Mi smo se o tome, to znate, već dogovorili. Sednicu ćemo imati odmah po završetku ove sednice. To je dogovoreno upravo kada smo se dogovarali oko održavanja sednice na kojoj je doneta Rezolucija ove Narodne skupštine. Očekujemo predlog akta. Po Poslovniku ne možemo ovako ni zakazivati sednice bez odgovarajućeg predloga akta, utvrđenog Poslovnikom. Očekujemo predlog Vlade. Tu sednicu ćemo održati odmah po završetku ove sednice, na kojoj nam je ostalo još pet tačaka. Praktično, za nekih četiri do pet radnih dana pretpostavljam da ćemo moći oko toga da se dogovorimo. To je već dogovoreno pre desetak dana.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Iduće godine, nije ništa hitno.)

Dobro, zavisi koliko budemo radili na ovim zakonskim predlozima.

Prelazimo na 20. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Božidar Vučurović, Tomislav Nikolić, Božidar Vujić, Gordana Pop-Lazić, Goran Cvetanović i Srboljub Živanović, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč?

Ima reč gospođa Matković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ovo je poslednji zakon iz ove oblasti, koji se menja samo utoliko što se promenilo ono što se promenilo u oblasti rada, a to je šta je zarada. Videćete da je, kao i u prethodnom zakonu, ovde ugrađena dodatna sigurnost, u tom smislu što se za tri meseca, za juni, juli i avgust, sva ova davanja indeksiraju troškovima života. Onda ćemo moći, na osnovu realnih podataka, da vidimo da li su ove procene bile dobre. Ukoliko se ispostavi da se nešto dogodilo sa procenama, mi ćemo onda biti u situaciji da promenimo ove zakone ponovo, kako ne bismo slučajno došli u situaciju da se iznosi davanja smanje.
Htela bih da vas zamolim da obratimo pažnju na član 7, odnosno da možda još jednom objasnim zašto ono što se odnosi na cenzuse ovde piše da će se primenjivati tek od 1. oktobra. Zato što se na bazi kvartalnih podataka utvrđuje sve ono što su primanja porodice i onda je čist kvartal u kome ćemo imati bruto iznose primanja. To su juli, avgust i septembar, tako da se ta tačka onda primenjuje od 1. oktobra. To je razlog zašto član 7. izgleda ovako kako izgleda.
Znači, još jednom bih htela da naglasim da su proračuni izvršeni na bazi informacija koje su bile dostupne, na osnovu podataka koje smo dobili iz Ministarstva finansija, da ono što je neto, da je to manje nego ono što je bruto, pa se zbog toga procenti menjaju, a da smo ugradili indeks troškova života kako bismo bili sigurni da ta davanja neće da se smanje. Naravno, kao i za ove druge zakone, postoji dosta razloga da se ova zakonska rešenja unaprede, da se neka promene, da se možda naglasci zaštite pojedinih grupacija promene. Međutim, to je nešto za šta, kao što sam i ranije isticala, postoji jedan redosled promene zakona. Suštinske promene ili poboljšanja ovih zakona sada nisu na redu. Ovo su tehničke izmene zbog promene u poreskoj politici, zbog promene principa formulisanja zarade. Hvala vam.

Da li se izvestioci odbora javljaju? (Ne.)
Da li se javljaju predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Gospodine Peleviću, izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, danas je na dnevnom redu Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, a što je još jedan iz seta zakona iz socijalne politike. Veoma je sličan zakonu o društvenoj brizi o deci, koji smo juče, nažalost, u celini usvojili. Ne bih se složio sa gospođom Matković, nadležnim ministrom, da se radi sami o tehničkim promenama. Mislim da to  mišljenje neće deliti ni oni koji su u stanju socijalne potrebe, odnosno oni koji su predmet ovog zakona, a to su porodice, to su pojedinci, lica koja dobijaju dodatak za pomoć i negu drugih lica, dakle sve porodice koje imaju socijalne potrebe, koje praktično žive od socijalne pomoći. Mislim da ćete se složiti sa mnom, da ovo nisu samo tehničke nego i finansijske promene, nažalost koje će udariti ponovo po njihovom životnom standardu. Ja ću pokušati da matematičkim putem objasnim da ovo što govorim jeste zaista tako i jeste zaista argumentovano.
Pre svega, ako uzmemo član 1. u tački 1, kada se radi o pojedincu koji dobija socijalnu pomoć, odnosno materijalno obezbeđenje, ukoliko je ranije bilo 50% od neto zarade, danas je od pune zarade samo 16%. Ranije je i plata bila 80 maraka, a to smo utvrdili, znači najpovoljnija plata na koju se obračunavalo bila je 80 maraka, pa je 50% bilo 40 maraka. Sada je za prošli mesec bila plata 140 maraka ili 4.270 dinara, po izveštaju Republičkog zavoda za statistiku. Ukoliko od 140 maraka obračunamo 16%, to je znači 22,4 marke.
Ukoliko se ide na to da će do kraja godine biti zarada 200 maraka u proseku u Republici, što je vrlo optimistički, ali da mi to prihvatimo i da to bude tako, čemu bi se svi mi obradovali, makar svi koji su dobronamerni, u tom slučaju bi 16% bilo 32 marke. Dakle, ako idemo na projektovanu zaradu od 200 maraka po zaposlenom u Republici, to bi značilo po ovom procentu od 16% kada se radi o pojedincu, samo 32 marke, a što je manje od 40 maraka koje se dobijalo na ime 50% od plate po zaposlenom radniku koja je iznosila 80 maraka.
Isti je slučaj i sa porodicom, koja je karakteristična porodica, recimo od četiri člana. Ranije je primala 95% od zarade, a danas prima 30% zarade. To je znači na zaradu od 80 maraka koja je bila u prethodnom periodu, 76 maraka, dok na zaradu koja je trenutno aktuelna u Srbiji i koja se, bojim se, neće promeniti za ova naredna tri meseca od 140 maraka, to je 42 marke, znači znatno manje od 76. Recimo, da pretpostavimo da će do kraja godine zarada u proseku biti 200 maraka, a što će biti veliki uspeh Vlade, a čemu ćemo se svi naravno obradovati, u tom slučaju, to će biti 60 maraka. Dozvolićete gospođo Matković, da je 60 maraka daleko manje od 76 maraka, a kada se radi o licima koja žive od materijalnog obezbeđenja.
Isti slučaj je i u članu 4, dodatak za pomoć i negu drugog lica. Na 80 maraka to je 32 marke, na 140 maraka je 18 maraka, a na 200 maraka je 26 maraka. Dakle, ako bude plata do kraja godine 200 maraka, to će biti samo 26 maraka. Ovde se ne radi o tehnici, o neto i bruto platama, to je sasvim jasno. Radi se o procentu, zaradi, a kada se radi o članu 1, koja se obračunava za prethodni kvartal ili o članu 4. o zaradi po zaposlenom u Republici, koja se obračunava za prethodni mesec, što je dobro rešenje, jer su to lica koja su zaista najugroženije kategorije.
Naravno, u članu 6. piše da će se to sve usklađivati sa troškovima života i to je dobro što je taj član zastupljen u ovom zakonu. Međutim, mislim da bismo time samo gubili vreme. Ukoliko Vlada projektuje da plata bude 200 maraka do kraja godine ili 250 ili 180, onda na tu platu je trebalo primeniti odgovarajuće procente, da se ne bismo ponovo sastajali povodom ovog zakona u septembru, odnosno oktobru mesecu. Mislim da je ovo realnost i da će realno prinadležnosti koje primaju oni koji su u stanju socijalne potrebe zaista biti ovim zakonom umanjene. Nije to drastično umanjenje, ali jeste ipak značajno umanjenje, s obzirom da se radi o kategoriji koja je najugroženija. Zato bih zamolio i gospođu minstra i narodne posalnike da se ovaj zakon vrati na doradu i da se po projektovanoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji za ovu godinu primene odgovarajući procenti koji ne bi ugrozili životni standard onih koji su ionako najviše socijalno ugroženi. Zahvaljujem se na pažnji i razumevanju.

Reč ima gospodin Jovanović, izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da u obrazloženju svakog od ovih predloženih izmena i dopuna postojećih zakona iz oblasti socijalnih obaveza države prema građanima, mi ne možemo izbeći identične argumentacije. Dakle, kao što je juče opozicija konstantno govorila da se radi o umanjenju prava, mi smo dužni da podsetimo na razliku između formalnog i primenjenog prava u prošlosti, na odnos države koji karakteriše politika koju vodi Vlada u ovom trenutku i na finansijsku neutralnost, koja je izražena kao nastojanje resornog ministarstva u predlaganju ovog zakona.
Mislim da skupštinska govornica nije najbolje mesto za tako preciznu definiciju onoga što je neto zarada, bruto zarada, neto plata, odnos između plate u Republici i plate u privredi. Nažalost, nisu tačne činjenice koje su pominjane i koje idu u prilog nastojanju, recimo nove Vlade da pobegne od obaveza, a da smo želeli da bežimo sasvim sigurno ne bismo radili ono što smo radili do sada.
Podsetiću vas da smo nasledili dug od 26 meseci po ovom osnovu. Taj dug saniramo da nijedanput nismo zakasnili tokom prethodnih 100 dana u izmirenju prema građanima koji po ovom osnovu imaju prava. Konačno, podsetiću vas da je ovo praktično usklađivanje sa izmenama i dopunama zakona kojima se definišu prava zaposlenih i njihov radni odnos. Dakle, nije reč o 2.400,00 dinara na koje se primenjuje 50%, već je reč o 1.706,00 dinara, na koje primenjujemo ovih 50% kao zagarantovana sredstva koja je država dužna da obezbedi onima koji po ovom osnovu ostvaruju prava. Ako primenite 16% na bruto zaradu, prosečnu bruto zaradu u protekloj godini, a koja iznosi 5.387,00 dinara, pa 50% na 1.700,00 dianra, videćete da je praktično reč o identičnom iznosu i finansijskoj neutralnosti, na kojoj mi sve vreme insistiramo.
Ni manje ni više od onoga što je postojalo do sada, a pri čemu možemo reći da ta sredstva nisu dovoljna, ali nažalost ova država ne može u potpunosti obezbediti ona potrebna sredstva koja bi bila dužna recimo da obezbedi da je finansijski sposobnija nego što je to trenutno slučaj. Naravno, ja ću vas podsetiti na brojne izmene i dopune i u ovom trenutku važećeg zakona, a koje su pre svega bile posledica usklađivanja potencijala države sa potrebama društva.
Očekujem da ćemo u najskorijem roku mi moći da damo veća prava i da zagarantujemo veće slobode onima koji su socijalno ugroženi, ali u ovom trenutku je za nas neprihvatljiva argumentacija kojom se ovakva politika koju mi predlažemo poslanicima na usvajanje, tumači politikom umanjivanja već onako limitiranih prava u toj oblasti socijalne politike. Dakle, to je politika finansijske neutralnosti, promene do kojih dolazi jesu promene koje su posledica izmene zakona kojima se definišu prava i obaveze zaposlenih.
Istovremeno, osnovna premisa kojom se može karakterisati politika koju smo mi podržavali prethodnih 100 dana, jeste sposobnost države i njena rešenost da izmiri obaveze po ovom osnovu. Mi ne kasnimo po tom pitanju. Nasledili smo dug od 26 meseci i taj dug sukcesivno vraćamo.
Znate, to je slika Vlade, to je slika DOS-a, koju poslanici u ovoj skupštini podržavaju i stoga sam bio dužan da ukažem na tu matematičku nepreciznost u tumačenju politike koju je resorno ministarstvo zastupalo, politike koju smo mi podržali, konkretno po pitanju prethodnog zakona, pa i po pitanju izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju i mislim da je, u svakom slučaju, naša dužnost da ukažemo na tu netačnost, a istovremeno ne tumačimo to nekom tendencioznošću, već prosto, eto, promenama koje same po sebi zahtevaju dodatnu argumentaciju i tumačenja. Hvala.

Da li se još nekod od predstavnika poslaničkih grupa javlja?
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ukazao bih, odnosno dao bih neke napomene uz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Kažem - napomene, jer ako bih kazao predlog, naši predlozi obično se ne prihvataju, i smatram da je primerenije da kažem - napomena.
Poslanička grupa SSJ, kao i uvek, dosledna je svojim programskim opredeljenjima, a to su, da se očuva standard svih građana, posebno građana koji su dovedeni u stanje socijalne potrebe da se njihov standard znatno poboljša. Stoga izražavamo nezadovoljstvo predloženim rešenjima, sadržanim u Predlogu ovog zakona. Ovo kažem stoga što eventualno prihvatanje predloženog rešenja neće dovesti do poboljšanja njihovog materijalnog položaja koji je sada, može se reći, nedostojan čoveka.
Na to nedvosmisleno ukazuju predloženi procenti u članu 1. ovog predloga za utvrđivanje prava na materijalno obezbeđenje, koji su samo preračunati na osnovicu koju čini bruto zarada. Ovakav predlog, uz rešenje predloženog, u članu 6, prema kome se ovo pravo od juna do avgusta 2001. godine usklađuje sa indeksom troškova života, umesto sa kretanjem neto zarada, kako je to važećim zakonom utvrđeno, dovešće do stagnacije, ako ne i do pada primanja ovih građana. To se vidi iz obrazloženja zakona u kome se konstatuje da se predloženim rešenjima ne obećavaju prava ovim korisnicima.
Kada se sve ovo ima u vidu, poslednji poznati podatak za četvrto tromesečje 2000. godine, prema kome se visina materijalnog obezbeđenja za jedno lice, a to je podatak koji ću vam pročitati, sto posto provereno u jednoj opštini, iznosi samo 81 dinar mesečno, dok se to, zavisno od lokalnih samouprava, kreće do 1.233 dinara u Beogradu. Za porodicu koja ima pet i više članova, taj iznos nadoknade iznosi, ni manje ni više, već 163 dinara mesečno. Ovo je isti podatak i pronađen je u istoj opštini. Onda, srazmerno opet, zavisno od volje lokalne samouprave, kreće se do 2.466 dinara u Beogradu.
Jasno da su ti iznosi više nego simbolični i da ne mogu da obezbede ni najosnovnije životne potrebe ove kategorije građana. Bez iznalaženja mogućnosti da se znatno povećaju iznosi materijalnog obezbeđenja, ovi korisnici će se naći u bezizlaznom materijalnom položaju. Zato poslanička grupa SSJ podvlači da je neophodno da Vlada hitno preduzme odgovarajuće mere i predloži neka bolja, konkretnija rešenja, koja će ovim korisnicima obezbediti bar minimum egzistencije.
Dalje, odredbom člana 7. ovog predloga zakona predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. juna 2001. godine, ali da bi se ovaj zakon mogao primenjivati u obrazloženju Predloga zakona kaže se - da se sačeka podatak o kretanju zarade ostvarene tek u trećem kvartalu 2001. godine. Znači, sa isplatom, tj. primenom ovih prava, počelo bi se sa 1. oktobrom 2001. godine, a to znači tačno četiri meseca po usvajanju ovog zakona. Obzirom da se radi o jednoj najugroženijoj populaciji ljudi, samim tim čim primaju socijalnu pomoć, bojim se, ne daj bože, da se dogodi da neki od njih i ne sačekaju primenu ovog zakona.
S obzirom na sve činjenice i propuste u ovom predlogu zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, poslanička grupa SSJ ne može prihvatiti ovakva predložena rešenja, ukoliko se ovaj zakon ne povuče, da na doradu, nađu neka bolja rešenja, a o tome ćemo se naknadno izjašnjavati. Ali, u sadašnjem, u ovakvom predlogu, poslanička grupa SSJ neće glasati za donošenje ovog zakona.
Zamolio bih, pošto već imam vremena, da postavim gospođi ministru jedno pitanje, korektno je u odnosu na druge ministre odgovarala na naša pitanja, odnosno na predloge i amandmane opozicije. Nije mi jasno, možda sam i pogrešno protumačio, zbog čega je ovaj vakum između donošenja zakona i primene tog zakona. Da li se čeka neka donacija ili obezbeđenje sredstava i slično? Ovo dobronamerno postavljam, ne provokativno. Hvala.

Reč ima gospođa ministar Gordana Matković.

Čini mi se da se ovde brkaju dve stvari. Ako pažljivo pročitamo zakon, čije se izmene predlažu, znači ovaj član 1. ovde odnosi se na član 11. Zakona, kojim se ne definiše nivo davanja, nego se definišu cenzusi, znači, ko ima pravo, sa kojim nivoom dohotka, ko ima pravo na ovo materijalno obezbeđenje. Znači, svi proračuni koji su do sada pravljeni, pravljeni su kao da ovaj član 1. podrazumeva koliki je iznos prava. Ne, on se odnosi na to ko ima pravo, pa pošto su po dosadašnjem zakonu pravo imali oni koji su imali toliko i toliki niži dohodak od prosečnog, onda se taj procenat menja.
Ovo znači nije iznos davanja. To je jedna stvar koju bih htela da naglasim. Znači, to su izmene člana 11, koji definiše ko ima pravo, a ne koliki je iznos prava. Pošto je to tako, onda smo u članu 7, pomerili rok primene, da bismo mogli da utvrdimo ko ima pravo. Oni ljudi koji se prijavljuju 1. oktobra, znači na njih se primenjuje ova promena - šta je sada taj iznos zarade. Za one koji se prijavljuju 1. jula računaćemo neto zaradu, zbog toga što su oni u prethodnom kvartalu ostvarivali neto zaradu i oni idu po starom zakonu.
Propisi kažu - ti imaš pravo na osnovu toga kakva su ti bila primanja u prethodna tri meseca. Znači, nema vakuma. Mi nećemo da kažemo da se od 1. juna primenjuje ovo, jer bi to onda značilo da mi primenjujemo po principu bruto zarada za prethodna tri meseca kada bruto zarade nisu postojale, nego su postojale neto zarade. Zbog toga je to preciziranje i zbog toga se to razlikuje.
Vrlo je važno da shvatimo da se ovaj član 1. odnosi na cenzuse, pa onda ti cenzusi mogu da se primenjuju tek od 1. oktobra, zbog toga što su neophodna ta tri prethodna meseca kada postoji novi princip šta su zarade.
Što se tiče nivoa materijalnih davanja, moram da kažem, isto što je važno, da se shvati da je u postojećem zakonu suštinski dobro rešenje, taj iznos koji se daje porodicama se razlikuje zbog toga što su porodice u različitoj situaciji. Znači, jedne uopšte ne zarađuju, pa se njima daje puni iznos i praktično se puni njihov budžet potpuno, a drugima se daje razlika između onoga što suštinski imaju i onoga što je nivo materijalne sigurnosti, onako kako je definisan po zakonu, tako da se naravno to razlikuje od porodice do porodice. Neka porodica već ima nešto, a neka nema nikakva primanja, neka ima gotovo blizu tog nivoa materijalne sigurnosti, kako god ga definisali.
Inače, ono što bih još htela da kažem, to je da su ova akumulirana zakašnjenja isplaćena ovim porodicama, znači više tog duga nema, tako da bismo mogli da kažemo da ako gledamo sada striktno ovu godinu, prema tim porodicama će ići znatno veća sredstva zbog toga što su dobila ono što su bili zaostaci države prema njima, tako da bez obzira što su relativno, zavisi i od porodice do porodice, mala ta davanja, oni će ipak u apsolutnom smislu dobiti znatno više.
A nama ostaje da se nadamo da ćemo onda sledeće godine, ne zbog toga što im sada dajemo nešto što je zaostalo, pa na taj način oni dobijaju više, nego što ćemo moći i da zaista dajemo više, a nadamo se da će i privreda da se podigne na svoje noge. Ali, sledeća godina je sledeća godina. Znači, ono što sa sigurnošću možemo da kažemo ove godine to je da su oni dobili zaostala davanja, tako da je prema njima otišlo znatno više novca.