Dame i gospodo poslanici, prirodno je da sam pripremio završnu reč za obrazloženje, pred vaše glasanje o Predlogu zakona o malim i srednjim preduzećima, ali je logično i prirodno da malo prokomentarišem one stvari koje su rečene za ovom govornicom.
Oko famoznog izveštaja Ministarstva finansija, koji je na vaš predlog morao biti po hitnom postupku povučen, jer je doživeo debakl u ovoj skupštini, ali je objavljen, ne znam kako i zbog čega, u pojedinim listovima, kao plaćeni od vas, želim samo da ponovim još jedanput vrlo znanu činjenicu - budžetski inspektori, kako su kršteni, a to su uglavnom inspektori Ministarstva finansija i ZOP-a, NBJ, radili su na zadatu temu, verujem pojedinačno, časno i pošteno, i zato su časno i pošteno svi, u svakom ministarstvu u kome je izvršen pregled, napisali da su predali izveštaj i lica čija su imena i prezimena navedena, znači odgovorna lica, imaju apsolutno pravo u roku od osam dana da dostave svoje primedbe na taj izveštaj, eventualne dokaze da određeni zaključci iz tog izveštaja nisu dobri, jer jednostavno, inspektorima aktuelna vlast u ministarstvima nije dala dovoljno papira da uoče da su stvari kako treba, za one za koje su procenili da su kako ne treba.
Jedan jedini raniji ministar, a to je ovaj koji govori za ovom govornicom, ja sam imao priliku da vidim izveštaj i da 90% sumnje u sebe otklonim, ali nijedan raniji ministar nije imao priliku da vidi taj izveštaj. Prema tome, izveštaj je ciljano pisan, u cilju političkog obračuna sa vodećim ljudima Socijalističke partije Srbije.
Što se tiče brige aktuelne većine u Parlamentu za mala i srednja preduzeća, želim samo da vam ukažem, dragi moji poslanici, da ste Zakonom o porezima na dobit preduzeća, koji ste vi izglasali, ukinuli podsticaj za mala i srednja preduzeća koji je podrazumevao značajne olakšice u tri godine rada tih preduzeća. To znači - vaša briga, dragi poslanici iz DOS-a, o malim i srednjim preduzećima svela se na to da ste Zakonom o porezu na dobit preduzeća ukinuli podsticaje, trogodišnje umanjenje poreza i opterećenja za mala i srednja preduzeća.
Time ste direktno udarili na proizvodna preduzeća koja moraju da nabavljaju repromaterijal i koja su u suštini tim podsticajnim olakšicama, koje su ranije bile u zakonu, bila finansijski u mogućnosti da započnu proizvodni ciklus. Toliko o vašoj brizi i pomoći za mala i srednja preduzeća.
Što se tiče malih i srednjih preduzeća, u proteklom periodu samo za 317 programa 97 preduzeća je dobilo dve milijarde i osamdeset osam miliona dinara, na bazi kojih je zaposleno 21.900 radnika, za revitalizaciju industrijskih kapaciteta. Po osnovu novih programa, koji su realizovani u razorenim fabrikama, 137 novih programa, 10.900 radnika je zaposleno, dobijeno je milijardu i 62 miliona. Po drugim osnovama, dobijeno je još sredstava, ukupno 80.000 radnika je dobilo posao.
Da pređem na ono izlaganje koje sam pripremio da vam kažem - prvo, drage dame i gospodo poslanici, pred vama se zaista nalazi prvi put od kada je ova skupština počela da zaseda, u januaru, celovit zakon i prvi pravi reformski zakon. Do sada, vi ste vršili izmene i dopune postojećih zakonskih projekata, menjali ste pojedine članove, uglavnom da bi zadovoljili glad velikog budžeta za većim poreskim opterećenjima i akciznim opterećenjima.
Drugo, u ovoj zemlji ima mnogo nezaposlenih. U ovoj zemlji je sve više nezaposlenih. Vrednost ove zemlje, ako je i u čemu, to je u stručnosti, kvalifikacionoj strukturi radnika, bilo da su zaposleni ili nezaposleni. Ako imamo tu prednost, da je naš prosečan radnik daleko na višem nivou obrazovanja, spretnosti, veštine, znanja, onda tu prednost možemo najbolje da iskoristimo ako iniciramo osmišljenu politiku u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća.
Ako tim radnicima sada država prepusti da se oni sami organizuju, imaćete hiljade picerija, hiljade fabrika za proizvodnju zapušača za boce, hiljade proizvodnji eksera i da ne govorim o ostalom. Znači, imaćete jedan haotičan razvoj poslovnih programa koji neće biti na dobrobit, zbog prezasićenog tržišta, ni za onoga ko ulaže kapital, niti za državu. Država ima interes da osmisli ulaganje privatnog kapitala i da ga podrži sa svojim sredstvima, u interesu razvoja privrede, poboljšanja standarda građana, u interesu razvoja države. Ko će drugi to da radi ako neće da radi Vlada Republike Srbije, koja ima pravo i obavezu da uoči potreban razvoj poslovnih programa koji nedostaju na tržištu Srbije i Jugoslavije, da uoči one poslovne programe koji implementacijom u životu, u praksi, zapošljavajući radnike, radnicima daju materijalnu i socijalnu sigurnost, obezbeđuju supstituciju uvoznih komponenti, uvozne opreme, i čak obezbeđuju podršku plasmanu na inostrano tržište.
Poseban problem su veliki sistemi. Vi već u Loznici, u "Viskozi" imate tri dana štrajk. Ta "Viskoza" je radila sa 60% kapaciteta u septembru 2000. godine. Danas "Viskoza", u celini stoji. Možda "Viskoza", kao takva, ne treba u tom obimu, ali šta ćemo sa tim radnicima? Tim radnicima treba naći šansu za posao, tim radnicima treba pomoći da svoje znanje, svoju veštinu, uz podršku države usmere na razvoj poslovnih programa gde su oni tehnološki stručni i gde će razvijanje tih programa omogućiti da supstituišu uvoz i da imaju konjukturne proizvode koji će se moći lako plasirati na domaće i na inostrano tržište.
Saslušao sam skoro sve diskusije u ovoj sali. Moram reći, u primedbama, sem priče o kardeljevskom rukom pisanom zakonu, ništa drugo nisam čuo. Ako je kardeljevska ruka što postoji fond, moram da upitam one koji su čitali Predlog zakon o privatizaciji, pa ćete draga moja gospodo videti da i u Predlogu zakona o privatizaciji, tom novom čedu, reformskom i transparentnom, takođe postoji akcijski fond i takođe Vlada Republike Srbije bira upravni odbor i Vlada Republike Srbije bira direktora. Zašto se onda bunite protiv jednog fonda koji je predviđen u ovom nacrtu zakona koji ima jedini zadatak da spreči hijene iz komercijalnih banaka da lešinare ljude koji žele da ulože svoj privatni kapital? Ovaj fond, zamišljen u ovom zakonu, zamišljen je kao konkurencija komercijalnim banakama koje idu sa lešinarskim kamatama od 2,5%, 3% i 4% mesečno. Taj fond ima zadatak da pomogne one koji žele da ulažu u privatni kapital, sa nižim kamatnim mesečnim stopama.
Šta je novina ovog zakona? Ovaj zakon godišnjim programom podrške razvoju malih i srednjih preduzeća u suštini nalaže Vladi da Vlada, kao izvršni organ ove skupštine, mora da osmisli podršku razvoja malih i srednjih preduzeća. Ono što je integrativno za sve koji su ovde govorili, to je činjenica da je nesporno važno za ovu državu podržavati razvoj malih i srednjih preduzeća. Godišnjim programom Vlada, pre svega, mora da definiše pravce razvoja i prioritetne vrste delatnosti. Znači, Vlada je ta koja preko svojih resornih minstarstava mora da sagleda koji to proizvodni procesi, koji to proizvodi nedostaju u paleti proizvoda na jugoslovenskom tržištu, koji to proizvodni procesi, koristeći domaće resurse, domaću pamet, domaću energiju, mogu da zažive i da garantuju materijalnu i socijalnu sigurnost i da garantuju zapošljavanje nezaposlenih.
Poseban aspekt su nezaposleni na selu. Interes ove države je da se razvojem malih i srednjih preduzeća na selu stvori šansa da mladost i žene imaju motiv da ostanu da žive i rade na selu. Razvojem malih i srednjih preduzeća na selu se stvara šansa da i banke prilaze selu, da opština priđe selu i da država priđe selu, konačno, da se selo razvija i u oblasti kulture, sporta i da, u suštini, takvu demografiju sređujemo u našoj zemlji.
Program razvoja infrastrukture i pružanja podrške malim i srednjim preduzećima na republičkom nivou, jeste upravo ta decentralizacija. Niko ovde nije rekao da je centralizacija zakonom data. Nije tačno. Ovaj zakon se zalaže za decentralizaciju, centralizacija znanja do svakog grada, svake opštine. Zar ćemo dopustiti da se svako od nas vežba sa inostranim ulagačima, kada je to vrlo kompleksna oblast pregovaranja sa inostranim ulagačima? Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća ima taksativno navedeno 14 ključnih zadataka. Iz tih 14 ključnih zadataka agencije jasno je da je agencija ta koja mora da radi na sprezi domaćeg znanja i naše privrede, na povezivanju naše privrede i našeg znanja, jer je naše znanje višestruko jeftinije. Kupovinom strane tehnologije, kupujete rezervne delove, kupujete godine održavanja, u suštini, bacate devizni kapital. Fond za zajmove i garancije malih i srednjih preduzeća Republike Srbije, ima suštinski zadatak, ponavljam, da bude konkurencija komercijalnim bankama. Taj fond sa jeftinim kapitalom upravo pruža ono što ste vi, ukidanjem podsticaja za male privrednike, trogodišnjeg stend baj aranžmana, stvorili da on bude taj koji će malim privrednicima dati jeftin kapital da započnu i stimulisati ih da zapošljavaju ostale.
Na kraju, ...
(Leila Ruždić, sa mesta: Ajde, kraj.)
Nećemo još. Gde je Raka Radović? Raka Radović je bio izuzetan gospodin.
Na kraju, draga moja gospodo, kada se nije znalo da će potpisnik ovoga zakona biti predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, u ime Socijalističke partije Srbije, 17. januara 2001. godine u Privrednoj komori Srbije je održano savetovanje sa kojeg su date preporuke. Znači, preporuke održanog savetovanja - mali biznis i ekonomska politika u 2001. godini. Suštinska preporuka tih učesnika je da se smatra neophodnim donošenje zakona o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća i privatnog preduzetništva, kojim treba: definisati status i kategorije malih i srednjih preduzeća, opredeliti kratkoročnu i dugoročnu ekonomsku politiku, sačiniti projekciju izgradnje potrebne institucionalne infrastrukture.
Znači, 17. januara 2001. godine Privredna komora Republike Srbije, svi prisutni u celini su podržali rešenja koja je dao Zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Možda će vas interesovati ko su bili prisutni koji su dali tu podršku - gospodin Radoslav Veselinović, predsednik Privredne komore Srbije, prof. dr Dragana Đurić, savetnik predsednika SRJ, mr Slobodan Milosavljević, ekonomski savetnik tada mandatara Vlade Republike Srbije, dr Edita Kastratović, generalni direktor Instituta za mala i srednja preduzeća, i da ne govorim, sve vama znani vaši saradnici kolege iz DOS-a. Tek toliko, istine radi. Hvala vam lepo.
