Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana u načelu.

Za 125, protiv 34, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 24, ukupno prisutno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč?

Izvolite, gospodine Vučuroviću.

Poslanička grupa SRS je u raspravi u načelu već rekla sve šta misli o ovom zakonu. Pošto smo i u raspravi u načelu o drugim zakonima iz ovog paketa, a i u raspravi po amandmanima, pokušali da vas ubedimo da date korisnicima ovih sredstava veća prava i u tome nismo uspeli, povlačim svoj amandman.

Samo, gospođo ministre, kada delite posao u Ministarstvu pa im dajete da izračunavaju procente, dajte to uvek jednom čoveku. Jer, 30% od juče je danas 32%, 15% od prekjuče je bilo 18% juče, a radi se o istim iznosima, o istim zaradama, o istim osnovicama i svemu ostalom.

Konstatujem da je gospodin Vučurović povukao amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 49, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 14 od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Konstatujem da je gospodin Nikolić povukao amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.) (Narodni poslanik povlači amandman.)
Konstatujem da je gospodin Vujić povukao amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnosim amandman na član 3. stav 1. Predloga zakona  o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Nećete biti žedni, a gladni, videćemo.
Reči: "Zarade ostvarene po zaposlenom u opštini, odnosno gradu", zamenjuju se rečima: "Zarade ostvarene po zaposlenom u Republici". Obrazloženje - materijalno obezbeđenje usklađuje se kvartalno, prema kretanju prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi opštine, odnosno gradu, u svakom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, po objavljivanju zvaničnih statističkih podataka i korisniku isplaćuje razlika, što bi se trebalo zameniti - da im se isplaćuje kvartalno na osnovu zarade ostvarene u Republici.
Na osnovu ovog člana takođe se vidi neujednačenost prava na socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost od jedne do druge opštine što dovodi u neravnopravan položaj građane u Republici.
Dame i gospodo, gospodin Vladan Batić i Dušan Mihajlović - sluge CIE, verovatno će dobiti nagradu zajedno, što će veliki broj Srba poslati u Hag. Treba da ih predaju Karli del Ponte, mi Srbi kažemo - da joj ne uzmeš orah iz ruke, a kamoli da joj damo naše sunarodnike. Ničija nije gorela do zore, pa neće ni njihova, a neće ni vaša. Ode Kosovo i Metohija, braćo i sestre Srbi, izdade vas DOS-ovska vlast.

Hoćemo li da se vratimo na amandman?

Ovim zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana stvorene su takve anomalije, tkao da je smanjen dodatak, i to: materijalno obezbeđenje porodice, dodatak za negu i pomoć drugog lica, pomoć za osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu i usluge socijalnog rada - znači ovim zakonom je uvedena velika neujednačnost dodatka po opštinama u Republici. Zato treba ovaj amandman da ujednači dodatak na celoj teritoriji Republike.
Umesto prosjačenja po belom svetu, trebalo bi da se okrenemo svojoj privredi i svom radu i verujem da ne bi izostali pravi rezultati.
Takođe, mislim da bi trebalo angažovati celokupni intelektualni potencijal ove zemlje, koji je veliki i realan. Zato mislim da bi trebalo ovaj amandman usvojiti. Hvala.

Reč ima gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i ranije bio u situaciji da svojim predlozima, ili svojim amandmanima, ne budem u stanju da promenim ono što mislim da bi trebalo da bude promenjeno. Pretpostavljam da će tako biti i sada, ali neka bar ostane skupštinskoj većini, a i gospođi ministru, na razmišljanje - da li mi sada delimo  građane Republike Srbije, možda posredno povređujemo i Ustav Republike Srbije, time što kažemo da nivo socijalne sigurnosti za Republiku Srbiju nije jedan, nego je za svaku opštinu drugačiji, iako vrlo dobro znamo da je cena hleba u celoj Republici istovetna.
Pazite, onaj ko prima ovu pomoć iz člana 1. i 4. uglavnom razmišlja o hlebu, o osnovnim životnim namirnicama, o jednom paru cipela u nekoliko godina. To su proizvodi koji su mu dostupni zato što, ili nema nikakvih primanja, pa su mu ovo jedina primanja, ili ima tako mala primanja da mora da mu se dopunjuje do nekog nivoa socijalne sigurnosti, a onda ispada da nismo humani prema građanima u zaostalim opštinama, ili smo previše humani prema onima koji žive u velikim gradovima, pa njima kažemo - jeste, vama nivo socijalne sigurnosti nije samo da kupite hleb i jedne cipele u nekoliko godina, nego da platite i parno grejanje.
A u maloj, nerazvijenoj opštini, on ne može ni da sanja o tome da će imati bilo kakve dodatne usluge i mislim da je ovaj predlog zakona u stvari predlog uravnilovke, i trebalo bi da bude predlog uravnilovke. Dakle, ako hoćemo neku socijalnu sigurnost, obezbeđujmo im svima jednaku. Ovo nisu zarade, ovo ne zavisi od ličnog rada, ovo je država, država ima na raspolaganju određena sredstva, predvidela ih je budžetom. Trebalo bi da ih u podjednakom iznosu prenese korisnicima, a ona sada kaže - e pa, zavisi da li živiš u Lapovu, ili živiš u Subotici, ili živiš u Beogradu.
Mislim da sam i ranije o tome govorio, naravno, treba čovek da ima većinu da bi nešto postigao. Mislim da ovo nije zakon koji bi na ovaj način trebalo da reguliše ovu materiju i mislim da je vreme da izjednačavamo prava. Da su u pitanju prenošenja opštinama da one statutima uređuju ova prava, onda bih mogao da se složim da opština, u zavisnosti od toga koliko je bogata, koliko ima prihoda, koliko ima prirodnih resursa, da može, eventualno, da usklađuje ta prava, pa da predvidi i viši prag, ili niži, već u zavisnosti od mogućnosti.
Ali, kada Republika Srbija zakonom utvrđuje prava, ne bi trebalo da ostavlja da uvodi princip neravnomerne razvijenosti određenih regiona, zato što joj to ovim zakonom nije cilj i ovim zakonom ne može da uskladi, da izravna, da balansira neravnomerno razvijene sredine u Srbiji.
Dakle, ako neko prima po osnovu socijalne pomoći 1.500 dinara, to treba da bude i u jednoj opštini, i u drugoj, na istoku i na zapadu, severu u jugu, a to ovim zakonom, ukoliko se ne prihvati amandman, neće biti omogućeno. Hvala.

Ima reč ministar, gospođa Matković.

Vi ste, gospodine Nikoliću, potpuno u pravu. To je nešto o čemu sam više puta u javnosti govorila, mislim da su to prenosili i mediji. Znači, u dosadašnjem rešenju postoji taj problem koji se ne odnosi samo na ovo pravo, koje na različit način štiti porodice, u zavisnosti od toga gde one žive, i to je svakako jedna od stvari koje ćemo mi menjati.

Međutim, zašto se sada ne menja - pa evo, kazaću vam zašto: zbog toga što mi imamo nešto što smo proračunali pre, onda kada smo morali da preračunamo, kada se donosio budžet, kada smo proračunali šta su naše budžetske obaveze prema našim korisnicima. Da biste budžetske obaveze povećali prema jednim korisnicima, vi morate da ih smanjite prema drugima. Mislim da je to potpuno i do kraja jasno.

Mi ne želimo da ulazimo u obaveze, ako ne znamo da li te obaveze možemo da ispoštujemo. Da bismo znali koje obaveze, odnosno šta je ono što mora da se smanji, da bi nešto moglo da se poveća, mi moramo da posmatramo sistem u celini, i nadam se da se tu slažete. Jer, mi imamo jako veliki broj prava, koja se finansiraju iz socijalne zaštite. To nije samo ovo pravo na materijalno obezbeđenje porodice. Ono je najočiglednije. Kad vas neko pita - ko je zaštićen, vi najpre govorite o onima koji su socijalni slučajevi.

Mi imamo pravo na tuđu negu i pomoć, mi imamo hraniteljske porodice, gde se nalazi 2.000 dece bez socijalnog staranja, mi imamo 65 institucija, gde su deca bez roditeljskog staranja, gde su domovi za stare i domovi za mentalno retardirana lica.

Mi imamo centre za socijalni rad po celoj Srbiji, koji rade sa porodicama koje imaju problema u funkcionisanju, prilikom razvoda, sa decom koja imaju mentalnih problema. Postoji veliki pritisak. Juče smo govorili, ja sam sa jednim poslanikom razgovarala o tome da postoji potreba da se i hendikepirana deca dodatno zaštite, ako žive u porodici, pogotovu ako nam je vizija, a mislim da je to za sve nas važno, da nam bude što manje dece u institucijama, da se deca zadrže u porodici.

Kad je reč o hendikepiranoj deci, to nije samo pitanje materijalnog davanja, ali je pitanje i materijalnog davanja. Postoji veliki broj sada dodatnih prava i dodatnih potreba, koje bismo mogli štititi, ali da vidimo koja su sada ta prava. Juče sam sa jednim poslanikom o tome razgovarala i rekla sam - nama je veliki problem, mi sada pokušavamo to da procenimo, koliki je broj dece sa hendikepom. Znate, takvi se podaci u Srbiji ne znaju.

I dajte onda da vidimo, u okviru jednog koncepta, šta su nam prioriteti i da li su to deca sa hendikepom, da li je to, ako mi hoćemo da izmeštamo decu iz institucija u hraniteljske porodice, a institucije moramo da održavamo na ovom postojećem nivou, jer ih ne možemo sve odjednom ukinuti, znači, tu imamo te tzv. tranzicione troškove, koji znače prelaz iz jednog sistema u drugi.

Da li nam je to važnije, da deca koja su smeštena u institucijama, budu ipak smeštena u porodicama? Postoji mnogo otvorenih pitanja. Slažem se da je ovo jedno od pitanja koja su takođe važna i koja su negde u sistemu onoga o čemu mi razmišljamo. Sigurno je da treba ići u pravcu centralizacije. Ali, dok ne sagledamo sva ova pitanja, mislim, kao ozbiljni ljudi, mi nismo u stanju da kažemo sada kome treba dati prednost, ako nemamo podatke o tome koliko ima dece koja su hendikepirana, a nalaze se u porodicama, kojima treba neka dodatna zaštita. Mislim da takva deca zaslužuju zaštitu.

Znači, to je jedna mogućnost. Druga mogućnost je upotreba centralizovanog kriterijuma, koji nam je takođe važan. Treća mogućnost je - da li porodicama koje imaju, uopšte imaju decu, da li sada davati više nešto samohranim majkama?

To je čitav jedan sistem koji mi sada, ako poremetimo samo u pojedinim delovima, mi ćemo onda doći u veoma ozbiljnu situaciju. Iskreno da vam kažem, ono što bi se sada donelo, sutra bi se postavilo pitanje - zašto ne i ovi. Ima mnogo ranjivih grupa u našem društvu, ima mnogo ranjivih grupa u svakom društvu. Znači, da bismo mogli da vidimo sada gde treba da napravimo prioritete, moramo prvo da imamo jasnu sliku o tome kakve su potrebe, pa ćemo onda razgovarati o tome čije su potrebe veće.

(Predsednik: Vreme.)

Da li su veće potrebe vojnih invalida, ili su veće potrebe dece koja su hendikepirana, ili su veće potrebe dece koja su u instituciji ili su veće potrebe onih koji se nalaze u različitim opštinama sa različitim nivoom cenzusa. Naravno, mi ćemo, pošto je to zadatak Vlade, kada budemo imali sve relevantne podatke, izaći pred Skupštinu i imaćemo sigurno svoj predlog. Vi ćete sigurno imati priliku da date premedbe na taj predlog. Mi smo do sada već mogli nešto parcijalno da predložimo, ali mislim da parcijalno menjanje sistema može da nam nanese velike štete.

Vi sad kažete da je to mnogo mali iznos. Juče smo govorili o tome da treba da bude veća pomoć za opremu novorođenčadi, pa smo rekli da je to mnogo mali iznos. Govorili smo o dodatku za hendikepiranu decu, pa smo i tu rekli da je mali iznos. Znate, to su zaista vrlo ozbiljna pitanja. Mislim da to nisu pitanja gde bi čak trebalo da razgovaramo na način na koji se razgovara o nekim drugim pitanjima. Hvala.