Dame i gospodo narodni poslanici, molim da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2000. GODINU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Reč ima gospodin Đelić, ministar finansija.

Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas bih hteo da vam pričam o završnom računu budžeta 2000. godine. Taj zakon je do neke mere različit od drugih zakona, jer on ima potvrđujući karakter. On treba i vašim glasanjem, i ja ću tražiti od vas u ime Vlade da danas glasate za taj zakon, potvrđuje stanje u domenu javnih finansija u Repulblici Srbiji prošle godine.
Hteo bih samo da privučem vašu pažnju na dve ključne tačke. Prva, gledajući taj završni račun i taj obimni materijal, koji smo vam dostavili, jer je ovo novi saziv Skupštine i hteli smo i zahvaljujem se našoj Službi koja je pripremila takav obiman i iscrpan materijal, da bi vi mogli da imate dosta detaljan uvid u to šta se dešavalo u državnoj kasi prošle godine. Znači, hteo bih prvo da kažem nekoliko reči o suštini tog budžeta, a možda manje o formalnosti, jer ovakvi zakoni su bili usvojeni veoma brzo prošlih godina, jer se to uglavnom i smatralo kao formalnost.
Znači, hteo bih prvo da govorim malo o suštini ovog budžeta prošle godine i isto tako, a i taj materijal će vam biti dostavljen u toku ove sednice, da govorim o onome što je bilo nagovešteno. U ime Vlade Republike Srbije sam nagovestio pre nekoliko nedelja izveštaj o nalazu kontrole finansijsko-materijalnog poslovanja i zakonitog i namenskog korišćenja sredstava budžeta od ministarstava i republičkih organa i organizacija. Mada zakonodavac nije tražio to od Vlade, kao što smo se i obavezali pre nekoliko nedelja, mi želimo da vam danas predočimo prve rezultate te kontrole koja je izvršena na tom budžetu, na tom trošenju, na toj državnoj kasi, da vidimo i pogledamo zajedno da li je sve to bilo namensko, da li je sve to bilo zakonito. Rezultat je, na žalost, poražavajući i o tome ćemo pričati za koji minut.
Pogledajmo prvo tu prvu tačku i pogledajmo kakav je bio taj budžet. Pre svega, ako pogledate ono što se zvalo formalno - Budžet Republike Srbije - to je iznosilo u planu, što se tiče prihoda, 28,9 milijardi dinara, a prihodi koji su ostvareni su 31,5 milijardi dinara, što je nominalno 9% više od plana. Ali, kada znate da je taj budžet planiran sa jednom nultom stopom inflacije za 2000. godinu, a da je ona bila 116 %, vidimo da je na prihodnoj strani išlo veoma loše i to je sklop raznih stvari, ali očigledno je da je izvršenje budžeta na prihodnoj strani bilo najverovatnije najlošije i mislim da mogu reći najlošije u ovoj deceniji.
Ako pogledate šta se dešavalo na prihodnoj strani, kao što smo imali mogućnosti da raspravljamo u momentu usvajanja budžeta za 2001. godinu, reći da je prihod bio 31,5 milijardi dinara ne iskazuje celu istinu, daleko od nje, daleko od toga, jer tu treba dodati dve stvari, i tu dolazimo do onoga što nije bilo pravilno u našoj prihodnoj strani i što je ispravljeno fiskalnom reformom ove godine, za koju ste glasali pre nekoliko sedmica. To je da se na posebnim računima i shodno ovlašćenju samo Vlade Republike Srbije, znači bez vašeg ovlašćenja, bez vaše kontrole, poštovani narodni poslanici, prikupilo od strane naših građana još 4,8 milijardi dinara. Eto još prikupljanja javnih prihoda, a da vi, niti naš narod nisu bili blagovremeno informisani, niti je bilo javne rasprave, niti se tu odlučivalo, niti su se ukrštala mišljenja kao što je bio slučaj u pravoj raspravi oko prihodne strane koju smo imali ove godine.
To nije sve, jer ako pogledamo posle toga šta se dešavalo na rashodnoj strani, ovaj budžet, ako ga pogledate u računovodstvenom svojstvu je izgledao 31 milijarda na prihodnoj strani, pa 32 milijarde na rashodnoj strani, vratiću se na to, izgledao je nešto manji nego što je u stvari bio. U stvari, na prihodnoj strani to je bila 51 milijarda, jer uz ovo što sam rekao i vidite u materijalu, tu je bilo još dodatnih specijalnih računa koji su u stvari znatno povećali obim prikupljanja poreza, taksi i raznih dažbina i čak 40% od toga što je prikupljeno nije prošlo normalnu demokratsku proceduru i tu je manjkavost prošle godine i prihodne strane i tog budžeta i to je jedna velika manjkavost.
Što se tiče rashoda i tu je ista stvar. Svi ti specijalni računi, te namenske takse su posle trošene po nekim specijalnim programima i kao što se na prihodnoj strani nije sve znalo, niti je sve išlo kroz jednu normalnu demokratsku proceduru, i nešto pomnije ćemo o tome pričati kada budemo pričali o ovoj kontroli i ovim rezultatima, isto tako se mnogo manje kontrolisalo i znalo šta se dešava u tim namenskim rashodima, kojih je bilo čak 14,5 milijardi dinara, gde se trošilo za razne namene, a da parlament, kada je glasao za budžet prošle godine, nije dao odobrenje eksplicitno da i vi, pa i cela nacija znaju. Znači, to je jedan veliki problem ovog prošlog budžeta, koji ne može da se iskaže u ovom zakonu, završnom računu, ali bih hteo sa ovom prvom stvari da predočim malo i suštinu onoga što se dešavalo prošle godine.
Druga stvar, koju bih hteo da napomenem, da kada pogledate pretpostavke po kojima je ovaj budžet bio napravljen, vidimo da smo imali vođenje javnih finansija koje nije bilo dolično jednoj normlanoj evropskoj državi. Prošle godine, ako znamo kakva je bila situacija 1999. godine i teškoće u kojima se nalazila naša zemlja, planirano je ipak, verovali ili ne, da u budžetu inflacija bude nula. Ni u Evropskoj uniji i u mnogo uređenijim i stabilnijim zemljama nikada se ne planira nulta inflacija, ali oni koji su pripremali budžet za sledeću godinu su planirali nula.
Šta to znači suštinski? To znači suštinski da je država u startu planirala da za neke budžetske korisnike ne planira dovoljna sredstva, shodno tome kolika je trebalo da bude inflacija i kada pogledate kakva je ona u stvari bila, ona je bila 116% prošle godine i najviše zbog toga što su se u jednom momentu oslobidile sve one cene koje su dve i po godine bile pod administrativnom kontrolom i zbog toga mnogi budžetski korisnici nisu mogli da ostvare svoja prava u jednom realnom značenju, jer formalno kada se planirao taj budžet on nije bio planiran na nekim realnim osnovicama.
Treća stvar koju bih hteo da napomenem i to je ona zadnja u ovoj prvoj tački koju sam napomenuo, tj. kakva je suština ovog budžeta, to je da on jednostavno, pa i u ovakvim pretpostavkama nije dao ono što je obećao budžetskim korisnicima. To smo već napomenuli i dozvolite da vas podsetim: oktobra prošle godine jednostavno dečiji dodaci nisu bili plaćeni dve godine; seljačke penzije nisu bile plaćene tri godine. Zbog toga što se taj budžet veoma loše izvršavao na prihodnoj strani i što mnogi prihodi koji su trebali da idu kroz budžet, i da daju novac onima koji imaju zakonski određena prava, nisu išli tim licima, nego su išli onima koji su imali namenske takse, a u upotrebljavanju i trošenju tih namenskih taksi, a videćemo to za koji minut, bilo je velikih, čak i nenamenskih i protivzakonitih, stvari.
Samim tim ovaj se budžet ne može, kako je u teškim okolnostima sproveden, smatrati jednim demokratskim budžetom, jer nije prošao kroz vašu kontrolu, ni u usvajanju, ni u izvršenju. I, ako pogledamo način na koji se on završio, vidimo da se tu završava jedan ciklus.
Kao što vidite, u završnom računu je čak bilo planirano, kao i prethodnih godina, da bi se prikrila istina, a to je da mi imamo deficit, a imali smo deficit svih ovih godina u budžetu. Ali, da se na računovodstveni način taj deficit prikrije jedan od mnogih načina je bio da se upotrebi januar mesec, i sigurno bi tako i bilo, siguran sam, da se vlast nije promenila, odnosno iskoristi januar mesec i ti prihodi za januar mesec se upotrebljavaju za pokrivanje rashoda za decembar prethodne godine.
Tako je bilo i u budžetu za 2000. godinu i zbog toga je on pokrivao samo za period od 1. februara do 31. decembra, ali mi smo baš tog 31. decembra u ponoć zaustavili izvršenje i rekli, kao u svim normalnim zemljama, hajde da vidimo gde smo u toj godini. I, tu se naravno iskazao jedan deficit od milijardu i nešto dinara.
To je samo jedan od vidova na koji način se krilo od nacije i od vas da u stvari imamo deficit, da imamo mnogo više zahvatanja sa strane države, nego što je ona htela da prizna u budžetu, da ona mnogo manje troši zbog toga što ide sa nekim nerealnim pretpostavkama i zato što ne daje, jer ima specijalne račune, onima koji imaju zakonom regulisana nekakva prava. I zbog toga, ako pogledamo ovaj završni račun, iskreno želim da ovo bude zadnji i tako će i biti ove godine, koji je izvršen, koji je završen na ovim bazama.
Nadam se da ste kroz ovaj obimni materijal mogli da vidite i one funkcije koje finansira naš budžet, jer je budžet jedna plemenita stvar. Nije sve trulo u sistemu naših javnih finansija. Jednostavno, loše se rukovodilo njima. Ima tu dobrih zakona i dobro uređenih stvari i kada pogledate ono što budžet treba da finansira, i finansiraće ih i ove godine, tu vidimo da je on izuzetno važan element našeg javnog života i našeg ekonomskog života, i verujte, Vlada će se, kao i cela ekipa i ja lično, boriti svojski da izvršimo ono što je predviđeno, jer su tu predviđene veoma važne stvari za našu zemlju.
Ovi porezi koji su predviđeni, za koje sada svi znaju, koje svi mogu da kontrolišu, da idu tačno onima kojima su namenjeni, jer više nema sakrivenih računa, nema više specijalnih namena. Sada znamo na šta se troši ovaj novac, a ako imamo predviđen deficit tačno znamo koliko je planiran. Ako ne dođe do onih prihoda na koje računamo, tačno znamo koje ćemo rashode smanjiti i kojim prioritetima ćemo se rukovoditi.
Nadam se da je ovaj budžet za 2000. zadnji za koji ćete glasati po ovakvim osnovicama i sigurno će biti zadnji. Već sam jednom napomenuo, ali bi hteo da ponovim - u sledećih nekoliko nedelja Vlada Republike Srbije će vam uputiti predlog zakona o budžetskom postupku, gde će se ova materija dalje urediti. Tako ćete vi, kao narodni poslanici, imati još više kontrole u tome kako se sklapa budžet, kako se usvaja, a što je još važnije, kako se izvršava.
To mi omogućava da pređem na drugu tačku koju sam želeo da vam izložim. To je da će sastavni deo tog izveštaja završnog računa biti i izveštaj budžetske kontrole. Vi ćete dobiti taj dokument tokom ove sednice. Tu želim da vam predočim nekoliko elemenata, koji su bili obećanu u onom momentu kada ste glasali za budžet za 2000. godinu, a to je stanje u kome smo zatekli državnu kasu i ono dokle je stigla ta budžetska kontrola.
Prvo bih napomenuo kako je ona nastala. Zakonom o javnim prihodima i rashodima je propisana budžetska kontrola. Međutim, ako ponovo pogledate nešto što je formalnost, a ono što je realnost, vidite ogroman jaz. U Srbiji za celu budžetsku kasu, a to je najveća kasa u našoj zemlji, imali smo samo pet ljudi. Samo pet. To je manje nego što je imalo neko prelduzeće.
Ti ljudi nisu imali opremu niti su imali odluku, a čak ni mogućnosti da urade ono za šta su bili formalno određeni, da kontrolišu da li se novac iz državne kase troši namenski i po zakonu. Čak se može reći da se od njih pre svega tražilo, a bilo ih je krajnje nedovoljno, da se što manje mešaju u taj posao.
Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na sednici od 6. februara, odlučila da se Ministarstvo za finansije i ekonomiju zaduži, budžetska inspekcija koja je u njegovom sklopu, da se uz pomoć finansijske policije RUJP, pa i ljudi iz ZOP-a, lati tog posla. Jednostavno, kada imate samo pet budžetskih inspektora, nemate dovoljno ljudi da obave taj posao i tako, zahvaljujući saradnji sa njima, a njima se zahvaljujemo u ime Vlade Republike Srbije, i ZOP-u i RUJP-u, mi smo uspeli da sastavimo jednu ekipu od 43 osobe. Mnogi od njih su bivši SDK-ovci, koji su pre 10 - 15 godina bili zajedno i radili taj posao, oni su se svojski latili tog posla.
Ponovo želim da im se zahvalim, jer su danima i noćima radili na ovome, i imam veoma visoko mišljenje o tome šta rade. Veoma pomno i profesionalno rade ono za šta su zaduženi.
Za sada inspekcija je izvršena u 14 ministarstava, republičkih organa i organizacija. Neću navoditi celu listu, ali tu je pre svega Ministarstvo finansija i ekonomije, Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad i zapošljavanje, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Privremeno izvršno veće AP Kosova i Metohije, Direkcija za regionalni razvoj Republike Srbije - Priština, Direkcija za obnovu zemlje, Fond za razvoj Republike Srbije, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i najzad Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.
No, tome nije kraj. Ostalo je još 14 glavnih organa. Za jedno 3 - 4 nedelje ponovo ću izaći pred vas, kada taj posao i na drugom delu bude završen, da vam predočim celokupne rezultate tog posla. Ali, za sada, oni su obuhvatili posao od 1. februara 2000. godine, kada je počeo ovaj budžet za 2000. godinu, pa sve do 25. januara 2001. godine. Znači, nešto duže i čak veoma blizu onom momentu kada su počeli rad.
To je samo početak. Ova služba i ova ekipa koja je počela rad predstavlja samo početak rada jedne snažne službe koju ćemo formirati u Ministarstvu finansija i ekonomije i koja će biti ta kontrola od koje će se malo i zazirati, koja je profesionalna i koja pokazuje svima da i te kako pomno prati, pazi, kontroliše ono što se radi u toj državnoj kasi, jer svaki dinar javnih prihoda je teško stečen. Svaki dinar javnih prihoda je jedan dinar manje za naše ljude i veoma je važno da ti ljudi znaju i te kako dobro da to kontrolišu, odnosno da znaju šta se sa tim novcem radi.
Zbog toga je ta inspekcija od 25. januara ove godine, jer je reč o kontroli budžeta za 2000. godinu, počela, a nastaviće kada završi ovaj posao oko budžeta za 2000. godinu, odnosno kontrolisaće i izvršenje budžeta za 2001. godinu, i to odmah. Nema tu nikakvog opredeljenja između - pre, ili - kasno. Oni će profesionalno raditi posao, nezavisno od datuma koji se odnosi na činjenice.
Napomenuo bih sada još nekoliko činjenica. Prvo, kada počnete taj posao vidite do koje mere je razorena naša državna uprava. To mi u Vladi vidimo svakog dana. Izuzetno malo se možda moglo, a do velike mere nije se ni htelo, investirati i razvijati ta državna uprava. Pogledajte, istaći ću samo nekoliko važnih faktora koji su i te kako otežali rad te službe i inspekcije.
Prvo, korisnici budžeta u poslednjih 10 godina nisu bili kontrolisani. Oni važni nisu bili kontrolisani. Kontrola je bila pre svega za lokalnu samoupravu, a tu i tamo je bilo neko ministarstvo kontrolisano, ali u poslednjih 10 godina nije bio nijedan ozbiljan poduhvat da se kontroliše što se dešava u državnoj kasi.
Tu ima malo metodologije i malo navike.
Drugo, ako pogledate šta su radili korisnici budžeta, oni su značajan deo svojih sredstava prenosili drugim korisnicima i pravnim subjektima, organima i orgnizacijama, a istovremeno nisu obezbeđivali dovoljnu pratnju i obezbeđenje njihovih sredstava. Imali smo, ako hoćete, i nije tu bilo sve namerno nezakonito, ali već tada su bile stečene veoma loše navike i moramo aktivno protiv njih ići. Mnogi budžetski korisnici novac koji je njima dat lako daju nekim drugim organizacijama, a da nema kontrole i praćenja sredstava, koji postoje u jednoj demokratskoj zemlji.
Zbog toga dokumentacije ima veoma malo.
Treća stvar, dokumentacija za utvrđivanje činjeničnog stanja je dosta slaba. Njena verodostojnost i nedoslednost su dosta eklatantni. Čak mogu reći, nažalost, da je bilo slučajeva, kada je krenula ova inspekcija, uništavanja nekih dokumenata ili pokušaja da se dokumentacija zameni ili izmeni u hodu.
Četvrto, ako pogledamo poslovne knjige i druge obavezne evidencije, nažalost, videli smo na svakom koraku da tu nije bilo dovoljno profesionalnosti ili pak gazdovanja. Retko je da se nađe neka služba, a da stvarno pedantno i uredno vodi evidenciju onoga što ima i sa čime raspolaže.
Peta stvar je, što je takođe činjenično stanje, da je bilo i te kako u mnogim slučajevima nužno da se upotrebe dodatne informacije, unakrsna kontrola, prostorna kontrola, da se utvrdi kakvo je stvarno činjenično stanje. Najzad, bilo je teško i onima koji su bili kontrolisani, jer je dobar deo ove kontrole izvršen u vreme izrade završnog računa i tu je bilo puno posla.
Sada, ako pogledamo ono što sledi, kao što sam rekao, pre nego što iznesem nekoliko detalja o onome što je urađeno, počeće posao na kontroli kod drugih organa i kontrola na izvršenju budžeta za 2001. godinu.
Ali, isto tako, u sklopu Komisije za zloupotrebe, i mi ćemo nastaviti posao i na onim bivšim godinama, znači, od 1989. do 1990. godine, nećemo stati na tome. Ušli smo u trag mnogih stvari i nećemo stati dok se sve ne razjasni.
Kakvo je stanje - prvo, želim da kažem da su efekti kontrole i preduzete mere koje imamo došli do nekih zapanjujućih spoznaja. Ako se setimo da je budžet, primera radi, ako dodate i te posebne račune, bio negde oko 50 milijardi dinara, nešto više, bilo je tu i deficita, onda da vidimo ove prve nalaze, znači samo u 14 ministarstava, organa i službi došli smo do rezultata koji slede, i to za samo ova tri meseca, koliko traje ova kontrola.
Prvo, nenamensko korišćenje sredstava je iznosilo 1,300.000.000 dinara. Nezakonito trošenje sredstava je iznosilo skoro 400.000.000 dinara. (Poslanik iz sale: Strašno.) Apsolutno strašno, gospodine, apsolutno, izuzetno strašno, jer taj novac je državni novac, a nije ničiji privatni novac. (Aplauz.) Iza toga se kriju, gospodine, pare koje je trebalo da se potroše na zdravstvo, na decu, koja je trebalo da budu lečena od leukemije, to se nalazi tu. (Aplauz.) Tu se nalazi novac koji je trebalo da se potroši na one koji su bili pogođeni zemljotresom, a nije potrošeno na njih, tu se nalaze mnoge nezakonite stvari, gospodine, i te kako je strašno. (Aplauz.)
Ako pređemo na nenamensko korišćenje sredstava solidarnosti, to je još jedna dodatna milijarda dinara, a neuplaćeni porezi i doprinosi i drugi javni prihodi su 40,6 miliona dinara. Sada, kada se suočite sa takvom situacijom, naravno da ne može sve odmah da se ispravi, ne može odjedanput pravda svuda da pođe i da dođe, ali ova služba i MUP, u kontaktu sa sudijama, krenuli su da se kontrolisanjem, kontrolisanim subjektima putem rešenja nalaže i povraćaj nenamenskih i nezakonito utrošenih sredstava, protiv odgovornih lica u tim organima će biti podnete krivične prijave. Za sada, prema definitivno utvrđenim činjenicama, radi se o 12 krivičnih prijava, sedam prijava je za privredni prestup i pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Gospodine, ukrasti od državne kase je još lošije, još strašnije, nego ukrasti od jednog privrednog subjekta. Hvala vam puno. (Aplauz.)

Ima reč gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, povređene su odredbe Poslovnika, član 98. stav 1. i član 201. stavovi 3, 4. i 5. Mi smo, naime, danas ovde pozvani da raspravljamo o Predlogu zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu.
Imali smo predstavnika Vlade, koji je rekao da završni račun budžeta treba prihvatiti, a onda je krenuo na sasvim novu tačku dnevnog reda, za koju poslanici opozicije uopšte nemaju materijal. Onda je govorio o onome što nije na dnevnom redu, i ja vas, gospodine predsedniče, pitam - zašto zbog toga nije opomenut?
I druga stvar, gospodine predsedniče, vi znate kako Vlada podnosi izveštaj, na čiji zahtev, ko izveštaj treba da pregleda kada se izveštaj stavlja u dnevni red, o čemu želim da ovde samo kažem nekoliko reči - reagujući na istupanje ministra Đelića, ne reagujući na to što on neke svoje nedostatke nadoknađuje jakim glasom, mene to ne interesuje. Međutim, ministar Đelić je ovde nagovestio veliki kriminal, nenamensko trošenje sredstava, a predlaže nam da usvojimo završni račun budžeta za 2000. godinu.
Znate, ako postoje takve malverzacije, zašto usvajamo Zakon o završnom računu budžeta? Dajte da utvrdimo prvo, jer ja nigde u materijalu, a pročitao sam ceo Predlog zakona, nisam pročitao da je bilo nekih malverzacija, u čitavom zakonu, i u svim obrazloženjima nema malverzacija.
Naravno, vi se smejete, vi ste dobili izveštaj te budžetske kontrole, pripremili se za diskusiju po tom izveštaju, podsmešljivo se smejete, kao što to Neda Arnerić radi, i žvaće neku žvaku već treći sat, ali vas pitam, ako ste već toliko otvoreni za raspravu, što to niste podelili poslanicima opozicije?
To je znak da se vi bojite - zašto? Zato što, ako ste prozvali Peru Perića u tom materijalu, voleo bih da vidim i njegovu izjavu povodom toga, a ne da vi ovde izađete, gospodine ministre, sram vas bilo, i da pominjete decu koja imaju leukemiju. (Žagor u sali.) Šta vam je, pa niste naučili od radikala kako treba u Skupštini da se ponašate. Budite gospoda, budite dostojanstveni. To se ne radi u Srbiji, gospodine ministre, znamo mi vrlo dobro kakve probleme pojedinci imaju, i to ovde ne pominjemo.
Ali, zaista je besprizorno ovo što radite. Ili ćemo govoriti o završnom računu budžeta, ili ćemo govoriti o nekom izveštaju, u kome su određeni ljudi označeni, obeleženi kao ljudi koji su nenamenski trošili državni novac, narodski novac, budžet, krali, otimali, i činili sve ono što je protivzakonito.
Zato vas molim da nam kažete, gospodine predsedniče, da li učestvujete u ovoj ujdurmi, 15. marta smo dobili Predlog zakona o završnom računu budžeta, da li ste znali da nas danas na sednici čeka tek neka podela materijala o tom zakonu? Da li znate da mi nismo spremni za diskusiju o tom materijalu, da li znate da taj materijal nije bio na odborima.
Šta ti je Nedo? Stevo, ti si ozbiljan čovek, je li na meni nešto ima ... (poslanik Stevan Kesejić, sa mesta: Nema.)

Molim vas da prestanete sa dobacivanjima, a gospodina Nikolića molim da završi.
Da budemo sa jednim načisto, gospodo narodni poslanici, prvo, nema nikakvog razloga da iz prepodnevnog dremeža upadamo u ovako žestoke i potpuno nepotrebno žestoke duele, jer zaista za to nema povoda. I najveće nepodopštine ranije vlasti, i najveće greške današnje vlasti, mogu se izneti argumentovano, staloženo i bez međusobnih vređanja.
Prema tome, molim vas da nastavimo sa radom, onako kako smo radili pre podne. (Slobodan Tomović traži reč povodom povrede Poslovnika.) Pa dobićete reč, zaboga miloga. Čemu nervoza, čemu visoki pritisak, sedite, molim vas, pa dobićete reč.
Da jednu stvar budemo načisto, pitan sam da li učestvujem u nekoj ujdurmi ovde i šta je na dnevnom redu. Potpuno je jasno šta je na dnevnom redu. Predlog zakona o završnom računu ste dobili onda kada su svi narodni poslanici dobili. Danas u toku dana je stigla informacija koja je pripremljena narodnim poslanicima. Ona se ne usvaja, ona može da koristi svakom. Ne znam da je iko ovde dobio, možda izuzetno neko.
Što se uzbuđujete, gospodo. Ima li neke panike? O čemu se radi - bomba, vatra, fire. To je ovaj materijal koji sam video pre petnaestak minuta, koji se umnožava i koji će narodni poslanici dobiti čim bude umnožavanje gotovo. Dakle, ne usvaja se, ne diskutuje se. Prema tome, taj dokument nije na dnevnom redu. Da li će neko taj materijal koristiti u diskusiji, pretpostavljam, ako ga neko ima, da će koristiti.
Mogu gospodinu Nikoliću ili gospodinu Tomoviću da dam, pa neka ga prelistaju kao što sam i ja, pa ga koristite i vi. Možete i vi iz toga videti koje su sve zlupotrebe bile, pa izneti to ovde za govornicom. Ali, to nije ono što je na dnevnom redu. Zaista, prvi put ovoliko dugo govorim na primedbu o Poslovniku, ali sam zaista optužen da učestvujem u nekoj ujdurmi. Ujdurme nema.
Otvaram raspravu o Predlogu zakona o završnom računu.
Pre toga, dajem reč gospodinu Tomoviću, po Poslovniku.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, cenjeni gospodine ministre, verovatno da je moj problem što burno i spontano reagujem, jer moja primedba se odnosi na to što čujem nešto prvi put, tako što nisam mogao da vidim u ovom materijalu koji je na dnevnom redu. Otuda je bila moja reakcija. Gospodin je sa govornice pružio prst na mene i optužio me za nešto za šta nema dokaze, u čemu zaista nisam sudelovao. Molio bih da se vidi šta je to što gospodin meni lično zamera, optužujući me sa ove govornice.
Dakle, ja ću iskoristiti vašu ponudu da uzmem to što jedino vi za sada imate, da pogledam, pa ako u tome ima nečega, spreman sam da se izvinim, ne samo gospodinu Đeliću, zvanom Boža, nego i svima drugima ako sam ih na bilo koji način uvredio. Ali, dajte nam mogućnost da na ravnopravan način učestvujemo u ovoj raspravi. Govorim to zbog toga i neću na vas da pokazujem prstom, postoji u srpskom narodu na koga se prstom upire. Hoću samo da vas pogledam. Ja sam bio, takođe, član Vlade. Trudio sam se da imam neki dignitet i rejting. Bio sam i u prelaznoj Vladi. Dakle, to je razlog što ne želim s vama da polemišem, ali želim da dobijem taj materijal da bi po njemu mogao da se izjašnjavam.
Dakle, izašao sam da reklamira povredu Poslovnika, jer ako neko uvredljivo govori o onom drugom, pokazujući na njega prstom itd., onda verovatno da i Skupština treba da se izjasni da li je povređen Poslovnik ili nije. Pošto znam kako će Skupština da se izjasni, hvala vam što ste mi pružili priliku da kažem šta o tome mislim, a unapred znam kako će da se izjasni DOS-ovska većina, dajte mi da pogledam to da bi mogao da se prijavim za diskusiju. Zahvaljujem.

Materijal je dosta obiman. Umnožava se, kad bude gotovo dobićete svi. Ja vas molim da polako stišamo strasti.
Reč ima gospodin Đelić, a zatim gospodin Ivković.

Samo bih hteo da kažem dve stvari. Prvo, što se tiče statusa dokumenta, u momentu diskusije usvajanja budžeta Republike Srbije za 2001. godinu, najavio sam u ime Vlade Republike Srbije, da ćemo vam u momentu završnog računa budžeta za 2000-tu godinu, dostaviti prve nalaze budžetske inspekcije o kojoj smo govorili u tom momentu. Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici usvojila taj dokument. Izvinjavam se, jer smo u ovom momentu želeli da to bude što ažurnije, da dobijete najsvežije podatke, svi, i iz pozicije i iz opozicije. On je usvojen i on se sada umnožava i biće vam dostavljen kao informacija koja ide sa budžetom.
Što se tiče prozivanja, stvarno nisam hteo nikoga lično da prozivam, jer tu nema mesta za nešto lično. Jednostavno, u jednom momentu mi se učinilo da je bilo neke ironije u intonaciji. Izvinjavam se vama gospodine ako sam vas povredio, jer nemam ništa lično protiv vas, ali činilo mi se da sam u jednom momentu čuo neku ironiju koja stvarno nije primerena ovome. Ako je nije bilo, izvinjavam se. Hvala.

Molim vas za malo tišine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi trebalo i gospodina ministra i vas sve u sali da upozorim da je na dnevnom redu rasprava o Zakonu o završnom računu budžeta Republike Srbije. Međutim, na dnevnom redu je promovisavanje opravdanosti politike DOS-a, koju je DOS zacrtao u svojoj predizbornoj kampanji, dokazati da su pre DOS-a svi bili kriminalci, lopovi, neznalice, a sada je došao transparentni, pametni i pošteni DOS na vlast.
Prema tome, draga gospodo, ovo što kolege iz Demokratske stranke Srbije već imaju, nemojte ni da nam delite, jer ću na jednom prostom primeru da pokažem šta je bio zadatak. Ono što je važno za Vladu Republike Srbije i za ovu skupštinu je da je završni račun Vlade Republike Srbije za prošlu godinu usvojen na Vladi, razmatran bez i jedne primedbe na svim odborima Skupštine i došao je ovde da otvorimo raspravu u načelu, a potom u pojedinostima. Interesantno je da je Vlada Republike Srbije, koja je inače žestoko organizovala tim, pa je budžetsku inspekciju povećala za jedno dvadeset puta ...
(Predsednik: Molim vas da se saslušamo. Molim vas za red u sali, jer ću prekinuti sednicu. Zaista, ovako nema smisla raditi.)
... da je Vlada Republike Srbije upravo danas imala sednicu i upravo danas odlučila vama da stavi dokazne materijale o svemu ružnom što je našla. Toliki su dokazi da je naš emotivni ministar dopustio sebi verovatno da napravi veće ekskurzije, a i vama da vas izazove da aplaudirate načinu i kako se radilo.
Međutim, pojavljuje se po jedan problem i disproporcija u optuživanju. Ako pogledate "Politiku", kada je proslavljala 100 dana nove demokratske Vlade, slobodne i nezavisne Srbije, tada je "Politika" ili onaj pisac koji je pisao te četiri stranice tog pamfleta, napisao strahovitu stvar, da je ranija Vlada proneverila 3,5 milijarde dinara. Znači, Vlada Republike Srbije, ovde je ministar pravde, je preuzela ulogu istražnog organa, preuzela je ulogu tužioca, preuzela je ulogu izvesnog sudije, podizača optužnice, sprovođenja istražnog procesa i presudila.
Napisala je - pronevereno 3,5 milijarde dinara. Da li je to smeo neko da napiše u "Politici" bez svih dokaza? Nije smeo, osim ako je to napisao neko ko je uveren da živi u jednoj totalitarističkoj partijskoj državi, u kojoj lideri DOS-a mogu i da smene potpredsednika bez nas poslanika koji biramo i smenjujemo.
Sada se pojavljuje problem. Gospodin Đelić smanjuje cenu, kaže nije više 3,5 milijarde pronevereno, nego je 400 miliona nezakonito, a milijardu i 400 je nenamenski. To je već milijardu i 800. Znači, upola manje smo krivi nego što smo bili. E, sad vidite kako se radilo u Vladi Republike Srbije. Svako ko je pismeni građanin ove zemlje, a hvala bogu svi građani ove zemlje, zahvaljujući sistemu obrazovanja, su pismeni, i te kako razumeju šta se sada radi ovde danas u ovoj sali.
Da ne mislite da ćete prevariti ove građane koji gledaju, da vam umesto njih kažem da će im biti smešno to što radite, jer svakom je jasno da ste vi, dolazeći u Ministarstvo ostvarili svoju veliku nameru da proizvedete krivicu iz sve snage onih pre vas, a neki možda i jesu krivi, ali daleko veći deo nije kriv za ono što se radilo. Gde god je namenski, da vidite nenamensko, gde god je nenamenski da proglasite nezakonitim.
Evo, imam jedan primer kada je u pitanju ministarstvo, a gde sam ja bio na čelu. Pogledajte ovaj kupus. Ovaj kupus ovde od 99 strana, zahvaljujući tome što imam potpuno normalnog čoveka koji me zamenjuje na svom mestu, jednog izuzetnog kolegu gospodina profesora Domazeta, koji je razumeo i shvatio. Ako je inspekcija proveravala šta se radi i proveravala šta su radili saradnici Baneta Ivkovića, osnovni je red da upoznam svog kolegu, ranijeg ministra, šta su napisali. To što je napisano, napisano je 9. marta.
U tome što je napisano 9. marta, a predato 12. marta, stoji da postoji pravo onih koji se spominju da u roku od 8 dana dostave primedbe, a ukoliko se primedbe ne dostave, smatraće se da je izveštaj tačan. Jedini čovek koji je bio u toj poziciji da pogleda kupus o njemu, namenski napisan, pod pritiskom 42 dana ludačkog rada, mora da se nađe itd., sam bio ja. Čim sam to dobio i uradio primedbe, cena se smanjila za 80%. A moja krivica je sa 2% utrošenih sredstava nenamenski i nezakonito pala na 0,2%. Oni su smanjili sa 15 miliona na svega 3,5 miliona celu priču.
Znači, sačekajte, ima dalje, to je u narednom nastavku. Znači, želim da kažem da nijedan ministar izuzev mene nije bio u poziciji da proveri šta je to napisala inkvizitorsko žbirovska - ekipa, koja je trebalo da potvrdi teze DOS-a da su kriminalci, bitange, neznalice radili posao pre njih, a oni transparentno, i prozirno, i totalno došli na vlast, pa su čisti i nevini. Nijednom čoveku nije data šansa da proveri šta je napisano u izveštaju, da na to što je napisano stavi primedbu i da dobije šansu da mu se prihvati ili ne prihvati primedba. Naravno, idemo dalje, nema teorije da se prihvate baš sve primedbe, jer moraju da budu krivi, jer kako će DOS da dokaže da je bio u pravu, da su lopovi pre toga bili.
E sad, ta priča koja je napisana, jedan od glavnih žbirova cele priče poziva 12. aprila sve urednike dnevne štampe i deli nešto što ne bi trebalo da imam u ruci, a pošto je njima podeljeno onda sam dobio i ja od njih, pošto ja imam dobre saradnike. To je krivična prijava. Ona se 12. aprila deli, u četvrtak, i daje nalog da se u svim sutrašnjim novina, na veliki petak, 13. aprila, pojave teze iz krivične prijave na bazi kojih je podignuta optužnica. To su dobili svi novinari u medijski vrlo kontrolisanoj državi. Kompletno sva štampa 13. aprila objavljuje iste tekstove i dokazuje koliko sam u pravu za ovo što govorim.
Znači, u nastavku ću nastaviti da pričam priču, a poruka je sledeća. Na dnevnom redu je zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije. Na taj zakon nijedan odbor nije stavio primedbu. Mi ovde o tom zakonu treba da diskutujemo i da konstatujemo činjenicu, da je politika Skupštine u starom sazivu bila da se ide na što manja opterećenja porodica i privrede, jer je bio embargo, bilo je bombardovanje. Trebalo je pružiti šansu da privreda sa što manje opterećenja radi i da obezbeđuje lične dohotke zaposlenima. To je bila politika ove skupštine, to je bila politika one vlade. Za razliku od te politike, koja je imala svega 7,8% prihoda od ukupnog društvenog proizvoda Jugoslavije u budžetu, vi ste, drage moje kolege većinski poslanici DOS-a, izglasali Đelićevu politiku, da zahvatite samo na bazi poreza i akciza 14,5% ukupnog društvenog proizvoda Jugoslavije.
To je totalno drugačija politika. Napumpao je veliki budžet, zahvati koliko hoćeš, a onda ću da obezbedim davanja. To je ona priča o mostu, gospodine, vi što vičete vreme, i o ćupriji. Da vas pitam, ako već zalazimo u kriminalističe i korupcionalističke priče, kako ćete preživeti činjenicu da je sada smanjena optužba od milijardu i 400 miliona nenamenskog i 400 miliona nezakonitog trošenja, mnogo manja od tri milijarde dolara gospodina Đelića, gde piše samo socijalni program ili gospodina Novakovića, koji piše, subvencije u privredi, četiri milijarde.
Na bazi čega će gospodin Đelić da govori o te tri milijardi, na bazi čega će gospodin Novaković, ministar rudarstva i energetike, da troši četiri milijarde? Kako će on da odluči za šta daje pare IMT-u, a ne daje "Filipu Kljajiću", za šta daje "29. novembru" iz Subotice, a ne daje Trsteniku "Prvoj petoletci". A radi se o tome da ste vi, usvajajući novi sistem budžeta, usvojili eventualno pravo ministra ili Vlade da troše 19 milijardi dinara mimo ove skupštine, mimo zakonske odluke za kriterijume, za prioritete.
Predlažem da te hartije koje delite, bolje bi bilo da sklonite u stranu i da diskutujemo ovde, kako će se 19 milijardi dinara iz ovog budžeta trošiti, a da zaključimo, da je stari budžet pokazao da je bio vrlo restriktivan i da je otvarao prostor privredi da radi, porodicama da žive. Nastavak o nauci će biti u narednom javljanju.