Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom biću mnogo kraći u odnosu na vreme koje nam je dozvoljeno za diskusiju i istaći samo nekoliko činjenica i stvari, imajući u vidu da se zaista radi o vrlo ozbiljnim pitanjima i vrlo ozbiljnom zakonskom projektu i imajući u vidu da od ovog zakona i njegovih odredaba zavisi život najugroženih kategorija stanovništva u našoj Republici, kojim je obuhvaćeno, bar prema podacima nadležnih ministarstava, negde oko 29.700 korisnika materijalnog obezbeđenja porodice, 16.600 korisnika dodatka za pomoć i negu drugog lica i oko 15.000 osoba koje su smeštene u ustanove socijalne zaštite i kod drugih korisnika.
Zbog toga bi želeo da kažem da je zaista bolje i isplatiti određena prava koja stiču ove kategorije stanovništva, nego ih ukinuti ili smanjiti. Po tom osnovu nikada neće dobiti ono što im je pripadalo i pripada. Šta će ove porodice dobiti izmenom ovog zakona? Složićemo se, do dana primene ovog zakona - 1. oktobra, neće dobiti ništa. Niti će dobiti povećanje, niti će dobiti smanjenje. Da li sam u pravu? Mislim da nema razloga samo stvarati određenu zabunu kroz izmenu člana 1, imajući u vidu da su procenti u članu 1, na osnovu kojih se ostvaruje cenzus za ostvarivanje ovog prava, izvedena kategorija na osnovu utvrđenog ili procenjenog bruto ličnog dohotka za prethodnu, odnosno 2000. godinu. Takođe, predviđeno je da se ove kategorije, ovaj iznos, utvrđuje na osnovu zarade po radniku u privredi, odnosno, po zaposlenom u opštini, odnosno gradu, u prethodna tri meseca.
Ako zaživi zakon i ovi zakonski propisi koje smo doneli na prethodnim zasedanjima oko bruto ličnog dohotka, postoji mogućnost da do sredine oktobra bude i poznat podatak o bruto ličnom dohotku za period jun, jul i avgust, što znači da će ova osnovica i ovi procenti, koji su ovde sada samo računska kategorija, u tom trenutku, na osnovu poznatih pokazatelja i podataka, biti relevantni za utvrđivanje ovih procenata. To je tačno. To nećemo sporiti.
Takođe, smeta mi malo što se u svim obrazloženjima govori u nekom pogodbenom obliku, kao da smo na pijaci - ako bude, a ako ne bude, mi ćemo promeniti. Ipak, ovo je skupština i meni bi više odgovoralo da smo mi za ovaj broj korisnika najugroženih kategorija stanovnika Srbije danas razgovarali o jednoj jednokratnoj pomoći ili predvideli neki drugi način pomoći ovim kategorijama stanovništva, imajući u vidu da na osnovu podataka, odnosno isplaćenih socijalnih davanja za maj mesec, dalje usklađivanje zavisi od rasta troškova života u prethodnom mesecu, u odnosu na mesec koji se isplaćuje, što je po meni takođe jedna izvedena statistička kategorija koja mnogo neće doprineti rastu ovih davanja.
Dalje, mislim da postoji jedna realna opasnost da će ova primanja realno zaostajati u odnosu na rast ličnih dohodaka u privredi, bar što se tiče meseca juna, jer za dalje ne mogu da predvidim. Danas je u sredstvima informisanja preneta jedna konstatacija, da porodice sa decom plaćaju najveću cenu tranzicije, što je i juče govoreno povodom razmatranja Zakona o društvenoj brizi o deci.
Ove porodice, bar u mom kraju, u Kolubarskom okrugu su porodice sa najvećim brojem dece, a koje primaju socijalnu pomoć. Ako analogno primenimo na ovaj zakon, moram reći da takođe pored dečjih dodataka i ove porodice sa najvećim brojem dece će pretrpeti najveće štete i imaće najmanje pomoći od ove tranzicije. Mislim da u ovom trenutku, na kraju da kažem, nema razloga da menjamo član 1, a bolje bi bilo da više pažnje posvetimo socijalnom stanju i statusu najugroženijeg stanovništva, jer vi ste mnogo više obećali u odnosu na ovo što u ovom trenutku ne garantuje izmena člana 1. ovog zakona.

Reč ima ministar gospođa Matković.

Samo vrlo kratko. Znači, ove porodice takođe praktično automatski imaju pravo na dečije dodatke. Tako da pored ovoga dobijaju i kroz dečji dodatak, pa to nisu dve različite potpuno kategorije. Mislim, to je bilo tako i do sada su naravno imali pravo. To je jedna stvar. Druga stvar, ovo im je samo dodatna zaštita. Za tuđu pomoć i negu zakašnjenje je bilo 32 meseca, sada je 16 i očekujemo da ćemo moći da ubrzamo još i da ćemo ta zaostala plaćanja takođe eliminisati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iako je ovo zadnji zakon iz oblasti fiskalne politike i radno - socijalnog zakonodavstva, po mom mišljenju, s obzirom na stanje u privredi i ukupne odnose u društvu, na stanje šta je sve bilo prethodnih godina i na ovu situaciju koju imamo, da nam privreda ne radi onako kako je bilo pod nama socijalistima, a pogotovo sada posle osam meseci, kada su privredni tokovi zamrli i kada se ne radi skoro ništa, da u takvoj situaciji ovaj zakon o izmenama i dopunama zakona iz ove oblasti je najvažniji zakon i on je trebalo da bude na prvom mestu. Iz tog razloga smatram da ovom zakonu trebamo posvetiti apsolutnu pažnju. U komentaru za ovu svoju konstataciju dao bih sledeće argumente.
Ako smo konstatovali da imamo do sada 720.000 nezaposlenih lica, koja su iz raznih razloga ostala nezaposlena, a najvećim delom posle NATO agresije i iz drugih razloga, kao i da primenom zakonskih propisa koje smo ovih dana doneli iz oblasti fiskalne politike i opterećenja privrednih subjekata naći će se još 200.000 do 250.000 radnika bez posla, iz te konstatacije gde ćemo imati nezaposlena lica koja neće moći da se nađu na budžetu kako preduzeća, tako i budžeta Republike, tako da će mnogo tih lica da se nađe pod tretmanom socijalno ugroženih građana. Da bih vam to dokumentovao, pokazaću na primeru Požarevca, jedne opštine koja u ovom trenutku ima duplo veći prosek kako u privredi, a tako i u neprivredi, odnosno u Republici, kako novo zakonsko rešenje predviđa.
Taj primer mogu da navedem na recimo okupljanju građana oko jednog, da kažem, osnovnog sredstva, koje se u komunalnoj oblasti zove kontejner. Sve više i više građana se okuplja oko kontejnera i traži nešto. Oni u Požarevcu sa 8.000 dinara proseka u privredi ne traže heklere koje je neko izgubio, jer to oružje je zabranjeno da se nosi. Ima tu zakon o nošenju oružja i to nije da se nosi u tim uslovima. Takođe, ne traži ni betonsko gvožđe, jer betonsko gvožđe se ne jede. Oni traže, šta - traže hleba. Hleb je nasušna potreba, a pogotovo za ovo stanovništvo ovde koje je ugroženo.
Ugroženo je iz tog razloga što su ipak troškovi života mnogo poskupeli. Poskupela je, evo, osnovna životna namirnica, koja kod ove kategorije stanovništva je najosnovnija, a to je pre svega hleb. Ako uzmemo da jedan takav građanin naše zemlje kupuje taj hleb koji bi trebalo da bude 10 dinara, a za 10 dinara taj hleb ne može da kupi posle 6,15 sati, jer taj hleb, najjeftiniji, nije ni 10% od ukupne količine proizvedenog hleba, nego kupuje za 15,00 i više dinara. Ako uzmemo sada da ova sadašnja socijalna pomoć, kako se zove, za socijalno ugrožena lica iznosi ovoliko koliko iznosi ili po brugo osnovici koja treba da iznosi nešto više. Ako uporedimo da jedna takva porodica odnosno jedan član upotrebi kilogram hleba dnevno, onda ćete videti da će sve dati na tu osnovnu životnu namirnicu, a za ostalo nemaju ništa.
To je jedan primer koji treba da sagledamo i da vidimo šta donosi ovakav način obračuna, a mislim da je svima nama važno da socijalno ugrožena lica budu zbrinuta. To nije samo u zemljama koje su u tranziciji, nego u svim zemljama, kako naprednim, tako i onim osiromašenim zemljama, a gde mi normalno ne bi trebalo da pripadamo. Trebalo bi da ovu kategoriju stanovništva zaštitimo i smatram da ovaj zakon trebao da ima veću pažnju, da se nađe na prvom mestu.
Zahvaljujem se ministru, koja je vrlo razumno i argumentovano odgovarala na pitanja. Razumem ministra, koja sigurno ne može da obezbedi novac, ali smatram da ovi primeri i ove diskusije koje su ovde bile, kao i amandmani koje su podneli opozicioni poslanici, daju za pravo da ministar predloži Vladi da ipak budu veća izdvajanja za ovu namenu. Dokumentacija je jasna. Dok ne poboljšamo stanje u privredi, dok ne poboljšamo situaciju u društvu, ipak socijalnoj zaštiti moramo da posvetimo veću pažnju. Hvala.

Reč ima ministar gospođa Matković.

Pošto je očigledno da se postavlja pitanje da li su ova davanja adekvatna, htela bih na dve stvari da ukažem. Nažalost, nemam taj podatak da je 1.700 dinara bio poslednji iznos materijalnog obezbeđenja za petočlanu porodicu, ali znam da je sada 2.900, ako imamo u vidu da je indeks troškova života 17%, koliko znam. Onda ćemo videti da ono u realnom iznosu nije opalo. Naravno, sasvim sam sigurna da vi to imate u vidu, postoje već 7, 8 godina brojne međunarodne organizacije, koje su do sada uglavnom davale za izbeglice, za raseljena lica, nakon bombardovanja, ono što su oni davali, a to znači posle 1999. godine.
Uključena su i većina onih koji su socijalno ugroženi, a bilo po osnovu paketa svetskog programa za hranu, bilo po osnovu narodnih kuhinja koje je otvarao Međunarodni crveni krst. To funkcioniše evo već treću godinu. Tako da je, pošto su socijalna davanja i po dasadašnjem zakonu bila izuzetno mala, pošto se prosečno u toku godine davalo po svega nekoliko meseci tih davanja u novcu, zapravo za većinu ove populacije do sada osnovni način preživljavanja bio je to što su dobijali pomoć od humanitarnih organizacija.
Njihova motivacija da se nađu na spisku socijalno, materijalno ugroženih porodica je bila, između ostalog, odnosno velikim delom uslovljena baš time što su onda imali pravo, kao lokalno ugroženo stanovništo, na tu pomoć. Znači, treba imati u vidu da se ta pomoć za sada zadržala i da pored onoga što sada mi redovno dajemo i svakako, ako ne uvećamo, onda u istom iznosu, da ta populacija ima i tu vrstu pomoći.
Pored toga, oni kao i do sada uglavnom imaju i oslobođenja, koliko sam shvatila i koliko mi imamo podatke, većina opština im daje i određene popuste kada je reč o plaćanju računa za komunalne usluge i za električnu energiju. Znači, pored onoga što je ovim mahanizmom predviđeno, u smislu direktnih davanja, pored toga što oni koji imaju decu, naravno da dobijaju dečije dodatke, ova populacija je, kao i do sada, znači, te mehanizme zaštite nije izgubila.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević. To je poslednji prijavljeni, ako ima još nekoga, molim vas da se prijavite.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice poslanici, neću govoriti o detaljima Predloga za izmenu i dopunu Zakona, niti sam, pravo da vam kažem, predložio amandman, znao sa da neće biti prihvaćen.
Javio sam se želeći sa nekoliko rečenica da uputim jednu sugestiju gospođi ministru, a i svima vama, da pomognem na human način, da pomognemo ljudima ne samo koji su socijalno ugroženi, nego koji su i životno ugroženi. Tu pre svega mislim na Srbe i Crnogorce koji teškom mukom opstaju na Kosovu i Metohiji. Veliki broj ljudi i porodica živi na Kosovu i Metohiji, odnosno porodica čiji nijedan član nije u radnom odnosu, niti u državnim organima, niti u zdravstvu, niti u prosveti, niti u lokalnoj samoupravi, niti u organima UNMIK-a.
Mnoga domaćinstva živela su, i danas pokušavaju da žive od tog zemljišta koje obrađuju, a činjenica je da danas ne mogu ti ljudi slobodno ni da se kreću, ugrožena im je sloboda kretanja, pa i život, i u takvoj situaciji nisu u mogućnosti da slobodno odu na njivu i da uzoru, da zaseju, da od toga žive. Zato apelujem da prilikom sprovođenja ovog zakona, neću se mešati u iznos, kako većina odluči, tako će biti, kako je predloženo, ali koliko god da bude predloženo, molio bih da se uvrsti, a ima evidencija tih domaćinstava koja nemaju nikakve prihode za život, nemaju nijednog člana zaposlenog na Kosovu i Metohiji, a i ovi koji su raseljeni, da se oni uvrste u ovu kategoriju za primanje socijalne pomoći. Tu, ne samo da bi načinili jedan humani gest, socijalno pomogli tim ljudima, već pre svega, onima koji su opstali na Kosovu i Metohiji, kao država Srbija ćemo se pokazati da ih nismo zaboravili, da ih nismo ostavili. To neće biti velika sredstva, ali će mnogo značiti tim ljudima.
Posebno, ti ljudi su sada u teškoj situaciji posle donošenja ovog ustavnog okvira samouprave na Kosovu i Metohiji, to znači još jedna podvala u našoj državi i našem narodu. To znači prvi korak davanja statusa nezavisnosti Kosovu, a ovo sve što se spremalo mesecima na jugu, pojačavanje terorističkih napada na naše organe, to je samo bila režija i predstavnika međunarodne zajednice, kao i vrha terorističkih organizacija, da skrenu pažnju većoj javnosti, i svetskoj i domaćoj, na taj deo, da bi se u senci provukao ustavni okvir za samoupravu na Kosovu i Metohiji, koji je drastično štetan za Srbiju i za našu državu. Hvala.