Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je još jedan zakon koji je u vezi sa poreskim sistemom, u stvari reformom poreskog sistema, i izgleda, posle smrti, u ovoj zemlji još su porezi sigurni, sve ostalo je postalo nesigurno.
Ovo je još jedan parcijalni zakon od šest članova, ovaj doduše ima šest, prošli su imali po dva člana, što pokazuje da nikakve reforme tu nema, a obrazloženje je da nije bilo dosta vremena. U septembru mesecu smo imali priču da su svi reformski zakoni pripremljeni, da su sve pare obezbeđene, da šest milijardi stoji i samo treba da se sedne u autobus, da se uzme volan, i gas, "vozi Miško" u svetlu budućnost.
A sada se ispostavilo da nema dosta vremena i da od oktobra do danas, tu je negde oko 100 dana, DOS-ovoj vlasti dan traje 70 sati. Vi se ponašate kao ove žene koje, što su starije, one sve manje godina imaju, tako i vi, što ste više na vlasti, sve manje dana vladate, kao da je na vlasti od oktobra bio Berluskoni a ne DOS.
Međutim, gospođa ministar ima jednu nezahvalnu situaciju, da mora ovde da obrazlaže i pravda jedan zakon, koji je matematički, koji u suštini nema blage veze sa stvarnim Zakonom o brizi o deci, niti unosi bilo šta novo. Sve se nešto menja, a imam utisak, što više menjate, sve više je isto. Znači, treba sada pravdati nešto, pa računati, preračunavaćemo, ne po neto zaradama, nego po zaradama, pa ćemo množiti, uzećemo za prosek 2000. godinu, nećemo 2001. Tu ćemo neke matematike raditi i dobićemo neke procente.
Hajde da pođemo od pretpostavke i da dobijemo te procente i da kažemo da smo zadržali prava, kao što su bila. E, nismo zadržali prava, prava su smanjena, ako ništa drugo, po dve osnove - po prvoj osnovi što je devalvirala marka, bar 20% ste devalvirali marku, to je jedna situacija, koja sigurno smanjuje prava, i drugo, što je prvi put u ovoj zemlji uveden porez, praktično, na decu, na cucle, na pelene, na knjige, na ono što je deci najvažnije i što deca koriste.
Znači, uvesti porez na to i reći da smo zadržali prava ista, nije, blago rečeno, korektno. Bar je trebalo tih 20%, kojim smo sada poreski smanjili mogućnost roditelju da za te pare kupi ono što je kupovao, bar tih 20% smo morali ubaciti u te procente, i onda reći pošteno - zadržali smo sva prava. Ili reći - devalvacija marke je bila 20%, pa i to ugraditi, i onda krenuti od neke osnove, i stvarno zadržati suštinski sva prava.
Ne sumnjam da se gospođa ministar trudi, i osećam to i vidim da se trudi, da obezbedi sva ta prava, pa smo organizovali i onaj maraton, i to je trčano za decu, deca su na neki način u tom pogledu dobila na važnosti i na pokazivanju države da želi da bude humana, da se trudi za one koji su stvarno najčestitiji i najvredniji u ovom društvu, pokušavamo svi da uložimo i onaj poslednji dinar, i sigurno nema te krize gde bi pre trebalo odvajati od davanja za decu.
Ali, ubedili biste me u to kada biste rekli - nismo smeli uvesti te poreze, ništa sa tim porezima na dečiju obuću, odeću, na te stvari za decu, neće državi puno doneti, ali ćemo im puno uzeti. Pa kada smo im već na taj način uzeli, mogli smo sada, evo, da budemo toliko humani, pa u proračunavanju tih procenata da to ugradimo, i onda stvarno da im sačuvamo sva prava.