Dame i gospodo narodni poslanici.... hoćete li da ućutite malo i da prekinete...

Molim vas da ne dobacujete.

I da prekinete sa tim - tema, izađite za govornicu ako imate nešto pametno da kažete, a nisam vas do sada čuo da ste bilo šta rekli, a kamoli pametno.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS neće glasati za Predlog ovog zakona, kao što nije glasala ni za jedan od prethodno predloženih iz paketa zakona takozvanog socijalno - radnog zakonodavstva i naša je želja da makar jedan od ovih zakona oborimo, jer bi time de facto bili oboreni svi ti zakoni. Onda više ne bi mogli da se zbog usklađivanja bruto zarada i neto plata sprovode svi ostali koje je Narodna skupština Republike Srbije već donela, a za koje smatramo da nisu dobri.
Dakle, pre svega bih ukazao na nekoliko činjenica koje su zanimljive u paketu ovih zakona i čini mi se da pokazuju izvesnu nelogičnost, oko koje verujem da ćemo se svakako složiti. Naime, u različitim zakonima se vide drugačije proporcije kada se usklađuju takozvane bruto zarade, odnosno kada se prelazi na princip bruto zarada kao promena u odnosu na ono što smo imali ranije. U ovom zakonu kao i u prethodnom zakonu koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, proporcije su otprilike, ili gotovo iste, sa nekom razlikom od 3,1 puta, dakle oko 310%. E, sada, imali smo prethodni zakon, mislim da je to bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodici, u njemu smo imali takođe usklađivanje, gde je rečeno da se vrši otprilike neutralisanje, ili da se sprovodi sve ono što smo imali ranije u nominalnom iznosu. Tada smo imali odnos otprilike 2,1:1.
Kako je moguće da te proporcije budu toliko različite, a da se uvek govori o istom iznosu, i da svi govore o tome kako se prava neće ni umanjivati, ni povećavati, već će sve, otprilike ili gotovo, ostati u potpuno istom sadržaju. Na to je već ukazivao juče, čini mi se, narodni poslanik SRS Zlatan Jovanović i mislim da adekvatan odgovor na to pitanje nismo dobili.
Ono što je zanimljivo za građane Srbije, to bi trebalo reći, oni to ne znaju, a to smo mogli da pročitamo iz Završnog računa budžeta Republike Srbije, da je porodica sa pet i više članova, dakle u skladu sa socijalnom zaštitom i obezbeđivanjem socijalne sigurnosti građana, zaključno sa decembrom mesecom, dobijala maksimalno 1.076 dinara. Ako vi po principu monetarnog nominalizma ne dirate u ta njihova prava i date im danas 1.076 dinara, to je najviše, to je maksimum u tom izdvajanju, kao što je minimalna granica 251 dinar, postavlja se pitanje, ko u uslovima ovako drastičnog drakonskog povećanja cena može sebi da obezbedi egzistencijalni minimum.
Nekada je taj neko za taj novac mogao makar da kupi hleb i mleko, jedan lek na mesečnom nivou, dakle hleb i mleko svakodnevno. Danas, ako izračunate samo koliko košta hleb i mleko, videćete da mu je potrebno dva ili tri puta više od ovoga što mu država daje, ako je reč o petočlanoj porodici ili o porodici sa više od pet članova.
Slične su ot prilike proporcije, pošto su niži iznosi i za porodice sa manjim brojem članova. Mislim da je Vlada te stvari takođe trebalo da uzme u obzir, da vidi šta se zaista dešava u ovom trenutku, a ne isključivo da se bavi tehničkim normiranjem, odnosno usklađivanjem sa prethodno donetim zakonima.
Takođe bih rekao da ovo što se sada briše i što ne postoji nikakav privredni parametar, ukazuje nam na ono što će se dešavati u Republici Srbiji, a to je činjenica da ćemo imati ne privredni rast, već bih rekao privrednu stagnaciju, ako hoćete i privrednu recesiju. Od ljudi koji se na ozbiljan način bave ekonomskom i socijlanom politikom mogli ste da čujete poslednjih dana da ukoliko ne dođe do najhitnijeg povećanja proizvodnog procesa ili ne dođe čistog novca oko 400 miliona nemačkih maraka, u roku od nekoliko dana, da će doći do značajne inflacije, značajnije od ove koju smo do sada imali, a koja nije beznačajna i koja je 17,7% na nivou od četiri meseca, ili će doći do potpune recesije, a vi znate šta to znači. To bi značilo jednu pravu katastrofu za Srbiju.
Dakle, ne pominje se nikakav privredni parametar iz potpuno jasnih razloga, ali ono što je nama očigledno i zbog čega se to ne pominje, zbog čega je Vlada "zadržala" nominalni iznos, onakakv kakav je bio u ranijem periodu, jeste činjenica da je postojalo 30.000 korisnika, to su podaci iz decembra meseca. Ali je očigledno da Vlada računa na značajan broj onih koji će uticati na povećanje broja lica koja će imati prava po Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, da će ih biti mnogo više, pre svega zbog ostalih zakona koji su doneti u paketu poreskih zakona i zbog zakona o privatizaciji koji se priprema, odnosno koji je već kao predlog upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, to pokazuje da će stanje socijalnih potreba, odnosno da će sve veći broj ljudi, sve veći broj građana imati i velike probleme sa obezbeđivanjem egzistencije i čini mi se da Vlada to nije na najbolji mogući način uspela da reguliše. Bilo bi dobro da se u ovom zakonskom predlogu, završavam da me ne biste opominjali i da neki koji nikada za ovu govornicu nisu izašli, ni jedan amandman ni zakon nisu ni pogledali, a kamoli pročitali, ne bi dobacivali s mesta. Čini mi se da bi Vlada trebala da povede računa o tome, čini mi se da takođe vidi da je u Srbiji sve očiglednije koliko problema sa tim ima i da se ne može iza svih televizijskih ekrana, iza svih novina koje danas vlast kontroliše u Srbiji, se skrivati činjenica da ljudi zaista objektivno žive teže.
Ne da ne žive mnogo lakše, ne da nije sve mnogo uspešnije kao što je obećavano, već se zaista objektivno živi teže. Neka svako pogleda samo račune za struju, komunalije i drugo, od čega to ljudi da plate. Posebno oni koji su u stanju socijalne potrebe, o čemu mi ovde danas govorimo i dobro bi bilo da se ne dozvoljava nekima da se na račun države u ogromnim razmerama bogate poput onog Milana Panića, zbog kojeg se danas između ostalog i Vuk Obradović progoni. Bolje bi bilo da se takvima uzima,a da se ovim ljudima daju mnogo veća prava nego što imaju.

Reč ima ministar gospođa Gordana  Matković.

Naravno, moram da kažem da je jedini pravi način za izvlačenje iz siromaštva to da neko ima posao i da može da radi, tu ste potpuno u pravu. Nastojaćemo da se pomeramo, odnosno da imamo više elemenata te aktivne socijalne politike, možda da ne ulazimo sada u to neko preciziranje, šta to znači. Nemam taj podatak za decembar mesec ovde, ali se naravno on povećavao, tako da je poslednji za april, ako je reč o petočlanoj porodici, sada 2.954 dinara, taj maksimalni iznos. Ako se ne varam, to je ono što ste vi pominjali za decembar.
To je ono što će ostati samo ta tri meseca zbog indeksa troškova života, on podrazumeva da kada u maju mesecu se isplati poslednji prema prethodnom zakonu da se on realno održi. Znači, da se održi prema onome kako se svi troškovi života budu uvećavali i tako će se on održavati. Zato je predviđeno da on realno ostane isti, da ga cene ne bi ubile. Inače, znate da je rast cena na malo u stvari nepovoljniji i zato smo mi išli na indeks troškova života, jer u cene na malo mogu da uđu i mnogi proizvodi koji nisu za ugrožene kategorije od važnosti i zato smo izabrali indeks troškova života, da on zaista ne bi realno pao.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a sledeći je narodni poslanik Božidar Vučurović.

        Dame i gospodo narodni poslanici, danas kao i prethodnih dana raspravljamo o Zakonu za socijalno davanje, odnosno pomoć. Socijalna pomoć je nužna socijalna kategorija koja se proizvodi u društvu i državi zbog društvenih, političkih, istorijskih i drugih delovanja. Ova grupa ljudi koja prima socijalnu pomoć u društvu čini jednu jaku populaciju, koja može lako u datom trenutku i politički da se usmerava. To ste vi za vreme preuzimanja vlasti i činili. Obećali ste i toj populaciji, kada vi dođete na vlast, da ćete tada sve te socijalne slučajeve rešiti na vama blizak evropejski način.
Niste to ni pokušali do današnjeg dana kada ste danas pred nas, narodne poslanike, postavili izmene i dopune onog prethodnog zakona koji ste vi smatrali da nije dobar. Mislili ste kad dođete na vlast, vi ćete to regulisati prosto i jednostavno.
Niste uspeli, verovatno i analiza od 100 dana rada Vlade to nije stavila ni blizu dnevnog reda. Ima više od 8 meseci, a mogli ste da utičete na tu grupu ljudi da ste im ili nekom uredbom ili nekim dodatkom povećali iznose za materijalna davanja. Kako da im povećate, kad verovatno nisu pristigle te silne milijarde koje se čekaju i danas. U zapadnoj Evropi, o kojoj ste maštali i pre izbora, i danas sa njima vodite intenzivne političke, kulturne, socijalne, ekonomske i vojne razgovore, a ova pitanja koja život znače, ne samo ovoj populaciji, već i drugim ljudima, o tome ni reči.
Ovaj zakon koji danas razlažemo na procente i matematičke formule, samo reguliše već ono što smo prethodno u svim ostalim zakonima nivelisali na neko početno stanje. Socijalna zaštita je muka koju država što pre treba da reši. Mislim da ova država koju vodi DOS to neće moći da učini. Neću komentarisati ove matematičke proporcije i procente, jer one na mene ne ostavljaju poseban utisak zato što smo to već apsolvirali.
Ni danas ne znamo tačan broj ljudi koji primaju ovu pomoć. Verovatno je ova populacija za ovih 8 meseci povećana, a time su verovatno i veće potrebe iz budžeta koji treba da reguliše ovu materiju. Mislim da je 50 miliona u budžetu mala stavka i da taj iznos treba Vlada da koriguje u korist korisnika socijalne pomoći.
Vreme će pokazati ko je u pravu, da li DOS ili mi koji komentarišemo drugačije ove zakone, to ostavljamo analitičarima i istoriji da to poredi. Treba obezbediti prava ljudima iz ove populacije da što više prime da bi mogli da funkcionišu. Ministar iz ove oblasti je napomenuo da je prethodna vlast akcentovala porodice sa decom i njima je obezbeđivala prioritet. Mislim da treba i to shvatati kao budućnost kojoj treba prići i to što pre, a ne čekati da se to dešava u nekom budućem vremenu.
Socijalni slučajevi su vam kao bolesnik koji prima infuziju. Ako mu date infuziju na vreme, on nastavlja dalje da funkcioniše i živi. Tako je isto i sa socijalnim davanjima. Prethodni zakoni koji su vezani za natalitet i zdravstvenu zaštitu, isto su regulisali i ostavljali sebi pravo da se to sve reguliše u budućem vremenu. Zalažem se da sve ove zakone moramo rešiti danas, a ne sutra. Tako time činimo život boljim, odnosno delimično boljim.

Rač ima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet se vrše usaglašavanja i opet na takav način da nominalni iznosi davanja, po prethodnom zakonu i po izmenama i dopunama zakona, ostanu isti. A, u budžetu za ovu godinu je višestruko nominalno povećan iznos koji se izdvaja za ove potrebe.
Bilo bi onda normalno da i davanja budu isto toliko puta ili nešto malo manje nominalno povećana, ali ne mnogo manje. Famozni član 6. iz prošlog zakona kaže da se vrši usaglašavanje sa povećanjem troškova života od maja pa nadalje. Iznos u budžetu za ovu godinu, po onom zakonu, je pet puta veći, treba da nam kaže da inflacija neće biti 30%, kako je Vlada predvidela, i da troškovi života treba da skoče negde oko pet puta.
Ili, treba da nam kažu da sadašnji broj korisnika socijalne pomoći treba da se poveća pet puta. Vlada to ne kaže. Ni Vlada ni ova koalicija u predizbornoj kampanji nisu rekli da će stvarati socijalne slučajeve, nego socijalno blagostanje.
Ako se inflacija planira na nivou 30%, onda se i troškovi života planiraju, odnosno povećanje troškova života je otprilike u istom iznosu. Ako je nominalni iznos u budžetu mnogo veći nego prošli put - šta to znači. To znači da sada vi gospođo direktno negirate politiku Vlade.
Sada vi nama objašnjavate ovde da Vlada nas laže. Vi nama objašnjavate da će troškovi života do kraja godine porasti i ha ha ha puta, ili nam kažete da će se broj socijalnih slučajeva povećati onoliko puta. A, Vlada to ne kaže. Vlada kaže, kao što rekoh juče, da nam teče med i mleko, doduše oporezovano, ali nam ne kaže da će broj socijalnih slučajeva biti veći i ne kaže da će troškovi života biti onoliko puta veći koliko ste vi iznos za ove namene povećali u budžetu.
I, u svim dosadašnjim računicama, kod stavke prihoda, iznos od 50% je zamenjivan iznosom od 25%. Ali, to je kada se puni budžet. Kada se prazni iznos od 50% se izjednačuje sa iznosom od 16%. E, sad, ako pretpostavimo da je ovih 16% tačno, znači da su kod zavlačenja ruke u naše džepove prošli put slagali. Znači, nije trebalo za 25%, ili 1:2 u iznosu, da nam zavlače ruku u džep, nego 1:3.
Sve u svemu, onaj ko je radio ove račune i usaglašavanja, vodio je računa samo o jednom. Da se što više novca prikupi u budžet, a da se što manje novca isplati. Simptomatično je i iskazivanje u budžetu onog famoznog deficita od 40-tak milijardi dinara, za koje smo vam mi odavde dokazali da ne postoji. Simptomatično je i to koliko treba da očekujemo pomoći iz inostranstva, koja bi trebalo u ove svrhe da se potroši, uglavnom ove svrhe. Jer, u našu proizvodnju neće niko ulagati, bar za sada.
To su smešni iznosi. I slažem se da nema novca u budžetu. Znamo mi da ga nema. Ali ste nam vi rekli da ga ima i da će ga biti. Tih famoznih šest milijardi vrtimo ovde već bog te pita koliko puta. A, predsednik poslaničke grupe juče izađe i kaže - 10 miliona je za ove namene i još tri miliona za jednokratnu pomoć. Pa, danas ta tri miliona za jednokratnu pomoć.
A, seljak koji ima dva naviljka sena, od ta dva naviljka ne može da da i kravama i ovcama, ako su krave to već pojele. Ako smo juče potrošili ta tri miliona za one svrhe, otkud danas opet tri miliona i za ove svrhe. Tri milijarde, oprostite. Tri milijarde. Prekardašio sam.

Reč ima ministar gospođa Matković.