Reč ima gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta sam danas govorio, što koristeći pravo koje imam kao predstavnik poslaničke grupe, što koristeći pravo na repliku, i pokušao da ukažem na očiglednu i neoborivu razliku između formalnog i ostvarenog prava.
Tačno je da su u postojećim zakonskim propisima između ostalog bila definisana i prava korisnika sredstava koja im po ovom osnovu pripadaju.
Ali, istovremeno imamo i obaveze države, koja je bila dužna da ta sredstva obezbedi, 30% neto plate na ime dečijeg dodatka za treće dete. Međutim, to pravo nije primenjeno dve godine, iz razloga koji su sami po sebi jasni. Mogu se tumačiti, sa jedne strane, nesposobnom privredom za takvu vrstu opterećenja, a sa druge strane, problematičnim odnosom, pre svega, resornog ministarstva prema obavezama koje je bilo dužno da izmiruje, jer analizom završnog računa budžeta za 2000. godinu utvrdićete da su mnogo veća sredstva potrošena nenamenski od sredstava koja su bila planirana, a nisu ostvarena, za ispunjenje obaveza resornog ministarstva za brigu o porodici.
Hoću konkretno da kažem da čak i u tako teškom društvenom stanju sredstva nisu trošena onako kako su morala biti trošena. Trošena su u dobroj meri nenamenski, čak i u resornom ministarstvu. Vi ste planirali oko 10 milijardi dinara na ime tih troškova, ne računajući u tih 10 milijardi dinara sredstva koja Ministarstvo finansija izdvaja u fond za jednokratnu pomoć. U protekloj godini izdvojeno je na ime ostvarivanja prava u oblasti društvene brige o deci 2.470.000.000 dinara, i na ime sredstava za porodičnu-pravnu zaštitu i planiranje porodice 13.980.000. To je gotovo pet puta manje od planiranih sredstava za 2001. godinu, sredstava koja nisu nepostojeća, sredstava koja postoje i koja se redovno isplaćuju.
Dakle, ako je nešto bila praksa do sada, a to je bila praksa fiktivnog i primenjenog prava, danas možemo reći da živimo u društvu koje može da snosi obaveze u ime države, koje su definisane postojećim zakonskim propisima.
S druge strane, želeo bih da kažem da ne postoji visok dečiji dodatak, koji može pokriti potrebe jedne porodice. Za nešto tako nije potrebno imati porodicu. To se može zaključiti čak i površnom analizom. Međutim, ono što čini stabilnom porodicu, nije samo dečiji dodatak. To je, recimo, stalan posao, to je stabilnost u privredi i to je konačno, s jedne strane, nešto što je samo po sebi toliko tragično, da ne zaslužuje komentar: činjenica da 90% osoba ispod 30 godina nema regulisan radni odnos i nema rešeno stambeno pitanje.
U takvom društvu, dečiji dodatak sam po sebi ne može ništa suštinski promeniti, ali je država dužna da kaže koliko može, i pošto kaže koliko može, tim obavezama mora da odgovori.
Mi smo jasno rekli koliko možemo, odgovaramo obavezama u skladu sa postojećom zakonskom regulativom. Ukazali smo da ovo jeste praktično usaglašavanje dva principa, koje samo po sebi nema nameru umanjivanja prava porodici i mislim da ćemo u porodici, u vremenu koje je pred nama, verujem, polažući račun za troškove iz budžeta u 2001. godini, mi pokazati da smo odgovorno trošili ta sredstva i da smo u meri, u kojoj smo bili dužni u skladu sa zakonom, odgovorili svojim obavezama.
Ako možemo da razgovaramo uz argumente i činjenice, biće dobro, ali mislim da argumenti i činjenice koje se tiču populacione politike u društvu ne mogu biti tumačeni politikom koju mi u ovom trenutku vodimo, čak ni postojećom zakonskom regulativom, jer ona sama po sebi nije bila loša, ali nije bila primenjiva.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, za ovom govornicom često smo u prilici da čujemo argumentaciju koja pripada jednoj specifičnoj delatnosti i koja se, nažalost, najčešće koristi tako što sadašnja vlast pokušava da argumentacijom, koja nije dostupna npr. ranijim ministrima koji su vodili ta ministarstva, da tako kažem, da omalovaži i umanji rezultate rada ranijih vlada.
Tema jeste ovaj zakon, koji sada razmatramo, ali očigledno je, iz te teme se izlazi i iznose se podaci o kojima treba reći koju reč. Znači, svi vi ovde u sali, a i gledaoci, treba da znate da je nova Vlada jednu od prvih i svojih suštinskih aktivnosti učinila tako što je pustila jedan veliki broj inspektora, ne iz budžetske kontrole, jer u budžetskoj kontroli je bilo malo inspektora, po njihovoj proceni, nego zaposlenih u ZOP-u, odnosno u NBJ, sa isključivim zadatkom da pronađu pronevere, korupciju, zloupotrebe, tako da bi Vlada mogla čak da napiše sama da je neko nešto proneverio, bez toga da istražni sudija presudi, podigne optužnicu itd.
U tom celom poslu mora se reći jedna nedžentlmenska stvar, a to je da su ljudi, koji su vodili ranije ministarstva, u poziciji da nemaju blagu predstavu o tome šta su ti inspektori, koji su se, uzgred budi rečeno, žalili da su naterani da rade taj posao i više puta da prolaze, da nađu greške, napisali - iako u nalazu inspektora stoji ko je odgovoran za taj posao i stoji 8 dana rok da se ukaže na izveštaj inspektora, gde je ko i šta pogrešio, i da se, eventualno, taj izveštaj izmeni.
Znači, ti ministri o kojima se govorilo i malo pre za ovom govornicom, nisu imali priliku da vide nalaz inspektora, niti da iskoriste pravo da u roku od 8 dana dostave dodatnu argumentaciju i dokumentaciju i da anuliraju nalaz.
Na svom ličnom primeru sam u mnogo boljoj poziciji, jer imam vrlo korektnog gospodina na čelu Ministarstva za nauku i tehnologiju, mogao sam ovako, jednim udarcem prsta, da uklonim 90% pritužbi, jer mi je čovek dostavio nalaz. Prema tome, toliko o tome, koliko ipak treba na jedan poseban način primiti argumentaciju, koja pripada posebnim izvorima, i to toliko posebnim, da ljudi o kojima se radi i o čijem radu se govori, nisu ni imali priliku takvu argumentaciju da vide.
Što se tiče minulih vremena, moramo reći opet, pošto uglavnom argumentacija za nove zakone je bazirana u minulim vremenima, nikako po novom zakonu, a čast izuzetku, gospođi ministru, koja zaista ovde vrlo argumentovano govori o svom zakonu, moramo se ipak setiti da smo imali vrlo teške godine iza nas, ali da smo imali različit pristup politike ove iste skupštine formiranju budžeta.
Ova skupština ovde, u ranijem mandatu, je išla ka što nižem budžetu. A zašto je imala tu težnju - takva je politika bila, društveno-ekonomska, zato da budu manja opterećenja građana i privrede, da bi privreda, pritisnuta embargom i pritisnuta teškim uslovima, mogla da proizvodi i da povećava proizvodnju, i samim tim da poboljšava standard građana.
Znači, mi imamo ovde u suštini sudar dve ekonomske politike - politike ranijeg saziva Skupštine, koja je, izglasavajući tadašnji budžet, insistirala na što nižem budžetu, da bi što manja zahvatanja bila od privrede i od stanovništva, da bi ta privreda mogla da se pokrene i da bi to stanovništvo pokretanjem privrede imalo bolji standard, u užasnim uslovima sankcija, kada ste morali da izvozite sa makedonskom firmom i da Makedoncima plaćate 200 miliona dolara godišnje tu cenu izvoza, ili uvoza repromaterijala.
Evo, daću vam nekoliko primera - ti budžeti su u suštini na prihodnoj strani iznosili 7,6% društvenog proizvoda Jugoslavije, svega 7,6%, a na rashodnoj strani 8,6% društvenog proizvoda Jugoslavije. Ovaj parlament, DOS-ovska većina i ova vlada su se opredelili za drugu politiku, i politika ove vlade i većinski uticaj u parlamnetu je da su sada zahvatanja 14,7% na prihodnoj strani od društvenog proizvoda Jugoslavije, i to samo kroz poreze i akcize, plus ono ostalo.
E pa, građani treba da znaju, možda ćemo uspeti i da stignemo zaostajanja. Meni nije drago, imam četvoro dece, mada moje treće dete ne koristi to socijalno pravo da uzima dodatak, jer sam procenio da nije u redu da jedan čovek koji toliko dobro radi i zarađuje, uzima novac. Ali, mi jesmo kasnili sa isplatama u socijalnim davanjima i nemojte da vam objašnjavam zašto smo kasnili.
Morali smo, jer smo pokušavali da pokrenemo proizvodnju, jer smo morali da popravljamo zemlju od NATO agresije, 19 milijardi dinara je otišlo u vreme kad je budžet bio 32 milijarde, 19 milijardi je otišlo za rekonstrukciju zemlje, za zemljotres i ostale kategorije.
Prema tome, politika ove vlade je da se duplo povećaju zahvatanja samo putem poreza i akciza, a plus ostalo. Konkretan podatak je 14,7%, a onda ide priča o mostu i ćupriji. Znači, ranija Vlada je uzimala 7,6% od društvenog proizvoda Jugoslavije i moram reći zbog drugih aktivnosti nije ispunjavala socijalne obaveze kako bi trebalo. Ova vlada uzima 14,7%, pa će nešto i da ispunjava. Kako? Onako što će više da uzme, pa će nešto i da vrati, čisto radi logike.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, meni je zadovoljstvo što ste vi ministar, da ne vređa, da ne psuje i da se drži okvira nečega što je zakon. Mislim kad bi tako bilo, da bi bar replika u onom smislu vređanja i toga svega bilo daleko manje u ovoj skupštini. No, već možda 15 ili 20 dana nismo raščistili ni u jednom zakonu bruto i neto.
Sada ovde pokušavam da dokažem da će ova prava biti manja. Ne govorim o tome da li će ona moći da se realizuju, ta prava. Možda i neće, možda će biti i veća, a možda ekonomska situacija se poboljša, što bi svako od nas kao čovek želeo. Međutim, bilo je pošteno ovde reći, nova Vlada nije u mogućnosti da obezbedi onaj stepen i ona se orijentiše da obezbedi manje, ali će biti redovnija isplata. Ako je to to, ja tako Čedu shvatam. Ako sam pogrešno shvatio, opet dozvoljavam sebi da je i takva mogućnost.
Međutim, da krenemo o nekim podacima, pa ću da predložim konkretno rešenje šta treba da se uradi da nikada više ne raspravljamo o tome, ni sutra ni prekosutra. Cenimo sledeće, zamolio bih vas da čujemo, za mart mesec podaci su objavljeni, plate u privredi su 4.199 dinara, a ukupno privreda i vanprivreda, neka srednja plata jeste 4.262 dinara. Bruto shvatam na sledeći način: kada na 4. 262 dodamo 1.050 dinara toplog obroka koji je bio u martu mesecu, a na to dodamo još 350 dinara, koliko se uzima mesečno da se daje regresa za godišnji odmor, kada to saberem taj iznos u nekom sada da kažemo neto inosu je 5.662 dinara. Da bi dobili bruto iznos, tu treba dodati poreze i doprinose i sve ono što ide. Molim vas, da bi ostvarili isti iznos 1.260 dinara, koliko treba za materinski dodatak, za mesec mart, to je onih 30%, treba da bruto iznos takvog ličnog dohotka ili plata, da ne kažemo bruto iznos, da se priviknemo na platu, treba da iznosi 14 hiljada. Vi uzmite 9% na 10 hiljada je 900 dinara, treba 14 hiljada do dođemo do iznosa od 1.260 dinara.
U računici za mart mesec neka se izračuna, a ja ću predložiti posle da se izračuna, nećemo biti u zabuni, nisam nepošten čovek, hoću da izađem odavde, da Srbija izađe odavde, a da ne pričamo suprotne podatke. (Gordana Matković, sa mesta: Materinski dodatak je 867 dinara.)
Znači, uzeo sam varijantu ako bi mi išli odnos doprinosa i poreza 1:1, onda bi to bilo da se doda na ovaj iznos od 4.262 isto 4.262. Kada pogledamo sada, a treba da stignemo na 14 hiljada, treba dodati 8.338 dinara. Prema tome, molim vas kao ministra da služba, ne morate vi, ne moram ni ja, nisam ekonomista da znam te stvari, službe moraju, mi molimo danima, ovde se prepiremo, molim Čedu kao predsednika odnosno vođu poslaničke grupe, da sutra na martu mesecu, do 10 sati, dostavi nam pismeno, to molim, pismeno obračun za mart mesec, jedna varijanta, druga varijanta, poslanicima, da vidimo, da kada izađemo iz Skupštine, pošteno, da nikada više ne razgovaramo. Time će, nadam se, poslanici biti zadovoljni. Mogli smo to i ranije uraditi, da ne čekamo ovaj zakon. Hoću da dodam i sledeće, de fakto da su, što se tiče...
(Predsednik: Vreme.)
... nezavisno od dečijeg dodatka, pogođena svima onim 20% poreza koji su uvedeni, a gde nije domet vaš, pitanje je koliko ste mogli uticati. Što znači, predlažem Skupštini, a to znači i sredstvima informisanja, da sutra ponude tabele od zvaničnih organa za mart mesec primenom članova novog zakona, znači izmenjenog kada se radi o platama i o neto iznosima. Iz toga ćemo videti da li su zaista prava smanjena ili nisu. Po našem jesu, po državnim organima nisu, a time ćemo raščistiti ovu dilemu, ne samo ovde, nego u svim zakonskim propisima gde smo se do sada sporili. Time ćemo otkloniti nedoumice u javnosti zašto se više puta pojavljujemo u ovom delu. Očekivao sam da ta prava sada budu....
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
... nešto veća, a od toga nema ništa, pa znači da se treba zadovoljiti da ostanemo na ovome. To je moj predlog, i nadam se da ćete vi prihvatiti i sutra nas dočekati u 10 sati sa podacima. Hvala vam.

Reč ima gospodin Jovanović, replika.

Koristim pravo na repliku, pomenuo me je kolega poslanik. Zamolio bih sve narodne poslanike, bez obzira na to da li su oni poslanici vlasti ili opozicije, da u budžetu za 2001. godinu pogledaju analitički konto 911341. Da se upoznaju sa namerom Vlade i poslanika koji su podržali taj budžet, da se na ime troškova socijalnog fonda za jednokratnu pomoć iz domena Ministarstva finansija obezbede sredstva u iznosu od tri milijarde dinara. Da pogledaju u istom budžetu za 2001. godinu analitički konto 911350, iz okvira Ministarstva za socijalna pitanja i da se upoznaju sa činjenicom da mi planiramo da na ime ostvarivanja prava u oblasti društvene brige o deci izdvojimo 10 milijardi dinara. To je ukupno 13 milijardi dinara naspram 2. 470.000,00 plus 13 miliona iz budžeta za 2000. godinu.
Kolika je to razlika, mislim da ćete lako zaključiti. Svaki put sam argumentovano dokazivao onima koji su tvrdili da je planirani budžet tri i po puta veći od onoga ostvarenog za 2000. godinu. Dakle, ovog puta želim da vam ukažem da je ovo gotovo pet puta veći iznos u planiranim sredstvima na ime izmirenja obaveza koje država ima po tom osnovu. Dakle, to je prvi korak u argumentaciji koju mislim da ćete spremno prihvatiti. Sutra će vam naravno priložiti uporedo analizu za mart mesec, od toga ne treba bežati.
Ovo je pravi izraz naših namera: 13 milijardi dinara naspram dva miliona i 470 hiljada dinara, plus 13 miliona po drugom osnovu, znači, to je oko 2,5 milijarde dinara naspram 13 milijardi dinara. Vidite koji je to odnos i kolika je to slika naše spremnosti i rešenosti da se ozbiljno i odgovorno odnosimo prema ovakvoj vrsti, a ne problema, već obaveze koju je država dužna da ispuni.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Ivković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad su budžeti 2000. i 2001. godine u pitanju, računica je sledeća - budžet 2000. godine iznosio je 32 milijarde dinara. Pored toga, postojala su direktna namenska sredstva, kako za rekonstrukciju i obnovu zemlje, tako i za područje ugroženog zemljotresom, sve do pomoći Fondu PIO, od 19 milijardi. Znači, Vlada je raspolagala sa 32 milijarde dinara u budžetu i namenski odvojenih, za utrošak, 19 milijardi, po pojedinim pitanjima. To je priča o parama iz 2000. godine.
U 2001. godini, vi ste vašom većinom izglasali bruto budžet od 129 milijardi dinara, pri čemu mislim da još imamo negde oko 8,5 milijardi povećan taj budžet tokom usvajanja pojedinih amandmana. To je negde oko 137 - 138 milijardi dinara. Zato se i kaže da je bruto budžet veći skoro četiri puta, pa ako uzmete ova sredstva od 19 milijardi za rekonstrukciju i obnovu zemlje, za zemljotresom ugrožena područja, mnogo je veći ovogodišnji budžet nego što je bila inflacija u 2000. godini.
Sad dolazimo do onoga šta je jadac. Dok sada DOS-ovski inkvizitori po ministarstvima ganjaju stotine hiljada ili milion ili dva miliona nenamenski potrošenih, kako krste inspektori, ali zaboravljaju da po Zakonu o javnim službama, onaj koji predlaže finansijski plan za tekuću godinu je taj koji ima pravo da procenjuje da li je potrošnja usklađena sa finansijskim planom, a po pravilu, finansijski plan predlaže resorni ministar, a saglasnost daje Vlada Republike Srbije. O tome ćemo pričati o narednim tačkama. Mi sada, umesto toga što se ganja neko za 100.000 što je platio tamo, a po mišljenju inspektora iz NBJ, koji do tada nije ni video Vladu Republike Srbije, niti je znao kako radi Vlada, a pozvan je da mora da pronađe nešto, imamo činjenicu da je u ovom budžetu od 137 milijardi sklonjeno 19 milijardi, i to sklonjeno na taj način, upravo smo čuli i prethodnika za ovom govornicom, da ministar za finansije raspolaže sa tri milijarde dinara.
Samo je rečeno - socijalni program. Po kom zakonu je dobio pravo da raspolaže sa te tri milijarde? Da li je Skupština Republike Srbije raspravljala o kriterijumima po kojima će biti deljena ta sredstva, o pravima i obavezama koje moraju da imaju oni koji konkurišu? Da li je iko o tome raspravljao? Nije niko raspravljao, nego je Vlada sklonila kod ministra Đelića tri milijarde, pa će onda Vlada sama nekom svojom uredbom da proceni koji su to kriterijumi raspodele tih sredstava, koji su to prioriteti? To će Vlada mimo ove skupštine da uradi. Stalno se Skupština stavlja negde u zapećak.
Ista je stvar sa sredstvima za železnice i za puteve. Sklonjeno je sedam milijardi dinara kod ministra za saobraćaj i veze, a taj ministar je onaj koji će tih sedam milijardi dinara da troši. Po kom zakonu, po kojim kriterijumima, po kojim prioritetima? Hoćete li da pričam o četiri milijarde koje su sklonjene kod ministra za rudarstvo i energetiku? Pazite, kod ministra za rudarstvo i energetiku su sklonjene četiri milijarde dinara i piše za pomoć razvoja automobilske industrije. Ko će određivati, po kojim kriterijumima, po kojim prioritetima će jedno, drugo, treće, četvrto, peto preduzeće da troši te četiri milijarde? Ko će to da određuje? Ministar za rudarstvo i energetiku. Da li će ova skupština o tome da odlučuje? Ne.
Znači, 19 milijardi dinara, tri milijarde kod finansija, šest milijardi kod saobraćaja, četiri milijarde kod rudarstva i energetike i ne znam gde je još sve otišao ostatak, je sklonjeno da taj ministar ili Vlada samostalno, donoseći uredbe bez ove skupštine, raspravlja o 19 milijardi. U čemu je razlika? Onih 19 milijardi iz 2000. godine, koje su utrošene na obnovu i rekonstrukciju zemlje, trošene su po posebnom zakonu donetom u ovoj skupštini, pare koje su utrošene za zemljotresom ugrožena područja, trošene su po posebnom zakonu donetom u ovoj skupštini. A, kako će se trošiti ovih 19 milijardi? Nema posebnog zakona. To određuje ministar, određuje Vlada. Ganjaju se ministri iz ranije Vlade, pomoću svojih žbirova iz Narodne banke Jugoslavije, za 0,2% ukupne potrošnje budžeta iz svoje nadležnosti.