, koji rade preko nedelje, subotom ili nedeljom, koji rade kada su verski praznici, kada su državni praznici i ta kategorija u sudstvu, prekovremenog rada, ne postoji. Kako mislite i kako je Vlada mislila da nagradi, da stimuliše te ljude koji su za vreme tih praznika radili.
Jedno pitanje koje je ovde ostalo bez odgovora, a to je odgovornost i sankcije uopšte nisu definisane. Sve je to lepo, da se to donese, a šta kada nema odgovornosti, šta ako nema sankcija, šta ćemo sa ljudima koji treba da se sankcionišu? Jednostavno, ta kategorija ne postoji. Još jednom bih zamolio predsednika, ako može neko da odgovori zašto nije ukinut i da li će biti ukinut zakon"Službeni list" broj 53/95, jer to je suštinski temelj svega ovoga. Ovde treba da se kaže da li imamo Jugoslaviju, da li nemamo, da li vi poštujete Jugoslaviju ili ne. Ja je imam, poštujem je, ukinite ovaj zakon iz "Službenog lista" pa da dalje razgovaramo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega Žarko Obradović.

Hranislav Perić

Imam čast kada predsedava potpredsednica, želim da je pozdravim, pozdravio bih i članove Vlade, pa bolje da pogledam, ispadne da njih neću pozdravljati, njih obično nema u Skupštini.
Dame i gospoto narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon koji je podnela Vlada Republike Skupštini na usvajanje. Imajući u vidu da je Vlada predlagač, podrazumeva se da je za sebe obezbedila najveće kompetencije, tj. da o svemu odlučuje, a kod ovog zakona je obezbedila da u svojim rukama ima i nož i kolač. Ovaj zakon se na prvi pogled čini, nije komplikovan i kratak, i da nema potrebe za širu raspravu. Kada na drugoj strani pogledamo da će od ovog zakona zavisiti plate 420 hiljada zaposlenih u Srbiji, pomnožimo sa tri člana u proseku, onda tek vidimo koliko ozbiljno treba pristupiti izradi ovog zakona, jer jedan milion ljudi će zavisiti od primanja na osnovu ovog zakona.
Kada se dobro u celini pogleda zakon, ovako se može zaključiti da od obećane decentralizacije, dobijamo još neku veću centralizaciju, pa i više od toga, da dva tri čoveka odlučuju o svemu. Nije mi jasno zašto je obavezu o platama Vlada preuzela na sebe. Ako znamo da kvalitet rada radnika zavisi od toga kako je radnik nagrađen za svoj rad, zašto je Vlada uzela obavezu da odlučuje ko će koliko primiti platu od radnika zaposlenih u Merošini, Doljevcu, Svrljigu. To se ne vidi iz Beograda, o tome bi pravednije odlučio onaj ko je u direktnom kontaktu sa tim ljudima i ko rukovodi u toj lokalnoj samoupravi. Malo je nelogično da ti rukovodioci moraju na terenu da daju ljudima posao, a ne mogu da utiču na njihovu platu.
Takođe, ovaj zakon nije mnogo jasan, kao i ostali, kod određivanja osnovice za plaćanje poreza i doprinosa. Nije jasno šta je bruto dohodak i kako se na bruto dohodak obračunavaju plate, šta je za državu, a šta za radnike. Od određivanja plata zaposlenih, u članu 2. stoji: "Javne službe mogu po osnovu sopstvenih prihoda uvećati plate utvrđene u smislu stava 1. ovog člana do 30%". Šta to znači? Da se pruža mogućnost da neko za jednu trećinu plate može imati više, zavisi u kojoj opštini radi.
Drugo: "Javne službe nemaju proizvodnju, njihova proizvodnja je pružanje usluga građanima". Neće li cene usluga građanima za papire koje izdaju lokalne uprave, tj. potvrde, razna uverenja, takse itd., biti povećane za 30%. Da li će i ovo moguće povećanje od 30% opet građani plaćati, i dokle i odakle?
U članu 5. stoji razvrstavanje u platne grupe. Zašto Vlada nije dala u zakonu i platne grupe? Ovo je ostavljeno da kasnije Vlada sačini uputstvo o primeni zakona, kako odgovara Vladi. Voleo bih da je zakon kompletan, da sadrži sve elemente, koji su vezani za platu. Kada usvojimo zakon da svako nađe sebe i može da obračuna platu, ujedno i drugom objasni, ukoliko ima potrebe, a pojedinci za ovom govornicom govore da je cilj ovog zakona da se uvede red u državnim organima i javnim službama u Srbiji i da će se plate izjednačiti.
Tvrdim da će se uvesti mere u javnim službama, jer iz Beograda se ne vidi ko koliko radi, ko pruža kakve usluge, da li je kvalitetan, nije kvalitetan i mislim da će se sve to odraziti na usluge građanima u našim sredinama, jer i ne rade svi jednako kvalitetno da bi primili jednake plate.
Na kraju želim da predložim da Vlada povuče ovaj zakon, da ga kompletira sa svim elementima potrebnim za plate, da se daju u zakonu prava i lokalnim upravama da odlučuju o visini plate, jer je svaka sredina specifična za sebe i da tako kompletan zakon usvojimo na sledećoj sednici i da zakon možemo razumeti mi u sali, a da ga možemo objasniti i na terenu, našim biračima i radnicima iz svoje sredine. U protivnom, mi socijalisti nećemo glasati za ovaj zakon. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, u nameri da normativno uredi jednu izuzetnu i značajnu oblast, mislim na plate lica zaposlenih u državnim organima i javnim službama, Vlada je sačinila Predlog zakona o kom poslanici raspravljaju i koji je po svojoj sadržini nepotpun, u pojedinim delovima je nelogičan, a određena pitanja ostavlja otvorenim, neka potpuno zaobilazi, a neka rešava za lica iz iste oblasti na različite načine.
Zato smatram da bi zakon trebalo povući iz procedure kako bi bio dorađen, poboljšan i kako bi eventualno kasnije mogao biti usvojen. Ovaj predlog zakona treba promeniti što potpuno izostavlja sindikat kao veoma važnog zastupnika interesa zaposlenih, posebno kada treba razgovarati o zaradama.
Zakon ukida najveću tekovinu za utvrđivanje zarada - kolektivni ugovor i vraća se na davno prevaziđeni sistem zarada. Iz teksta zakona se ne vidi prisustvo sindikata. Da li će sindikat biti partner Vladi prilikom odručivanja o zaradama zaposlenih, osnovicama i koeficijentima? Da li to znači da 420.000 lica zaposlenih u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim organima i organizacijama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije bivaju prepušteni volji Vlade Republike Srbije kao vrhovnom gospodaru budžetskih sredstava.
Sve plate u državnim organima i javnim službama, kao i organizacijama socijalnog osiguranja, zavise isključivo od akta Vlade. Praktično, iz Predloga zakona se ne vidi kakve će plate biti i kako će se određivati. Vlada radi sve, utvrđuje osnovicu, vrši razvrstavanje u platne grupe i utvrđuje koeficijente. Ne čudi što se Vladi daju takve mogućnosti za lica koja Vlada sama postavlja. Ali čudi kada su u pitanju izabrana i postavljana lica iz državnog tela najvišeg i najznačajnijeg u ovoj zemlji, kao što je Narodna skupština koja bira Vladu.
Ovim Vlada stavlja sebe iznad organa koji ju je izabrao, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Zanimljivo je da Vlada Republike Srbije ovim predlogom zakona potpuno preskače, ostavlja po strani javna preduzeća - EPS, NIS "Srbijašume" i druga kojima je država osnivač, a koja su bila poznata po tome da su, zahvaljujući monopolskom položaju, bar većina od njih, imali višestruko veće zarade i to na nižim nivoima orgnizacije rada, nego što je to bio slučaj recimo sa predsednikom Vlade ili sa ministrima u čijem su se čak resoru nalazila ta javna preduzeća kojima je država osnivač.
Da li će ovo pitanje biti predmet posebnog zakona i da li će Vlada u pogledu zarada zaposlenih u tim preduzećima zauzeti neki stav u dogledno vreme? Jer, ne treba dokazivati da svoj monopolski položaj na tržištu Srbije, a samim tim i zarade, ova preduzeća duguju državi.
Zakon nije dobar, jer unosi podele i unutar lokalne samouprave u pogledu visine zarada, podele koje su uslovljene isključivo jednim kriterijumom, a to je veličinom teritorije jedinice lokalne samouprave, dok po strani ostaju drugi kriterijumi, kao što su uspešnost obavljanja najviših funkcija, stepen razvijenosti privrede, komunalne i druge infrastrukture.
Zakon propisuje četiri različita limita za najviše vrednovane funkcije u lokalnoj samoupravi - za grad Beograd, za gradove, za opštine preko 60.000 stanovnika i opštine koje imaju manje stanovnika, i time praktično stvara veštačku podelu unutar lokalne samouprave koja ne odgovara realnom stanju.
Zakon ne uređuje ni pitanje zarada zaposlenih u komunalnim preduzećima osnovanim na nivou lokalne samouprave, kao što su različiti fondovi za razvoj opština, gradova i druga komunalna preduzeća, gde su plate zaposlenih bile mnogo veće od zarada postavljanih i imenovanih lica u lokalnoj samoupravi i javnim službama na republičkom nivou.
Iz svih ovih razloga smatram da zakon ne treba prihvatiti. Hvala.