DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.05.2001.

22. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

22. dan rada

22.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 19:30

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, statistika je inače zbir tačnih ili netačnih podataka i ona zavisi od kvantuma znanja onoga ko je prezentuje.

Dame i gospodo, mi srpski radikali učestvujemo oko ovog predloga ne zato što je ovaj predlog dobar ili što je toliko loš, koliko tvrdi Vlada Srbije, nego što tema o kojoj se raspravlja zaslužuje pažnju. To su problemi koji su realni. To su problemi sa kojima se suočava Srbija. To su problemi sa kojima se, mi koji smo roditelji, koji imamo decu, suočavamo svakodnevno.

Pričati istoriju i uzroke ovih problema mogu samo oni koji su svesni činjenice da su ovi problemi u zavisnosti od ekonomske, socijalne ili političke situacije. Ima jedno pravilo po kome se manifestuju: rastom ekonomske krize dolazi do povećanja trošenja ili korišćenja alkohola, ali nešto sa čime se suočava Srbija u ovom trenutku je neobjašnjivo. Teoretski ne postoji.

Rastom ekonomske krize porastao je broj narkomana i količina narkotika je porasla, pogotovo u Srbiji, a to je čudno zbog toga što sa rastom ekonomskog standarda i bogatstva raste i narkomanija. Tu moramo ozbiljno da razmislimo. Ne može problem da se reši tako što ministar izađe i kaže - već postoje zakonske odredbe i taj problem se rešava tako šte se preventivno deluje.

Znate, ako se pojavi nešto što je nelogično, nešto što je izuzetak od nekih pravila, onda se mora na neki način "proglasiti vanredno stanje". Znači, nešto se izaziva veštački i ministarstvo mora da reaguje.

U svakom slučaju, postoji deo preventivnog delovanja. Kako svi znamo edukacija, a kako kaže ministar ide se i na edukaciju edukatora. Ali, nije zanemarljiva u svemu tome ni uloga pojedinaca. Kako će tu edukaciju podržati ili sprovoditi čelnik jedne političke partije, koja je u sastavu DOS-a, koji koristi svaku priliku u javnim nastupima da promoviše korišćenje narkotika. Čak tvrdi da ih je sam uživao i ide toliko daleko, zamislite, kakvo je to razmišljanje, da povuče tačnu liniju lakih i teških droga.

On tvrdi - nisu opasne lake droge, opasne su teške droge. To još niko u svetu nije uspeo, da napravi liniju i razliku u opasnosti korišćenja lakih ili teških droga. (Glasovi: - Kaži ime, ime.) Zove se, to znaju ovi iz Koalicije Vojvodina, bivši član, a sada je na čelu lider socijaldemokrata, Nenad Čanak. Svi koji su slušali radio emisiju Radija 021, gde je bio urednik, voditelj, a sam izabrao temu, pričao je na tu temu.

Jasno, kao politička ličnost, a na kraju krajeva i kao javna ličnost, negativno je uticao. Pitamo se, mi, srpski radikali kako će tu edukaciju, tu preventivu da sprovodi ili podržava trenutni ministar obrazovanja ili prosvete. Kako? Ličnim primerom. Biće negativan. Biće posledica.

Pitamo se kako će preventivno da deluje kada je u pitanju trgovina oružjem ministar pravde, kome su iz auta ukrali hekler. Ko to normalan još ...

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Mirčiću, opominjem vas da to nije na dnevnom redu. Izričem vam prvu opomenu.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Sve je to na dnevnom redu. Vlada je zadužena za sprovođenje programa suzbijanja svih ovih anomalija sa kojima se suočavamo ...

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ali, to nije na dnevnom redu. Ja sam vas opomenuo.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Znate, gospodine predsedniče, ne želim da ističem, ali lično sam otac troje maloletne dece. Ne bih želeo da sutra snosim odgovornost što nisam na vreme upozorio pojedine aktere u Vladi. Doduše, da sam znao, iskreno da vam kažem, ko im je sve vaspitač i ko im sve predaje u školi, ne bih ih upisivao u školu ni po koju cenu.
Sa druge strane, dame i gospodo, pitanje je - koliko su efikasni postojeći zakoni. Vi, predstavnici Vlade, tvrdite da je to sve ugrađeno u prethodne, postojeće zakone. Da li znate, gospodo, da zvanični organi MUP-a ne smeju da uđu u školsko dvorište. Ne smeju, jer im zakon ne dozvoljava.
Kako će sprečiti zvanični organi MUP-a dilovanje droge u školi, ako ne mogu da uđu u školu. Osim u slučajevima kada imaju tačnu dojavu, najavu, da uđu u tu školu i pri tome su obavezni da uhvate krivca. Ne može se gospodo razgovarati o ovoj temi i braniti se reperskim metodama Zorana Đinđića, uz mimiku i pokret ruku, mimiku lica. Ta odbrana pada u vodu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović.

Predrag Mijailović

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Zakon o zaštiti maloletnika. Ovaj zakon se odnosi na osobe koje su stare od 12 do 18 godina. Otprilike, završava se sa 18 godina života.
Oni koji su predložili ovaj zakon, a i mi ostali koji o njemu treba da diskutujemo i eventualno da ga usvojimo, moramo da znamo da su to osobe u periodu koji se zove adolescencija ili pubertet.
U ovom periodu kod dece dolazi do fizičkih i psihičkih promena koje su uzrokovane promenom endokrinološkog statusa u organizmu te dece. Sada, ta mlada osoba, odjednom iz mladog doba prelazi u doba odraslih. To je period kada mladi ljudi više nisu ni deca, a ni odrasli.
U tom periodu, normalno, sa ovim endokrinološkim statusom, dolazi kod deteta do promene interesovanja u svim sferama života, a to znači bukvalno kao da dolaze u novi svet. Iz jednog dečijeg sveta prelaze u svet starijih. To svi moramo znati. Ta deca, u tom periodu puberteta, ili adolescencije, ne prihvataju nikakve naredbe. Tu se pojačava njihov ego. Ne dozvoljavaju nikakve sugestivne i zakonske represije.
Zato, gospodo narodni poslanici, mi se ovim počinjemo da igramo sa tom grupacijom. Kako? Hoćemo da uvedemo represivan zakon i zabrane.
Umesto da se bavimo posledicama, a ne uzrokom mi treba da se zapitamo gde je onih 12 godina, da mi tu decu pripremimo za taj period. Priprema se vrši prvo u porodici. Gospodo narodni poslanici, šta smo uradili za ovih 50 godina i 10 godina? Razbili smo srpsku porodicu. Mi moramo srpskoj porodici da vratimo sve one moralne vrednosti koje smo imali ranije.
Nećemo, gospodo narodni poslanici, imati problema sa sektom ukoliko uzmemo za primer vreme Laze Lazarevića, kada je sin išao sa ocem prvi put na jutrenje. Kada deca budu išla u crkvu, a ne da bude kao što su komunisti govorili - drži se dete za dugme, jer evo ide pop, baksuz.
Mi moramo jednostavno doneti zakon o veri, zakon o školstvu, zakon o informisanju, gospodo narodni poslanici. Šta su se setili predlagači? Kažu - znate, većina roditelja će ovo prihvatiti. Ali, deca neće. Doći će do sukoba u porodici, a zna se da su obično stariji ljudi glasači, određene grupacije, a deca opet gledaju u perspektivu.
Zato, gospodo narodni poslanici, mi moramo sveukupno, celishodno, pogledati taj problem i tako ga rešavati. Smatram da Vlada to sve mora doraditi. Ima dosta dobrih zakona ali zakone Vlada sama mora predložiti i zato ja kao poslanik Demokratske stranke Srbije, odnosno DOS-a, neću glasati za ovaj zakon. Rado ću glasati za zakone koji će celokupno rešiti ovaj problem.
Znači, treba paket sistemskih zakona doneti i pred ovu skupštinu ozbiljno postaviti problem, a ne izvući jednu populaciju, koja je najosetljivija u svim pogledima, osetljivija od dece, od prve godine, od beba, pa do dvanaeste, u tom psihološkom momentu, i zato moramo to što pre odraditi. Ako nešto u starim zakonima ne valja, da to izmenimo. To je moja preporuka. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jagodić.

Mihajlo Jagodić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o zaštiti maloletnika, jedan vrlo kompleksan zakon i vrlo težak za analizu, i uopšte, za shvatanje.
U svakom slučaju, to mogu da kažem kao lekar, neuropsihijatar, koji se bavi duševnim zdravljem maloletnika, i pokušavam da im pomognem u tom nekom periodu, koji je moj prethodnik nazvao kriznim periodom. To je zaista jedna krizna perioda i ona počinje oko šesnaeste godine, i to je jedno vreme koje se zove "ničije vreme". Znači, ta deca u stvari lete i ne znaju tačno gde su.
Oko sedamnaeste godine dolazi period kada dete ulazi u rano odraslo doba. Taj period je još više krizan za mlade, koji su u tom periodu. Zato moramo njima da prilazimo sa manje represije, a sa nekom vrstom i nagrade, jer svako ponašanje se modifikuje nagradom i kaznom: jedna doza nagrade, jedna doza kazne. Znači, mora to tako da se iznijansira, da bi mogli da prilagodimo ponašanje naših mladih, da dođu u pravu poziciju, da budu pravi ljudi.
Sigurno da mnogi uzroci ukazuju da se radi o bolestima ponašanja. Bolesti ponašanja su i alkoholizam, i narkomanija, i pušenje. Ponašanje je različito. Svi su promenili ponašanje, promenili su i mladi ponašanje, pa umesto dnevnih i večernjih izlazaka, krenuli su sa izlascima duboko u noć. Da li oni to beže zato što hoće da budu van vidokruga svojih roditelja i svojih profesora, ili beže iz drugih nekih razloga?
Sigurno da mi zakonski ne možemo to rešiti, jer represivne mere prekida i nekih sankcija, da ranije zatvaraju vlasnici kafiće, ili neke diskoteke, neće uroditi plodom, jer će roditi inat i deca će se skupljati na ulicama, ili po stanovima. Još više će biti van našeg vidokruga. Znači, moramo da im priđemo na drugi način. Roditelji su promenili svoje ponašanje, takođe. Oni sada više ne brinu na isti način o svojoj deci, već kažu - pa i moje komšije su pustile svoju decu da idu duboko u noć, i moji prijatelji su pustili svoju decu duboko u noć, pa neće valjda ni mojoj deci ništa da se desi.
I tako, svi uniformno posmatraju tu neku negativnu pojavu i menjaju svoje ponašanje. I nastavnici i profesori su promenili svoje ponašanje. Više se ne brinu za ono šta se dešava sa decom van škole, već su suzili svoje interesovanje na onaj deo gde je samo boravak dece u školi.
I lekari, moje kolege su se promenili u ponašanju. Sada, u jednoj eri specijalizacije i uskih specijalista, sve manje ljudi, lekara, se brine za adolescente i baš te ljude "ni na čijoj zemlji", te mlade, već svako se brine za jedan deo, ili za svoju specijalizaciju.
Znači, i ljudi moje struke se ne brinu baš svi o toj populaciji, već imaju neke ciljne grupe, gde se brinu i gde su njihove, uslovno rečeno, bolesti koje leče.
Sigurno da je zdravstvo pokušalo da učini korak razvijajući razvojna savetovališta, a ta razvojna savetovališta u stvari su skup različitih stručnjaka, koji žele da pomognu tim mladim ljudima. Razvojna savetovališta možda moraju da budu potencirana i zakonom, da se tačno omeđi na koji način će ona delovati i da im zakon pomogne na sve načine, budu efikasnija.
Sigurno da država ne može na pravi način još da modulira taj sistem nagrade i kazne, koji je neophodan baš u tom delikatnom periodu. Sigurno da mi u budućem zakonu, koji bude donet, moramo da iznijansiramo i da stimuliramo pozitivno ponašanje kod mladih, a ne da sublimiramo neko loše ponašanje, koje mi ne želimo.
Rešenje je u edukaciji edukatora, tj. da širimo mrežu ljudi koji poznaju tu problematiku, a da, s druge strane, ti ljudi budu stručnjaci, da bi privukli pažnju i poverenje tih mladih ljudi, jer kod mladih ljudi u ovom periodu nikako ne možemo da komuniciramo bez poverenja. Ako nema poverenja, onda se rađa inat, ili nešto što izaziva, suprotno ponašanje. Hvala.