Znači, ne mogu da branim budžet u celini - to vam je jasno. Mogu da kažem ono za šta je naše ministarstvo predvidelo kao povećanje i zbog čega je taj budžet sada veći. Postoje dva osnovna razloga. Od 1. aprila je krenulo, prijavljuju se, a rekla sam juče, ne znam da li sam danas govorila, porodice koje imaju pravo na dečiji dodatak na osnovu situacije koju su imali u prethodnoj godini.
To je tako regulisano zakonom. Mi smo predvideli da će se broj tih porodica koje imaju pravo značajno povećati i, između ostalog, zbog toga, što je sve prema prethodnim prihodima i rashodima, znači ništa se u odnosu na one koji se prijavljuju sada ne menja, tako da je u tom smislu, bar tu, situacija jasna. Mi procenjujemo, a sada na osnovu ovoga što smo do sada uspeli da obradimo to se i potvrđuje, da će se taj broj značajno povećati.
Teško je sada proceniti koliko to znači da je njihova situacija prethodne godine bila teža. Sigurno je da će redovnost isplata takođe neke motivisati da se prijave, ali smo predvideli da će se broj tih porodica koje imaju pravo značajno povećati. U zavisnosti od toga kakva bude bila situacija sa našim obavezama u pogledu siromašnih porodica sa decom i dečijim dodacima, mi ćemo onda, kada budemo sada potvrdili tu našu hipotezu, ili se ispostavi da ih ima manje, što bi bilo dobro, kada budemo vršili ove suštinske izmene i ovog dela, moći da u tom iznosu promenimo nešto, kada je reč o socijalnim slučajevima.
Za sada ta situacija ostaje nepromenjena. To je razlog zbog koga je uvećana, kada je reč o budžetu. Pretpostavlja se da će broj porodica koje se prijavljuju za dečije dodatke, ponavljam na bazi situacije u prethodnoj godini, da će više njih imati pravo i da će više njih biti motivisano da se prijavi. Hvala.

Ne možete, niste uopšte pomenuti, prvo, niste prozvani, odgovarala je  na diskusiju. Niste ni uvređeni ni pogrešno protumačeni. (Obraća se narodnom poslaniku Vučureviću koji traži reč.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana, a u okviru toga i predloženim izmenama, treba da pođemo od toga šta se smatra stanjem socijalne potrebe. A, to je precizno definisano članom 2. osnovnog zakona.

Dakle, stanjem socijalne potrebe smatra se takvo stanje u kome je građaninu ili porodici neophodna društvena pomoć u cilju savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu na drugi način zadovoljiti, a na osnovu humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Mi smo, gospodo, daleko od toga da to obezbedimo ovakvim rešenjima, kakva sada imamo u zakonu. Očekuje li se da broj tih porodica bude sve veći - očekuje se. Prošlu godinu smo završili sa 30.000 takvih korisnika i iz završnog računa vidimo da je pojedinac po tom osnovu mogao da ostvari od 125 do 853 dinara i, da ne čitam pojedinačno sve kategorije, porodice sa pet i više članova, od 251 do 1.706 dinara. Malopre je ministar Matković rekla da su to iznosi koji su bili aktuelni u decembru mesecu i iznela je da je to u aprilu negde oko 2.900 za ovu kategoriju porodica sa pet i više članova.

Ali, od decembra do aprila meseca znatno su poskupele osnovne životne namirnice, znatno je poskupela struja, znatno su uvećani porezi, i uopše je život sve teži i teži, i skuplji.

Član 3. predloženog zakona dovodi do neujednačenosti prava na socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost od jedne do druge opštine i izostavlja privredu kao kategoriju uopšte. To je povoljnije za korisnike, jer je prosek po zaposlenom na nivou Republike sigurno veći, nego u privredi Republike, ali to takođe upućuje na zaključak da se na privredu uopšte ne računa, iako Vlada stalno govori o tome da očekuje privredni rast od 5% za ovu godinu.

Po meni, privreda će sigurno polako zamreti, mnoga preduzeća će staviti ključ u bravu i tako će broj korisnika socijalnog davanja sigurno da se poveća. Stalno se pozivate, u obrazloženju ovih zakona iz radnog i socijalnog zakonodavstva, na finansijsku neutralnost. Ali, to je nešto što građani ne očekuju, i ono što mi, narodni poslanici, ne želimo da podržimo, jer se očekuje uvećanje po svim ovim osnovama, obzirom na povećana izdvajanja koja građani po osnovu poreza i doprinosa, radi punjenja budžeta, imaju.

Sav novac koji se sliva u budžet izdvojili su građani, i niko drugi, po osnovu poreza i doprinosa. I, kako oni izdvajaju veća sredstva, logično je da se očekuje i da država uvećava prava za kategorije stanovništva, prema kojima ima obavezu. Mi, srpski radikali, smatramo da se Vlada nije zainteresovala da suštinski reši probleme, vezane za savladavanje socijalnih i životnih teškoća građana, koji su se našli u stanju socijalne potrebe, i zbog toga nećemo glasati za Predlog ovog zakona, kao što nismo glasali ni za jedan predlog zakona iz paketa zakona koji se odnose na radno i socijalno zakonodavstvo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Božidar Vujić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od zakona koji su se do danas u Skupštini donosili i kojima su ukidani postojeći zakoni - sa klauzulom da ipak još malo važe, dok se ne donesu novi, doduše, kada će ti novi, pouzdano i sa sigurnošću se još ne zna, valjda dok se među ekspertima ne pronađu eksperti za zakonodavstvo - ovaj zakon je možda prilika i samo možda dobar zakon. Evo zašto dobar, barem delimično, a ponegde i mestimično: dobar je u delu gde u stvari zadržava stari zakon. Eksperti i gospođa ministar su to utvrdili i danas nam ne nude ništa ili skoro suštinski ništa novo. Obećanje o korenitim i temeljnim reformama, pa i u oblasti socijalnog zakonodavstva, izgleda biće zamrznuto, do novih obećanja, za neke nove, naredne izbore, a uostalom, to jeste DOS, dosledan u nedoslednosti. To stvarno jeste DOS, i zaista, DOS je najgori.
Ovo su razlozi zašto je ovaj zakon dobar - dobar jer DOS, Vlada i od Vlade izabrani DOS-ovi poslanici nisu posegli za korenitim izmenama u ovoj oblasti i na taj način pokvarili zakonodavno regulisanje oblasti socijalne zaštite i obezbeđenja socijalne sigurnosti građana.
Opet imamo, i samo to imamo, tehničke i terminološke ispravke. Kao i u prethodnim zakonskim projektima, imamo prelazak sa neto na bruto, imamo prelazak sa garantovane, na minimalnu zaradu, imamo prelazak sa zarade ostvarene u privredi, na zaradu ostvarenu po zaposlenom u opštini ili Republici. To govori ovih sedam predloženih članova zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana.
Šta je to što nije dobro u ovom zakonskom projektu, a što ću kao poslanik iz redova SRS-a, pokušati u par rečenica da obrazložim - nisu dobri, dame i gospodo poslanici, predloženi procenti, jer su oni objektivno i realno niži od onoga što čini život u Srbiji. Usled povećanog rasta troškova života, usled zarada koje te troškove ne prate, usled, ili isto, takođe privrede, kojoj vi nikako ne stvarate povoljniji ambijent za tržišno poslovanje, usled fiskalne politike, koju ste doneli, a koja je prepoznatljiva, ili isto, takođe transparentna samo i jedino po haračenju.
Nisu dobri procenti za socijalna davanja, jer ste samo vama priznatom i samo vam poznatom matematikom, preračunali nekadašnji neto na vaš bruto, da, baš na vaš bruto, za koji ćete vi uskoro sami izreći, pred skorašnje izbore: "Zar i ti sine bruto"?
Četiri puta veći budžet, a socijalna politika restriktivna, ili takođe rigidna. Kako je gospođa Čomić izrekla u ovoj skupštini tu frazu "isto, takođe", a koristio sam je sada u svome govoru, moram da iskoristim ovom prilikom još jednu izgovorenu reč, koju je ona upotrebila sa indignacijom i samo njoj svojstvenim gađenjem - "Srbija, bre".
Jeste, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je "Srbija, bre", ali u najlepšem smislu te reči, ovo je "Srbija, bre", kojoj je teško, a koju vi DOS-ovci, a u vas su polagali nade građani ove "Srbije, bre", obećali bolje sutra. Vi došli na vlast, pa odmah preuzeli "malo morgen". Stvarno je DOS najgori.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče, cenjena gospođo ministre, ulazeći u ovaj sveti dom, uz pomoć blizu 15.000 mojih birača, naravno socijalista, nisam verovao da ću se u ovoj meri baviti prostom računicom i da mi skoro dva meseca digitron neće ispadati iz ruke, za neke proste račune, da bi došao do konačnog suda - kako da se opredelim,  koje dugme u poslaničkoj jedinici da pritisnem, da li ono - za, ili ono - protiv?
Međutim, i danas mi, koleginice i kolege, imamo situaciju da ponovo imam dilemu - šta da radim, jer, radi se, kako kažemo, i u obrazloženju kako piše, o zakonskom predlogu, koji sadrži samo neka tehnička usaglašavanja o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana, tj. o zameni termina - neto zarada u privredi opštine, odnosno grada, u prethodnom kvartalu, ili zarada po zaposlenom u istom periodu.
Činjenica da je uneta izmena, sama po sebi je navodila da moramo da pregledamo sve ono što piše. Ne vidim apsolutno ni jedan razlog zašto se menja zarada u privredi u zaradu po zaposlenom, jer su razlike tako minimalne da su prosto zanemarljive. U Beogradu su one po zaposlenom niže za 1,4% u odnosu na zaradu u privredi, u Leskovcu je to 6,5% više po zaposlenom nego što je u privredi. Ali, uglavnom su razlike između zarada u privredi i po zaposlenom apsolutno minimalne. Kao da se Vlada bavila time samo da bi napravila neke izmene, pa je unela ovu promenu o kojoj sada govorim. Istina, ona je uz to dodala i ono drastično smanjenje procenta za izračunavanje cenzusa i visine prava socijalno ugroženih korisnika u odnosu na izmenjenu osnovicu. To će praktično izazvati i promenu cenzusa za otprilike 23 do 25%.
Kada je reč o dodatku za neku drugog lica, smanjenje procenta sa 40 na 13%, u članu 4, praktično to je malo za tri puta, čini se da će izazvati smanjenje primanja za oko 25%, kako smo napravili tu računicu. Takođe, ono što je izgovoreno sa ove govornice, da se strašno kasni sa isplatom ovih dodataka za tuđu negu, mislim da nije baš tako. Leskovac je primio prvi deo februara koji iznosi 1.200 dinara, koliko sam pitao ljude koji primaju. Polovina tog primanja je 1.200 za februar.
Prema tome, ovo što se sada predlaže značiće sigurno smanjenje o kome vam govorim. Ovim primedbama mi sigurno nismo protiv novog načina obračuna, samo smo protiv drastičnog smanjenja ovog procenta sa 40 na 13, koje izaziva ovu posledicu da će se umanjiti primanja, odnosno davanja za negu tuđih lica za oko 25%.
Ako Vlada želi da zadrži važeći odnos koji će se obračunati za maj mesec i koji će se usklađivati sa rastom troškova života za jun, juli i avgust, onda u članu 6. treba da unese odredbu da primanja, po osnovu materijalnog obezbeđenja i dodatka za negu drugog lica, ne mogu biti manja nego prava ostvarena u avgustu mesecu 2001. godine. Toga nema, a obećanje ministra, moram priznati, za nas jeste značajno, ali nije stav koji sigurno važi. Vlada može i da se ne složi sa željama i sa onim što predlaže ministar, pa je zato neophodno da to bude uneto u ovaj zakonski predlog.
Ovo što se ostaje na obećanju gospođe ministra, mislim da nama, socijalistima, ne može da pruži sigurnu garanciju da će to biti i ostvareno. Zato mislim da svi oni, i mi, poslanici, koji treba da glasamo za usvajanje ovog zakona, kao i budući korisnici ovih primanja, bićemo sigurni samo ako takva izmena bude i uneta u član 6, a time će biti garantovana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom biću mnogo kraći u odnosu na vreme koje nam je dozvoljeno za diskusiju i istaći samo nekoliko činjenica i stvari, imajući u vidu da se zaista radi o vrlo ozbiljnim pitanjima i vrlo ozbiljnom zakonskom projektu i imajući u vidu da od ovog zakona i njegovih odredaba zavisi život najugroženih kategorija stanovništva u našoj Republici, kojim je obuhvaćeno, bar prema podacima nadležnih ministarstava, negde oko 29.700 korisnika materijalnog obezbeđenja porodice, 16.600 korisnika dodatka za pomoć i negu drugog lica i oko 15.000 osoba koje su smeštene u ustanove socijalne zaštite i kod drugih korisnika.
Zbog toga bi želeo da kažem da je zaista bolje i isplatiti određena prava koja stiču ove kategorije stanovništva, nego ih ukinuti ili smanjiti. Po tom osnovu nikada neće dobiti ono što im je pripadalo i pripada. Šta će ove porodice dobiti izmenom ovog zakona? Složićemo se, do dana primene ovog zakona - 1. oktobra, neće dobiti ništa. Niti će dobiti povećanje, niti će dobiti smanjenje. Da li sam u pravu? Mislim da nema razloga samo stvarati određenu zabunu kroz izmenu člana 1, imajući u vidu da su procenti u članu 1, na osnovu kojih se ostvaruje cenzus za ostvarivanje ovog prava, izvedena kategorija na osnovu utvrđenog ili procenjenog bruto ličnog dohotka za prethodnu, odnosno 2000. godinu. Takođe, predviđeno je da se ove kategorije, ovaj iznos, utvrđuje na osnovu zarade po radniku u privredi, odnosno, po zaposlenom u opštini, odnosno gradu, u prethodna tri meseca.
Ako zaživi zakon i ovi zakonski propisi koje smo doneli na prethodnim zasedanjima oko bruto ličnog dohotka, postoji mogućnost da do sredine oktobra bude i poznat podatak o bruto ličnom dohotku za period jun, jul i avgust, što znači da će ova osnovica i ovi procenti, koji su ovde sada samo računska kategorija, u tom trenutku, na osnovu poznatih pokazatelja i podataka, biti relevantni za utvrđivanje ovih procenata. To je tačno. To nećemo sporiti.
Takođe, smeta mi malo što se u svim obrazloženjima govori u nekom pogodbenom obliku, kao da smo na pijaci - ako bude, a ako ne bude, mi ćemo promeniti. Ipak, ovo je skupština i meni bi više odgovoralo da smo mi za ovaj broj korisnika najugroženih kategorija stanovnika Srbije danas razgovarali o jednoj jednokratnoj pomoći ili predvideli neki drugi način pomoći ovim kategorijama stanovništva, imajući u vidu da na osnovu podataka, odnosno isplaćenih socijalnih davanja za maj mesec, dalje usklađivanje zavisi od rasta troškova života u prethodnom mesecu, u odnosu na mesec koji se isplaćuje, što je po meni takođe jedna izvedena statistička kategorija koja mnogo neće doprineti rastu ovih davanja.
Dalje, mislim da postoji jedna realna opasnost da će ova primanja realno zaostajati u odnosu na rast ličnih dohodaka u privredi, bar što se tiče meseca juna, jer za dalje ne mogu da predvidim. Danas je u sredstvima informisanja preneta jedna konstatacija, da porodice sa decom plaćaju najveću cenu tranzicije, što je i juče govoreno povodom razmatranja Zakona o društvenoj brizi o deci.
Ove porodice, bar u mom kraju, u Kolubarskom okrugu su porodice sa najvećim brojem dece, a koje primaju socijalnu pomoć. Ako analogno primenimo na ovaj zakon, moram reći da takođe pored dečjih dodataka i ove porodice sa najvećim brojem dece će pretrpeti najveće štete i imaće najmanje pomoći od ove tranzicije. Mislim da u ovom trenutku, na kraju da kažem, nema razloga da menjamo član 1, a bolje bi bilo da više pažnje posvetimo socijalnom stanju i statusu najugroženijeg stanovništva, jer vi ste mnogo više obećali u odnosu na ovo što u ovom trenutku ne garantuje izmena člana 1. ovog zakona.

Reč ima ministar gospođa Matković.