Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ukazao bih, odnosno dao bih neke napomene uz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Kažem - napomene, jer ako bih kazao predlog, naši predlozi obično se ne prihvataju, i smatram da je primerenije da kažem - napomena.
Poslanička grupa SSJ, kao i uvek, dosledna je svojim programskim opredeljenjima, a to su, da se očuva standard svih građana, posebno građana koji su dovedeni u stanje socijalne potrebe da se njihov standard znatno poboljša. Stoga izražavamo nezadovoljstvo predloženim rešenjima, sadržanim u Predlogu ovog zakona. Ovo kažem stoga što eventualno prihvatanje predloženog rešenja neće dovesti do poboljšanja njihovog materijalnog položaja koji je sada, može se reći, nedostojan čoveka.
Na to nedvosmisleno ukazuju predloženi procenti u članu 1. ovog predloga za utvrđivanje prava na materijalno obezbeđenje, koji su samo preračunati na osnovicu koju čini bruto zarada. Ovakav predlog, uz rešenje predloženog, u članu 6, prema kome se ovo pravo od juna do avgusta 2001. godine usklađuje sa indeksom troškova života, umesto sa kretanjem neto zarada, kako je to važećim zakonom utvrđeno, dovešće do stagnacije, ako ne i do pada primanja ovih građana. To se vidi iz obrazloženja zakona u kome se konstatuje da se predloženim rešenjima ne obećavaju prava ovim korisnicima.
Kada se sve ovo ima u vidu, poslednji poznati podatak za četvrto tromesečje 2000. godine, prema kome se visina materijalnog obezbeđenja za jedno lice, a to je podatak koji ću vam pročitati, sto posto provereno u jednoj opštini, iznosi samo 81 dinar mesečno, dok se to, zavisno od lokalnih samouprava, kreće do 1.233 dinara u Beogradu. Za porodicu koja ima pet i više članova, taj iznos nadoknade iznosi, ni manje ni više, već 163 dinara mesečno. Ovo je isti podatak i pronađen je u istoj opštini. Onda, srazmerno opet, zavisno od volje lokalne samouprave, kreće se do 2.466 dinara u Beogradu.
Jasno da su ti iznosi više nego simbolični i da ne mogu da obezbede ni najosnovnije životne potrebe ove kategorije građana. Bez iznalaženja mogućnosti da se znatno povećaju iznosi materijalnog obezbeđenja, ovi korisnici će se naći u bezizlaznom materijalnom položaju. Zato poslanička grupa SSJ podvlači da je neophodno da Vlada hitno preduzme odgovarajuće mere i predloži neka bolja, konkretnija rešenja, koja će ovim korisnicima obezbediti bar minimum egzistencije.
Dalje, odredbom člana 7. ovog predloga zakona predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. juna 2001. godine, ali da bi se ovaj zakon mogao primenjivati u obrazloženju Predloga zakona kaže se - da se sačeka podatak o kretanju zarade ostvarene tek u trećem kvartalu 2001. godine. Znači, sa isplatom, tj. primenom ovih prava, počelo bi se sa 1. oktobrom 2001. godine, a to znači tačno četiri meseca po usvajanju ovog zakona. Obzirom da se radi o jednoj najugroženijoj populaciji ljudi, samim tim čim primaju socijalnu pomoć, bojim se, ne daj bože, da se dogodi da neki od njih i ne sačekaju primenu ovog zakona.
S obzirom na sve činjenice i propuste u ovom predlogu zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, poslanička grupa SSJ ne može prihvatiti ovakva predložena rešenja, ukoliko se ovaj zakon ne povuče, da na doradu, nađu neka bolja rešenja, a o tome ćemo se naknadno izjašnjavati. Ali, u sadašnjem, u ovakvom predlogu, poslanička grupa SSJ neće glasati za donošenje ovog zakona.
Zamolio bih, pošto već imam vremena, da postavim gospođi ministru jedno pitanje, korektno je u odnosu na druge ministre odgovarala na naša pitanja, odnosno na predloge i amandmane opozicije. Nije mi jasno, možda sam i pogrešno protumačio, zbog čega je ovaj vakum između donošenja zakona i primene tog zakona. Da li se čeka neka donacija ili obezbeđenje sredstava i slično? Ovo dobronamerno postavljam, ne provokativno. Hvala.

Reč ima gospođa ministar Gordana Matković.

Čini mi se da se ovde brkaju dve stvari. Ako pažljivo pročitamo zakon, čije se izmene predlažu, znači ovaj član 1. ovde odnosi se na član 11. Zakona, kojim se ne definiše nivo davanja, nego se definišu cenzusi, znači, ko ima pravo, sa kojim nivoom dohotka, ko ima pravo na ovo materijalno obezbeđenje. Znači, svi proračuni koji su do sada pravljeni, pravljeni su kao da ovaj član 1. podrazumeva koliki je iznos prava. Ne, on se odnosi na to ko ima pravo, pa pošto su po dosadašnjem zakonu pravo imali oni koji su imali toliko i toliki niži dohodak od prosečnog, onda se taj procenat menja.
Ovo znači nije iznos davanja. To je jedna stvar koju bih htela da naglasim. Znači, to su izmene člana 11, koji definiše ko ima pravo, a ne koliki je iznos prava. Pošto je to tako, onda smo u članu 7, pomerili rok primene, da bismo mogli da utvrdimo ko ima pravo. Oni ljudi koji se prijavljuju 1. oktobra, znači na njih se primenjuje ova promena - šta je sada taj iznos zarade. Za one koji se prijavljuju 1. jula računaćemo neto zaradu, zbog toga što su oni u prethodnom kvartalu ostvarivali neto zaradu i oni idu po starom zakonu.
Propisi kažu - ti imaš pravo na osnovu toga kakva su ti bila primanja u prethodna tri meseca. Znači, nema vakuma. Mi nećemo da kažemo da se od 1. juna primenjuje ovo, jer bi to onda značilo da mi primenjujemo po principu bruto zarada za prethodna tri meseca kada bruto zarade nisu postojale, nego su postojale neto zarade. Zbog toga je to preciziranje i zbog toga se to razlikuje.
Vrlo je važno da shvatimo da se ovaj član 1. odnosi na cenzuse, pa onda ti cenzusi mogu da se primenjuju tek od 1. oktobra, zbog toga što su neophodna ta tri prethodna meseca kada postoji novi princip šta su zarade.
Što se tiče nivoa materijalnih davanja, moram da kažem, isto što je važno, da se shvati da je u postojećem zakonu suštinski dobro rešenje, taj iznos koji se daje porodicama se razlikuje zbog toga što su porodice u različitoj situaciji. Znači, jedne uopšte ne zarađuju, pa se njima daje puni iznos i praktično se puni njihov budžet potpuno, a drugima se daje razlika između onoga što suštinski imaju i onoga što je nivo materijalne sigurnosti, onako kako je definisan po zakonu, tako da se naravno to razlikuje od porodice do porodice. Neka porodica već ima nešto, a neka nema nikakva primanja, neka ima gotovo blizu tog nivoa materijalne sigurnosti, kako god ga definisali.
Inače, ono što bih još htela da kažem, to je da su ova akumulirana zakašnjenja isplaćena ovim porodicama, znači više tog duga nema, tako da bismo mogli da kažemo da ako gledamo sada striktno ovu godinu, prema tim porodicama će ići znatno veća sredstva zbog toga što su dobila ono što su bili zaostaci države prema njima, tako da bez obzira što su relativno, zavisi i od porodice do porodice, mala ta davanja, oni će ipak u apsolutnom smislu dobiti znatno više.
A nama ostaje da se nadamo da ćemo onda sledeće godine, ne zbog toga što im sada dajemo nešto što je zaostalo, pa na taj način oni dobijaju više, nego što ćemo moći i da zaista dajemo više, a nadamo se da će i privreda da se podigne na svoje noge. Ali, sledeća godina je sledeća godina. Znači, ono što sa sigurnošću možemo da kažemo ove godine to je da su oni dobili zaostala davanja, tako da je prema njima otišlo znatno više novca.

Reč ima narodni poslanik gospodin Nikolić, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom zakonu može da se diskutuje kao i o onom o kojem smo govorili juče, zato što je princip, sistem, matematika primenjena u ovom zakonu identična onome o čemu smo govorili juče i mi i predstavnici vlasti, i ostaje nam samo da vreme kaže ko je bio u pravu, ali je evidentno to da je predlagač izmena i dopuna želeo da zadrži nivo koji je postojao do sada. Nije se upuštao u to da li povećani budžet omogućava i povećana prava.
Ovaj zakon ima dva člana koja su bitna i koja su možda zbunila pojedine poslanike. U članu 1. se utvrđuje nivo socijalne sigurnosti koji onda obezbeđuje pravo na materijalno obezbeđenje porodice i ovi procenti nisu ono što će porodice dobijati, već ono po kom će se osnovu, ukoliko porodica ima prihoda ili nema, zaračunavati da li je ta porodica socijalno ugrožena ili ne i da li država treba da joj pomogne ili ne, a pomoći će do nivoa koji se propisuje članom 1. i to je ono što nas zabrinjava. Mi smo ubeđeni da će taj prag socijalne sigurnosti ovim predlogom za izmene i dopune zakona biti spušten, biti niži i da više neće biti, naše je mišljenje, 30.000 porodica koje će imati pravo svakog meseca na ta primanja nego da će taj broj biti manji, zato što će jedan veći broj porodica uspeti da dostigne 16% od zarade u Republici, a ne bi uspeo da ostvari 25%, koliko mi mislimo da je trebalo da piše u članu 1. umesto brojke 50.
Po osnovu člana 1, po osnovu materijalnog obezbeđenja porodica, Vlada Repbulike Srbije nije zatekla nikakav dug u januaru mesecu, zato što je postignuta ažurnost i to se jasno vidi u završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, ali na osnovu člana 4, po osnovu dodatka za pomoći i negu drugih lica, mislim da stoji dug od 160 miliona dinara i to je ono s čime će Vlada Srbije ove godine morati da se junački ponese.
Pravo na materijalno obezbeđenje je otprilike prema posebnoj isplaćenoj naknadi, a najviša je za petočlanu prodicu 1.706 dinara, negde oko 50 miliona dinara mesečno, kada bi sve bilo u najvišem iznosu, a to znači da je mnogo niže, pošto od pojedinca kreće i završava se sa porodicom od pet članova. To nije nikakav izdatak za jedan jak, konsolidovan budžet, koji ima stabilne izvore prihoda kao što ima budžet Republike Srbije za 2001. godinu. Mislim da je to svima jasno i nije trebalo ovoliko cepati dlaku, pa procenjivati čak i bruto zaradu po zaposlenom u Republici da bi se dobio traženi iznos, da bi se dobila finansijska neutralnost.
U godini u kojoj je sve poskupelo, u kojoj će tek da poskupi, u godini u kojoj će rasti plate nemojte da obezbeđujete finansijsku neutralnost Vlade Republike Srbije za izdatke koje ima, a za koje sredstva prikuplja od svih građana Republike Srbije. Obezbedite vi, to je mnogo važnije, prava ljudima materijalnu sigurnost porodicama, a nemojte da obezbeđujete finansijsku neutralnost, pa makar i po cenu da 10 meseci prime više iznose, nego da 12 meseci primaju niže iznose, a uvek će se naći sredstava za ovo. Svaka vlada koja dozvoli da u normalnim uslovima, u kojima naša država danas živi, počne da ostvaruje zakašnjenja u isplatama ovih prava, rizikuje da je građani na izborima za to kazne i o tome će valjda i Vlada Republike Srbije da razmišlja.
Mislim da je predlagač izmena i dopuna zaveo poslanike koji su govorili isključivo o visini prava, zato što je u obrazloženju pojedinih odredbi u stavu 2. rečeno da je članom 1. izvršena izmena procenata za obračunavanje cenzusa i visine prava, s obzirom na izmenjenu osnovicu za obračun prava i moguće da je to zavelo poslanike da na ovaj način preračunavaju, ali račun je otprilike tačan i ubeđen sam da će visina prava po ovim izmenama i dounama zakona biti niža od onih koje su do sada ostvarivane.
Ostaje vreme. Predlagač je sebi napravio jednu malu zadršku, omogućio sebi da ima prava da se preračunava i jedino je to dobro u ovom predlogu zakona. Naravno, mi ćemo budno paziti na ostvarivanje ovih prava. Pošto nam je dužnost da u Skupštinu Srbije kritikujemo Vladu kada god nešto ne valja, mi ćemo sigurno blagovremeno upozoriti Vladu da smo bili u pravu. Ako nismo bili u pravu umećemo da se ponašamo za ovom govornicom.

Reč ima ministar, gospođa Matković.

Obećavam da više neću govoriti. Mislim da je ovo prvi put da govorim nešto na konceptualnom nivou, jer zaista mislim da ćemo imati puno prilike i razloga da razgovaramo konceptualno. Ali, ovo je jedno otvaranje, prosto me je podstakao gospodin Nikolić.
Ono što smo mi zatekli i što u ovom momentu nisam mislila da je dobro da se menja, zatekli smo jednu situaciju u socijalnoj politici da su se značajno više štitile porodice sa decom nego generalno posmatrano siromašne porodice.
Pošto kod nas oni cenzusi za dečije dodatke, sem kada je reč o trećem detetu, znače da ih primaju siromašne porodice, postoji neki cenzus kojim se to utvrđuje ko ima pravo na dečiji dodatak, onda se postavilo pitanje, da li mi sad treba da idemo na neko pomeranje težišta ili možda neko vraćanje težišta. S obzirom da imamo to iskustvo da su u toku tranzicije porodice sa decom platile najveću cenu tranzicije, mi smo se za sada odlučili onako kako smo rekli.
Pretpostavljam da će doći na dnevni red i to da menjamo ove zakone na jesen, ali za sada smo se odlučili da zadržimo taj princip da se više štite porodice sa decom. Prema podacima koje sada imamo, povećava se broj. Kao što znate, juče sam govorila o tome, jednom godišnje se prijavljuju porodice za dečije dodatke i na osnovu kvartala iz prethodne godine, opet o njihovim prihodima, mi smo se odlučili da vidimo koliki će to sada biti broj porodica sa decom, pošto već vidimo da je on povećan. Očigledno je da su sa jedne strane prihodi krajem prošle godine bili relativno niski, a sa druge strane da je postojao, pošto su se isplaćivale dodatno obveznice, motiv da se neko prijavi, tako da pomeranja možemo da očekujemo kada budemo konceptualno radili suštinske izmene ovog zakona.
Ali, što kažu, dajte da vidimo sada koliko se povećao broj siromašnih porodica sa decom, prema podacima za kraj prošle godine. Da vidimo koliko ćemo te porodice štititi kroz dečije dodatke i da onda vidimo da li ćemo na bazi svega toga imati pomeranja u ovoj sferi. Da kažem - relativno brzo očekujemo, za mesec dana, da imamo sve te podatke prikupljene od opština, pošto je upravo završen proces prijavljivanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i većina poslanika Socijalističke partije nadao sam se da će zaista doći do jednog ažurnijeg rada naše Vlade u smislu donošenja novih zakonskih predloga.
Ovako smo po ko zna koji put, kao i u vezi sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju itd, suočeni sa tehničkim promenama u okviru već postojećih zakona zbog bruto - neto principa zarade, a istovremeno se najavljuje donošenje koncepcijski drugačijih zakona i uređivanje tih oblasti na jedan nov način u dogledno vreme, možda na jesen.
Time ćemo samo duplirati rad svih nas, rad parlamenta, a moram da konstatujem da smo već sada sa našim radom, po reakcijama koje imamo iz naroda, dosadili i bogu i ljudima, već sada.
Međutim, to je već problem Vlade i problem onih koji su na vlasti - kako će urediti način trošenja narodnih para kroz rad parlamenta i kroz donošenje ovakvih nepotpunih zakonskih rešenja.
Druga stvar, slažem se sa činjenicom, koja je notorna, da su prava iz oblasti socijalnih davanja zaista kasnila. Ali, mi moramo imati u vidu jednu nespornu činjenicu, da je naša država radila, i upotrebiću izraz, u abnormalnim okolnostima. Sada naša država radi u normalnim, relativno normalnim okolnostima, ukoliko uskoro ne dođe do eskalacije ili pogoršanja situacije u nekim delovima naše zemlje, pa se ponovo ne nađemo u situaciji da budemo, zbog te situacije, izloženi pritisku međunarodne javnosti, sankcijama ili ne daj bože bombardovanju, daleko bilo.
Zbog svega toga iovako obiman fond prava iz socijalnog osiguranja nismo mogli da servisiramo kao država na vreme i dolazilo je do velikog kašnjenja u toj oblasti. Međutim, činjenica je da prethodna vlast nije posezala za restriktivnim merama u oblasti socijalnih prava, uprkos svim tim činjenicama i svom tom teškom stanju u kome smo se kao država nalazili.
Sada, pak, imamo situaciju da se socijalna davanja ograničavaju i po cenzusu, u odnosu na to ko sve ima pravo na neka socijalna davanja i u odnosu na to kakav će nivo socijalnih davanja biti. Dakle, ako se postave viši cenzusi, kao što je sada slučaj, biće manji broj onih ljudi koji će imati pravo na socijalna davanja.
Takođe, oni koji budu uspeli da ostvare to pravo imaće manji nivo socijalnih davanja. To nije u redu i to je jedan od osnovnih nedostataka ovakvog zakonskog predloga. Značaj ovakvog zakona je zaista u tome, što se, za razliku od onoga što smo očekivali, da će se naša privreda postaviti na zdrave noge, da ćemo imati prilike da aktivno učestvujemo makar u svetskoj razmeni, da ćemo imati povećanje produktivnosti i da će naša privreda obezbediti ljudima da ne dođu u situaciju da budu korisnici socijalnih prava, prema projekcijama koje sada postoje očekuje rapidno povećanje upravo tog broja korisnika ovih sredstava.
Po nekim predviđanjima, ima blizu 800.000 nezaposlenih, u bliskoj budućnosti može da budu i milion nezaposlenih, a među njima će biti veliki broj onih kojima će prava iz socijalne sfere biti i te kako potrebna. Dakle, moramo da konstatujemo da se ovakvim zakonskim predlogom prava smanjuju.
Zbog čega? Ukoliko je odnos bruto i neto zarade jedan prema dva, moram da istaknem da je u članu 1. u kome se utvrđuje cenzus za ostvarivanje prava i socijalnih davanja, recimo procenat 50% zamenjuje se procentom 16, što je skoro 1:3. Dakle, što se tiče cenzusa to je to.
Što se tiče nivoa davanja u članu 4. "od 40 prosečnih zarada ostvarenih u privredi Republike", zamenjuju se rečima: "13% od prosečne zarade". I tu je blizu 1:3. Opet dolazimo do nesporne činjenice da se radi o restrikciji socijalnih prava.
Takođe moram da skrenem pažnju na jednu činjenicu koja ovim zakonom nije sagledana, a to je da prema podacima Republičkog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna mesečna neto zarada u privredi opština u februaru se kreće u rasponu 1:10.
Kao ilustrativni primer navešću Belu Palanku, gde je prosek zarada 898 dinara samo, ili recimo Dimitrovgrad, gde je prosek 740 dinara, a na suprotnoj strani je prosek Lajkovca ili Beočina blizu 8.000 dinara. U tom rasponu se kreću i nivoi materijalnih davanja, pa koristim ovu priliku da skrenem vašu pažnju, odnosno zakonodavcu, da obrati malo više pažnje na ovu činjenicu, iako se to koncepcijski zaista dovodi u povezanost - način obezbeđivanja sredstava za, recimo, materijalno obezbeđenje koje se usklađuje sa nivom plata na nivou opštine, a ne na nivou Republike.
Podsetiću vas da su cene u celoj Republici manje - više iste, a da su materijalna davanja za materijalno obezbeđenje u rasponu 1:10. U tom smislu bi trebalo razmisliti o tome na koji način možemo obezbediti ta sredstva, ili puteve za prevazilaženje takve, po meni, apsurdne situacije.

Reč ima ministar, gospođa Matković.