Ima reč gospodin Jovanović.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo bih želeo da se u najkraćim crtama osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju i u tom smislu ću reći da je tačna konstatacija izneta tokom nastupa mojih prethodnika u kojoj se kaže da je, praktično, izmena koja se unosi u postojeći zakon, izmena finansijske prirode i da je ona u duhu sa, pre svega, onim poreskim izmenama i izmenama koje se odnose na prelazak, sa principa neto plate na princip bruto zarade.
Mislim da je veoma važno potcrtati član 9. Predloga ovog zakona, u kome se konstatuju obaveze poslodavca, veoma ozbiljno sankcionišu, i na takav način štite prava zdravstvenih osiguranika. Tačno je da je stanje u našem zdravstvu loše. Mislim da građani znaju da se dug od dve milijarde maraka ne može napraviti za 100 dana nove Vlade. Mislim da je građanima jasno da se proizvodnja lekova ne može podići za 100 dana, ako je propadala i umanjivala se 10 godina.
Stoga želim da ovu raspravu usmerim u pravcu pre svega potcrtavanja prava zdravstvenih osiguranika, u onoj oblasti u kojoj su ona formalno i do sada važila, ali nisu, osim formalnih garancija, sprovedena.
Dakle, o čemu se radi - radi se o velikom broju naših sugrađana koji su kroz sticanje ličnog dohotka, ostvarivanje izvesne zarade, sticali i formalno pravo na zdravstveno osiguranje, koje, s druge strane, nije konkretizovano, s obzirom da poslodavac nije raspolagao sredstvima, ili nije želeo da uplati doprinose koje je bio dužan da uplati i na takav način obezbedi zdravstveno osiguranje.
To nas je dovelo u katastrofalnu situaciju. To je, praktično, Republički zavod za zdravstveno osiguranje ostavilo bez sredstava, to je Ministarstvo zdravlja primoralo da se sa potreba koje su iznosile 200 dolara, kako je to govoreno, pre 10 godina, po stanovniku, spusti na 30 dolara, a da se obezbedi jednako kvalitetna zdravstvena nega, jer bolest pre 10 godina i bolest danas, sama po sebi, niti je drugačija, niti može biti drugačija, niti su potrebe bolesnika pre 10 godina bile manje, ili veće, u odnosu na one koje su danas. Samo su umanjene naše sposobnosti da bolesnicima izađemo u susret, i sa te strane je u pravu lekar koji je govorio pre mene i koji je govorio o situacijama u kojima se nalaze zdravstveni radnici danas.
Nije tajna reći da se lekar koji primi pacijenta suočava sa činjenicama koje govore o praznim bolničkim apotekama i da vam se često desi da lekar pošalje rodbinu po neki lek, po zavoj. Pre tri ili četiri godine lekari su pacijente slali po vatu, po anasteziju, kod zubara. To su činjenice koje govore o stepenu zdravstvene zaštite, koju u ovom trenutku uživaju naši građani, i stoga je ovo prva od niza reformi koja će biti sprovedena u oblasti zdravstvenog osiguranja, a ovo nije nikako konačna reč koju smo rekli po tom pitanju, već je, naprosto, jedno usaglašavanje sa onim promenama koje su prethodile ovom predlogu zakona i koje se pre svega tiču prelaska sa neto na bruto princip.
Hteo bih da vas uputim na ove osnovice i da vam kažem da mislim da smo dovoljno o tome govorili po pitanju penzionog i invalidskog osiguranja, jer su praktično to iste osnovice, i da je isti sistem utvrđivanja tih osnovica, te da stoga mislim da ne bi bilo korektno upustiti se u raspravu koja bi sama po sebi bila replika tadašnje rasprave.
Dakle, ovo su bruto osnovice, u njima se sadrži sve, sve one zarade koje radnik ostvaruje, bilo da je reč o neto zaradi, regresu, toplom obroku, naknadi za terenski rad, porezu, što je takođe veoma bitno. Dakle, to je pre svega jedna konkretna mera prvog našeg nastojanja da se uspostavi ravnoteža između društvenih sposobnosti i društvenih potreba. Ovo će, naravno, biti prošireno racionalizacijom u oblasti zdravstvenog osiguranja i o tome moramo govoriti, i naravno, jednim pažljivijim raspolaganjem sredstvima zdravstvenih osiguranika, što sasvim sigurno do sada nije bio slučaj.
Dakle, pozivam vas da usvojite ove promene i da, sasvim sigurno, ovo ne protumačite kao sve ono što smo imali da kažemo u oblasti zdravstvenog osiguranja. Baš naprotiv, pred nama je puno posla i u tom poslu ćemo biti veoma ozbiljni. Rešavaćemo brojne probleme, probleme farmaceutske industrije, rešavaćemo probleme koji su se pojavili kao posledica definitivno drugačijih odnosa u društvu, i naravno, moraćemo da rešimo probleme koji su se pojavili nakon neracionalnog i često protivzakonitog trošenja sredstava zdravstvenih osiguranika, a o čemu je dosta toga rečeno, i o čemu možemo da govorimo kada se bude na dnevnom redu našla tačka završnog računa za budžet u 2000. godini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podržaću ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti i glasati za njega. Ovim zakonom se obezbeđuju finansijska sredstva za finansiranje zdravstva. Finansijska sredstva su prvi i osnovni uslov da osiguranik može da ostvari svoja prava, ako je bolestan da se leči, ako je zdrav da se preventivno deluje da se ne razboli. Zatim, zaposleni u zdravstvu da dobiju pristojne plate, ukoliko je to moguće. Mi znamo da je u zdravstvu u svim sferama stanje katastrofalno. Počeću od materijalne sfere koja je, ma koliko se kome i kako činila nebitna, jedna od od najbitnijih sfera, jer bez novca nema ni napretka niti kupovine opreme i sl. Tako u sferi dijagnostike, preventive i lečenja.

Ukratko ću preći preko svih ovih katastrofalnih stanja u zdravstvu. U materijalnoj sferi zna se da je zdravstvo za oko dve milijarde nemačkih maraka u deficitu. Nažalost, te dve milijarde maraka prešle su preko zdravstvenog fonda zadnjih dve - tri godine. Nisu upotrebljene za zdravstvo, nisu upotrebljene za opremu, a da je to sve upotrebljeno u zdravstvu, mi bi danas bili, gospodo narodni poslanici i oni koji gledaju, bili bi na vrhu svetske lestvice po plaćenim kadrovima, po opremi i slično. Te su pare otišle, zna se gde, za stanove, za razne malverzacije, a uostalom meni nije ni bitno, kao lekar i neću u to da ulazim. Samo znam da nisu došle u zdravstvo. Da su došle, danas bi bilo mnogo bolje i mislim da ne bi u zdravstvu govorili o katastrofalnom stanju.

Preći ću na sferu dijagnostike. U sferi dijagnostike ne postoji, gospodo narodni poslanici, u sadašnjoj savremenoj medicini, nikakve prave dijagnostike bez opreme. Oprema nam je zastarela ili pak neispravna. Još jedno, gospodo narodni poslanici, morate da znate; u sferi dijagnostike brže operema zastareva nego kod automobila ili nekih savremenih aparata. Aparati ako su kupljeni pre tri godine, već danas su stari. Gospodo narodni poslanici, mi znamo, svi koji radimo u zdravstvu, bez dobre opreme, bez dijagnostike, nema ni terapije. Sve je to dalje improvizacija. Zatim, ovaj zakon ukoliko se usvoji i smatram da treba da se usvoji, on će delimično, to stanje popraviti i on će obezbediti jedan deo finansijskih sredstava za opremu, a u isto vreme obezbediće i sredstva za eventualnu preventivu. Da započnemo gospodo narodni poslanici, sa preventivom, koju smo prestali zadnjih dve tri godine.

Prethodna vlast je uništila preventivu, a samim time je uništila racionalizaciju u zdravstvu. Znači, štednja koja se može napraviti u zdravstvu, gospodo narodni poslanici, jedino može preko preventive. Reći ću vam jednu najrazvijeniju zemlju u svetu, a to je Japan, gde je bio najučestaliji karcinom želuca. Oni su preventivnim putem uspeli da 99% dijagnostikuju karcinom želuca in situ, tj. u ranom stadijumu, kada se operiše i čovek se izleči. Kod nas, suprotno od toga, 95% imamo inoperabilne karcinome i za svakog, za 5 ili 6 bolesnika kojima treba da damo terapiju, mi za njih 5, 6 damo više nego što bi dali za jedan aparat i proveli preventivu. Gospodo narodni poslanici, reći ću vam još jedan primer iz naše zemlje. Mi smo u Užicu bili počeli preventivu karcinoma debelog creva. Uspeli samo na 6.805 slučajeva da nađemo 56 slučajeva pred kanceroze, od kojih su već 72 bili prešli u karcinom. Mi smo te ljude izlečili.

Reći ću vam da su troškovi lečenja samo 10 inoperabilnih tumora debelog creva dovoljni da se kupi aparat i da se sa 10 plati čovek koji je kadrovski osposobljen da to radi, čak na svetskom nivou. Gospodo narodni poslanici, mi smo sa tim prestali da radimo, jer aparati nam, jednostavno, nisu više u funkciji. Zamislite jednu ustanovu ili Užički region, gde je 700.000 ljudi tražilo pomoć, a nemate ispravan ultrazvuk, da ne govorim, gospodo narodni poslanici, dalje. Ova dva primera su dovoljna da se sazna u kakvu je situaciju prethodni sistem doveo zdravstvo.

Da je Fond od tih dve milijarde maraka samo delić dao, danas bi bili mnogo bolji. Reći ću vam i još jedan primer, već kada sam se setio, oko stanova. Zamislite vi da Užički region nema patohistologa, da uradimo patohistološki pregled. Šta to znači, a to znaju hirurzi i lekari, kada se otvori pacijent i slučajno se naiđe na sumnjivu promenu, odmah u toku 5 ili 10 minuta možemo odrediti, da vidimo da li treba radikalno da radimo ili da ne radimo radikalno. Zašto ga nemamo? Nemamo da platimo, da kupimo stan od 50 kvadrata, gospodo narodni poslanici. Nemamo mikroskop koji imamo, ali je zastareo.

Da ne idemo dalje. Zato ću ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti podržati, jer je to samo prvi korak, gospodo narodni poslanici, da se ovo pomakne sa mrtve tačke. Ovim zakonom, kao što već znamo, obezbeđuju se plate za zdravstvene radnike. Ja ću vam reći da su te plate jako loše. Uzmimo, recimo, da lekar opšte prakse ima platu, u vrednosti od 180 nemačkih maraka. To je čovek koji je morao 18 godina da uči. Iza toga nije mogao da uzme odmah mantil da obuče i da kaže - mogu sam da radim. Ne. On mora da prođe još godinu staža i još godinu - dve da bude sekundarac, pa tek onda da počne da radi, jer to govori o ozbiljnosti posla. Lekar specijalista, on najmanje ima 22 godine radnog staža i ima 250 nemačkih maraka u dinarima. Lekar specijalista, magistar, doktor nauka ne može da ima veću platu od 300 do 350 maraka, gospodo narodni poslanici.

Pored toga, ljudi rade. Veliki broj naših stručnjaka je otišao u inostranstvo. Da li smo tako bogata zemlja, ko ih je oterao? Prethodni sistem. Zar smo mi toliko bogata zemlja da čovek, da bi bio suspecijalista, najmanje mora da se da od 250.000 do 300.000 maraka i da isporučimo čoveka odmah u inostranstvo. To smo radili, a nismo kupovali stanove za te ljude ili pak makar opremu. Zatim, uslovi rada u zdravstvenim ustanovama su katastrofalni i jako loši. Uzmimo, kakva nam je hrana za pacijenta, ako u jednoj ustanovi gde treba da ima 15 dijeta, mi imamo samo jednu dijetu. Znači, rodbina mora da donosi. Što se tiče uslova rada za one koji rade u zdravstvu, zamislite vi kada dolazite u direktan kontakt sa bolestima a nemate sa čim da se zaštitite. Vi imate pravo sebe da izložite, a ko daje pravo istom tom zdravstvenom radniku da odnese bolest svojoj deci, svojim najbiližima. Mi to moramo i radimo.

Recimo još jedno, od uslova rada pre svega, gospodo narodni poslanici, zavisi da li ćemo bolesnom čoveku u datom momentu pomoći ili ne. Evo vam konkretnog primera. Uzmimo kada u koronarnoj jedinici imamo kliničku smrt, fibrilacija, ako nam je defibrilator neispravan, ne možemo mu ništa pomoći. Vreme teče samo od tri do pet minuta, ako mu pomognemo, sve je u redu, ako ne pomognemo, neće biti u redu. U svojoj praksi znam šta to znači, jer nisam jedanput dežurao u koronarnoj jedinici. Ako imamo sreću da nam je ispravan aparat, i da imamo sreću da imamo lekove koji će podržati tu našu intervenciju. Zato, gospodo narodni poslanici, prethodni sistem nas je doveo ovde gde jesmo, ali mi moramo sada da pokušamo da to prevaziđemo, znamo da je teško i neće moći za dan ili za godinu ili dve, ali nadam se za dve, tri da ćemo makar ponovo stasati, jer to su ogromne pare.

Treba naći najmanje dva miliona maraka koje bi stvari pokrenule, a koje su potrošene u sasvim druge svrhe, a ne u svrhe u koje je potrebno. Zato, gospodo narodni poslanici, iz prethodnog primera moramo da znamo da svako od nas može doći u situaciju da je u koronarnoj jedinici, bio bogat, bio siromašan, bio opozicija ili pozicija.

(Predsednik: Vreme.)

Izvinjavam se, samo za momenat, jer ipak smatram da je tema dosta ozbiljna. Brzo ću završiti.

To zavisi od aparata i od kadra da li će moći da pomogne ili ne. Zato, gospodo narodni poslanici, moramo misliti dok smo zdravi, moramo znati da su nam potrebni lekovi, jer je lek jedini i poslednji prijatelj bolesnog čoveka.

Da završim: za ovo katastrofalno stanje u zdravstvu ne može se optužiti sadašnja vlada, sigurno. Zna se ko je doveo do ovoga. Ne može se od ove vlade tražiti preko noći, ali se može od ove vlade, ministra i cele srpske nacije, pošto je ovo nacionalno pitanje, jer je u pitanju zdravlje dece, starih i mladih, tražiti da počnemo da rešavamo ove probleme. Zato pozdravljam odluku Ministarstva i Vlade da će ući u korenite reforme zdravstva, jer samo sa korenitim reformama zdravstva možemo nešto bolje učiniti i krenuti napred, strpljivo, polako, ali sigurno, i da svaki dinar koji se ubaci u zdravstvo, mora da se zna da će biti dat u zdravstvo.

(Predsednik: Molim vas da završite.)

Još jednom vas pozivam da glasate, samo da ne dođete u priliku da imate jednu želju - samo da ste zdravi. Hvala. Izvinjavam se za prekoračenje.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, želeo bih da istaknem sledeće: Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovog predloga zakona, propisuje princip osnovica za obračun doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, polazeći od stepena utvrđene stručne spreme radnika - osiguranika. Raspon osnovice na koju će se obračunavati doprinos za zdravstveno osiguranje kreće se od 3.033 do 12.724 dinara. Naime, iz Predloga zakona se vidi da se predviđaju velike osnovice na koje treba obračunavati i plaćati doprinose za zdravstveno osiguranje. Siguran sam, dame i gospodo narodni poslanici, da se ovaj princip kojim se uvodi obračun bruto zarada, u koju zaradu se uključuje i topli obrok, regres, terenski dodatak, noćni rad, rad na dane državnih praznika i rad duži od punog radnog vremena, neće moći realizovati u praksi i zbog poznate slabe ekonomske moći naših obaveznika za plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Baš sada, dame i gospodo narodni poslanici, imaju obavezu bolesnici koji idu u bolnicu da u bolnicu ponesu sve osim gvozdenog kreveta. Ne smemo dozvoliti i to da nam hrana u zatvorima za zatvorenike bude bolja nego za bolesnike u bolnicama. Dame i gospodo, želeo bih, pre svega, da istaknem i činjenicu da mnogi neće moći da isplaćuju radnicima zarade ukoliko bude ovaj zakon usvojen, jer će prioritet imati plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Šta će se u praksi događati? U praksi će se dogoditi da će mnogi poslodavci, a pogotovo privatni sektor, biti prinuđeni da otpuštaju zaposlene i da će ih smanjiti na minimum, a da će sa jednim brojem radnika zaključivati ugovore o delu, pa će unositi u taj ugovor manji iznos, a na ruke će im isplaćivati veći iznos. Na taj način neće biti država u prilici, niti Vlada, da obezbedi, a ujedno ni da dovoljno kontroliše ovu oblast. Zbog toga predlažem da se ne usvoji ovaj zakon, baš zbog činjenica da su bruto zarada i osnovice koje se predviđaju previsoke i mislim da ima razloga da predlagač razmotri mogućnost i povuče Predlog ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, zaista je tačno da je stanje u zdravstvu alarmantno. Vlada treba da učini sve da bi se to stanje poboljšalo. U tom smislu, pozdravljam što će tokom 2001. godine da se urade reforme u oblasti zdravstvenog osiguranja, zdravstvenog sistema, sa ciljem da se na makro-ekonomskom planu nivo javne potrošnje uskladi sa mogućnostima razvoja privrede, da bi se došlo do realnih sredstava za finansiranje zdravstva. Mislm da je tu srž cele istine.
Mislim da Vlada u narednom periodu treba da iznađe mogućnosti da dođe do razvoja privrede. Ako ne dođe do razvoja privrede, možemo mi da menjamo bruto osnovice, ali to neće dovesti do poboljšanja sredstava u budžetu zdravstva, kao što neće doći do povećanja sredstava ni kod ostalih korisnika budžeta. Mislim da bruto sistem, koji se uvodi, neće biti osnov za povećanje zdravstvenog osiguranja, neće biti, jer ako ste uveli da se do 30-og u mesecu, ne isplati zarada, dođe do toga da nadležna služba za platni promet obavesti nadležni poreski organ u mestu kome pripada poreski obveznik koji nije obračunao poreze i doprinose. Mislim da time možete u jednom mesecu možda naplatiti, ali nećete ni to učiniti, jer time će verovatno doći do blokade žiro-računa, firme će prestati da rade.
Kao što rekoh, ako nema privrede, onda neće biti ni mogućnosti naplate zdravstvenog osiguranja. Sve ide na teret zdravstvenog osiguranika. Budite sigurni, ako je tačno, izvinjavam se, tako sam pročitao u novinama, novine su vaše i pišu tako, da realni izvori neće biti u zdravstvu ako budete uveli da se pregled i recept plaća 20 dinara, da se ultrazvuk plaća od 50 do 80 dinara, da skener košta od 200 do 300 dinara, magnetna rezonanca od 500 do 600 dinara, da bude procentualno učešće oko stomatoloških troškova i da se ukida besplatan prevoz sanitetom.
Mislim da je ova zadnja stavka - ukidanje besplatnog prevoza sanitetom, zaista rigorozna za zdravstvenog osiguranika, posebno za čoveka koji je bubrežni bolesnik i koji treba da ide na dijalizu. Kako će on i iz čega to da plati? Zar on, ako mu je zdravlje uništeno, treba da razmišlja još kako da ode i da produži još neki dan život?
Sada moram napraviti jednu paralelu između Zakona o porezu na promet i ovoga što, opet kažem, piše u novinama, ako nije istina, ja se izvinjavam, ako razmišljate o ovim merama, onda neka ovo bude povod da razmislite da li to tako treba da bude. Kaže se da 50% treba da se participira za ortopedsko pomagalo, ko koristi. Mi smo, usvajanjem Zakona o porezu na promet, uveli porez na promet na ortopedska pomagala. Amandmanom sam predložio da se ortopedska pomagala oslobode plaćanja poreza na promet, jer sam smatrao tada, a smatram i sada, da neko kome ortopedsko pomagalo služi za život i za rad, da mu je to dovoljna kazna i da ne treba da se optereti porezom na promet. Sad, prilikom kupovine ortopedskog pomagala, treba da participira 50% od iznosa pomagala.
Uvodite bruto sistem kao način obračuna fiskalnih obaveza, i to pozdravljam. Međutim, mislim da je bruto osnovica u ovakvim uslovima privređivanja velika i da bi u tom smislu možda trebalo prihvatiti amandmane koje su pojedini poslanici opozicije predložili, da se ta bruto osnovica smanji. Uzimajući u obzir da je u svim prethodnim zakonima, koji su usvojeni, usvojena takva bruto osnovica, onda moj apel za smanjenje te bruto osnovice verovatno neće naići na prijem. Vi kažete da uvodite bruto zaradu, regres, topli obrok i terenski dodatak, mislim, možda je iluzorno više ponavljati to, ali moje je pravo da kažem da to nije trebalo ući u bruto osnovicu.
To što govorite da se izbegavalo plaćanje doprinosa na zdravstveno osiguranje na isplate koje su bile na ruke, bonovima, ili u namirnicama, podsetio sam i ministra za rad da zakonom od 1. januara 1996. godine postoji obaveza plaćanja propisanih poreza i doprinosa. Znači, bila je obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja. U starom načinu obračuna doprinosa na plate, postojale su dve bruto osnovice koje vi kažete da su iznalažene na veštački način. Moram reći da su te bruto osnovice postojale upravo zbog rasterećenja privrede.
Jedna bruto osnovica je postojala za obračun poreza na lična primanja, komunalne naknade i solidarnu stambenu izgradnju, a to je sada objedinjeno u fondu za zarade i privrednim komorama, dok je prava bruto osnovica bila ona na koju je obračunat porez, odnosno na koju se obračunava doprinos za penzijsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti. Kao što je ministar rekao, od 1. januara 1999. godine Vlada je postavila najniže osnovice na koje su se plaćali porezi i doprinosi, i sada važe, ali mislim da je ta najniža osnovica koja se uređuje prema stepenu stručne spreme, mislim da je zaista problematična i da u tom smislu treba nešto učiniti. Vi kažete da će prihodi biti bolji, tvrdim, ne želim da se ostvari moja prognoza u interesu pre svega zdravstva i svih nas jer nam je to potrebno, ali mislim da na ovaj način, sa ovim obračunom do 30. u mesecu da se blokira žiro račun i sa ovim osnovicama, mislim da će priliv sredstava u zdravstvenim ustanovama biti manji.
Nije tu gospodin Čeda, moraću da kažem, u sredu ili u četvrtak, stari stenogram, da se utvrdi kada je on to rekao, rekao je da kada služba za platni promet obavesti nadležni poreski organ da neko ko nije isplatio zaradu, dužan je da plati poreze i doprinose, i gospodin Jovanović je rekao da poreski organ može da se dogovori sa privrednim subjektom da te obaveze plati u roku od tri meseca. Poznavajući zakon, poreski organ nije nadležan za odlaganje uplate doprinosa i poreza, za to je nadležna Vlada Srbije, koja svojim urednim propisima uređuje i određuje za koga može da se izvrši reprogram obaveza, za koji period, pod kojim uslovima.
Prema tome, mislim da to ne stoji, zbog javnosti da zna, da poreski organ ima i sada one ingerencije koje je imao i pre. Mislim da je suština u svemu tome, borim se za to da zdravstvo dođe u jedno bolje stanje jer svi zavisimo od tog zdravstva, neko u manjem, a neko u većem obimu, ali mislim da bez razvoja privrede zaista nećemo doći do situacije da nam zdravstveni fond bude bogatiji nego što je do sada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje Ljubomir Mucić.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega kao čovek koji radi u zdravstvu 24 godine apsolutno sam za poštovanje svih zakonskih regulativa koje će dovesti do popunjavanja sada i te kako ispražnjene zdravstvene kase. Ovaj predlog zakona o zdravstvenom osiguranju predstavlja samo jedan deo sadržaja Zakona o radnim odnosima i praktično njegova jedina izmena je što se prelazi na obračunavanje bruto dohotka, gde će se određivati porez i za zdravstvo u budžetski fond i od toplih obroka, od regresa i svih ostalih dvanja. Naravno, to proširuje neku osnovicu i sigurno da bi trebalo očekivati da se i zdravstvena kasa polako, ali sigurno popunjava.
Međutim, postoji jedno veliko - ali. Smatram da ovde verovatno ne bi bilo niti toliko diskusija, niti amandmana, da smo stvorili jedan osnovni preduslov, a to je, pre svega, upošljavanje i porast rada u privredi, a isto tako automatski i dizanje standarda svih zaposlenih i u privredi, a naravno i u društvenoj delatnosti, pogotovu što se i zdravstvo finansira upravo na budžetu, kao što je to bilo i do sada. Kada poboljšamo standard svakog zaposlenog, znamo da se sve države uglavnom u oblasti zdravstva finansiraju na ovaj način, niko ne bi govorio o tome da li je to preveliko ili malo davanja bilo da se odvaja porez na plaćanje državi što je potrebno, ili bilo da može da omogući da se popuni zdravstvena kasa.
No, kako bilo, moram da kažem da su i pacijenti, i mi zdravstveni radnici vrlo mnogo očekujemo i očekivali smo od promena i transformacija koje su najavljene u ovom periodu. Mislim da je zaista zdravstvo primarno po svim problemima koje nosi sa sobom i da smo trebali o zdravstvu da raspravljamo mnogo ranije, rekla bih i pre svih ovih poreskih paketa. Kada posmatramo ovaj zakon, postoji posmatranje sa dva aspekta. Jedan je da su za njega vrlo zaintersovani pacijenti, a sa druge strane smo vrlo zainteresovani, i svi mi zaposleni u zdravstvu.
Kada kažem za pacijente, ne želim da lamentiram, ali je istinito i činjenično stanje takovo kakvo jeste, da još uvek, bez obzira što je već u ovoj vlasti bilo najava u poslednjih par nedelja, sve do kraja nedelje pojaviće se lekovi u apotekama, njih i dalje nema. Jedino se mogu nabaviti u privatnim apotekama, a povećanje cena za koje smatram da fabrike samo koriste svaku krizu, pa i ovu momentalnu u kojoj se našlo zdravstvo to nisu povećale 82%, možda u proseku, ali pojedini lekovi povećani su za 500 puta više, odnosno njihova cena. Ako znamo da je normalno i ako svako pravilo ima izuzetaka, da toj kategoriji najviše pripadaju naši penzioneri, ako znamo kolika je njihova prosečna penzija, pod uslovom da najmanje pet lekova piju u proseku, a lično poznajem i one koji piju 12 različitih na dan, da mogu da imaju vrlo kvalitetan život sa njima, na ovaj način sigurno su onemogućeni zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Zaista sam, pre svega, kao čovek, uvek optimista i želim da verujem u neospornu dobru volju i težnje ove vlade da se nađe način i polako rešavaju problemi u zdravstvu. Drugi aspekt, mislim da je materijalni status zaposlenih u zdravstvu takav videli smo iz Zakona o zdravstvenom osiguranju da je ovde vrlo značajno mesto zauzelo i to, pa bi na taj način moglo ono što sam ovde već par puta iznosila, da vrlo niske zarade u zdravstvu budu poboljšane. Kada, kao i kako, ne znam.
Bojim se da je naš resorni ministar zbilja dobio najosetljiviju temu pod svojim resorom, najvreliji krompir, moram da kažem, jer tu su svi nezadovoljni, i pacijenti, i zdravstveni radnici i svi zaista očekuju čudo, a znamo da se čuda ne dešavaju tako lako. Bojim se da se ne vrati samo kao bumerang činjenica da, recimo, ministar zbog bruto plata ne bude bio u mogućnosti da isplaćuje nama zdravstvenim radnicima topli obrok ili regres. Znamo, i to je istina, da su zdravstveni radnici u ovoj godini, kada se isplaćivalo bez oporezivanja, dobili svega 200 dinara na ime regresa, dok su pojedine radne organizacije, normalno, uspele to da isplate i samim tim eskivirale ovu bruto uplatu poreza i povećanje finansijske kase u zdravstvu.
Još nešto bih htela da kažem, znam da će se to tako usvojiti i zaista želim samo da dam neko svoje lično viđenje, to je da su u članu 10. propisane kaznene odredbe za poslodavca u iznosu od 10.000 do 200.000 dinara za prekršaj. U istom članu dodat je stav 4. kojim se poslodavcima pored novčane kazne, propisuje i mogućnost zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana. Da li je ovo ipak malo prestrogo ponovo? Sigurna sam i neću ovde da govorim o tome da postoji pretnja da zbog tih istih problema bude zatvoren neki dom zdravlja ili bolnica, jer za to nam je garant naš ministar i ova vlada, ali mislim da je to mnogo osetljivije pitanje za sve one u oblasti zdravstva koji se bavi privatnom praksom.
Iako smo pričali da postoji suficit zaposlenih u zdravstvu, pogotovo kada se imaju u vidu sva ova davanja koja je potrebno pripremiti i ako vidimo da je u poslednjih par godina zaista zaživela privatna praksa, da su otvorene mnoge apoteke, stomatološke ordinacije, zdravstvene ordinacije, da je svaka od njih uposlila još po bar dav ili tri čoveka i da su se kao takvi skinuli sa tereta zdravstvene kase i državnog budžeta, tvrdim i dalje da nema viška zaposlenih.
Znamo isto tako da su tu uglavnom sve investicije i sva dobit koja se zapravo ovim obavljanjem privatne prakse dobije ulaže u nova sredstva, u kupovinu lekova, u nabavku opreme itd. Pitanje je da li će samostalno svaka ta ordinacija moći da egzistira sama za sebe ili će biti prinuđena da zatvori zato što neće imati mogućnosti da isplati sve ove namete. Vrlo je teško, bar lično smatram, iako nemam privatnu praksu, ne govorim to iz nekog iskustva, ali iz komunikacije sa ljudima znam, vrlo je teško, ako se recimo 90 dana zatvori privatna praksa, skupiti snage, ne mislim psihičke, nego finansijske, i započeti ponovo tamo gde se stalo, a bez posledica.
Smatram da bi zatvaranje bilo koje privatne prakse iz oblasti zdravstva bilo katastrofalno, da bi verovatno i jedan broj problema novih nastalo u oblasti zaposlenih u zdravstvu, te zbog toga prosto očekujem da će se možda tu i napraviti neka iznimka koja je, kada su ovi socijalni zakoni u pitanju, i bilo predviđeno u najavi ministara kada su bile prethodne tačke dnevnog reda. Međutim, kako god bilo, mi ćemo i danas prodiskutovati o ovom zakonu u načelu, saslušati odgovarajuće amandmane, ali, kao i o svakom zakonu, i o ovom poslednju reč će dati upravo oni koji su najviše zainteresovani za dobrobit ovog zakona, a to su pre svega pacijenti i svi mi zaposleni u zdravstvu.