Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, smatram za potrebno da kao poslanik sa Kosova i Metohije ukažem na nekoliko stvari za koje mislim da će biti korisne i predlagaču zakona, a i svim poslanicima, nama koji smo onako lepo prezentirali naš jedinstven stav kod nedavnog usvajanja deklaracije o stanju na Kosovu i Metohiji.
Pred nama je danas jedan vrlo značajan zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je, kako stoji u obrazloženju, u razlozima za donošenje ovog predloga, prvi korak ka predstojećoj reformi u oblasti zdravstva, kao i u dogradnji sistema zdravstvenog osiguranja.
Sve do rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja funkcionisao je, i pored određenih objektivnih teškoća, na sasvim zadovoljavajući način. U svih pet okruga na Kosovu i Metohiji postojala je razvijena mreža, kako specijalističke bolničke, tako i preventivne zaštite. Teritorija Kosova i Metohije bila je prošarana filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a u manjim sredinama i njihovim ispostavama preko kojih su osiguranici, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost, ostvarivali svoja prava kako u zdravstvenoj zaštiti, tako i prava iz zdravstvenog osiguranja.
Završetak rata na Kosovu i Metohiji, juna 1999. godine, proterivanje velikog broja našeg stanovništva sa svojih vekovnih ognjišta, stvorio je haotično stanje, i u tom teškom periodu za naš narod i državu, živote je izgubio jedan broj zdravstvenih radnika. Poznat vam je slučaj Albanke koja je izvršila atentat u Prištini, u prištinskoj bolnici, na lekara Srbina, a jedan broj zdravstvenih radnika je kidnapovan. Nažalost, među njima je i prof.dr Andrija Tomanović, naš bivši kolega, narodni poslanik, humanista i čovek koji je čitav svoj radni vek posvetio lečenju bolesnika na Kosovu i Metohiji, ne pitajući ih za versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost.
O njihovoj sudbini se, nažalost, ništa ne zna, ali se zato pojedini krvnici, pušteni iz naših zatvora, šetaju danas slobodno Kosovom i Metohijom. Ne mogu a da ne istaknem i odlučnost zdravstvenih radnika Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, Doma zdravlja Prilužje, ustanova zdravstva u Štrpcu, i mnogih drugih ustanova širom Kosova i Metohije, koji, kako to reče jedan naš uvaženi kolega, narodni poslanik, imaju srce lava i čija hrabrost i odlučnost je takođe jedan od faktora ostanka i opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Vreme i mesto je da se takođe pomenu i napori koje su učinili članovi republičkog Ministarstva zdravlja, članovi Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa UNMIK-om i KFOR-om, koji do kraja prošle godine nisu štedeli sebe, izlažući se opasnostima i rizikujući svoje živote, obilazeći ustanove širom Kosova i Metohije, u cilju ostanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Tu hrabru i odlučnu ekipu ljudi predvodio je dr Periša Simonović.
Poštovane kolege poslanici, izuzev severnog dela Kosova i Metohije, gde zdravstvene institucije funkcionišu kao i pre rata, na preostalom prostoru zdravstvena zaštita koja se pruža bolesnicima, nažalost, nije adkevatna. Zbog takvog stanja, veliki broj srpskog stanovništva sa teritorije Kosova i Metohije, pod velikim rizikom za ličnu bezbednost, lekarsku pomoć isključivo koristi u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Nažalost, ni ova zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži potpunu zdravstvenu zaštitu, jer, zbog teške situacije u zdravstvu, nije dovoljno opremljena medicinskim aparatima za dijagnostiku, laboratorijama, a potrebna joj je i dodatna stručna radna snaga. Zbog toga je veliki broj bolesnika sa prostora Kosova i Metohije prinuđen da nastavi lečenje u drugim zdravstvenim institucijama širom Srbije. To je potrebno jer je patologija bolesti nakon rata proširena, naročito na duševne bolesnike, kao i razne kancerogene bolesti.
Zahvaljujući zdravstvenim ustanovama širom Srbije, lečenje bolesnika sa Kosova i Metohije nikada nije dovedeno u pitanje. I pored određenih problema, oko naplata, usluga, Srbi sa Kosova i Metohije zahvalni su svim zdravstvenim institucijama i zdravstvenim radnicima na nesebičnoj pomoći, koju su dobijali u proteklom periodu, a nadam se da će tako biti i ubuduće.
Nažalost, međunarodna zajednica, koja bi mogla pomoći, nije u stanju da taj problem reši, adekvatno potrebama, a institucije UNMIK i KFOR, sem određenih uslova i pritisaka koje vrše na zdravstvene institucije i zdravstvene radnike, imaju za cilj jedino da pripreme novi egzodus srpskog naroda. Drugo ništa ne nude da se stanje u zdravstvu dovede u nekakvu normalu.
Nadam se da će nove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju naći primenu i na Kosovu i Metohiji, mada će to doduše biti veoma teško sprovesti zbog minimalnih uslova koji tamo postoje za tako nešto sada. Prvo, zato što je privreda u katastrofalnom stanju, a i mali je broj preduzeća koja mogu da uplaćuju i isplaćuju predviđenu osnovicu koja se obračunava i da plaćaju doprinos.
Drugo, nadležne službe platnog prometa i poreski organi nisu u stanju da prinudnim putem tu naplatu izvrše, jer ne poseduju izvršnu moć, koja je neophodna za sprovođenje zakonom predviđenih obaveza. I naplata doprinosa mogla bi delimično biti primenjena, nažalost, samo na delu teritorije i nad populacijom koja poštuje zakone Republike Srbije, a to su samo srpske sredine, gde je situacija u privredi najteža, dok se na većem prostoru teritorije ove zakonom predviđene izmene i dopune ne mogu sprovesti, jer se zakoni Srbije tamo ne sprovode.
Zato bi jedno od pitanja Vladi bilo - šta može da uradi po tom pitanju? Zato je potrebno da što pre državni organi, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, o kojoj smo i govorili na prošloj, vanrednoj sednici, sprovedu da se pre svega vojska i policija što pre vrate na Kosovu i Metohiju, kako bi pravni sistem mogao da funkcioniše u Pokrajini, jer u suprotnom, svi zakoni koji se donose u Republici Srbiji, biće "mrtvo slovo na papiru", za staru Srbiju, tj. za pokrajinu Kosovo i Metohiju.
I treće pitanje - nažalost, ministar nije ovde - uslov svega je proizvodnja, pa me interesuje: kako će se obezbediti sredstva za normalno funkcionisanje zdravstva, ako znamo da je veliki pad industrijske proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu. Hvala.