Dakle, što se tiče svega što je govorio gospodin Vukšić (Iz sale: Tema.), a mislim da ga nisam lično pomenuo, naravno, na njega sam mislio i nije nikakav problem da izađe da govori, ako me pitate dozvolio bih i da posle mene ponovo neko nešto kaže, nikada ne bežim od toga i čini mi se da je to džentlmenski, srpski, muški kako hoćete. Ono što mislim da je najveći problem (smeh) ... a sada ako vam kažem da su oštrokonđe ili da su džaftare vi ćete da mi date opomenu, ne znam šta bi drugo rekao. Zaista nema nikakvog smisla ovo što rade.
Dakle, što se tiče onoga što je rekao gospodin Vukšiuć, moram samo da ukažem na činjenicu koja ovde jeste suštinski problem. Nije problem toliko što gospodin Ivković neće da kaže da je bilo milion problema oko toga što ste vi bili blizu Miloševića, što ste vi vodili tu politiku, pa čak i ako hoćete i predaje dela teritorije Republike Srpske Zapadu, onda kada smo mi jedini kritikovali Dejtonski mirovni sporazum, jer ste vi tamo bili, a mi srpski radikali nismo.
Problem je u nečemu drugom. Bio je bio, nego šta nego je bio, a problem je u tome što je gospodin Vukšić položio zakletvu i ne samo kao vojnik, kao svi mi koji smo služili vojni rok, već on ima i jednu veću obavezu, kao neko ko je bio jedan od najviših oficira JNA. Taj čovek ima posebnu obavezu u odbrani zemlje od neprijatelja. A ne kritikovati svoju zemlju, svoje rukovodstvo, svoju vojsku, svoj narod, a braniti tuđu zemlju, onu zemlju koja je napadala našu zemlju, koja je ubijala našu decu, koja je uništavala našu državu. To je problem, gospodine Vukšiću, i to je ono što se ne može dozvoliti.
A, gospodine Ivkoviću, samo bih vam u nekoliko rečenica, svaki put kada krene neka rasprava, kada dođe do sukoba mišljenja između nas i DOS-a, svaki put se vi nekako pojavite da nam očitate lekciju i jednima i drugima, da vi kažete kako treba da razgovaramo, a ne znam ni ja o čemu, ne znam o čemu treba da razgovaramo, pa dođite, pa nam kažite koja je to tema. Šta bi to trebalo, o čemu bi to zaista sada trebalo da govorimo. Mislim da smo govorili o onome što je bilo na dnevnom redu, i o ratnoj šteti i o dnevnicama solidarnosti, pa i neki od vaših poslanika o tome su pričali. Ne vidim gde je to bilo ko od poslanika DOS-a ili od poslanika SRS-a pogrešio. Molim vas da nam ubuduće te vrste pridika ne držite. Hvala vam najlepše.
