Gospodine Vučiću, niste li rekli na početku rada da nećete govoriti duže od pet minuta, a evo, sada je sedmi minut, a drugo, ne držite se ni teme, molim vas.

Upravo završavam, a teme se držim, i nije slučajno zašto se zbog toga i progoni Vuk Obradović.
Ali hoću da vam kažem samo još ovo, dakle, to je ključno pitanje. Sve programe u socijalnoj sferi, mnoge programe u ekonomskoj sferi, možemo da napravimo da budu neuporedivo bolji i da svoje probleme rešimo time što ćemo da istaknemo otvoreno, bez straha od bilo koga - da li se to naša država plaši da kaže da smo bili protivpravno i zločinački bombardovani i da tražimo samo ono što je naše?
Ništa nećemo njihovo, samo onoliko koliko vredi to što su nam rušili i to što su nam uništavali. Samo to da tražimo, mi ćemo izaći iz krize. Ako to ne budemo činili, ovde, u ovoj zemlji, nema toliko novca, nema toliko mogućnosti, a to da li će nam dati 50 ili 60 miliona u genetski modifikovanoj sojinoj sačmi, samo nam može doneti gore, može nam doneti lošije, a nikako bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, predstavnik SRS, Aleksandar Vučić, je već objasnio i rekao da će srpski radikali glasati za prestanak važenja ovog zakona. Objasnio je da je zakon suspendovan prethodno nezakonitim aktom, Uredbom Vlade Republike Srbije, pa će donošenjem ovog zakona stvari biti vraćene na svoje mesto.
U vreme kada je zakon donesen, bilo je teško onima koji su radili, koji su imali bilo kakav posao, da odvoje jednu dnevnicu za one radnike koji su bez posla ostali zbog ratnih dejstava. No, njima je bilo još teže, i to je bio jedini način da se koliko-toliko pomogne tim ljudima da prežive u ono vreme kada ni od kuda pomoći nije bilo.
Mi ne verujemo da Vlada Republike Srbije može naći alternativna sredstva i da će ovim ljudima na takav način pomoći. Bilo bi možda najbolje da su građani u mogućnosti da se te dnevnice i dalje izdvajaju, međutim, očigledno je, posebno od 5. oktobra, da standard građana sve brže pada, potrošačka korpa je već 13.000 dinara, a prosečna plata 4.200, struja poskupela preko 100%, grejanje poskupljuje, evo, od 1. juna u Nišu će biti 120% skuplje centralno grejanje. Uvedeni su mnogi novi porezi i živi se sve teže i teže.
Očigledno je potpuno da građani neće moći ovim sredstvima da pomognu onima kojima su ta sredstva veoma potrebna. Uz veliko žaljenje što se na drugi način ne mogu obezbediti ta sredstva, a uvažavajući činjenicu da građani zaista više nisu u mogućnosti da odvoje, oni koji rade, ni jedan jedini dinar, SRS će glasati za ovaj zakon.
Moram da primetim, danas ste nešto mnogo mirni, ne dobacujete previše, verovatno glavni bukači nisu u sali.

Dajem reč narodnom poslaniku Stevanu Kesejiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti, kao što ste čuli od dosadašnjih predstavnika, poslanika SRS, biće usvojen, odnosno, glasaće i SRS za ovaj zakon, jer smatramo da zakoni koji su doneseni, odnosno uredbe koje su donesene, moraju se svesti u zakonske okvire, i to je jedan od razloga.
Drugi razlog je takođe što smatramo da su dnevnice solidarnosti, koje su uvedene u vreme ratnih dejstava, bile nužda, da ne bi oni građani, koji su bili izloženi ratnoj agresiji od strane NATO zlikovaca, ostali bez osnovne egzistencije i da su građani, odnosno narod Srbije, prihvatili da plaćaju ovaj doprinos.
Naravno da je bilo i negodovanja u vezi toga, jer su i sami teško preživljavali. Iz tih razloga SRS bi želela da tu odgovornost preuzme Vlada na sebe. Međutim, šta se u međuvremenu dogodilo? Ogroman broj građana koji je bio u to vreme pritisnut ovim materijalnim izdacima, sada je shvatio u stvari da ti izdaci nisu bili toliko teški, jer su dati od srca, za razliku od sadašnjih izdataka, a koje namenjuje DOS-ovska vlast. Teže im pada plaćanje lekova koji su drastično poskupeli, električne energije i svih ostalih osnovnih egzistencionalnih potreba. Dakle, kada govorimo o zakonu koji treba da prestane, a koji će osloboditi namete građanima, onda u svakom slučaju poslanici SRS će se uvek za to zalagati.
Međutim, postavlja se jedno veoma važno pitanje: kada budemo ukinuli ovaj zakon, šta će se dogoditi? Odnosno, ne vidimo nijednu dobru namenu odnosno nijedan program kojim bi Vlada nadomestila ova sredstva, a znamo da je još veliki broj građana koji su oštećeni dejstvima NATO agresije i dalje bez posla. Takođe znamo da su veliki objekti i privredni subjekti van eksploatacija. Dakle, nisu još u mogućnosti da se vrate u prvobitno stanje proizvodnje, a koje je bilo pre NATO agresije. Vlada dakle nema programe za ovu vrstu građana, kojima je nužno da nađu sebi zaposlenje i nastave sa poslom u onim industrijskim objektima u kojima su do sada radili, a koja su ovde nabrojana a ne bi ih ponavljao.
Takođe, ima u manjim mestima oštećenih objekata, pa se i tamo dešava isto kao i u "Zastavi", u Čačku u "Slobodi" itd, da se radnici nemaju gde vratiti, upravo zbog toga što su razorne bombe uništile fabrike u kojima su oni do sada radili. Takođe ovde, ovim zakonom, a iznošenjem predsednika poslaničke grupe DOS-a da će se staviti tačka na ovaj problem, smatramo da Vlada time amnestira ratne zločine NATO agresora, jer mi ne možemo da oprostimo sve ono što je NATO agresor učinio u Srbiji i što je napravio veliku materijalnu štetu i ljudske tragedije. Smatramo da bi Vlada u svom programu trebalo pre svega da se osloni na zahteve za ratnu štetu koju su ...
(Predsedavajuća: Gospodine Kesejiću, vreme i tema.)
... okupatori naneli i time bi onda stavili tačku na sve ono što se događalo. Dakle, dnevnice solidarnosti mogu se očekivati i sada, kada je DOS-ovska vlast preuzela Srbiju u svoje ruke. Možemo očekivati da sledeća vlada raspiše dnevnice solidarnosti za štetu koju će DOS-ovska vlast izazvati.

Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Slobodanu Pavloviću, a sledeća prijavljena za diskusiju je narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić.

Gospođo Mićić, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene koleginice i kolege, dozvolite mi da se i ja sa nekoliko rečenica uključim u raspravu u vezi sa ovim zakonom i da pre svega kažem, a pošto je bilo pitanja zašto će i opozicione stranke da glasaju za usvajanje ovog zakona, želim da kažem da poslanička grupa SPS će glasati kako je to i naš šef poslaničkog kluba rekao iz najmanje tri razloga. Prvo, SPS je učestvovala u prelaznoj Vladi Republike Srbije koja je ocenila opravdanost daljeg zadržavanja dnevnice solidarnosti. Pa, prema tome, iz tih razloga ne možemo reći da nismo u toj stvari učestvovali, a što bi rekao naš narod, što jeste jeste. Drugo, što je ovo de facto tehnički zakon, a to kako je sada jedan prethodnik rekao, kojim se sankcioniše ovo što već sada imamo. Treće, što po našoj proceni, a iz onoga što piše u obrazloženju zakona, zakon je u ptopunosti opravdao cilj i namenu njegovog uvođenja. To se najbolje vidi iz obrazloženja koje je dato na ove tri strane.
Da podsetim, ono što inače piše i što se zna i vidi, dakle, da su sredstva ostvarena na ime dnevnica solidarnosti usmerena za ono za šta je i bilo namenjeno, za isplatu novčane naknade zaposlenima, za obezbeđivanje rada u poljoprivredi, za preuzimanje zaposlenih u porušenim preduzećima, za sanaciju i revitalizaciju ratom porušenih preduzeća. A to sve u cilju vraćanja zaposlenih na radna mesta, pre svega, za isplatu garantovanih zarada, za nabavku namirnica za zaposlene, za ratom porušena preduzeća i socijalno-humanitarne aktivnosti. Da ponovim jedan podatak koji niko nije posebno apsotrofirao, a stoji da je po osnovu ekonomsko-socijalnog programa Vlade Republike Srbije zaposleno 76.000 radnika. To je izuzetno važna i velika cifra. A da ne pominjem za ova preduzeća koja su takođe data u obrazloženju, a gde su vršene intervencije u grupi "Zastava", i u "Krušiku" Valjevo, i u Nišu i u "Milanu Blagojeviću" u Lučanima, obzirom da je malopre kolega to govorio itd.
Dakle, to je ono zbog čega ćemo mi podržati ovaj predlog, jer je, kao što sam rekao, opravdao ono zbog čega je i bio. Ono što sada mi treba da kažemo i ono što ću ja reći, Vlada Republike Srbije sada mora da preduzima mere u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja i da ne kažem, da ne budem možda maliciozan po nekima, pa da prozivam ono što je DOS u predizbornim kampanjama i obećavao građanima Srbije. A u vezi sa privrednim aktivnostima itd. Vlada Republike Srbije mora sada kroz redovne programe da povede brigu i da preduzima adekvatne mere i u smislu rešavanja pitanja nezaposlenosti i u smislu rešavanja pitanja izbeglica, da se stara i na ovim programima, da radi na programu sanacije objekata koji do sada nisu završeni, iako je program sanacije praktično okončan. Kao i da se razvojnim programom i programima unapređuje ekonomska situacija, poboljšava privredni milje i unapređuje privredna aktivnost i time pospešuje zapošljavanje, novo zapošljavanje, novi izlazak u dalje. Treba da predloži novi socijalni program, a to je ono što i ja poručujem ministru Milovanoviću, jer je već bilo reči kada se ukida nešto što je imalo pre svega takvu namenu, mora se ići sa pratećim, jer je to zakon, propis, mera ili program koji bi nadomesto ovo, da ne bi ispalo da smo mi sada presekli kao na panju, ovo je bilo i više nema, a novoga ničega nema. U tom smislu je taj deo koji se odnosi na reformski koji ovde fali i to se svakako mora u narednim aktivnostima Vlade dinamizirati. Poslednje što želim da kažem, pošto imam još minut vremena, a to je zbog toga, zbog ličnog obraza i zbog poslaničke grupe SPS-a. Prošli put sam govorio, a nema sada gospodina Jovanovića, ali svejedno tu ste vi. Rekao sam da ću na prvom narednom zasedanju, kada budemo tu stvar razmatrali doneti i pokazati kompletom Parlamentu još jedanput završni račun ekonomske posledice NATO bombardovanja, procena štete i sredstava potrebnih za ekonomsku rekonstrukciju Jugoslavije u redakciji Mlađana Dinkića, sada guvernera NBJ. U ovom završnom računu učestvuje čitav tim mnogih znanih ljudi, a među kojima su i visoki funkcioneri DOS-a Srboljub Antić, Aleksandar Denda, Mlađan Dinkić, Dragor Hiber itd.
Ako je stvar u tome da se sumnja zašto mi to potenciramo, Vlada mora da nastavi te aktivnosti vezano za utvrđivanje ratne štete. Ovde imam vrlo precizno napisano ono što je inače poznato. To ne kaže Slobodan Pavlović, poslanik SPS-a, pa ima neke druge namere. Piše: "Nesumnjivo je da je agresijom na suverenu zemlju NATO pogazio mnoge odredbe međunarodnog prava. Međutim, tragično je što je žrtva u ovom slučaju bio čitav jedan narod i njegova budućnost. Porazna je činjenica da su NATO zemlje, čije su najveće tekovine demokratija i civilne institucije, odlučile da lekciju i političku poruku jednoj maloj evropskoj zemlji pošalju bombama i agresijom".
(Predsedavajuća: Gospodine Pavloviću, sedmi minut.)
U tabeli 1. stoji: "Ukupna šteta, direktna, od NATO bombardovanja: infrastruktura - 805.000.000; privredni objekti - 2.884.000.000; neprivredni objekti - 373.000.000; uništena prirodna bogatstva - 4.000.000.000; gubitak društvenog kapitala - 4.000.000.000; izgubljeni društveni proizvod koji nije rezultat destrukcije kapitala - 23.000.000.000. Ukupno 29,6 milijardi štete, direktne, koja je napisana u završnom računu, sa detaljnim obrazloženjima. Imam i kompletnu informaciju, koju je uradilo Ministarstvo građevina.
(Predsedavajuća: Gospodine Pavloviću, izričem vam opomenu zbog prekoračenja vremena. Dva puta sam vas upozorila.)
Neću vam dati priliku da me treći put opomenete. Dakle, tražimo da se naplati ratna šteta, a da se donacije javno predstave parlamentu, kolike su i za koje namene potrošene. Mislim da je to korektno.

Reč ima gospođa Gordana Pop - Lazić, a sledeći narodni poslanik, gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se podsetimo da je ovaj zakon u obliku uredbe, odnosno  predsednik Republike je tada, u vreme rata, 5. maja doneo uredbu koja je posle pretočena u zakon, sa ovom sadržinom, u nameri da se sredstvima solidarnosti reše problemi viška zaposlenih i onih kojima su radne organizacije bile postradale tokom bombarodvanja.
Ovde smo čuli Čedomira Jovanovića kako lamentira nad prošlošću i kaže da treba staviti tačku na sve to, da je to bilo preveliko opterećenje za naše zaposlene, bilo je negativnog odijuma u javnosti, javnost traži da se ovaj zakon ukine. To jednostavno nije tačno. Ako nešto krasi naš narod, onda je to osećaj solidarnosti u muci. U vreme rata, kada smo imali ogromne troškove, koje sam rat, po sebi, iziskuje, ovo je bio jedini način da se pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna.
Međutim, treba reći da je plata svakog zaposlenog bila progresivno opterećena dnevnicom solidarnosti i da nisu svi jednako morali da odvajaju od svojih plata za ove namene. Da li ćemo se naći u ovakvoj situaciji ili nećemo, to je nešto što mi ne možemo unapred da znamo, jer se nismo svojom voljom ni tada 24. marta našli u takvoj situaciji. Stvarno je bespredmetno da o tome neko ovde raspravlja, u bob ne možemo da gledamo. To uglavnom zavisi od volje drugih, a ne od naše volje. Da se mi pitamo, sigurno ne bismo sebe dovodili u ovakvu sitauciju.
Moram da napomenem da je poslanički klub SRS-a predložio ukidanje ovog zakona još u prethodnom sazivu Skupštine i da je ta tačka dnevnog reda uvršćena u dnevni red poslednje sednice Skupštine u prethodnom sazivu, ali da nije došla na red za raspravu, i da je Skupština nakon toga raspuštena. Mi smo smatrali da teret treba prebaciti sa naših građana na one koji su štetu napravili, odnosno na one koji su dužni da nam ratnu štetu plate. To je bio razlog zbog koga smo tražili ukidanje ovog zakona. Sada smatramo da zakon treba ukinuti, ali da se ratne štete nikako ne treba odricati. Zaista osuđujemo Ministarstvo inostranih poslova i Saveznu vladu i neke iz Republičke vlade, koji apsolutno ništa ne čine da se ta ratna šteta naplati. Niko nema pravo da se nje odrekne, a to što Goran Svilanović, kao neko ko je sam sebi dao za pravo da na godinu dana odloži traženje naplate ratne štete od Međunarodnog suda pravde u Hagu, je sramota za ovaj narod.
(Predsedavajuća: Gospođo Pop Lazić, nije tema dnevnog reda ratna šteta. Molim vas da se vratite na temu.)
Uopšte, Ministarstvo inostranih poslova je došlo u ruke očigledno srbomrzaca koji ne rade u interesu ove države i ovog naroda.