Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.

Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Gospodo narodni poslanici, imam informaciju da je jedan deo grada blokiran zbog trke. Verovatno će to biti razlog što poslanici ne mogu da dođu.

Molim da napravimo pauzu od 15 minuta, da vidimo šta se dešava.

(Nastavak sednice, posle pauze, u 10,35 časova.)

Gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su odsustvo najavili: Ljubiša Đoković, Aleksandar Popović, Igor Soldatović, Dragan Šutanovac, Vojislav Došen, Petar Mišić, Sava Popadić, Radomir Naumov, Karolj Kermeci, Alen Selimović, Pal Šandor, Ištvan Išpanovič, Branislav Pomoriški, Vladan Jovičić, Ratimir Svirčević i Nataša Milojević. Pre podne: Dušan Budišin, Gordana Čomić, Ljubiša Maravić, Milorad Stanulov, Živica Predojev, Novica Đurašković, po podne Dragan Vukšić i Siniša Mitrović. Zakašnjenje su najavili Milutin Prodanović, Teodora Vlahović i Slavoljub Matić.

Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Ima reč gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, želim da vam po Poslovniku uputim jedan predlog, a na vama je hoćete li to prihvatiti ili ne. Kao što vam je poznato, mi smo prošle nedelje održali jednu vanrednu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, u pokušaju da sprečimo donošenje odluke o pravnim okvirima za Kosovo i Metohiju. Sednica je sazvana na predlog Vlade Republike Srbije. Tom sednicom očigledno nismo uspeli da sprečimo donošenje pravnih okvira.

Na osnovu člana 155. stava 2. Predloga zakona, pitanja iz odbrane i bezbednosti države mogu da budu ubačena u dnevni red i sednice koja je u toku. Zamolio bih vas da nam ili date kraći odgovor zašto više uopšte ne reagujemo na ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, odnosno ako smo bili ubeđeni da moramo da sprečimo donošenje pravnih okvira, zašto sada ne ragujemo kad su pravni okviri doneti. I u raspravu o Rezoluciji pitao sam šta će učiniti Vlada Srbije ukoliko ti okviri zaista budu doneti. Mislim da je vreme da nas Vlada Republike Srbije sada izvesti šta i kako ćemo dalje. Pravni okviri su juče doneti i to proizvodi strašne posledice po Republiku Srbiju, po sve njene građane. To je ono što nismo uspeli da sprečimo. Hoćemo li sada da ćutimo? Hoćemo li svaki put da pokušamo da sprečimo neki čin, a kad ne uspemo, da se ponašamo kao da do njega nije ni došlo?

Dakle, predlažem da u toku današnjeg dana zatražite mišljenje Vlade Republike Srbije, da Vlada kaže hoćemo li imati neku vanrednu sednicu povodom toga ili ne. Mi smo spremni da prekinemo ovu sednicu da bi se o tome raspravljalo. To neće uticati na naš današnji rad, samo što smatramo da je nemoralno od Narodne skupštine Republike Srbije da se danas, kad su stvari već krenule nizbrdo, ne oglasi, a da se oglasi nekim upozorenjem koje očito nije imalo nikakvog efekta. Hvala vam najlepše.

Mi smo se o tome, to znate, već dogovorili. Sednicu ćemo imati odmah po završetku ove sednice. To je dogovoreno upravo kada smo se dogovarali oko održavanja sednice na kojoj je doneta Rezolucija ove Narodne skupštine. Očekujemo predlog akta. Po Poslovniku ne možemo ovako ni zakazivati sednice bez odgovarajućeg predloga akta, utvrđenog Poslovnikom. Očekujemo predlog Vlade. Tu sednicu ćemo održati odmah po završetku ove sednice, na kojoj nam je ostalo još pet tačaka. Praktično, za nekih četiri do pet radnih dana pretpostavljam da ćemo moći oko toga da se dogovorimo. To je već dogovoreno pre desetak dana.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Iduće godine, nije ništa hitno.)

Dobro, zavisi koliko budemo radili na ovim zakonskim predlozima.

Prelazimo na 20. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Božidar Vučurović, Tomislav Nikolić, Božidar Vujić, Gordana Pop-Lazić, Goran Cvetanović i Srboljub Živanović, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč?

Ima reč gospođa Matković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ovo je poslednji zakon iz ove oblasti, koji se menja samo utoliko što se promenilo ono što se promenilo u oblasti rada, a to je šta je zarada. Videćete da je, kao i u prethodnom zakonu, ovde ugrađena dodatna sigurnost, u tom smislu što se za tri meseca, za juni, juli i avgust, sva ova davanja indeksiraju troškovima života. Onda ćemo moći, na osnovu realnih podataka, da vidimo da li su ove procene bile dobre. Ukoliko se ispostavi da se nešto dogodilo sa procenama, mi ćemo onda biti u situaciji da promenimo ove zakone ponovo, kako ne bismo slučajno došli u situaciju da se iznosi davanja smanje.
Htela bih da vas zamolim da obratimo pažnju na član 7, odnosno da možda još jednom objasnim zašto ono što se odnosi na cenzuse ovde piše da će se primenjivati tek od 1. oktobra. Zato što se na bazi kvartalnih podataka utvrđuje sve ono što su primanja porodice i onda je čist kvartal u kome ćemo imati bruto iznose primanja. To su juli, avgust i septembar, tako da se ta tačka onda primenjuje od 1. oktobra. To je razlog zašto član 7. izgleda ovako kako izgleda.
Znači, još jednom bih htela da naglasim da su proračuni izvršeni na bazi informacija koje su bile dostupne, na osnovu podataka koje smo dobili iz Ministarstva finansija, da ono što je neto, da je to manje nego ono što je bruto, pa se zbog toga procenti menjaju, a da smo ugradili indeks troškova života kako bismo bili sigurni da ta davanja neće da se smanje. Naravno, kao i za ove druge zakone, postoji dosta razloga da se ova zakonska rešenja unaprede, da se neka promene, da se možda naglasci zaštite pojedinih grupacija promene. Međutim, to je nešto za šta, kao što sam i ranije isticala, postoji jedan redosled promene zakona. Suštinske promene ili poboljšanja ovih zakona sada nisu na redu. Ovo su tehničke izmene zbog promene u poreskoj politici, zbog promene principa formulisanja zarade. Hvala vam.

Da li se izvestioci odbora javljaju? (Ne.)
Da li se javljaju predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Gospodine Peleviću, izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, danas je na dnevnom redu Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, a što je još jedan iz seta zakona iz socijalne politike. Veoma je sličan zakonu o društvenoj brizi o deci, koji smo juče, nažalost, u celini usvojili. Ne bih se složio sa gospođom Matković, nadležnim ministrom, da se radi sami o tehničkim promenama. Mislim da to  mišljenje neće deliti ni oni koji su u stanju socijalne potrebe, odnosno oni koji su predmet ovog zakona, a to su porodice, to su pojedinci, lica koja dobijaju dodatak za pomoć i negu drugih lica, dakle sve porodice koje imaju socijalne potrebe, koje praktično žive od socijalne pomoći. Mislim da ćete se složiti sa mnom, da ovo nisu samo tehničke nego i finansijske promene, nažalost koje će udariti ponovo po njihovom životnom standardu. Ja ću pokušati da matematičkim putem objasnim da ovo što govorim jeste zaista tako i jeste zaista argumentovano.
Pre svega, ako uzmemo član 1. u tački 1, kada se radi o pojedincu koji dobija socijalnu pomoć, odnosno materijalno obezbeđenje, ukoliko je ranije bilo 50% od neto zarade, danas je od pune zarade samo 16%. Ranije je i plata bila 80 maraka, a to smo utvrdili, znači najpovoljnija plata na koju se obračunavalo bila je 80 maraka, pa je 50% bilo 40 maraka. Sada je za prošli mesec bila plata 140 maraka ili 4.270 dinara, po izveštaju Republičkog zavoda za statistiku. Ukoliko od 140 maraka obračunamo 16%, to je znači 22,4 marke.
Ukoliko se ide na to da će do kraja godine biti zarada 200 maraka u proseku u Republici, što je vrlo optimistički, ali da mi to prihvatimo i da to bude tako, čemu bi se svi mi obradovali, makar svi koji su dobronamerni, u tom slučaju bi 16% bilo 32 marke. Dakle, ako idemo na projektovanu zaradu od 200 maraka po zaposlenom u Republici, to bi značilo po ovom procentu od 16% kada se radi o pojedincu, samo 32 marke, a što je manje od 40 maraka koje se dobijalo na ime 50% od plate po zaposlenom radniku koja je iznosila 80 maraka.
Isti je slučaj i sa porodicom, koja je karakteristična porodica, recimo od četiri člana. Ranije je primala 95% od zarade, a danas prima 30% zarade. To je znači na zaradu od 80 maraka koja je bila u prethodnom periodu, 76 maraka, dok na zaradu koja je trenutno aktuelna u Srbiji i koja se, bojim se, neće promeniti za ova naredna tri meseca od 140 maraka, to je 42 marke, znači znatno manje od 76. Recimo, da pretpostavimo da će do kraja godine zarada u proseku biti 200 maraka, a što će biti veliki uspeh Vlade, a čemu ćemo se svi naravno obradovati, u tom slučaju, to će biti 60 maraka. Dozvolićete gospođo Matković, da je 60 maraka daleko manje od 76 maraka, a kada se radi o licima koja žive od materijalnog obezbeđenja.
Isti slučaj je i u članu 4, dodatak za pomoć i negu drugog lica. Na 80 maraka to je 32 marke, na 140 maraka je 18 maraka, a na 200 maraka je 26 maraka. Dakle, ako bude plata do kraja godine 200 maraka, to će biti samo 26 maraka. Ovde se ne radi o tehnici, o neto i bruto platama, to je sasvim jasno. Radi se o procentu, zaradi, a kada se radi o članu 1, koja se obračunava za prethodni kvartal ili o članu 4. o zaradi po zaposlenom u Republici, koja se obračunava za prethodni mesec, što je dobro rešenje, jer su to lica koja su zaista najugroženije kategorije.
Naravno, u članu 6. piše da će se to sve usklađivati sa troškovima života i to je dobro što je taj član zastupljen u ovom zakonu. Međutim, mislim da bismo time samo gubili vreme. Ukoliko Vlada projektuje da plata bude 200 maraka do kraja godine ili 250 ili 180, onda na tu platu je trebalo primeniti odgovarajuće procente, da se ne bismo ponovo sastajali povodom ovog zakona u septembru, odnosno oktobru mesecu. Mislim da je ovo realnost i da će realno prinadležnosti koje primaju oni koji su u stanju socijalne potrebe zaista biti ovim zakonom umanjene. Nije to drastično umanjenje, ali jeste ipak značajno umanjenje, s obzirom da se radi o kategoriji koja je najugroženija. Zato bih zamolio i gospođu minstra i narodne posalnike da se ovaj zakon vrati na doradu i da se po projektovanoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji za ovu godinu primene odgovarajući procenti koji ne bi ugrozili životni standard onih koji su ionako najviše socijalno ugroženi. Zahvaljujem se na pažnji i razumevanju.

Reč ima gospodin Jovanović, izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da u obrazloženju svakog od ovih predloženih izmena i dopuna postojećih zakona iz oblasti socijalnih obaveza države prema građanima, mi ne možemo izbeći identične argumentacije. Dakle, kao što je juče opozicija konstantno govorila da se radi o umanjenju prava, mi smo dužni da podsetimo na razliku između formalnog i primenjenog prava u prošlosti, na odnos države koji karakteriše politika koju vodi Vlada u ovom trenutku i na finansijsku neutralnost, koja je izražena kao nastojanje resornog ministarstva u predlaganju ovog zakona.
Mislim da skupštinska govornica nije najbolje mesto za tako preciznu definiciju onoga što je neto zarada, bruto zarada, neto plata, odnos između plate u Republici i plate u privredi. Nažalost, nisu tačne činjenice koje su pominjane i koje idu u prilog nastojanju, recimo nove Vlade da pobegne od obaveza, a da smo želeli da bežimo sasvim sigurno ne bismo radili ono što smo radili do sada.
Podsetiću vas da smo nasledili dug od 26 meseci po ovom osnovu. Taj dug saniramo da nijedanput nismo zakasnili tokom prethodnih 100 dana u izmirenju prema građanima koji po ovom osnovu imaju prava. Konačno, podsetiću vas da je ovo praktično usklađivanje sa izmenama i dopunama zakona kojima se definišu prava zaposlenih i njihov radni odnos. Dakle, nije reč o 2.400,00 dinara na koje se primenjuje 50%, već je reč o 1.706,00 dinara, na koje primenjujemo ovih 50% kao zagarantovana sredstva koja je država dužna da obezbedi onima koji po ovom osnovu ostvaruju prava. Ako primenite 16% na bruto zaradu, prosečnu bruto zaradu u protekloj godini, a koja iznosi 5.387,00 dinara, pa 50% na 1.700,00 dianra, videćete da je praktično reč o identičnom iznosu i finansijskoj neutralnosti, na kojoj mi sve vreme insistiramo.
Ni manje ni više od onoga što je postojalo do sada, a pri čemu možemo reći da ta sredstva nisu dovoljna, ali nažalost ova država ne može u potpunosti obezbediti ona potrebna sredstva koja bi bila dužna recimo da obezbedi da je finansijski sposobnija nego što je to trenutno slučaj. Naravno, ja ću vas podsetiti na brojne izmene i dopune i u ovom trenutku važećeg zakona, a koje su pre svega bile posledica usklađivanja potencijala države sa potrebama društva.
Očekujem da ćemo u najskorijem roku mi moći da damo veća prava i da zagarantujemo veće slobode onima koji su socijalno ugroženi, ali u ovom trenutku je za nas neprihvatljiva argumentacija kojom se ovakva politika koju mi predlažemo poslanicima na usvajanje, tumači politikom umanjivanja već onako limitiranih prava u toj oblasti socijalne politike. Dakle, to je politika finansijske neutralnosti, promene do kojih dolazi jesu promene koje su posledica izmene zakona kojima se definišu prava i obaveze zaposlenih.
Istovremeno, osnovna premisa kojom se može karakterisati politika koju smo mi podržavali prethodnih 100 dana, jeste sposobnost države i njena rešenost da izmiri obaveze po ovom osnovu. Mi ne kasnimo po tom pitanju. Nasledili smo dug od 26 meseci i taj dug sukcesivno vraćamo.
Znate, to je slika Vlade, to je slika DOS-a, koju poslanici u ovoj skupštini podržavaju i stoga sam bio dužan da ukažem na tu matematičku nepreciznost u tumačenju politike koju je resorno ministarstvo zastupalo, politike koju smo mi podržali, konkretno po pitanju prethodnog zakona, pa i po pitanju izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju i mislim da je, u svakom slučaju, naša dužnost da ukažemo na tu netačnost, a istovremeno ne tumačimo to nekom tendencioznošću, već prosto, eto, promenama koje same po sebi zahtevaju dodatnu argumentaciju i tumačenja. Hvala.

Da li se još nekod od predstavnika poslaničkih grupa javlja?
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.