Gospodin Pelević, drugo javljanje.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, koliko Vlada brine o deci pokazuje činjenica da nijedan ministar nije prisutan dok razgovaramo o Zakonu o društvenoj brizi o deci, a naročito ne resorni ministar. Toliko o brizi Vlade.
Ne bih se složio sa mojim prethodnikom da Kosovo i Metohija nije suvereni deo Srbije i Jugoslavije. Ona jeste suvereni deo Srbije i nadam se da će tako uvek i biti. Mi trenutno, zbog okupacije i stranog protektorata, nemamo one ingerencije koje moramo da imamo. Ali, ako mi kažemo, kao predstavnici Vlade, da Kosovo i Metohija nije suvereni deo Srbije, onda su to za mene veoma teške i neprihvatljive reči.
Ako sam dobro shvatio gospodina Čedomira Jovanovića, on je u svom izlaganju rekao, u stvari, priznao da su ova davanja mnogo manja od davanja koja su bila po prethodnom zakonu. To je rekao upravo zbog razloga da mi možemo danas da donesemo neki zakon koji jednostavno nije primenjiv. Ne bih tako rekao. Jednostavno, prostom računicom smo već došli do zaključka da su ovim zakonom drastično smanjena primanja koja ostvaruju deca, odnosno majke, po ovom zakonu. Ako je već tako i ako hoćemo da usvojim ovaj zakon, član 6, kao što je i rekao gospodin Jovanović, kaže da to moramo da uskladimo sa porastom troškova života. Onda, hajde da to uradimo već danas. Troškovi života su već toliko narasli da prostom matematikom izlazi da je ranije jednostavno primano 24 marke, a danas 12,6 maraka, za materinski dodatak.
Za opremu novorođenčeta umesto 80 maraka, koliko je iznosila jedna prosečna neto zarada, sada umesto to da bude recimo makar toliko, 80, sada je 42 marke. Ovo nije matematika, ovo je život, ovo su činjenice i o tome se radi. Potpuno razumem težnju gospodina Jovanovića da u nedostatku resornog ministra ili bilo kog drugog člana Vlade on zastupa Vladu i to je u redu, nemam ništa protiv toga, ali neka se kaže jasno da je gospodin Čeda Jovanović portparol Vlade Srbije, jer ministri ne žele da prisustvuju sednicama Narodne skupštine kada se odlučuje o njihovim preldozima, o njihovim zakonima. Molim vas da i vi, gospoda iz DOS-a to shvatite kao činjenicu. To je omalovažavanje ne samo nas iz opozicije, nego i vas iz vlasti. To su vaši ministri, to je omalovažavanje svih građana Srbije, celog ovog visokog doma.
Možete vi da ukinte prenose, ukinite ih, možete to da izglasate. Kao što ste i primetili, Stranka srpskog jedinstva ovu govornicu nikada nije zloupotrebila, niti je koristila za propagiranje svog programa. Mi samo vrlo ozbiljno razmatramo sve zakone. Ukinite vi prenose, dajte da raspravljamo bez ijednog poslanika ovde, bez kvoruma i onda ćemo verovatno ostati samo mi koji radimo, pričaćemo jedni drugima, a vas to neće interesovati.
To je vaše pravo, ali vas molim kada se radi o zakonu o deci svi ovde imamo veliku odgovornost i dajte danas da se dogovorimo, s obzirom da su troškovi života već toliko narasli i da je plata porasla u odnosu na razdoblje pre vašeg dolaska na vlast, da se danas dogovorimo da upravo te kriterijume i primenimo. Nije to problem, ali je logično i da li je dobro da majkama i deci ukinemo, odnosno prepolovimo njihova primanja? Mislim da nije u redu.
Shvatimo da se srpski narod nalazi u velikoj krizi pada nataliteta, da bela kuga hara celom Srbijom. Nemam ništa protiv što je porast nataliteta zabeležen kod Albanaca i kod Muslimana. Neka im je srećno, ali moramo da vodimo računa i o svom narodu. Mi ćemo za 25 godina da postanemo nacionalna manjina u sopstvenoj državi i onda ćemo govoriti neki drugi jezik, bosanski ili ne znam kakav drugi, albanski jezik. Molim vas da shvatimo da je ovo nešto što se ne tiče politike i potpuno se slažem sa gospodinom Jovanovićem da ovo ne smemo da zloupotrebljavamo. Ovo su naša deca, ovo je budućnost naše nacije, ali nemojte kao nova vlast da im prepolovite i onu crkavicu koju su do sada primali ili nisu primali. Ovo zaista govorim iz najbolje namere i apelujem i na vas iz DOS-a da ovo prihvatite kao realnost i kao činjenicu. Uzmite digitron, izračunaćete i videćete da su zaista primanja duplo manja nego što su bila po prethodnom zakonu. Zahvaljujem se na pažnji i na razumevanju.

Replika, Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, može opozicija da tumači ono što mi radimo kako želi, ali svoje pravo koristim u skladu sa Poslovnikom kao predstavnik poslaničke grupe DOS-a i komentarišem zakonske  predloge koji se nalaze pred nama. U tim komentarima mi možemo da se razlikujemo, ali ne možemo da se razlikujemo u interpretaciji onoga što se izgovori za skupštinskom govornicom.
Možemo mi danas da donesemo ovde zakon kojim ćemo obavezati, recimo, primenu onih budžetskih prinadležnosti, a tu mislim na ubiranje sredstava i na prostoru Kosova i Metohije, ali da vidimo ko će to ostvariti. Možemo mi zakazati sednicu Skupštine u Gnjilanu, ali tamo ni vi gospodine Peleviću ne idete. To su naše činjenice. Možemo mi reći da su postojala neka prava, ali ta prava nikada nisu bila primenjena. Dve godine niko ta prava nije primenjivao, mi sada moramo vraćati te dugove i moramo pri tom objasniti ovom društvu da je ova država nesposobna da primenjuje takvo pravo. Da li je nesposobna zbog 100 dana DOS-ove vlasti? Ona je pokazala svoju sposobnost u tih 100 dana. Nijedanput nije zakasnila, ali 700 hiljada nezaposlenih ljudi, 770 hiljada ljudi na prinudnim odmorima, 800 hiljada izbeglica, stalni zahtevi da se obezbede sredstva za socijalne programe, to nije ono što mi možemo da uradimo i pri tom da bez ikakvog problema donesemo zakon u Skupštini koji se od svog starta ne može primeniti.
Veoma jasno je rečeno u članu 6. da će biti usklađena izdvajanja sredstava sa porastom troškova života. To je veoma precizno i to će biti učinjeno. Mi ovde ne možemo u Skupštini govoriti koliko će biti taj porast u maju ili u junu mesecu. Možemo reći da je Vlada iskazala svoju spremnost i zbog toga je mi podržavamo, da ispravi tu razliku, da izdvoji sredstva, ali ne možemo reći da će primenjivati zakon koji nije realan. Možda će jednog dana biti realan, mi se nadamo da hoće, ali se takođe nadam da mi nećemo crveneti krajem godine zbog toga što nismo isplatili dečiji dodatak ili što nismo isplatili neku socijalnu prinadležnost koju smo bili dužni da isplatimo. Dakle, to je stvarnost i ništa drugo.
Kakav je stav Vlade prema tom problemu ne može se tumačiti na osnovu njenog prisustva u parlamentu, jer se ponajmanje ovde razgovara o zakonima. Skupštinski prenosi traju i građani su svedoci ispravnosti onoga što mi ovde govorimo. U svakom slučaju, Vlada radi svoj posao koji se u ovom konkretnom primeru može sagledati u obavezama koje ona ispunjava. Nema zaostatka od januara meseca do danas. Baš naprotiv, mi pokrivamo i dugovanja koja smo nasledili. Dajte da razgovaramo o onome što je realnost. Sve drugo može biti pitanje politike, ali bez činjenice i argumenata.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Jovan  Deretić.

Dame i gospodo narodni poslanici, umalo nisam zaplakao kada sam čuo šefa poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića koji samo kaže - nemamo para, mora tako da bude. Toliko mi je bilo žao, a znam da ih narod  nije birao da plaču nad sudbinom naroda, nego da stanje poprave i da im bude bolje.
Srpska radikalna stranka smatra da ne treba na ovakav način umanjivati parametre koji služe za obračun cenzusa i visine prava u oblasti društvene brige o deci. Naročito ne sada kada sve poskupljuje i kada se još teže živi nego pre oktobarske revolucije. O kakvoj mi to uopšte brizi o deci govorimo? Oporezovali smo dečije pelene, dečiju hranu, lekove, sokove, školske knjige, sveske, pribor, obuću i odeću. Oni koji dobacuju - tema, i ne znaju koji je zakon na dnevnom redu, ali to je već njihov problem.
Stvarno, svaki zakon koji ovde donesemo ili smanjuje prava budžetskih korisnika ili su posledice toga povećanje cena ili se neke dažbine, koje građani i privreda uplaćuju povećavaju. Ja vas pozivam da razmislite malo o ovom zakonu. Beda je socijalna već prilična i ovako stvaramo još veću bedu.
Potpuno je jasno da se ovim zakonom ne povećavaju prava onih koji se finansiraju iz budžeta Republike. Uvećavanjem osnovice kažete da se postiže neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu, što će reći da se prava ne povećavaju, ali se i ne smanjuju. Mi mislimo da se prava smanjuju i to je jedan od narodnih poslanika, parethodnika dokazao argumentovano za ovom govornicom, ali čak i da ste u pravu, posle svih poskupljenja i najave novih poskupljenja treba učiniti mnogo više u ovoj oblasti. Naročito treba pomoći majkama, odnosno porodicama, odnosno deci koja žive u toj porodici sa troje, četvoro i više dece u onim opštinama sa negativnim stopama prirodnog priraštaja stanovništva.
Ne vredi pričati o starenju nacije, o potrebi da se rađa više dece, a smanjivati već postojeća prava. Nije nas briga da li ova vlada to može u ovom trenutku da obezbedi. Ona je dužna da obezbedi, ako želi da bude bolja i uspešnija od prethodne Vlade. Zašto je onda menjanja prethodna Vlada ako ostaje sve isto kao što je bilo u prethodnom periodu? Budžet je najmanje tri puta veći nego budžet za 2000-tu godinu. Prelazimo na bruto zarade, oporezuje se i topli obrok, i regres, kažete da će biti mnogo više prihoda u budžetu, poboljšaće se finansijska disciplina.
Kažete da ima puno donacija, puno povoljnih kredita iz inostranstva i nema više lopova i secikesa u Vladi, a smanjuju se postojeća prava. Kako to? Gde su pare? Ko to sada deci krade pare? Ministar je sada došao, a onaj prethodni mislim da i nije ministar, pa je pobegao negde verovatno da skine crvenilo sa lica.
Pitam vas gospođo ministre, Vlada je poštena, budžet je veći, finansijska disciplina biće bolja, kažete, ima donacija, ima svega: Gde su pare, ko to deci uzima pare? Pošto mi je ostalo još malo vremena, moram da konstatujem da je - DOS stvarno najgori.

Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković.

Izvinjavam se što nisam bila ovde na samom početku. Sada bih uzela reč samo da kažem par stvari. Reč je o socijalnim davanjima, znači, prava se ne smanjuju, preračunato je da ono  što je nekada bilo neto, da je sada to udeo za bruto, s tim što smo mi u ovom zakonu predvideli, to ćete videti, u ovom članu 6. da se svaka tri meseca preko indeksa troškova života ova davanja usklađuju, da ne bi slučajno došlo do promene iznosa, realnog, onog što se dobija. U tom smislu, postojeća prava se sigurno neće umanjiti, a što kažu, imaćemo prilike da se pogledamo u oči posle ta tri meseca, pa da kažemo, ako se iznos onoga što se dobije umanji, mislim da ni za koga od nas neće biti problem da to konstatujemo, pa da onda procente, ako treba i promenimo.
Znači, ono što ove izmene i dopune apsolutno garantuju, to je da se postojeća prava prema zakonu neće promeniti. Kada je reč o tome, da li će porodice sa decom biti dodatno zaštićene, ukoliko se ostvari sve ono što smo predvideli u smislu boljeg priliva sredstava u budžet, mi smo u okviru Ministarstva finansija, ste sigurno prilikom usvajanja budžeta o tome razgovarali, predvideli fond za jednokratnu pomoć. Pošto znamo da su porodice sa decom u drugim zemljama u tranziciji zaista među onim grupama stanovništva koje su platile najveću cenu, mi smo predvideli da iz tog fonda, ukoliko se bude punilo na način na koji smatramo da će se puniti, znači, jednokratno, više puta u toku ove godine idemo sa dodatnim davanjima prema ovim porodicama.
To je objašnjenje, šta će se desiti ukoliko se, kao što mislimo da hoće, budžet bude punio na bolji način. Mislimo da ako je reč o većim davanjima, u skladu sa mogućnostima, da nas ništa ne sprečava da više damo, ako je u zakonu predviđeno i manje. U svakom slučaju, kada je reč o ovim izmenama i dopunama, ništa se neće promeniti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe SRS, drugo javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram samo da primetim da neću upotrebljavati ni zloupotrebljavati ovu govornicu. Izašao sam da govorim, a nisam poneo ni sekiru, ni testeru, pa neću iseći ovo što je pored mene, već govoriti o onome što mislim da treba da govorim, a građani su ti da procene ko na koji način predstavlja njihove političke interese.
Naime, zaista sam bio siguran da će ministar Matković, za razliku od svojih prethdonika, doći na vreme, posebno za razliku od gospodina Joksimovića, zbog koga smo odlagali nekoliko dana raspravu o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, a onda, kada nas je udostojio svojim prisustvom, bolje bi bilo da nije, bolje da smo bez njegovog prisustva tu raspravu obavljali.
Što se tiče samog zakona, ministar Matković je u pravu u jednom: nadležne službe Vlade Republike Srbije su relativno dobro izračunale i radi se o sličnim nominalnim iznosima. Dakle, oni bi trebalo da budu isplaćeni po pravima i obavezama iz ovog zakona. Ono na šta mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo primedbu suštinske prirode, jeste tačno da su slični nominalni iznosi, kada uporedite bruto zaradu i neto platu, dakle ono što vi nazivate danas bruto zaradom ili što ćemo svi morati da nazivamo otprilike isto, ali je velika stvar, odnosno velika razlika u tome što je ogromna razlika u potrebama životnim i u cenama danas, iako je nominalni iznos onaj koji će Vlada isplaćivati gotovo istovetan. To zato, što ono što ste za 380 dinara mogli da kupite pre 6 meseci, danas vam je potrebno oko 800 dinara. To je ona ključna razlika i zbog čega mi danas govorimo da u stvari, ova prava koja će ostvarivati lica koja imaju prava na to, pravo na materinski dodatak, pravo na opremu novorođenčeta, pravo na dečiji dodatak, da će biti ta prava znatno manja nego što su bila u ranijem periodu.
Dakle, čini mi se da je tu Vlada trebalo da obrati pažnju i na tu vrstu usaglašavanja, zato je tu trebalo da bude veći procenat i da je to vrsta usaglašavanja sa onim što je bilo ranije, ako već nije postojao veći broj, veći deo finansijskih sredstava, to je trebala da uradi pri samom predlogu zakona. Dakle, da se ne vrši samo nominalna zamena, da li će biti 9 ili 30%, odnosno bruto zarada jednako neto plata, već da se izvrši usaglašavanje sa povećanjem troškova života koji je enorman u prethodnom periodu. Kada kažem enorman, u svakom slučaju preko 100%. To je ono što suštinski zameramo.
Možete da pogledate čak i na primerima za pravo na pomoć za opremu novorođenčeta, jer danas, videli smo po zakonima koje smo donosili, nema više oslobađanja od oporezivanja dečije garderobe, školskog pribora, na sve to mora da se plaća veliki porez, sve ostale fiskalne dažbine. To odmah vuče cene i od ovoga što će dobiti u skladu sa pravima i obavezama iz Zakona o društvenoj brizi o deci, neće moći da se kupi, siguran sam, ni 50% onoga što je moglo ranije, bez obzira na to što je nominalan iznos, gotovo istovetan, ako se to dobro izračuna.
Sa druge strane, ukazao bih na nešto što je interesantno, o čemu bismo mi kao Narodna skupština, kao narodni poslanici, morali da vodimo računa, a to je, u članu 20a se kaže - da pravo na pomoć i opremu novorođenčeta ima svaka majka za prvo troje dece u porodici, a u opštinama, odnosno u delovima opština sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništva, i za četvrto dete.
Zašto se to uopšte ograničava, zašto bi postojalo, mi više nismo u situaciji, ranije su možda i postojali određeni razlozi koji su takvo rešenje nametnuli. Ali, danas više nismo u takvoj situaciji. Zašto ne bi bilo svejedno i zašto na četvrto dete neko ne bi imao pravo, ili na peto dete, ili na šesto dete. Tu mogu i sebe da kritikujem, očigledno da nisam sposoban, samo jednog sina imam, nisam sposoban. Svaka čast ministru Matkoviću, trudiću se da je stignem, ali, u svakom slučaju, čini mi se da bi ta prava trebalo obezbediti svima. I onima koji će imati i četvrto i peto i šesto dete, ako bog da, a neko i više, i sposobnih i pametnih ljudi koji će da se bave izdržavanjem dece, nema lepšeg i pametnijeg posla. Dakle, mislim da je tu trebalo napraviti te izmene i dopune i trebalo je ovome pristupiti, čini mi se, na malo ozbiljniji način, da ne bude isključivo usklađivanje sa prethodnim zakonskim projektima koje smo već donosili, da ne bude ono o čemu smo već govorili povodom Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o radu i zapošljavanju i svim drugim zakonima.
Ipak, da se neke izmene donesu, da ne bude to isključivo usklađivanje, već da postoji nešto što se ozbiljno može predložiti narodnim poslanicima. Sa druge strane, postavlja se jedno vrlo ozbiljno pitanje sa stručne strane: imamo u nominalnom iznosu a neki kažu i u realnom iznosu, trostruko veći budžet. Tri puta veći budžet.
Zar iz tri puta većeg budžeta nije moglo da se izdvoji makar nešto. Ovo su sitna finansijska davanja. Kažem sitna, nisu sitna, jer kada se radi o plaćanju policije, plaćanju zdravstva, školstva i o svemu drugom, ovo su ipak mala budžetska izdvajanja, i moglo se izdvojiti makar 1,5 puta više u odnosu na ono što smo imali ranije i onda bi imali da to bude neuporedivo veći procenat i da pare u realnom iznosu mogu da se isplaćuju nešto više od onoga što je isplaćivano ranije.
Tačno je da je država u krizi. Tačno je da ima mnogo problema. Ali, makar je na istom nivou, realno istom nivou moglo da se sačuvaju obaveze države prema korisnicima ovih socijalnih davanja i tu država ne bi bila mnogo oštećena, posebno što ste to uspeli u izbornoj kampanji i prelaznoj vladi da pokrijete iz nekoliko donacija koje su došle iz inostranstva. Zato što to u ovim uslovima zaista nije veliki novac.
Mislim da bismo ovim uspeli, ne previše, ali koliko toliko da podstaknemo natalitet kod našeg naroda, kod Srba. Imamo ogroman broj opština u kojima je mortalitet veći od nataliteta, gde je prirodni priraštaj ispod nule. Čini mi se da smo se jedino po tome približili zapadno-evropskim zemljama, skandinavskim zemljama i gotovo ni po čemu drugom.
Osim ove akcije i ovoga što je trebalo da se učini možda je trebalo preduzimati i neke druge akcije ranije. Ministarstva su ranije radila neke reklamne i propagandne kampanje, pokušavala da to čine, a sad vidim da postoje neka nova istraživanja. Možda ste i vi sa tim upoznati, šta bi sve na planu mas medija trebalo da učini da bi se to popravilo. Neki predlažu i neke druge vrste filmova koji su doskora bili zabranjeni...