Ja ću još jednom da pomenem da mere nisu restriktivne, znamo da će nivo socijalnih davanja ostati isti prva tri meseca, a onda ćemo proveriti, ako dođe do tog pada o kome govorite, mi ćemo promeniti te procente, da više o tome sada ne razgovaramo. Pitanje korišćenja decentralizovanih kriterijuma je jako ozbiljno.
Kada je ovaj zakon formulisan, svojevremeno, znam da nisu verovatno postojale takve razlike između opština, i to je pitanje koje, sasvim sigurno, mora da se reši u ovom periodu, i, da tako kažem, jedan od razloga zbog kojih je izdvojen i taj fond za jednokratnu pomoć je taj što računamo sa prelaskom sa decentralizovanog na korišćenje centralizovanih kriterijuma, pa će se onda pojaviti potreba za dodatnim davanjima, a pošto se, naravno, budžet pravi po postojećim zakonima, onda takve stvari nismo mogli da uključimo u ovaj razdeo. Ali smo baš iz tih razloga napravili u međuvremenu dodatne liste po opštinama (to ste verovatno imali prilike i da čujete), tako da sada znamo koji je to broj porodica, koji bi se zbog tog korišćenja decentralizovanog kriterijuma morao dodatno štititi.
Sada prikupljamo i njihove dodatne podatke. Vi ste tu u pravu, znači korišćenje decentralizovanog kriterijuma u ovakvim uslovima zaista nije primereno, jednostavno lako je razvijenim zemljama, koje nemaju toliko velike razlike između opština, pa i ona koja je najnerazvijenija, može sebi da omogući to, ali je to čitav drugi princip finansiranja i prihoda opština itd.
Ali, korišćenje decentralizovanog kriterijuma je definitivno nešto ka čemu u konceptualnom pravcu idemo.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji je danas pred nama, u svetlu je socijalnih zakona, koje smo imali i prethodnog dana, i on u mnogome nije različit. Nije različit u tome što poslanička grupa SRS smatra da je ovaj predlog zakona, koji se menja, nepovoljniji od prethodnog zakona. Ovde smo čuli od ministra da je zakon, odnosno osnovica izračunata na osnovu procena i proračuna, koji su vršeni na bazi informacija o finansijama.
Možemo da se složimo da je to tako, ali se ne možemo složiti da su to procene koje će građanima, odnosno korisnicima ovog zakona poboljšati prava na korišćenje iz ove socijalne kategorije. Dakle, gotovo smo sigurni da ovaj zakon takođe, sa ovim osnovicama, ne odgovara ovome što je nuđeno građanima Srbije u predizbornoj kampanji.
Poboljšanje na osnovu ovog zakona ne postoji. Šef poslaničke grupe DOS-a je rekao, dakle i priznao, da ne postoji poboljšanje, ali da se vrši redifinisanje u onom delu gde se neutralno dejstvo zakona vrši u finansijskom pogledu. Mogli bismo se složiti da ta redefinicija postoji, ali ona u stvari umanjuje prava korisnika ovog zakona. Pre svega, umanjuje prava zbog toga što je prenebregnuta činjenica da je danas život mnogo skuplji, da su poskupele sve osnovne životne namirnice, i sve ono što su nameti DOS-ovske vlasti doprineli da je danas skuplje.
Takođe, i ovoj kategoriji korisnika skuplje su osnovne potrebe, a to su pojedina pomagala, jer se ovde verovatno radi o invalidima, ortopedska pomagala, invalidska kolica itd. Dakle, uzevši u obzir da je sve to poskupelo zahvaljujući uvođenju nameta, svih poreza, sa sigurnošću možemo tvrditi da se ovim zakonom umanjuju prava, odnosno da su otežani uslovi korisnika ove socijalne kategorije.
Takođe je ovde rečeno da se kasni sa isplatama, i naravno, to je činjenica, ali zato moramo da kažemo da su sredstva koja su izdvojena u budžet daleko veća nego sredstva koja su bila u ranijem periodu, u vreme kada je Vlada bila restriktivna i kada su se sredstva usmeravala u obnovu, u obnavljanje razrušenih fabrika, koje su porušili NATO agresori, koji se dan danas takođe ovde amnestiraju. Ne spominju ni jedan dinar od donacije, odnosno od ratne odštete, koju su oni dužni da plate ovom narodu, pa na taj način da se i budžet, odnosno sredstva stvaraju iz tih donacija, koje su bile obećane.
Takođe, u ovom zakonu se može primetiti da je sada zaista izvršeno redefinisanje onih osnovica, koje su usklađene iz radnog odnosa, iz Zakona o radnim odnosima. Ali, takođe možemo da zaključimo i sledeće, da predlagač uopšte nije bio u konsultaciji sa premijerom, Zoranom Đinđićem, koji je u svom ekspozeu rekao - mi nećemo kupovati socijalni mir svinjskim polutkama, pasuljem, brašnom, naš narod nije malouman, da ne zna da troši svoj pošteno zarađeni novac, mi ćemo isplaćivati sve uglavnom u novcu i nema potrebe više da građane zamajavamo svinjskim polutkama, konzervama itd.
Ovaj zakon govori suprotno. Dakle, ako je već menjan član 47b, a ovde stoji - u članu 5. da se taj član menja, samo u delu gde se menjaju reči: "zarade ostvarene u privredi Republike", zamenjuju se rečima "zarade ostvarene po zaposlenom u Republici". Zbog čega u tom članu, ako smo imali takvu krilaticu, da nećemo građane isplaćivati u naturi, stoji i dalje u članu 47b stav 2. da "jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi".
Zbog čega nije tim članom 5. brisana i reč "u naturi"? Plašim se da upravo zbog umanjenja prava ovim zakonom, kako ovde neko reče, mnogi korisnici neće ni dočekati efektivu ovog zakona, pa se verovato predviđa da bi ta natura mogla biti u pogrebnoj opremi, u sanducima i tome sl.
Zato, kao i prethodni zakon kao Zakon o brizi o deci, i ovaj zakon je samo jedna farsa tobožnje brige, i zbog toga poslanici SRS argumentovano iznose ovde nedostatke, a koji su u tome što ste obećali bolje zakone, što ste obećali bolji život, a ovim zakonima to ne nudite. Hvala.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Golubu Rajiću, samo dve informacije, molim vas - da se 10. sednica Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, zakazana za danas u 14,00 časova, pomera za 15,15 časova, u sali na drugom spratu. I drugo, dekoncentrisani narodni poslanik izgubio je pribor za pisanje, pa u pauzi neka se javi sekretaru.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Znači, još jedan od zakona gde se vrši usaglašavanje pojedinih odredbi zakona zbog izmena u sistemu, kojim se definišu prava iz radnog odnosa. Ovaj predlog zakona ima samo sedam članova i to je slično sa razmatranjem prethodnih zakona tokom ovog zasedanja.
Da budem iskren, od ove vlade eksperata očekivao sam mnogo više, bar u ovoj oblasti. Meni je jasno da redefinisanjem kategorije zarada mora doći do usaglašavanja i određenih termina, kao što je ovde i dato, i da se kategorija neto zarade zamenjuje zaradom, zatim neto zarada u privredi terminom - zarada po zaposlenom, mada sam siguran da još uvek u ovom parlamentu velikom broju poslanika to nije jasno, a verovatno i vama u Vladi, jer se pojavljuju različiti podaci u nominalnom iznosu.
Nisam siguran da je povaćanjem osnovice, koja služi za utvrđivanje cenzusa i visine novčanih prava u oblasti socijalne zaštite, bilo neophodno baš ovoliko umanjiti parametre koji služe za obračun cenzusa i visine prava, da bi se postiglo neutralno dejstvo u finansijskom pogledu. Mislim da će primenom ovog zakona, gde se pomera nivo socijalne sigurnosti, pre svega u članu 1. kod pojedinca - sa 50% po starom zakonu, na 16%, za porodicu sa dva člana - od 70% na 22%, sa tri člana - od 90% na 28%, sa četiri člana - sa 95% na 30% i za porodicu od pet i više članova - sa 100% na 32%, biti oštećeni naši građani koji su korisnici socijalne zaštite i da će davanja po ovom osnovu biti manja nego do sada, iako se očekivalo da to bude drugačije.
Takođe, i učlanu 4. Predloga ovog zakona, koji reguliše dodatak za pomoć i negu drugog lica, procenat od 40% prosečne zarade u privredi, po starom zakonu, umanjuje se na 13% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici, što svakako korisnicima neće biti više nego do sada. Da ne ponavljam podatke i iznosu plata u oktobru i danas, ali treba reći šta se za njih moglo kupiti tada i sada.
Postoji ovde i nešto dobro, a to je član 6, koji kaže da će se obračun materijalnog obezbeđenja dodatka za pomoć i negu drugog lica, za šesti, sedmi i osmi mesec 2001. godine, vršiti tako što će se iznosi ovih prava za maj 2001. godine usklađivati sa indeksom troškova života za mesec za koji se vrši isplata u odnosu na prethodni mesec. Takođe, i član 7. koji kaže da zakon stupa na snagu 1. juna 2001. godine, a odredba člana 1. ovog zakona će se primenjivati od 1. oktobra 2001. godine. Ova opreznost je verovatno dobra i sagledaće kretanje zarada za ovaj period i videće se tačno kolika su davanja po ovom osnovu. Bez obzira na to, i ovaj zakon je restriktivan i ne bi ga trebalo prihvatiti, a do oktobra i u oktobru, pitanje je šta će biti. Hvala vama.

Reč ima Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik Vlade, gospođa ministar dr Gordana Matković, nam je u svojstvu predstavnika Vlade objasnila da ovaj zakon donosi samo tehničke izmene uzrokovane donošenjem prethodnih zakona i promenom pojma zarade u odnosu na neto lični dohodak i usklađivanje odnosa između bruto zarade i bivše kategorije koja je korišćena - neto ličnog dohotka.
Dalje, gospođa ministar ističe da su proračuni izvršeni na bazi informacija koje su bile dostupne, a da informacije potiču iz Ministarstva finansija. Takođe, kaže da će se primena zakona pratiti i da će se po potrebi menjati i odredbe, odnosno procenti koji su navedeni u ovim izmenama i dopunama zakona. Doduše, gospođa ministar baš ne brani zdušno ovaj zakon. Pretpostavljam da je i ona uverena da procenti i iznosi koji će biti isplaćivani korisnicima, po ovom zakonu, nisu adekvatni, nisu dovoljni, ali je bar tu, za razliku od onog čuda od juče, onog čupavog, koji je istričao nakon što je izvređao narodne poslanike.
Mi mislimo da informacije nisu valjane, da nisu pouzdane i to ćemo u raspravi sigurno i dokazati. Ovaj zakon se odnosi na porodice i lica koja su u stanju, kako se to kaže, socijalne potrebe. Dokazaćemo da se nivo davanja smanjuje, a ne bežimo od istine da su i raniji iznosi bili mali i da se od toga teško moglo preživeti, odnosno nije se moglo preživeti, sigurno. Sada, posle svih ovih poskupljenja, od ovih davanja i od ovih iznosa neće moći da plate ni struju.
Zašto se nivo ovih davanja zadržava na istom nivou, kako vi kažete, odnosno smanjuje, kako mi tvrdimo, ako je ovogodišnji budžet nekoliko puta veći od prošlogodišnjeg? Očekivali smo da to što se daje, pre svega za socijalu, bar bude u srazmeri sa povećanjem budžeta. Ponavljam da je gospođa ministar rekla da se predviđeni procenti u ovom zakonu mogu menjati ako se u toku primene utvrdi potreba ili dođe do takvih promena odnosa da je to neophodno.
Mislim da smo već danas, u toku ove rasprave koja traje manje od dva sata, utvrdili da su davanja nedovoljna, jer naveo sam, poskupela je struja, poskupelo je grejanje, prehrambeni artikli, lekovi, sve je poskupelo. Zašto da čekamo nekoliko meseci ili jesen da to uradimo, kada je već očigledno da možemo danas, uz saglasnost Vlade, da izvršimo neke izmene? Gospođo ministar, možda neće toliko trajati ova vlada, možda će se s jeseni menjati Vlada, pa dok mi radikali formiramo novu vladu, opet prođe nekoliko meseci i onda mnogo kasnimo.
Vladajuća većina, odnosno predstavnik vladajuće većine u Skupštini, stalno ponavlja - zatekli smo dugove i teško je stanje. Da nije bilo tako, da je bilo sve idealno, vi ne biste bili vlast. Normalno da ne biste bili vlast. Sada ste vi vlast i vi ovo morate da rešavate. Šta narod briga što vi imate probleme. Narod ima problem. Narod traži da rešite njegov problem.
Vidite, sem vas ovde nema ni jednog ministra, nema premijera, da ne kažem, nema ni predsednika. Svaki dan su u drugoj zemlji, svuda im odaju počasti. Daju im počast, ali pare ne daju. Oni traže da prodamo nekoliko Srba za te pare, i to za iznos koji će biti manji nego što Tajson dobije za 10 rundi jednog boks meča.
Ovo je sasvim dobronamerno, jer ste stekli i određene simpatije poslanika, jer niste arogantni, pokušavate na najbolji način da odbranite zakon za koji ste vi izvestilac, bez obzira što mi mislimo da zakon nije dobar. Mi vam preporučujemo da vratite ovaj zakon, baš zbog toga da se taj zakon ne vezuje za vaše ime. Nemojte da sirotinja taj zakon vezuje za vaše ime i da loše govori o vama.
Verujte, teško je preživeti od pune plate, a još teže će biti onim ljudima koji nažalost dođu u ovakvo stanje. Sigurno je to i najavljeno, to Vlada ne krije i to je svima očigledno, da će doći i do sigurnog otpuštanja radne snage, do viškova radne snage. Otići će i ljudi koji imaju preko 30 godina radnog staža, a teško mogu na drugi način da se snađu, da zarade neki dinar, možda će im ovo biti jedini izvor prihoda. Ajde da učinimo da zakon bude malo humaniji, da procenti budu malo veći. Možda biste vi prihvatili, ali DOS je ipak najgori i teško da će prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a posle njega narodni poslanik Borivoje Drakulović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bi se i složili da je konstatacija gospodina Čedomira Jovanovića tačna, a nije, da će korisnici sredstava dobiti isti iznos sredstava, treba reći da su finansijske obaveze koje su nametnute građanima, dosad usvojenim paketom zakona, tri puta veće od dosadašnjih.
Postoje dve koncepcije da bi se umanjila sredstva licima koja ostvare prava na sredstva pomoći iz socijalnog fonda. Međutim, cilj je isti. Da se što manje sredstava isplaćuje građanima, jer se očekuje da će primenom do sada usvojenih zakona broj korisnika biti desetostruko veći, zbog otpuštanja velikog broja radnika. Mislim da razlike u koncepcijama nema, ako je krajnji cilj isti, što manje sredstava ugroženim porodicama.
Kakva je razlika između nemačkog koncepta, koji zastupa kancelar Đinđić, da Srbe prodajemo na kilo u Hag i američkog koncepta, gospodina Koštunice, da ih prodajemo na komad, jer ćemo postići veću cenu, a možda će biti aukcija odnosno licitacija, gde će svaka srpska glava biti na tenderu transparentno izložena. Ko god u ovoj državi glasa da Srbe isporučujemo u Hag, neka mu se zatre svaki trag.